PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA

KOJE METODE SE KORISTE U PEDAGOSKOJ PSIHOLOGIJI

1. PROSTO ILI PRIGODNO POSMATRANJE

2. SISTEMATSKO POSMATRANJE

3. EKSPERIMENT (KVANTITATIVNI ILI EKSPLIKATIVNI I KVALITATIVNI ILI EKSPLORATIVNI)

4. NEEKSPERIMENTALNE METODE

ZNAČAJ KONTROLNE GRUPE

1. ODSTRANJUJE DEJSTVO PRETHODNOG TESTIRANJA

2. ELIMINIŠE SE FAKTOR SAZREVANJA

UJEDNAČAVANJE GRUPA

VRŠI SE PO ZAVISNOJ VARIJABLI.

• POL

• UZRAST

• SOCIJALNO POREKLO

NAČINI UJEDNAČAVANJA GRUPA

1. UJEDNAČAVANJE GRUPE PO PAROVIMA

2. UJEDNAČAVANJE POMOĆU RANG LISTE

3. PROCENTUALNO UJEDNAČAVANJE

4. STATISTIČKO UJEDNAČAVANJE

UJEDNAČAVANJE GRUPA PO PAROVIMA

ZA SVAKOG SUBJEKTA IZ EKSPERIMENTALNE GRUPE SE TRAZI NJEGOV PAR U KONTROLNOJ GRUPI. (SUBJEKT KOJI IMA ISTE REZULTATE KAO ON U KONTROLNOJ GRUPI)

TESTIRAMO VELIKI BROJ SUBJEKATA , NALAZIMO SUBJEKTE SA ISTIM REZULTATIMA JEDNOG RASPOREDIMO U EKSP JEDNOG U KONTROLNU.

1. ISPITIVANJE VELIKOG BROJA SUBJEKATA - OGRANICENO

2. UJEDNACAVANJE SUBJEKATA NA OSNOVU DVE LI VIŠE VARIJABLI

3. OSIPANJE SUBJEKATA

UJEDNAČAVANJE GRUPA POMOĆU RANG LISTE

RANG LISTA SE PRAVI NA OSNOVU REZULTATA KOJE SU SUBJEKTI POSTIGLI NA TESTOVIMA PREMA KOJIMA SE UJEDNAČAVANJE VRŠI

SUBJEKT KOJI JE PRVI NA RANG LISTI SE STAVLJA U JEDNU GRUPU, SLEDEĆA 2 U DRUGU, SLEDEĆA 2 U PRVU, POSLEDNJI NA LISTI SE STAVLJA U PRVU GRUPU, ODNOSNO PRVI I POSLEDNJI NA RANG LISTI SE STAVLJAJU U ISTU GRUPU

!RADI SE SVE DOK SE NE DOBIJU GRUPE IZMEDJU KOJIH NE POSTOJE STAT. ZNACAJNE RAZLIKE

PROCENTUALNO UJEDNAČAVANJE

25% NAJBOLLJIH, 50% SREDNJIH I 25% NAJSLABIJIH

ŠTA SE RADI KADA JE EKSPERIMENTALNO UJEDNAČAVANJE NEMOGUĆE

STATISTIČKO UJEDNAČAVANJE, POMOĆU ANALIZE KOVARIJANSE.

ČIME JE USLOVLJENO UČENJE A ČIME SAZREVANJE

UČENJE JE PRETEŽNO USLOVLJENO DELATNOŠĆU INDIVIDUE (DELATNOST IZAZVANA POTREBABAMA I UTICAJEM SPOLJ SREDINE NA NJU)

SAZREVANJE JE PRETEŽNO USLOVLJENO RAAZVOJEM SAME STRUKTURE ORGANIZMA (CNS)

DA LI JE NA AKTIVNOSTI KOJE SU NEOPHODNE ZA NORMALAN RAZVOJ UTIČE VEŽBANJE

MALI JE UTICAJ VEŽBANJA.

ZAVISE OD SAZREVANJA

(LEŽANJE, HODANJE, HVATANJE)

UMOR VS UČENJE/VEŽBANJE

UMOR JE KRATKOTRAJAN. PROMENE NASTALE USLED UMORA SU NEGATIVNE.

