Autorska prava i trendovi razvoja E-učenja

Pitanje autorskih prava nad materijalima u e-obliku, kao i nad kompletnim programima za e-učenje kada je potrebno razmatrati i rešavati?

Još u fazi planiranja programa.

Autorsko pravo

Predstavlja sopstveno pravo autora na korišćenje ili odobravanje drugima korišćenja svog materijala.

Copyright

Sistem zaštite autorskih prava

Copyright podrazumeva

Dozvoljeno je korišćenje zaštićenih materijala samo uz odobrenje autora.

Zakon SAD o autorskim pravima u obrazovne svrhe

Dozvoljava poštenu upotrebu (fair use) zaštićenih materijala, bez odobrenja autora.

Upotreba u obrazovne svrhe materijala zaštićenih autorskim pravima u EU

Propisuje Direktiva Evropske unije.

Zakon Kanade o autorskim pravima u obrazovne svrhe

Upotreba zaštićenih materijala je moguća samo uz licencu pod vrlo strogim uslovima.

Creative Commons

Sistem licenci

Creative Commons omogućava autorima

Da sami dodeljuju prava korišćenja svojih materijala i besplatan je za svoje korisnike.

Attribution

uz navedeno ime autora - Morate dati odgovarajući kredit, dati vezu do licence i navesti da li su izmene napravljene. To možete učiniti na bilo koji razuman način, ali ne na način koji sugeriše da davalac licence podržava vas ili vašu upotrebu.

ShareAlike

pod istom licencom - Ako transformišete ili nadograđujete materijal, morate da distribuirate svoje doprinose pod istom licencom kao i original.

NonCommercial

u nekomercijalne svrhe - Ne možete koristiti materijal u komercijalne svrhe.

NoDerivatives

u izvornom obliku - Ako remixujete, transformišete ili nadograđujete materijal, ne možete distribuirati modifikovani materijal

Creative Commons omogućava da se materijali u e-obliku

Stalno nadograđuju i razvijaju i podstiču njihovu slobodnu razmenu na internetu,

https://wiki.creativecommons.org/Serbia

Internet adresa na kojoj je dostupna je Creative Commons web strana naše zemlje

https://wiki.creativecommons.org/CC_Affiliate_Network

Internet adresa na kojoj su dostupni linkovi ka internet stranama zemalja učesnica Creative Commons inicijative

https://creativecommons.org/choose i http://creativecommons.org.rs/?page_id=74

Internet adresa na kojoj se nalazi preporuka za izbor odgovarajuće licence

Autorska prava ovog sistema koja definišu dozvoljeno korišćenje materijala samo

1. uz navedeno ime autora,
2. pod istom licencom,
3. u nekomercijalne svrhe,
4. u izvornom obliku.
I mogu se kombinovati

Attribution - CC BY

Ova licenca omogućava drugima da distribuiraju, menjaju, prilagođavaju i nadograđuju vaš rad, čak i komercijalno, sve dok vam priznaju originalnu kreaciju. Ovo je najprikladnija od ponuđenih licenci. Preporučuje se za maksimalno širenje i korišćenje licenciranih materijala.

Attribution-ShareAlike - CC BY-SA

Ova licenca omogućava drugima da menjaju, prilagođavaju i nadograđuju vaš rad čak i u komercijalne svrhe, sve dok vam priznaju i licenciraju svoje nove kreacije pod istim uslovima. Ova licenca se često poredi sa licencama besplatnog softvera i softvera otvorenog koda "copyleft". Sva nova dela zasnovana na vašem nosiće istu licencu, tako da će svi derivati takođe omogućiti komercijalnu upotrebu. Ovo je licenca koju koristi Wikipedia i preporučuje se za materijale koji bi imali koristi od uključivanja sadržaja sa Wikipedije i sličnih licenciranih projekata.

Attribution-NoDerivs - CC BY-ND

Ova licenca dozvoljava drugima da ponovo koriste delo u bilo koju svrhu, uključujući komercijalnu; međutim, ne može se deliti sa drugima u prilagođenom obliku, a zasluge se moraju dati vama.

Attribution-Nekomercijalno - CC BY-NC

Ova licenca omogućava drugima da remixuju, prilagođavaju i nadograđuju vaš rad nekomercijalno, i iako njihova nova dela takođe moraju da vas priznaju i da budu nekomercijalna, oni ne moraju da licenciraju svoja izvedena dela pod istim uslovima.

Attribution-NonCommercial-Share Alike - CC BY-NC-SA

Ova licenca omogućava drugima da remixuju, prilagođavaju i nadograđuju vaš rad nekomercijalno, sve dok vas priznaju i licenciraju svoje nove kreacije pod istim uslovima.

Attribution-NonCommercial-NoDerivs - CC BY-NC-ND

Ova licenca je najrestriktivnija od naših šest glavnih licenci, koja dozvoljava samo drugima da preuzimaju vaša dela i dele ih sa drugima sve dok vam priznaju, ali ne mogu da ih menjaju ni na koji način ili da ih koriste komercijalno.

Budućnost e-učenja - teorijske perspektive

Na jednoj strani je razvoj e-učenja postavljen kao imperativ pred programe za učenje, a na drugoj strani zastupljena su mišljenja da e-učenje donosi opasnost od izolacije u procesu učenja.

