Logistika drugi kolokvijum

Zadaci transportne službe su: (16)

-       Izrada godišnjeg plana transporta robe

-       Izbor puta transporta robe

-       Izbor načina transporta robe

-       Saradnja sa skladišnom službom preduzeća

-       Zakupljivanje skladišnog prostora u javnim skladištima

-       Osiguranje robe na putu

-       Angažovanje tuđih usluga u transport

-       Poveravanje brige o transportu robe špediterskim preduzećima

-       Preuzimanje robe od drugih prevoznika

-       Evidentiranje podataka o korišćenju tuđih usluga

- Kontrola transportnih dokumenata i obračuna vozarine od strane transportnih preduzeća

-       Formiranje transportnih dokumenata

-       Izdavanje naloga za rad sopstvenom voznom parku

-       Vođenje evidencije o radu sopstvenog voznog parka

-       Izrada naknadnih kalkulacija troškova transporta

-    Nadzor nad radom sopstvene garaže i auto radionice

Prednosti i nedostaci vazdušnog transporta

Osnovne prednosti vazdušnog prevoza su: najveća brzina prevoza, smanjivanje drugih troškova logistike (zaliha i skladištenja), visoka bezbednost, dobra frekventnost.

Nedostaci su visoki troškovi i to što je prevoz ograničen na robu koja ima veliki značaj, malu težinu ili visoku specifičnu cenu (pošta, nakit, umetnička dela) ili na robu koja se transportuje u uslovima kada cena nije bitna (prirodne katastrofe, vojna tehnika i ratnim ali mirnodopskim uslovima). Aviotransport se tretira kao putnički transport, a prevoz robe kao “nuspojava” prevoza putnika.

Prednosti i nedostaci drumskog transporta

Osnovne prednosti drumskog transporta su: velika gustina saobraćajne mreže, male elastične transportne jedinice, prevoz “od vrata do vrata”, visoka ukupna elastičnost, niski termalni troškovi, konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim udaljenostima, dobra pouzdanost i urednost, komercijalna brzina prevoza, fleksibilnost i frekventnost.

Nedostaci su relativno visoki troškovi transporta i relativno niska pouzdanost transporta, pošto na vreme prispeća pošiljke utiču gužve na drumovima, meteorološki uslovi i nepouzdanost samog prevoznog sredstva. Drugi nedostatak jeste ekološki faktor u smislu da se vrši pritisak na proizvođače prevoznih sredstava da snize nivo zagađenja vazduha.

Prednosti i nedostaci vodnog transporta

Osnovne prednosti vodnog transporta su: najveća transportna sposobnost (kapacitet prevoza), najniži troškovi, masovan prevoz jeftinih roba na velike udaljenosti.

Veliki nedostatak su visoki inicijalni troškovi i niska brzina prevoza. Jedan od ozbiljnijih problema jeste utovar odnosno istovar robe. Potrebno je organizovati i prevoz robe do utovarnog/istovarnog pristaništa što povećava troškove i nivo rizika od oštećenja robe prilikom transporta od proizvođača do kupca.

Prednosti i nedostaci cevnog transporta

Osnovne prednosti cevnog transporta su: veliki kapacitet prevoza, visoka pouzdanost, visoka produktivnost, niski operativni troškovi, masovan transport tečnih i gasovitih energetskih sirovina.

Nedostatak je nemogućnost transportovanja čvrstih materijala. Cevni transport je ograničen na naftu, vodu i gas.

Prednosti i nedostaci železničkog transporta

Osnovne prednosti železničkog transporta su: sposobnost da preveze različite vrste robe (suve, rasute, tečne robe, zamrznuta hrana, sveže voće i povrće, robu nepravilnog oblika isl.), masovan prevoz, niski troškovi na prevoznom putu, niski ukupni troškovi za prevoze na srednja i velika odstojanja, visok stepen bezbednosti, pouzdan, uredan i tačan prevoz, energetska uštedljivost, ekološka tolerantnost.

Osnovni nedostatak je relativna nedostupnost (puno je naselja koji nemaju blizu železničku prugu i utovarnu stanicu), to znači da moraju organizovati i drumski transport kako bi dovezli robu do utovarne stanice. Drugi nedostatak je brzina, odnosno vreme transporta.