PROMENE NASTALE UČENJEM SU RELATIVNO TRAJNE. PROMENE NASTALE USLED UČENJA SU POZITIVNE, PROGRESIVNE.

PODELA UČENJA

1. MOTORNO - STICANJE MOTORNIH VEŠTINA I NAVIKA - (uči nove sklopove pokreta kojima može obaviti nešto što ranije nije mogao, oblikuje određene kriterijume i merila da bi procenio da li je ono što je uradio dobro)

2. VERBALNO (KOGNITIVNO/SAZNAJNO) - (pojedinac saznaje pojedinosti koje ranije nije znao, uči rešavanje problema, oblikuje kriterijume prema kojima procenjuje da li je rešenje dobro ili loše, itd.)

3. AFEKTIVNO (stiče i menja stavove, interese, sklonosti, vrednosti, estetske preferencije i kriterijume tj. razvija se odnos privlačenja ili odbijanja ideja, predmeta, događaja, ljudi)

FAKTORI OD KOJIH ZAVISI NAPREDOVANJE U UČENJU

1. SPOSOBNOSTI

2. MOTIVACIJA

3. LIČNE OSOBINE - STEPEN ASPIRACIJEE, POTREBE, ZADACI KOJE JE SAM SEBI POSTAVIO, ZADACI KOJE MU POSTAVLJA DRUŠTVO, NAGRADE . .

4. VREME POSVEĆENO UČENJU - BR PONAVLJANJA

5. METODE

3 NAČINA MERENJA NAPREDOVANJA U UČENJU

1. MERI SE KOLIČINA SAVLADANOG GRADIVA

2. MERI SE VREME VRŠENJA AKTIVNOSTI

3. MERI SE TAČNOST REPRODUKOVANJA GRADIVA ILI IZVOĐENJA AKTIVNOSTI

NA KOJI NAČIN SE VRŠI MERENJE NAPREDOVANJA POMOĆU KOLIČINE NAUČENOG GRADIVA

MERI SE KOLIKO JE SUBJEKT U STANJU DA REPRODUKUJE MATERIJALA ILI KOLIKO NAUČENIH POKRETA MOŽE DA IZVRŠI

ŠTO UČENJE DUŽE TRAJE KOLIČINA SAVLADANOG GRADIVA JE VEĆA

U ČEMU SE SASTOJI MERENJE NAPREDOVANJA POMOĆU TAČNOSTI REPRODUKOVANJA GRADIVA

SASTOJI SE U ODREDJIVANJU BROJA GRESAKA KOJE SUBJEKT NAPRAVI PRILIKOM REPRODUKOVANJA. BROJ GREŠAKA OPADA U TOKU UČENJA I TO JE SIGURAN INDIKATOR NAPREDOVANJA U UČENJU.

NA KOJI NAČIN SE PRAVI KRIVULJA ZA JEDNOG UČENIKA

NA APCISU (X OSA) UNOSE SE POKUŠAJU (BR PONAVLJANJA) A NA ORDINATU (Y OSA) SE UNOSE JEDINICE MERENJA.

IMA SKOKOVE I PADOVE ALI JE OPŠTA TENDENCIJA PORAST

NA KOJI NAČIN SE PRAVI KRIVULJA ZA GRUPU UČENIKA

ZAVISNO OD CILJA PRAĆENJA 2 NAČINA

1. AKO JE CILJ PRAĆENJE KOLIKO SUBJEKTI NAUČE POSLE IZVESNOG VREMENA SVIM SUBJEKTIMA SE DAJE DA VEŽBAJU JEDNU AKTIVNOST ILI UČE JEDNO GRADIVO DO ODREDJENOG BR PONAVLJANJA. POSLE SVAKOG PONAVLJANJA MERI SE USPEH SVAKOG POJEDICNA. SREDNJA VREDNOST REZULTATA SE UNOSI NA ORDINATU, BROJ PONAVLJANJA NA APCISU

2. GRUPI SUBJEKATA SE ZADA DA NAUČI GRADIVO ILI MOTORNA RADNJA DO ODREDJENOG KRITERIJUMA (BR PONAVLJANAJ NIJE ISTI ZA SVE)

VINSENTOVA METODA

TEORIJSKA POSTAVKA - SVAKI SUBJEKAT PROLAZI KROZ ODREDJENE ETAPE U TOKU UČENJA, ETAPE KROZ KOJE PROLAZE SU ISTE ZA SVE SUBJEKTE, RAZLIKA JE U BRZINI PRELAZENJA IZ JEDNE U DRUGU ETAPU.

