Studied by 20 peopleAsonanca
Ponavljanje istih samoglasnika u nizu reči
Aliteracija
Ponavljanje istih suglasnika u nizu reči
Anafora
Ponavljanje reči na početku stiha
Epifora
Ponavljanje reči na kraju stiha
Simploha
Ponavljanje reči sa početka i kraja stiha
Anadiploza
Prebacivanje reči sa kraja stiha na početak narednog
Metafora
Preneseno značenje
Personifikacija
Neživim stvarima se pridaju ljudske osobine
Alegorija
Niz metafora
Ironija
Rečima se daje suprotan smisao
Asindeton
Nagomilavanje reči bez povezivanja sa veznicima
Polisindeton
Nagomilavanje reči između kojih se nalaze veznici
Onomatopeja
Oponašanje zvukova iz prirode
Težnja srpskih književnika da idu ka baroku
Barokne tendencije u srpskoj književnosti
Zaharije Orfelin i Gavril Stefanović Venclović
Predstavnici baroka u srpskoj književnosti
Prosvetiteljstvo
U književnosti je okrenuto čoveku kao društvenom biću i njegovim potrebama za obrazovanjem i prosvećenjem
Sentimentalizam
Nastaje u Engleskoj u 18. veku. Ističe pojednostavljenu osećajnost, čovekov intimni svet i podstiče maštu
Klasicizam
Javlja se u 17. veku u francuskoj književnosti. Osnovni principi su pravilnost, sklad, red i stroga podela na stilove. Oslanja se na antičke uzore
Pismo
Osobena forma izražavanja. Izlažu ideje od značaja za širu zajednicu i neguju savršeni stil
Autor govori o svom životu
Autobiografija
Lirska poezija
U središtu interesovanja je čovekov intimni svet. Ima za predmet univerzalna pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Dočarava emocije lirskog subjekta
Vrste lirskih pesama
Ljubavne, rodoljubive, opisne, misaone, socijalne i religiozne
Stih
Značenjska celina, udružuje se u strofe
Strofa
Čini je nekoliko stihova
Vrste strofa
Distih, tercet, katren, kvinta, sekstina, septima, oktava, nona i decima
Rima
Glasovno poklapanje na kraju dva ili više stihova
Rima prema broju slogova
Muška, ženska, daktilska i hiperdaktilska
Rima prema rasporedu
Parna, ukrštena, obgrljena, nagomilana, isprekidana i leoninska
Struktura lirske pesme
U nju ulaze lirski subjekt, emocije, misli, jezik, pesničke slike, ritam, zvuk, predmetnost, strofe, stihovi, polustihovi i akcenatske celine
Pesnička slika
Jezičkim sredstvima se izražavaju utisci različitih čula
Versifikacija
Nauka o stihu
Trohej
Dvosložna stopa, prvi slog je dug, a drugi kratak (-u)
Jamb
Dvosložna stopa, prvi slog je kratak, a drugi dug (u-)
Daktil
Trosložna stopa, prvi slog je dug, a poslednja dva su kratka (-uu)
Romantizam
Obuhvata 18. i 19. vek. Obrađuje teme koje se smatraju opštim (svet, čovek, priroda, prolaznost…). Čovek i društvo su u središtu interesovanja. Neguje se kult istorije i velikih događaja.
Romantizam (poetika)
Neguje se poema, roman u stihovima, spev i dramski spev
Romantizam (predstavnici)
Džordž Gordon Bajron, Aleksandar Sergejevič Puškin, Hajnrih Hajne, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj…
Groteskno
Iskrivljena slika stvarnosti
Dositej Obradović
“Pismo Haralampiju”; “Život i priključenija” i “Vostani Serbije”
Jovan Sterija Popović
“Tvrdica”
Džordž Gordon Bajron
“Hodočašće Čajlda Harolda”
Aleksandar Sergejevič Puškin
“Evgenije Onjegin”
Edgar Alan Po
“Gavran”
Hajnrih Hajne
“Lorelaj”
Vuk Stefanović Karadžić
Kritika romana “Ljubomir u Jelisijumu”; “Žitije hajduk Veljka Petrovića”
Petar II Petrović Njegoš
“Gorski vijenac”
Branko Radičević
“Kad mlidija’ umreti”
Đura Jakšić
“Na Liparu”; “Ponoć”
Jovan Jovanović Zmaj
“Đulići”; “Đulići uveoci”
Laza Kostić
“Međ javom i med snom”; “Santa Maria della Salute”
Realizam
U Evropi traje od 1830. do 1870. godine. Prikazuje svakodnevni život običnog čoveka.Usredsređuje se na objektivnost i odmerenost u iskazivanju emocija
Realizam (poetika)
Dolazi do dominacije proze, odnosno romana, pripovedaka i novela
Rani realizam
Stendal, Balzak, Gogolj
Razvijeni realizam
Gončarov i Turgenjev
Visoki realizam
Dostojevski i Tolstoj
Realizam (predstavnici)
Onore de Balzak, Nikolaj Vasiljevič Gogolj, Lav Nikolajevič Tolstoj, Jakov Ignjatović, Svetozar Marković i Radoje Domanović
Realistički roman
Donosi širu sliku društva i društvenih odnosa zahvatajući sve slojeve i izražavajući kritički stav prema pojavama u njemu
Lik u realističkom delu
Običan čovek iz svakodnevnog života. Glavni lik je prikazan kao predstavnik sloja.