Indikatori loše organizovanog rukovanja materijalom su: (oko19)

-       Transportne putanje su zagušene

-       Često premeštanje materijala samo da bi se oslobodio prostor ili prolaz

-       Zastoji prilikom utovara i istovara

-       Previše radnika na poslovima rukovanja materijalom

-       Nepostojanje gravitacionih tokova materijala

-       Nedovoljno iskorišćenje kvalifikovane radne snage

-       Iscrpljivanje zaliha

-       Nedostatak standardizacije

-       Visoki gubici

-       Česta povređivanja radnika

-       Česta oštećenja transportnih sredstava

-       Česta oštećenja transportnog materijala ili robe

-       Neefikasan tok materijala

-       Neorganizovanost prilikom skladištenja materijala ili robe

-       Puno “praznih hodova” radne snage

-       Visoki indirektni troškovi radne snage

-       Prazan(neiskorišćen) prostor u skladištu

-       Duge transportne putanje

-       “Prljavština” u pogonu

Ciljevi efikasnog rukovanja materijalom se tiču sledećih oblasti:

• kretanje – kretanje materijala i roba u, kroz i iz proizvodnog prostora mora da teče bez zastoja i bez žurbe, pošto to signalizira kašnjenje, probleme

• vreme – materijal ili roba moraju biti u tačno određenom trenutku pored odgovarajuće mašine ili na odgovarajućem terminalu, ni pre ni kasnije, pošto i jedno i drugo znače gužvu i problem

• količina – isto ko i za vreme

• prostor – neophodno je u potpunosti iskoristiti skladišni prostor, izgradnjom ili iznajmljivanjem skladišta, plaća se svaki kubni metar prostora pa je logično maksimalno iskoristiti taj prostor, odnosno novac

Podela i karakteristike vidova rukovanja materijalom

Rukovanje materijalom se deli na:

• Ručno – potreban je veliki broj radnika, a radna snaga može biti izuzetno skupa, mala je brzina transporta, ukoliko postoji visoko skladište, ručnim postupkom rukovanja je teško iskoristiti više delove skladišnog prostora

• Mehanizovano – zahteva manuelan rad ali ne za nošenje tereta, već za upravljanje uređajima koji obavljaju taj posao

• Automatizovano – manje direktnog rada, brži, sigurniji i tačniji rad nego kod mehanizovanog rukovanja

• Kompjuterizovano – računar upravlja opremom za kretanje i skladištenje

Principi rukovanja materijalom su:

Funkcije pakovanja su:

• Proizvodna funkcija – dobavljač dostavlja poluproizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju tog poluproizvoda u neki finalni proizvod

• Marketing funkcija – dokazano je da će kupac, ako treba da se odluči između dva proizvoda podjednakog kvaliteta, odlučiti za lepše upakovan proizvod

• Upotrebna funkcija – pakovanje proizvoda u određenu ambalažu koja može biti iskorišćena i za neke druge namene je suština ove funkcije

• Logistička funkcija se ogleda u sledećim zadacima pakovanja: zaštita proizvoda od rasipanja, zaštita proizvoda od uticaja okoline, zaštita okoline od sadržaja pakovanja, omogućavanje i olakšavanje skladištenja, omogućavanje i olakšavanje transporta, manipulacije, zaštita proizvoda od krađe, pružanje informacija o sadržaju pakovanja. Najčešće se koriste kartonska, staklena i plastična pakovanja, ali neretko se koriste i platnena, drvena i metalna pakovanja.

Elementi logističke funkcije pakovanja

Karakteristike kontejnera

Da bi se jedna transportna ambalaža smatrala kontejnerom, treba da ispunjava sledeće uslove:

• Da se može upotrebiti više puta, odnosno da ima trajni karakter

• Da je specijalno izrađena i namenjena da olakša prenos robe u jednom ili različitim transportinim sredstvima

• Da je tako konstruisana da omogućava lako rukovanje i pretovar

• Da se lako može puniti i prazniti

• Da joj je unutrašnja zapremina najmanje 1m³

• Da je tako konstruisana da se dobro zatvara i pruža potpunu zaštitu proizvoda

Kontejner ne uključuje ni vozilo ni pakovanje robe, ali se može smatrati kao deo transportnog sredstva, koje predstavlja prostor za robu i to po pravilu unificiranu za sve grane transporta.