2 PRINCIPA PRI ODREDJIVANJU BROJA ETAPA

1. BROJ ETAPA NE SME BITI MANJI OD BROJA POKUŠAJA SUBJEKTA KOJI JE IMAO NAJMANJI BROJ POKUŠAJ NITI SME BITI VEĆI OD NAJVEĆEG BROJA POKUŠAJA

2. UNUTAR TOG OPSEGA SE NAĐE BROJ NA KOJI JE NAJPOGODNIJE SVESTI BROJEVE POKUŠAJA SVIH SUBJEKATA (ARITMETICKA SREDINA) NAKON NALAZENJA BROJA ETAPA, IZRACUNAVA E KOLIKI JE REZULTT SVAKI SUBJEKAT POSTIGAO U SVAKOJ POJEDINOJ ETAPI

VRSTE KRIVULJA

1. ISPUPČENA

2. IZDUBLJENA

3. KRIVULJA U OBLIKU SLOVA S

ISPUPČENA KRIVULJA

U POČETKU NAPREDOVANJE BRZO, KASNIJE SPORO.

NEGATIVNO UBRZANO NAPREDOVANJE.

UČENJE LAKOG GRADIVA ILI TEŽE GRADIVO SA PREDZNANJEM.

IZDUBLJENA KRIVULJA

NAPREDOVANJE U POČETKU SPORO KASNIJE BRŽE.

POZITIVNO UBRZANO NAPREDOVANJE.

UČENJE TEŠKOG I SLOŽENOG GRADIVA, KAD SUBJEKT NEMA NIKAKVOG PREDZNANJA.

S KRIVULJA

KOMBINACIJA ISPUPČENE I IZDUBLJENE.

PLATO

PREDTSAVLJA PRIVREMEN ILI TRAJAN ZASTOJ, PRESTANAK NAPREDOVANJA U UČENJU.

2 VRSTE PLATOA

1. U TOKU UČENJA - PRIVREMEN ZASTOJ (HIJERAHIJA NAVIKA, UMOR, DOSADA I SMANJENJE MOTIVACIJE)

2. NA KRAJU UČENJA - TRAJAN (FIZIOLOSKA, TEORIJSKA ,PRAKTICNA GRANICA I OPTIMALNA GRANICA)

HIJERARHIJA NAVIKA

STEPEN SLOŽENOSTI - JEDNOSTAVNE (NIŽI RED) I SLOŽENE (VIŠI RED)

PRVO SE ZADOVOLJAVAJU NAVIKE NIZEG PA VISEG REDA, DO PLATOA DOLAZI SA PRELASKA SA NAVIKA NIZEG NA VISI AKO NAVIKE NIZEG REDA NISU DOVOLJNO SAVADANE.