Rezoner
Lik iz čije perspektive realisti saopštavaju svoje stavove
Onore de Balzak
“Predgovor ljudskoj komediji”; “Čiča Gorio”
Nikolaj Vasiljevič Gogolj
“Šinjel”
Lav Nikolajevič Tolstoj
“Ana Karenjina”
Svetozar Marković
“Pevanje i mišljenje”
Jakov Ignjatović
“Večiti mladoženja”
Psihološka i socijalna
Vrste motivacije u delima realizma
Psihološka motivacija
Prikazuje se junak u razvoju, pod uticajem socijalnih prilika, u zavisnosti od životnih okolnosti
Socijalna motivacija
Junaci se individualizuju spoljašnjim izgledom, karakterom, socijalnim statusom…
Individualnost
Junak se po ponašanju razlikuje u društvu
Tipičnost
Junak je predstavnik društvenog sloja, njegov karakter odlikuju osobine određene grupe ljudi
Vrste romana
Društveni roman, roman zbivanja, roman prostora, roman vremena, roman prostora i vremena i roman lika
Društveni roman
Roman u kome se prikazuju vreme, sredina i društvena previranja
Roman zbivanja
Roman čiji su osnovni elementi zanimljiva radnja i siže. Najčešće su teme ljubav, istorijski događaji
Roman-hronika
Roman koji hronološki prati nekoliko generacija jedne porodice
Roman prostora
Roman u kom se menjaju ambijent, događaji i likovi. Piscu je omogućeno da prikaže širu sliku društva
Roman prostora i vremena
Roman u kom junak provodi kroz širok prostor i duži vremenski period
Roman lika
Roman u kom je u središtu priče pojedinac, fabula nije dinamična
Refren
Ponavljanje jedne ili više reči ili celih stihova na određenom mestu
Inverzija
Okretanje reda reči
Elipsa
Iz rečenične celine se izostavljaju pojedine reči tako da rečenica ne gubi smisao
Retorsko pitanje
Pitanje na koje se ne očekuje odgovor
Apostrofa
Obraćanje predmetu besede
Poređenje
Komparacija
Antiteza
Kontrast
Slovenska antiteza
Sastoji se od pitanja, negacije i odgovora na pitanje
Litota
Pravi izraz se umanjuje
Eufemizam
Umesto pravog izraza koristi se blaža varijanta
Gradacija
Nizanje po veličini
Epitet
Ukrasni pridev
Stalni epitet
Srasli sa pojedinim rečima
Metonimija
Umesto jedne reči koja označava određeni pojam, upotrebljava se druga reč, koja je u stvarnoj, logičkoj vezi sa prvim pojmom
Simbol
Upućivanje jednim pojmom na drugi
Paradoks
Misao izgleda protivrečno, ali je istinito
Oksimoron
Spajanje nespojivog
Invokacija
Molitva pesnika koja od muze ili božanstva traži inspiriaciju
Poljski trinaesterac
Strofa od 13 stihova gde je cezura posle sedmog sloga
Sturm und Drang
Bura i bes. Period u nemačkoj književnosti koji je trajao od 1770. do 1785. Savremenici su ga nazvali “vreme genija”
Svetski bol
Osećanje tuge, nezadovoljstva i bespomoćnosti zbog saznanja da je svet surov i zao. Izražen je kod Getea i Bajrona
Prototip
Postoji osoba koja je piscu inspiracija za izgradnju lika
Suvišan čovek
Tip junaka karakterističan za rusku književnost. Čovek velikih sposobnosti mučen osećanjem svetskog bola
Leoninska rima
Unutrašnja rima u kojoj se rimuju krajevi polustihova istog stiha
Note
Flashcard