Budućnost e-učenja - praksa pokazuje

Neophodno je prilagođavanje tehnologija, strategija i organizacije e-učenja potrebama učenika, nastavnika i obrazovnih institucija.

"Rezultati dosadašnjeg razvoja e-učenja

1. Oblikovanje programa za e-učenje prema ishodima učenja;
2. Podsticanje kreativnosti i inovacija u e-učenju;
3. Postavljanje učenika / studenata u središte programa za e-učenje;
4. Kreiranje zajednica e-učenja korišćenjem društvenog softvera;
5. Razvoj kompetencija za celoživotno e-učenje;

Kako razvoj tehnologije utiče na društvo

Tehno-deterministi veruju da se društvo oblikuje zbog tehnologije.
Tehno-skeptici ukazuju na opasnost od toga da društvo bude zamenjeno tehnološkom simulacijom.
Tehno-humanisti smatraju da je tehnologija neutralna i prilagodljiva društvu.

Trenutni trendovi e-učenja

1- Usvajanje Creative Commons/Open Access umesto komercijalizacije.
2- Masovni online programi za učenje - MOOC.
3- Svetska mreža društvenih mreža - od upotrebe do razvoja.
4- Virtuelna stvarnost - uranjanje u virtuelna okruženja za učenje.
5- Model mobilnih učionica - sa sopstvenim prenosivim uređajem.
6- Model hibridnih učionica - sa časovima u učionici i van nje.
7- Model obrnute učionice - sa zamenom mesta nastavi i pratećim aktivnostima.

Trendovi daljeg razvoja e-učenja

Nije lako predvideti ih, ali ono što je ključno je da nastavnici prate i primenjuju trenutne trendove i tehnologije i utiču na način njihove upotrebe u obrazovne svrhe.

MOOC (Massive Open Online Course)

Masovni online programi za učenje, koji nemaju ograničenja po broju učesnika, omogućavaju svakome da se uključi u strukturirane aktivnosti programa prema vlastitim preferencama, obično putem otvorenih platformi za e-učenje.

Društvene mreže

Internet online zajednice

Razvoj društvenog softvera omogućava svakom pojedincu u okviru e-učenja

velike mogućnosti informisanja, ali i izražavanja i objave svojih radova u javnom domenu na internetu.

Uticaj razvoja društvenog softvera na e-učenje i kvalitet sadržaja

Obimno razvijanje društvenih mreža unutar neformalnog e-učenja dovodi do premeštanja kontrole nad e-učenjem:
- sa institucija i organizacija na pojedinca
- sa stručnjaka u određenim oblastima na amatere
- sa masovnog korišćenja na masovni razvoj sadržaja. Sve to rezultira različitim ishodima.

Ono što je pre svega upitno jeste kvalitet takvih sadržaja i mogućnost osiguranja kvaliteta.

Wikipedia

Besplatna online enciklopedija koju stvaraju svi, ali koja ima jedan od najkompleksnijih načina uređivanja i prihvatanja sadržaja.

Primena društvenih mreža u formalnom e-učenju

Društvene mreže se koriste u programima za e-učenje na različitim nivoima - za objavljivanje informacija i referenci, kao i za diskusione forume i deljenje sadržaja između nastavnika i učenika. Najčešće korišćeni su blogovi, Youtube, Teachertube, Schooltube, Instagram, Twitter,Facebook..

Virtuelna realnost

Ovi alati omogućavaju kretanje kroz različite simulirane virtuelne situacije, olakšavajući razumevanje pojmova objašnjenih u tim situacijama.

uranjajuće okruženje (immersive environments) i "urono učenje" (immersive learning),

Predstavljaju aplikacije virtuelnih svetova koje očekuju od korisnika da potpuno urone u virtuelna okruženja za učenje koristeći sva čula, simulirajući ne samo okolinu već i samog sebe putem virtuelnog lika - avatara.

Model mobilne učionice

Podrazumeva da svaki učenik ima sopstveni prenosivi uređaj (Bring Your Own Device - BYOD). Očekuje se da će postati veoma zastupljeno u budućnosti, kako u neformalnim, tako i u formalnim programima e-učenja.

Kod modela mobilne učionice treba voditi računa o

- Dizajn materijala treba da bude prilagođen malim ekranima ovih uređaja.
- Sadržaj materijala treba da bude prilagođen mogućnostima ovih uređaja.
- Potrebno je omogućiti pristup ovom načinu učenja svim starosnim grupama polaznika.

Model hibridne učionice

Podrazumeva da se časovi održavaju i u učionici i van nje, što predstavlja rešenje za primenu naprednih oblika e-učenja, a istovremeno i za socijalizaciju u procesu učenja. Kombinuju se principi i iskustva tradicionalnih programa za učenje i online metode i tehnologije, uz uključivanje različitih alatki i medija.

Model obrnute učionice - Flipped Classroom

Zamena mesta nastave i pratećih aktivnosti - predavanja se premeštaju iz učionice u različite online oblike, dok se u učionici odvijaju različite interaktivne nastavne aktivnosti - komunikacija između nastavnika i učenika, pregled nastavnog materijala i krajnja provera znanja učenika.

Model obrnute hibridne učionice

Kombinacija svih metoda i tehnologija e-učenja. Značajna je jer može podstaći kreativnost i interaktivnost učenika današnjih generacija i pomoći im u učenju.