PLATO ZBOG HIJERARHIJSKIH NAVIKA NE TRAJE DUGO I POSLE NJEGA DOLAZI DO BRZOG NAPREDOVANJA

FIZIOLOŠKA GRANICA

POSTIŽE SE SAMO U REFLEKSNIM POKRETIMA

ČIME SE PREVAZILAZI PRAKTIČNA GRANICA

SISTEMSKOM OBUKOM ILI POJAČAVANJEM MOTIVACIJE

RAZLIKA IZMEDJU FIZICKOG I INTELEKTUALNOG RADA

U FIZICKOM RADU UCESTVUJU KRUPNI TELESNI, POPRECNO-PRUGASTI MISICI

U INTELEKTUALNOM KORA VELIKOG MOZGA

UČENJE

USMERENA, SVESNA AKTIVNOST KOJOM SE USVAJAJU ODREDJENA ZNANJA I VESTINE

FAKTORI OD KOJIH ZAVISI JAVLJANJE UMORA

1. TEZINE I VRSTE RADA

2. GRUPE I BROJA MISICA KOJI SU ZAPOSLENI U RADU

3. UVEZBANOSTI

4. FIZIOLOSKOG I PSIHICKOG STANJA

5. MOTIVACIJE ZA RAD

KAKO SE IZBEGAVA NEUTRALISUCI EFEKAT IZMEDJU UMORA I VEZBANJ

ZA ISPITIVANJE UMORA SE U EKSPERIMENT UBCUJU SUBJEKTI KOJI SU ISPITIVANU AKTIVNOST DOBRO UVEZBALI TAKO A NE DOLAZI DO DEJSTVA VEZBANJA

(DOLAZI DO MONOTONIJE KOJA SMANJUJE PRODUKTIVNOST)

2 VRSTE UMORA

1. OBJEKTIVNI UMOR - STVARNI UMOR KAD DOLAZI DO POTPUNE ISCRPLJENOSTI ORGANIZMA I NESPOSOBNOSTI COVEKA ZA DALJI RAD

2. SUBJEKTIVNI UMOR- OSECANJE UMORA, NENAKOLONOSTI ZA RAD I ISCRPLJENOSTI (NEMA PRAVE ISCRPLJENOSTI) - MOZE DA SLUZI KAO NAGOVESTAJ PRAVOG OBJEKTIVNOG UMORA

ISPOLJAVANJE SUBJEKTIVNOG UMORA

1. SMANJENJE KVALITETA ILI KVANTITETA UCINKA

2. PRODUZENJE VREMENA ZA IZVRSAVANJE ZADATKA

3. PORAST BR GRESAKA

4. OTPOR PREMA NASTAVLJANJU AKTIVNOSTI

KOJA SU TRI IZVORA UMORA U ŠKOLI

1. PREOPTREREĆENOST

2. EMOCIONALNA NAPETOST

3. DOSADA

KOJI SU NAČINI MERENJA UMORA

1. INDUSTRIJSKI - MERI SE IZNOS RADA I UTVRDJIVANJE OPADANJA TOG RADA

2. FIZIOLOSKI - MERI SE POTROSNJOM ENERGIJE ILI OTROVNIH NUSPRODUKATA ZA VREME RADA

3. PSIHOLOSKI - MERENJE PAZNJE BURONOVIM TESTOM ILI MEDUGAL-SUSTEROVIM APARATOM

ZAGREVANJE ZA RAD

PERIOD OD POCETKA RADA DO MAKSIMALNOG UCINKA

2 TIPA LJUDI S OBZIROM NA TRAJANJE ZAGREVANJA

1. PERSERVATIVNI - TREBA RELATIVNO DUGO VREMENA DA SE ZAGREJU ZA NEKI POSAO ALI KAD SE ZAGREJU TESKO SE HLADE (INTROVERTI I MELANHOLICNI)

2. NONPERSERVATIVNI - BRZO SE ZAGREVAJU ZA POSAO ALI SE BRZO I HLADE, LAKO PRELAZE S JEDNOG NA DRUGI POSAO (SLICNI EKSTROVERTIMA I HIPOMANICNIOM TIPU)

USLOVI UCENJA

1. FIZIČKI - KLIMA, TEMP, VLAZNOST I KRETANJE VAZDUHA

2. ORGANSKI ILI FIZIOLOSKI - ZDRAVLJE, NORM FUNKC CULNIH ORGANA I ZADOVOLJENE POTREBA

3. SOCIJALNI - SOC EKONOMSKI STATUS, ODNOSI U PORODICI

4. PSIHICKI - SPOSOBNOST ZA RAD, MOTIVACIJA, METODE UCENJA I RADNE NAVIKE

2 OSNOVNE RADNE NAVIKE

1. NAVIKA MESTA

2. NAVIKA VREMENA - PLANIRANJE I SVAKODNEVNO SISTEMSKO UCENJE

NAJVAZNIJE POMOCNO SREDSTVO ZA STVARANJE NAVIKE VREMENA JE PRAVLJENJE PLANA RADA I UCENJE. (DUGOROCNI I KRATKOROCNI PLANOVI)

