1. Socioloske price i kljucni pojmovi

Sociologija kao nauka

Sociologija je osnovna, opšta, objektivna i sistematizovana nauka o društvu i društvenim fenomenima

Predmet izučavanja sociologije je

način na koji su povezane svakodnevne pojedinačne priče sa širim, kolektivnim pričama društvenih grupa, društvenih sistema i društava

Najvažniji razlog za izučavanje sociologije početkom 21. veka je

bolje razumevanje kako stičemo svoja znanja o društvu, a samim tim i bolje razumevanje sebe

Kulture

Kultura predstavlja simbolički i naučeni aspekt ljudskog društva. Ona nije biološki urođena, već se prenosi i razmenjuje putem društvenih interakcija

Potkultura. Navedite bar 2 primera potkultura

Potkultura predstavlja simbole i životne stilove podgrupe u društvu, koja često odstupa od normale tj. opšte (dominantne) kulture šireg društva. To su npr. metalci, hipici, rokeri, pankeri...

Društvene strukture

Društvene strukture predstavljaju obrasce organizovanja koji ograničavaju, odnosno limitiraju ljudsko ponašanje

Kakve mogu biti društvene strukture

Društvene strukture mogu biti formalne i neformalne

Svrsishodne akcije tj. delanja

Ljudska bića imaju kreativan kapacitet da zamišljaju ishode svojih budućih postupaka, da biraju između različitih strategija i da razmišljaju o svojim postupcima i planovima. To se u sociologiji formalno naziva delanje, odnosno svrsishodna akcija.

Kada se društvena pojava svodi na pitanje psihologije pojedinca, tako mišljenje je

redukcionističko

Dobro sociološko objašnjenje često se oslanja na konstrukcije koje obuhvataju

kombinaciju strukturnih i kulturnih faktora, kao i pokušaja da se oceni značaj tih faktora

Definišite pojam individualističkog stanovišta tj. individualizma

Individualizam je stanovište prema kojem društvo posmatramo kao skup pojedinaca, od kojih svaki ima jedinstvene karakteristike. Sa tog stanovišta svaka osoba je odgovorna za svoje postupke, a uspeh i sreća se smatraju individualnim dostignućem

Determinističkog stanovišta

Determinističko stanovište je stanovište da su pojedinci samo deo jedne velike društvene mašine

Kod sociološkog pristupa društvu

ne postoji jasno razgraničenje između spoljnog i unutrašnjeg sveta

Društvena struktura se može razložiti na

institucije i organizacije

Institucije

Institucije predstavljaju skup povezanih društvenih praksi (obrazovanje, brak, porodica, religija ...) koje su ustrojene po nekom obrascu i uslovljene širom kulturom. Drugim rečima one predstavljaju skupove uloga koji se formiraju u široj kulturi. One se redovno i neprekidno ponavljaju i održavaju društvenim normama za čije kršenje slede određene sankcije

Navedite dve osnovne karakteristike institucija

1. Redovno i neprekidno odvijanje određenih aktivnosti u okviru institucije (zajednički život u braku)

2. Sankcionisanje unutar institucija ukoliko se aktivnosti ne odvijaju na očekivan način ( ono može biti formalno i neformalno)

Sastavni delovi institucija i organizacija su

1. norme

2. statusi

3. uloge

Norme

Norme (pravila) su pravila kojima se propisuje prihvatljivo ponašanje

Norme mogu biti

zvanične i nezvanične

Status

Statusi (položaji) koje ljudi imaju su položaji ljudi u društvenim odnosima (npr. majka, predsednik, profesor itd). Status je normativno regulisan i očekuje se određeno ponašanje od pojedinca koji poseduje određen status tj. položaj (da ispunjava ulogu)

Uloga

Uloge predstavljaju skup društveno definisanih osobina i očekivanja koji su povezani sa društvenim statusima i položajima

Vrednosti

Vrednosti predstavljaju principe ili standarde ponašanja neke osobe tj. rasuđivanje pojedinca o tome šta je u životu vredno (šta je dobro, šta loše, poželjno ili nepoželjno itd). Najčešće se ovo ne odnosi samo na rasuđivanje jedne osobe, već na zajedničke ideje zasnovane na pripadnosti određenoj društvenoj grupi

Društveni problem

Društveni problem predsavlja situaciju koja se zasniva na suprotstavljaju ili narušavanju društvenih normi i vrednosti (rasizam, zloupotreba droga itd.)

Socijalizacija

Socijalizacija predstavlja proces pripremanja ljudi da preuzmu uloge i položaje u širem društvu. Posebnu odgovornost imaju institucije kao što su porodica i obrazovanje, dok sve ostale institucije takođe imaju određene uloge u procesu socijalizacije ljudi sa ciljem da preuzmu svoje specifične uloge, položaje i norme.

