Prvi kolokvijum logistika

Da li je moguća proizvodnja bez ikakvih zaliha? Objasniti.

Zalihe se u većini slučajeva tretiraju kao nešto negativno, međutim zalihe su neophodne pa se nazivaju „nužno zlo“, tako da možemo da zaključimo da proizvodnja bez zaliha nije moguća. Što su veće zalihe manja je vjerovatnoća da će doći do prekida proizvodnje usred nedostatka sirovina.

Postoji sistem JUST IN TIME, koji omogućava proizvodnju bez zaliha, jer nabavljene zalihe idu direktno u proizvodnju. Taj sistem je prihvaćen u cijelom svijetu, međutim kod nas nije zastupljen. I kod JIT sistema zalihe se moraju napraviti na početku, kraju ili na sredini procesa.

Objasniti smisao signalnih zaliha? Zsgn = Zsgr + tp · x ̅

Signalne zalihe predstavljaju onaj nivo zaliha pri kojem je obavezno otpočeti sa nabavkom, inače će doći do prekida proizvodnje. Drugim riječima, signalne zalihe mogu imati bilo koju vrijednost između minimalnih i standardnih zaliha (ili mogu biti jednake nekoj od te dvije vrijednosti u zavisnosti na koju vrijednost se oslanja preduzeće)

Objasniti smisao sigurnosnih zaliha? Zsgr = z · 𝛅N

Sigurnosne zalihe predstavljaju zalihe koje se čuvaju za nepredviđene situacije i one se ne troše bez preke potrebe, odnosno služe za amortizaciju neizvesnosti (slučajnih događaja koji remete stabilan način poslovanja- proizvodnje).

Koje su pretpostavke za upotrebu Andlerove formule? EKN = √ 2·P·Tn

Nc·sz

Andlerova formula za izračunavanje ekonomske količine za nabavku daje dobre rezultate pri sledećim uslovima:

• Potreba za određenim predmetom rada je poznata i konstantna (nema neizvesnosti),

• Ne postoji ograničenje koje utiče na određivanje ekonomske količine nabavke, kao što su sezonske nestašice, ograničenje skladišnog prostora, ugraničenja koja nameće transportno sredstvo (zapremina, nosivost, vreme transporta...),

• Proizvođač / dobavljač ne odobrava popust na kupljenu količinu

• Vrši se pojedinačna, a ne zbirna porudžbina (ne nabavljaju se familije proizvoda niti više proizvoda od jednog dobavljača).

Objasniti smisao velicine CSL.

Veličina sigurnosnih zaliha mora biti tako određena da 'pokriva' proizvodnju sve dok naručeni delovi neophodni za proizvodnju ne stignu u skladište. Kako je nemoguće držati neograničeno velike količine delova na zalihama (jedino ovako velika količina zaliha stvarno garantuje neprekinutu proizvodnju – normalna raspodela se 'prostire' od -∝ do+∝), potrebno je odrediti nivo verovatnoće sa kojom se želi tvrditi da do prekida proizvodnje neće doći.

Ova verovatnoća se naziva CSL (Cycle Service Level).

Fizički smisao ove veličine je sledeći: ukoliko se želi 'dozvoliti' da se samo jednom u 100 slučajeva (100 ciklusa naručivanja delova) dogodi da prozvodnja ostane bez neophodnih delova (materijala) za rad, to znači da će se u 99 slučajeva proizvodnja odvijati neprekinuto, odnosno to znači da je CSL = 0,99 ili 99%.

U čemu je razlika između Kontinualnog i Periodičnog sistema nabavke?

U periodičnom sistemu (P – sistem) se provera stanja zaliha vrši sa unapred određenim vremenskim razmacima (npr. jednom u toku mesec dana ili čak konkretnije 25. u mesecu). Ovaj vremenski period ne mora da bude u funkciji kalendara, već može biti u funkciji brzine trošenja zaliha i optimalne (ekonomski isplative) količine za nabavku.