METODE UČENJA

1. AKTIVNO ILI PASIVNO UČENJE

2. GLOBALNO (U CELINI) ILI PARTITATIVNO (U DELOVIMA)

3. RASPOREDJENO I NERASPOREDJENO (KONCENTRISANO)

KRATKI VS DUGI PERIODI UCENJA

1. KADA JE GRADIVO LOGICKI I SMISAONO NE POVEZANO KRATKI PERIODI UCENJA

2. KADA JE LOGICKI I SMISAONO POVEZANO DUZI PERIOD UCENJA

FAKTORI OD KOJIH ZAIVI DUZINA UCENJA

1. PRIRODA I TEZINA MATERIJALA

2. SPOSOBNOST I UZRAST UCINKA

   1. STEPEN DO KOGA JE MATERIJAL NAUCEN

2 NACINA DELOVANJA PAUZA KOD RASPODELJENOG UCENJA

1. POZITIVNO DELOVANJE, ALI BEZ UCVRSCIVANJA TRAGOVA U MOZGU. ODRZAVANJE STARIJIH VEZA STVORENIH RANIJIM UCENJEM, KOJE SE LAKSE UCRVSCUJU KAD DO PONOVNIG UCENJA DODJE

2. U PAUZAMA NEVEZBANJA DOLAZI DO POVEZIVANJA GRADIVA SA PRETHODNIM, ILI NECIM IZ KONKRETNG ZIVOTA A NEKAD I NAMERNO PRESLISAVANJE