Aktivnosti za unapređenje servisa su: (16)

-       Dužina perioda od prijema porudžbine do isporuke kupcu

-       Frekvencija isporuka

-       Pouzdanost isporuka

-       Raspoloživost zaliha

-       Kontinualnost ponude asortimana

-       Spremnost za izvršenje hitnih isporuka

-       Ograničenja veličine porudžbine

-       Pogodnost naručivanja i plaćanja

-       Fleksibilnost radnog vremena u kojem se isporuke vrše

-       Tačnost fakturisanja

-       Postupak reklamacije

-       Kvalitet prezentacije prodajno-uslužnih performasni

-       Pomoć pri neposrednoj kupovini

-       Redovni kontakti prodavaca sa kupcima

-       Kreditni uslovi

-       Uredno reagovanje na upite kupaca

Komponente servisa potrošača

Servisiranje i ciljevi segmentiranja tržišta

Retke su firme koje svoju budućnost vezuju za jedan proizvod. Najčešće se oslanjaju na veći broj proizvoda i one nus-proizvode, čiji je prihod zanemarljiv. Iako firma ne ostvaruje prihode na tim proizvodima, ona je prinuđena da ih proizvodi, kako kupci ne bi tražili taj proizvod od konkurencije, jer postoji mogućnost da se tamo i zadrže.

Svaka firma 80% svojih prihoda ostvaruje od 20% svojih proizvoda i obrnuto. Firma će posebnu pažnju usmeriti na tih 20% proizvoda (ili kupaca). Ovo pravilo stvara podelu na 4 ili 5 grupa proizvoda. Gradacija je izvršena po veličini prihoda (prometa) koji se ostvaruje zahvaljujući određenoj grupi proizvoda (kupaca).

Nakon izvršene podele, očigledno je da firma radi servisiranje kupaca iz prve kategorije. Mnogo je lakše uočiti neke zakonitosti, ukoliko one postoje kod određene grupe kupaca i prilagoditi uslove servisiranja tim zakonitostima.

 

Objasniti razlog postojanja servisnog paketa

Firma može formirati “servisni paket” za svaki od rangova ili može to da učini za određeni interval. Što je veći profit koji firma ostvaruje zahvaljujući određenom rangu, veće su i  pogodnosti koje se nude kupcu, pošto je osnovni cilj da se takav kupac zadrži i da se stimuliše nastavak kupovine visoko profitabilnih proizvoda.

Parametri koje treba imati u vidu prilikom definisanja servisnog paketa su:

-       Garantovano vreme u kome će isporuka biti izvršena

-       Definisana minimalna veličina pojedinačne isporuke

-       Procenat raspoloživosti proizvoda na zalihama

-       Procenat kompleksnosti izvršenja narudžbina

-       Način prijema porudžbine od kupaca

-       Uslovi plaćanja i kreditiranja

-       Obezbeđenost rezervnim delovima

-       Postupak i pravila u vezi sa reklamacijom

Privilegije za kupce prve i druge kategorije su: pakovanje, prepakivanje, fakturisanje, bankarsko-kreditni poslovi, špediterske i carinske usluge, tranzitne privilegije, administrativne usluge, ekstra-gratis usluge, bonusi, premije, osiguranje robe, proizvoda u transportu i skladištu, usluga okoline.

Cilj upravljanja lancima snabdevanja (SCM)

Osnovni cilj svakog preduzeća je sticanje profita. Polazna tačka SCM – a je želja za profitom koji je moguće ostvariti ukoliko kupac kupi proizvod. Potrebno je da proizvod zadovoljava potrebe, da je kvalitetan i da ima prihvatljivu cenu.

Prvi kriterijum (zadovoljenje potreba) je predmet interesovanja istraživanja i razvoja, a ostala dva (kvalitet i cena) predmet su SCM-a.

Da bi cena bila prihvatljiva, potrebno je maksimalno sniziti troškove, a da to ne ugrozi kvalitet. Jedan od načina je snižavanje troškova držanja zaliha. Ideja je da jedna firma preuzme na sebe držanje zaliha, a sve ostale firme da eliminišu tu vrstu zaliha. Ostale firme trebaju da cene trud i da nadoknade taj trud, što ima za posledicu uštedu te firme. Isto se javlja kada jedna firma preuzme poslove nabavki svih firmi iz lanca.

Odnos logistike i upravljanja lancima snabdevanja

Logistika koja danas postoji definisana je na tri nivoa: logistički sistem - transport, skladištenje i upravljanje zalihama;

upravljanje logistikom – efikasno i efektivno planiranje, implementacija i upravljanje logističkim sistemom; specifičan način projektovanja i implementacije upravljanja logistikom.