Za kontinualni sistem (Q-sistem) je karakteristično da se provera nivoa zaliha vrši kontinualno, odnosno, nakon svake promene stanja zaliha. U praksi se mogu pronaći dva različita postupka. Jedan je kada se na kraju radnog dana proverava koje je sve stavke sa skladišta potrebno ponovo naručiti, a drugi je kada se nakon svakog izuzimanja vrši provera za posmatranu stavku.

Efikasna i efektivna nabavka podrazumeva sedam opštih ciljeva:

1. Odgovarajući materijal,

2. U odgovarajućim količinama,

3. U odgovarajućem stanju,

4. U odgovarajućem vremenskom trenutku,

5. Iz odgovarajućeg izvora,

6. Sa odgovarajućom pratećom uslugom

7. Pri odgovarajućoj ceni

Da bi nabavka obezbedila te opšte ciljeve, mora da ostvari sledeće konkretne ciljeve:

• Obezbediti neprekinuti tok ulaznih materijala i usluga sa ciljem da se obezbedi funkcionisanje firme,

• Minimizirati investicije u zalihe i gubitke,

• Održavati odgovarajući (zadati) nivo kvaliteta nabavljene robe,

• Pronaći i privući ili “razviti” kompetentnog dobavljača,

• Standardizovati i unificirati robu koja se nabavlja,

• Pronaći potrebnu robu po najnižoj ceni (ali ne na štetu ostalih potrebnih karakteristika kvaliteta prvenstveno),

• Unaprediti konkurentsku poziciju preduzeća,

• Harmonizovati odnose sa ostalim funkcijama preduzeća

• Ostvariti sve ciljeve nabavke uz minimalne administrativne (unutrašnje) troškove.

Kriterijumi za ocenu dobavljača?

KVALITET - (reputacija dobavljača, pouzdanost proizvoda, tehničke specifikacije)

CENA - (cena proizvoda, uslovi finansiranja)

ISPORUKA - (pouzdanost isporuke, ukupno vreme isporuke)

USLUGA - (rukovanje, održavanje, pouzdanost usluge, podrška kupcu, fleksibilnost dobavljača, obuka, potrebno vreme za obuku, tehnička podrška postupak naručivanja)

PARTNERSKI ODNOS S DOBAVLJAČEM - (zajedničko planiranje, učestvovanje u koristima,ali i gubicima, trajnost, razmena informacija, nadzor nad partnerskim odnosom, usvajanje (spontano) zajedničkih (poslovnih) kulturnih vrednosti)

PRAĆENJE KVALITETA DOBIJENE ISPORUKE - (da li je istekao rok trajanje, da li je roba oštećena, da li je roba dogovorenog kvaliteta, da li je način isporuke u skladu sa dogovorom, kvalitet usluge, cena, količina, da li je roba stigla kasnije nego što je dogovoreno, da li je roba stigla ranije nego što je dogovoreno - i ovo može da bude problem,ponekad i jako ozbiljan problem, npr ako nije oslobodjen skladišni prostor za robu koja je osetnljiva na uslove skladištenja.

Koje troskove obuhvata LCC? Life Circle Cost

Kako troškovi životnog ciklusa obuhvataju sve troškove koji nastanu od trenutka pojavljivanja potrebe za određenim proizvodom, pa sve do trenutka otpisa i recikliranja, moguće je definisati sledeće aktivnosti:

resurse koje ″stvaraju″ troškove tokom celog životnog ciklusa:

planiranje i konceptualni razvoj - izrada prototipa, detaljno projektovanje, ispitivanje,

oprema za ispitivanje - proizvodnja, transport i rukovanje, obuka potrebnih kadrova, rezervni delovi i materijal,

servisiranje korisnika i proizvoda - operativni troškovi, prikupljanje i čuvanje tehničkih podataka

odlaganje i recikliranje.

Oblasti primene LCC?

Kako bi se izbegle situacije u kojoj se roba nabavlja po nižoj ceni, a tokom eksploatacije se nepotrebno (nepotrebno kada se ima u vidu neizabrana alternativa) potroši višestruko uvećan iznos koji se ″uštedeo″ nabavkom po nižoj ceni, razvijen je ovaj postupak, koji obuhvata troškove koji se načine ″od kolevke pa do groba″ neke opreme, odnosno, sistema.