FAKTORI OD KOJIH ZAVISI USPENOST GLOBALNOG ILI PARTITATIVNOG UCENJA

1. SMISAO KOJI PROZIMA GRADIVO

2. TEZINA I VELICINA GRADIVA

3. UZRAST

4. SPOSOBNOSTI RADNE NAVIKE

PREDNOST GLOBALNOG UCENJA

VERBALNO GRADIVO KOJE CINI SMISAONU CELINU, LAKO GRADIVO, STARIJI UCENICI I SPOSOBNIJI UCENICI

PREDNOST PARTITATIVNE METOD

1. MOTORNE RADNJE

2. VERBALNO GRADIVO KOJE NEMA SMISAO

3. OBIMNO I TESKO GRADIVO

4. MLADJI UCENICI

5. PROSECNI I ISPODPROSECNI

KOMBINOVANA METODA VUDVORT

1. DIRETKA REPETITIVNA

2. PROGRESIVNA PARTITATIVNA

AKTIVNO UČENJE

1. PRETHODNI PREGLED GRADIVA

2. POSTAVLJANJE PITANJA

3. CITANJE GRADIVA

4. PRESLISAVANJE

5. ZAVRSNI PREGLED

CILJEVI CITANJA

1. IZDVAJANJE VAZNIH DETALJA I IDEJA

2. UCOVANJE I PAMCENJE ZNACAJNIH DETALJA

3. NALAZENJE ODG NA PITANJA

4. KRITICKI PRILAZ GRADIVU

5. NALAZENJE MOGUCNOSTI PRIMENE

GEJTS EKSPERIMENT

1. STO JE VECI DEO VREMENA POSVECEN PRESLISAVANJU REZULTATI SU BOLJI

2. PREDNOST UCENJA PRESLISAVANJEM I NEPOSREDNO POSLE I NEKOLIKO CASOVA NAKON UCENJA

3. PREDNOST PRESLISAVANJA VEECA JE KOD BESMISLENIH SLOGOVA NEGO SMISLENOG SADRAZAJA

BOEKARTS 2 PARALELNA SISTEMA

1. KOGNITIVNA SAMOREGULACIJA

2. MOTIVACIONA SAMOREGULACIJA

3 KOMPONENTE 2 BOEKARTSOVA SISTEMA (2 INTERAKTIVNA NIVOA)

1. CILJEVI

2. KORISCENJE STRATEGIJA

3. SPECIJALIZOBANO ZNANJE

CIMERMAN 3 FAZE SAMOREGULISANOG UCENJA

1. PRE UCENJA - NIVO SPECIJALIZOVANIH ZNANJA

2. U TOKU - NIVO KORISCENJA STRATEGIJA

3. POSLE - NIVO CILJEVA

3 KOGNITIVNE SAMOREGULACIONE SPOSOBNOSTI

1. SPOSOBNOST FORMIRANJA JASNE MENTALNE PREDTAVE CILJA UCENJA I REDEFINISANJE AKO JE TO POTREBNO

2. SPOSOBNOST POSTAVLJANJA PLANA RADA I REVIDIRANJA

3. SPOSOBNOST PRAĆENJA PONAŠANJA ODREDJIVANJA NAPREDOVANJA U ODNOS NA CILJ I UOCAVANJE EVENTUALNOG NESLAGANJA

3 MOTIVACIONE SPOSOBNOSTI

1. STVARANJE JASNE MENTALNE SLIKE SVOJE NAMERE U PONASANJU

2. POVEZIVANJE NAMERNOG PONASANJA I PLANA RADA

3. PRACENJE

ZASTO SU UCENICI SA SAMOREGULISANIM UCENJEM USPESNI

1. ANALIZIRAJU ZADATKE I POSTAVLJAJU JASNE CILJEVE ZA UCENJE

2. KORISTE ADEKVATNE STRATEGIJE ZA OSTVARENJE CILJEVA

3. KONTROLISU SVOJ NAPREDAK I MENJAJU RISTUP UCENJU AKO JE TO POTREBNO

VRSTE MOTIVACIJE

1. INTRIZNICKA (UNUTRASNJA)

2. EKSTRIZNICKA (SPOLJASNJA)

STA SPADA U UNUTRASNJE INTRIZNICKE MOTIVE

1. INTERESOVANJE

2. ZELJA ZA SAZNAVANJEM

3. MOTIV POSTIGNUCA

4. POTREBA ZA KOMPETICIJOM

5. MOTIV SAMOAKTUALIZACIJE

6. STEPEN ASPIRACIJE

7. CILJ ILI NAMERA DA E NESTO NAUCI

STA SPADA U EKSTRIZNICKE MOTIVE

1. ROK

2. POZNAVANJE REZULTATA

3. POHVALA ILI POKUDA

4. NAGRADA ILI KAZNA

5. SARADNJA, TAKMICENJE

6. USPEH ILI NEUSPEH

PAJA RADOSAVLJEVIC RUMUN 46

NACINI RAZVIJANA INTERESOVANJA ZA NESTO

1. POVEZIVANJE SA POZNATIM I VEC INTERESANTNIM

2. ISTICANJE ZNACAJA PRIMENE ONOGA STO SE UCI

TESKOCE U RAZVOJU INTERESOVANJA

1. POLNE RAZLIKE

2. PROGRAM PRILAGODJEN PROSECNIM UCENICIMA

3. INDIVIDUALNE RAZLIKE

OPTIMIZAM SECANJA

BOLJE SE PAMTI ONO STO JE PRIJATNO

DVA REZULTATA ZNACAJNA ZA STEPEN ASPIRACIJE

1. DISKREPENCIJA CILJA - RAZLIKA IZMEDJU OCEKIVANOG I NAKNADNO POSTIGNUTOG

2. DISKREPENCIJA SUDJENJA - RAZLIKA IZMEDJU RANIJE POSTIGNUTOG I OCEKIVANOG REZULTATA

2 NACINA DELOVANJA POZNAVANJA REZULTATA

1. SREDSTVO ZA ISPRAVLJANJE GRESAKA

2. PODSTICAJNI EFEKAT TJ MOTIV

ŠARDAKOV EKSP

HARLOK EKSP

V RADOVIC HARLOK REVISION

TOMSON I HANIKAT

OCENJIVANI

T POPOVIC

IZVODJENI PRED TABLU I HVAJENI ILI KUDENI

SARADNJA I TAKMICENJE EX

TAKMICENJE VECI PODSTICAJ NEGO SARADNJA