Tri osnovna principa na kojima se zasnivaju ove smernice su:

-       Sistemska ili holistička perspektiva i prilaz sa aspekta ukupnih troškova

-       Orijentacija ka tokovima

-       Orijentacija ka kupcima i uslugama

U Americi se inicijalni koncept logistike nije razvijao, već je bio zamrznut i na njegovim osnovama se razvio SCM. SCM u Americi imao je mnogo više slobode za razvoj, nego logistika u Evropi. Na osnovu svega, moguće je zaključiti da se prva dva koncepta evropskog shvatanja logistike poklapaju sa američkim shvatanjem logistike, dok je treći evropski koncept u stvari američki SCM, međutim ne 100%. Razlike se ogledaju u evropskoj težnji da se logistika posmatra u granicama jedne organizacije uz uvažavanje poslovnih partnera, dok SCM uvodi organizacije na nivou celog lanca, bez obzira na broj organizacija. Američki concept je praktičniji, više je okrenut konačnim (finansijskim) efektima, a manje teoretski definisan.

Kriterijumi koje je potrebno razmotriti prilikom formiranja lanaca snabdevanja

Kriterijumi su sledeći:

• Veze – svaka aktivnost utiče na narednu aktivnost iako se obavljaju u različitim organizacijama

• Ekonomija obima – kada se troškovi proizvodnje smanjuju povećanjem obima. Postojanje fiksnih i varijabilnih troškova. Objedinjavanje neke funkcije, koja se nalazi kod više učesnika – smanjenje fiksnih troškova.

• Sposobnost učenja – organizacija u stanju da ustanovi problem, definiše ga i implementira rešenje. Snižavanje troškova i skraćivanje vremena.

• Način korišćenja sopstvenih kapaciteta – uticaj na fiksne troškove kao i na raspoređivanje troškova na različite proizvode. Ovaj kriterijum povezan je sa Foresterovim efektom

• Međusobni odnosi – obuhvataju sve navedene kriterijume i dopunjuju ih. Zajedničko korišćenje resursa kroz lanac snabdevanja. Podizanje poverenja, sinergetski efekat…

• Integracija – osetljivo pitanje. Suština SCM-a je integracija ali problem je pošto svaka oganizacija ima sopstvenu internu organizaciju, hijerarhiju - vertikalna organizacija. SCM usmerava pažnju na aktivnosti i povezivanje u jednu celinu – horizontalna organizacija. Ovo stvara određene probleme i u kojoj meri organizacija reši problem to je uspešnija.

• Terminiranje izlaska na tržište – ukoliko jedna organizacija izbaci na tržište nov proizvod, ona ostvaruje prednost razlike u odnosu na konkurenciju

• Diskreciona politika – različite odluke i principi poslovanja koji utiču na aspekte formiranja cena

• Lokacija – utiče na ukupne troškove, prvenstveno transporta, troškovi energije, stručnih kadrova

• Institucionalni faktori – eksterni faktori koji utiču na troškove poslovanja; zakonska regulativa, poreska politika

 

Modeli upravljanja i organizovanja lanaca snabdevanja

• Funkcionalni model – osnovni oblik i najviše je zastupljen; za one koji ne razmišljaju o SCM; preduzeća od nezavisnih celina, svaka celina ima sopstvene planove; inicijativa za povećanjem uspešnosti samo na lokalnom nivou

• Dobavljački model – kada preduzeće funkcionalnog modela odluči da snizi troškove; istraživanje tržišta sa ciljem pronalaženja proizvoda, dobavljača sa višim kvalitetom, nižom cenom; unificiranje zaliha; orijentacija na dobavljače koji će za potrebe kupaca održavati zalihe potrebnih količina i asortimana u svojim skladištima; rukovodilac nabavke preuzima kontrolu; prevazilaze okvire preduzeća i šire se na celu industriju; čvršće veze dobavljača i proizvođača; nema suštinsko unapređenje već samo premeštanje profita sa jedne tačke na drugu

• Logističko-transportni model – svaki proizvod je predmet transporta; sirovina-transport-poluproizvod-transport-proizvod-transport-distributer-transport-prodavac-transport-kupac; transport je važna stavka nacionalne i internacionalne ekonomije; traži se osoba koja će biti odgovorna za funkcionisanje lanca i rukovoditi njime; očekuje se inkrementalni skok profita; zavisi od kvaliteta uvodnih aktivnosti