LCC je moguće primeniti u sledećim situacijama:

• analiza da li neka organizacija može sebi da priušti nabavku neke skupe jedinice opreme, odnosno, da li će troškovi nabavke skupe opreme biti pokriveni očekivanim prilivom finansijskih sredstava (opravdanost nabavke),

• analize da li se treba opredeliti za jednog ili drugog dobavljača (uslovi plaćanja, dugoročna perspektiva, kvalitet usluge i njen finansijski ekvivalent...),

• analiza da li se opredeliti za opremu projektovanoj na jednoj ili drugoj osnovi, odnosno, koncepciji (klasičan primer je izbor kupovine automobila sa pogonom na benzin ili dizel),

• definisanje rasporeda proizvodne opreme u pogonu koji pruža mogućnost najbrže i najjeftinije proizvodnje (najkraći putevi unutrašnjeg transporta, odnosno, najjeftiniji unutrašnji transport),

• proizvođači mogu da koriste LCC da bi ustanovili svoj rizik prilikom određivanja garantnog roka i obima garancije svog proizvoda,

• osiguravajuće kuće mogu da koriste LCC da bi odredile svoj finansijski rizik prilikom osiguravanja nekog objekta ili opreme, odnosno, da bi odredile visinu premije i osigurane sume,

• trgovci mogu da koriste LCC da bi svojim potencijalnim kupcima objasnili da je pametnije opredeliti se na njihovu skuplju robu, nego za jeftiniju robu koju nudi konkurencija.

Koji su nedostaci LCC?

Očigledno je da LCC nudi ozbiljne prednosti i da ni slučajno ne treba zanemariti ovaj postupak, ali ovaj postupak ima nedostataka, kojih je potrebno biti svestan prilikom otpočinjanja primene ili čak i prilikom donošenja odluke da li će biti upotrebljen ovaj postupak.

Najčešće navođeni nedostaci ovog postupka su:

• nije egzaktna nauka (koriste se procenjeni troškovi, a ta procena ne mora biti tačna), ne postoje LCC eksperti (potrebno je ekspertsko poznavanje LCC-a i konkretne oblasti, što je teško postići u praksi),

• ne daje tačne troškove (procenjeni troškovi), skupo i teško prikupljanje informacija (ogroman broj različitih podataka, nepoznata struktura podataka),

• potrebna "kalibracija" modela troškova (usklađivanje procena sa stvarnim stanjem, koliko je to moguće), potrebna ogromna količina podataka (potrebno je proceniti trošak svakog sastavnog dela sistema),

• postojeći podaci su sumnjivi (promenljivo tržište uzrokuje promenu nabavne cene svakog proizvoda), potrebno je definisati scenario (zahteva poznavanje i strukture proizvoda i strukture životnog ciklusa i strukture troškova koji čine troškove životnog ciklusa),

• LCC i COO (Cost Of Ownership – trošak posedovanja, npr. neke opreme) se ne podudaraju (COO ne obuhvata troškove otpisa, odlaganja i recikliranja) I LCC rezultati nisu dobri za pravljenje budžeta (koriste se procenjeni, a ne stvarni troškovi).

Podele troskova?

• Po vidljivosti: direktni i indirektni

• Po načinu izražavanja: ukupni i jedinični

• Po vremenu: već napravljeni (prošli i sadašnji) i budući troškovi

• Po promenljivosti: promenljivi i fiksni

• Po cikličnosti: ponavljajući i neponavljajući troškovi, inkrementalni troškovi i troškovi funkcija

• Po aktivnosti

• Po entitetu

Nacrtati dijagram promene zaliha pri Kontinualnom sistemu nabavke. Obrazložiti ključne tačke.

Nacrtati dijagram promene zaliha pri Periodičnom sistemu nabavke. Obrazložiti ključne tačke.