Postmodernost

Postmodernost su savremeni pravci razvoja u istorijskim, društvenim i ekonomskim procesima. Živimo ne samo u izraženo miroljubivoj, već i postmodernoj eri

Navedite tri karakteristike postmodernosti

1. postindustrijske ekonomije

2. decentralizovana organizacija

3. kulturni zaokreti

Navedite dve karakteristike globalizacije

1. Sve veći broj međusobnih veza širom sveta

2. Preokret izučavanja društva od strane sociologa sa fokusa na nacionalne države na fokus na multinacionalne i globalne probleme

Sociološke imaginacije (ko je definisao ovaj pojam)

Čarls Rajt Mils

Sociološka imaginacija je sposobnost da shvatimo ne samo šta se dešava u nečijem neposrednom iskustvu, već i šta događa u svetu i kako se i na koji način iskustvo pojedinca uklapa u šire iskustvo sveta koji ga okružuje

Mils objašnjava na koji način iskustvo pojedinca uklapa u šire iskustvo sveta koji ga okružujeka imaginacija deluju time što je napravio razliku između

ličnih teškoća i društvenih problema

Licne teskoce

Lične teškoće su lični problemi tj. privatne stvari koje se tiču samog pojedinca (nečija nezaposlenost)

Drustveni problem

Društveni problemi su problemi koji se protežu izvan pojedinca i lokalnog okruženja. Oni su institucionalne prirode i često obuhvataju krize u institucionalnom uređenju (visoka stopa nezaposlenosti)

Sociolog Peter Burger ukazao je na razliku između

sociološke perspektive i zdravorazumskog pogleda na stvari

Berger je opisao 4 dimenzije (motiva) sociološke svesti

1. motiv raskrinkavanja

2. motiv neuglednosti

3. motiv relativizovanja

4. kosmopolitizam

Modernost

Modernost predstavlja termin koji se odnosi na skup istorijskih procesa koji su transformisali tradicionalni poredak. Sociologija je nastala kao težnja da se razume i definiše ono na čemu počivaju lične teškoće i društveni problemi koji prate dramatične promene povezane sa modernošći

Društvo

Društvo predstavlja skup ljudi koji se izdvaja od drugih po svojim zajedničkim normama, vrednostima, institucijama i kulturi. Ono se često definiše geografskim, regionalnim ili nacionalnim granicama

U kom društvu su postojale tendencije centralizacije u organizaciji društvava

U modernim društvima

Shvatanja da se veća inkluzija može ostvariti progresivnim i postepenim reformama u modernim društvima odnosi se na

reformatore

Shvatanja o revolucionarnoj transformaciji koja bi vodila u socijalizam i komunizam u modernim društvima odnose se na

radikalne sociologe

i reformatorima i radikalnim sociolozima u modernim društvima zajednička je vizija

društvenih integracija

Društvene integracije

Društvene integracije predstavljaju sve veću koheziju među pripadnicima određenih grupa (ekonomskih, religijskih, etničkih i rasnih grupa)

Racionalnost

Racionalnost se odnosi na razmišljanje zasnovano na formalnim pravilima i kalkulacijama efikasnosti, a ne da tradiciji ili emocijama

Kolonijalizam

Kolonijalizam se odnosi na političku, ekonomsku i kulturnu dominaciju evropskih kolonijalnih sila

Navedite tri karakteristike postindustrijske ekonomije

1. Znatno manje vremena je potrebno za proizvodnju materijalnih dobara

2. Udeo nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika koji su obavljali manuelne poslove znatno je smanjen

3. Ekonomska aktivnost se sve više koncentriše na nematerijalna dobra nasuprot proizvodnji

Dva pravca razvoja kod kulturnog zaokreta u postmodernim društvima su

1. Sve veći značaj kulturnih industrija i šire posmatrano znanja u ekonomiji

2. Sve veća pažnja se posvećuje kulturnim faktorima (jezik, simboli i značenja) u sociološkim objašnjenjima

Marksističko shvatanje novih pokreta u postmodernim društvima odnosi se na to da

novi pokreti razaraju solidarnost koja je bila vezivno tkivo ranijih društava

Globalizacija

Prema Gidensu, globalizacija je društveni fenomen sa širokim lokalnim i globalnim implikacijama, koji predstavlja skup nepredvidivih procesa koji intenziviraju društvene odnose i međuzavisnost širom sveta

Mišljenja o globalizaciji mogu biti

optimistička (hiperglobalisti) i skeptična (skeptici)

Pojam globalizacije mora biti dopunjen sa

1. Geometrijom moći

2. Svetskim sistemom

Geometrijska moć

Geometrijska moć se odnosi na nejednaku raspodelu moći u različitim delovima sveta

Svetski sistem

Svetski sistem se sastoji od ideje o jednom globalnom sistemu, ali se pravi razlika između regiona u njegovom centru i onih na njegovoj periferiji

Klimatske promene

Klimatske promene se mogu definisati kao promene u globalnim i reginalnim klimatskim obrascima, naročito vidljive od sredine do kraja 20. veka (u poređenju sa periodom pre početka ind. revolucije)

Koji faktori uzrokuju klimatske promene

faktori koji se odnose na prirodne procese

faktori koji se odnose na ljudsku aktivnost

Navedite bar 3 posledice klimatskih promena

1. Porast temperature

2. Porast nivoa mora

3. Ekstremniji vremenski uslovi

U zagovornike determinizma društva spadaju

Karl Marks i Emil Dirkem

U kritičare determinizma spadaju

Džordž Herbert Mid i Erving Gofman

Kultura je

objektivna, subjektivna, normativna, pozitivna?

subjektivna

Arli Hohšild je otkrila da mali broj osoba koristi nove politike zapošljavanja kojima se olakšava pomirenje poslovnog i porodičnog života u svom delu

Druga smena

Arli Hohšild je pokazala da iako sve više žena radi duže radno vreme koje im je plaćeno, i dalje kod kuće imaju relativno malo pomoći od svojih muževa u delu

Druga smena