• Informacioni model – snižavanje troškova putem unapređenja informacionih veza između proizvođača i dobavljača unutar preduzeć; računari i računarske mreže; nedostatak integrisanog softvera za internu i eksternu komunikaciju

• Modeli koji podrazumevaju reinženjering poslovnog procesa – business process reeingeneering BPR; radikalne promene radi snižavanja/eliminisanja troškova i unapređenja kvaliteta; projektovanje procesa

• Strateški model – SCM je sastavni element opstanka na tržištu; strategija nije usredsređena samo na proizvod već i na aktivnosti koje se tiču proizvoda; “prošireni proizvod”; troškovi od sekundarnog značaja; resursi SCM-a u službi zadovoljenja kupaca

Forresterov efekat

Svaka organizacija koja želi poslovanje bez gubitaka i da spremno dočeka bilo koju promenu, mora se osloniti na predviđanja i analize. Kada organizacija ima svog kupca ona vrlo pedantno prati svaku narudžbinu. Ukoliko dođe do bilo kakvih promena one se moraju ispratiti. Ukoliko se naručena količina smanji možemo očekivati smanjenje u budućnosti. Ako se promena desila usled slučajnog poremećaja koji je delovao samo u trenutku formiranja narudžbine, onda dolazi do Foresterovog efekta i tok događaja je sledeći:

• Stiže narudžbina koja je npr. manja od niza prethodnih

• Predviđanja kažu da će se trend nastaviti

• Organizacija mora da prilagodi svoje zalihe sirovina i gotovih proizvoda novonastaloj situaciji

• Usled potrebe da se smanji obim proizvodnje, prisiljena je da smanji količine sirovina koje nabavlja od dobavljača

• Dalje, stiže porudžbina koja nije u skladu sa predviđanjima, trend se nije nastavio, nego je naručena količina ista kao i svih prethodnih puta

• Pošto je organizacija snizila zalihe gotovih proizvoda i zalihe sirovina, u svojoj sledećoj porudžbini mora da naruči veću količinu nego što je to učinila u nizu prethodnih naručivanja i na ovaj način unosi mnogo veći poremećaj

• Dobavljač koji ima svoje praćenje i predviđanje trendova, pokušava da svoju proizvodnju, svoje zalihe i narudžbine prilagodi promenama koje se javljaju u narudžbenicama i na isti način unosi još veći poremećaj nego što je to učinila prva organizacija

Suština: mali poremećaj u narudžbenici prodavca pojača se kako se ta promena prostire ka dobavljaču.

Da bi se eliminisao Foresterov efekat neophodna je efikasna komunikacija između članova lanca snabdevanja. Ukoliko bilo koji član uoči neki poremećaj i dobije informaciju da je poremećaj nastao, sigurno je da taj poremećaj neće uticati na promenu trendova.

Objasniti suštinu povratne logistike

Tokom proizvodnje, logistika pruža podršku. Nakon izvršenog korisnog veka proizvoda, korisnik ne želi da proizvod ostane kod njega, već ga nekako ukloni. Na scenu stupa povratna logistika koja pruža podršku procesu vraćanja proizvoda od kupca do odgovarajućeg mesta obuhvatajući i otpad i ambalažu za pakovanje.

Povratna logistika ima zadatak da obuhvati:

-       Materijal koji nastaje tokom procesa proizvodnje (škart, otpad)

-       Neispravan proizvod koji je greškom poslat kupcu

-       Ispravan proizvod koji je pogrešno poslat kupcu

-       Ispravan proizvod koji je zastareo

-       Proizvod kome je istekao rok trajanja

-       Neispravan proizvod koji je otkazao kod korisnika tokom garantnog roka, a koji treba zameniti

-       Neispravan proizvod koji je poslat na popravku

-       Proizvod čiji je radni vek istekao

-       Ambalažu, koja je korišćena za zaštitu proizvoda tokom transporta

Objasniti suštinu zelene logistike

Zelena logistika ima za cilj da maksimalno umanji negativan uticaj logistike na okolinu. Neke aktivnosti zelene logistike i spadaju u povratnu logistiku, ali ne sve. Zelena logistika insistira na smanjenju potrošnje energije ili da eliminiše (smanji) upotrebu neželjenih materijala, npr. plastike.

Razlika između povratne i zelene logistike

Razlika je u tome što zelena pokušava preventivno da otkloni neželjene uticaje logistike na okolinu – pre početka korisnog veka proizvoda, dok povratna stupa na scenu nakon završenog korisnog veka proizvoda