PSIHOLOGIJA MENTALNOG ZDRAVLJA

KOJE VRSTE PREVENCIJE POSTOJE

1. PRIMARNA PREVENCIJA - CILJ PRIMARNE PREVENCIJE JE DA SPRECI NASTANAK BOLESTI; EFIKASNOST MERA PRIMARNE PREVENCIJE SE PROVERAVA INCIDENCIJOM

2. SEKUNDARNA PREVENCIJA - SASTOJI SE U RANOM OTKRIVANJU I LEČENJU BOLESTI; EFIKASNOST MERA SE PROVERAVA PREVALENCIJOM

3. TERCIJALNA PREVENCIJA - CILJ JE SUZBITI I OGRANICITI SEKVELE BOLESTI I POVRAĆANJE SPOSOBNOSTI KOJE SU ZBOG BOLESTI IZGUBLJENE I SACUVATI ONE KOJE SU UGROZENE; EFIKASNOST SE PROVERAVA INVALIDITETOM

KAKO JE A. MAJER POSMATRAO ČOVEKA I PSIHIČKE PATNJE

ČOVEKA JE POSMATRAO KAO CELINU SOCIJLANOG, BIOLOŠKOG I PSIHOLOŠKOG;

PSIHIČKE PATNJE TUMAČI NE SAMO KROZ BIOLOGIJU I GENETIKU VEĆ KROZ CELOKUPNU ŽIVOTNU ISTORIJU I OKOLNOSTIMA U KOJIMA SE BOLEST MANIFESTOVALA.

ZNAČAJ KAPLANA ZA MH

1. SREDINA U KOJOJ OSOBA ŽIVI PREDSTAVLJA JEDAN OD ZNAČAJNIH FAKTORA U ETIOLOGIJI PSIH. POREMEĆAJA

2. REORGANIZACIJOM SOCIJALNE I FIZIČKE SREDINE MNOGI POREMEĆAJI SE MOGU UBLAŽITI

3. POTREBNO JE REDIFINISATI PROFESIONALNU ULOGU PRAKTIČARA NA POLJU MZ

ČIME JE PODSTAKNUT RAZVOJ KOMUNALNE PSIHOLOGIJE

1. ANTIPSIHIJATRIJSKIM STAVOVIMA (ANGAŽOVANJE PSIHIJATRA U RADU SA ZDRAVIM LJUDIMA DOVODI DO ŠTETNE PSIHIJATRIZACIJE)

2. POJAVA SAMO PSIHOLOSKIH TERAPIJSKIH PRISTUPA

3. POJAVOM HUMANISTIČKE PSIHOLOGIJE (TRĆE PSIH SILE)

PROGRAM KOMUNALNE PSIHOLOGIJE

• SOCIJALNI FAKTORI SU ZNAČAJNI ZA OBLIKOVANJE I MENJANJE PONAŠANJA;

• SOCIJALNO ORIJENTISANE INTERVENCIJE REDUKUJU I INDIVIDUALNU PATNJU;

• CILJ SOCIJALNIH INTERVENCIJA JE JAČANJE INDIVIDUALNIH MOĆI I KOMPETENCIJA;

• POMOĆ JE MNOGO EFIKASNIJA AKO SE PRUŽA TAMO GDE SU PROBLEMI NASTALI;

• PROFESIONALCI PRUŽAJU USLUGE U VIDU KONSULTACIJA I EDUKACIJE, ALI SE ANGAŽUJU I U AKTIVNOM MENJANJU SREDINE;

• PREVENTIVNI PROGRAMI TREBA DA BUDU INVENTIVNI, KREATIVNI I DA ODSLIKAVAJU POTREBE ČLANOVA ZAJEDNICE;

• U RADU JE POTREBNO ANGAŽOVATI I NEPROFESIONALNE LAIKE.

U ČEMU JE ODLIKA ANTOPOCENTRIČNE PERSPEKTIVE U ODNOSU NA PATOCENTRIČNU

1. PROUČAVAJU SE ŽIVOTNE KRIZE I FAKTORI KOJI DOPRINOSE NJENOM KREATIVNOM RAZREŠENJU

2. UOČAVA SE ZNAČAJ SOCIJALNE PODRŠKE ZA SAVLADAVANJE KRIZE

3. PREVENTIVNI RAD NIJE SAMO RAD ZA SPREČAVANJE BOLESTI VEĆ BORBA ZA KVALITETNIJI NAČIN ŽIVOTA LJUDI U ZAJEDNICI

KOJA SU 3 SHVATANJA DUŠEVNE BOLESTI

1. SOMATSKI PROCES - DUŠEVNA BOLEST JE GENETSKI USLOVLJENA U KONTEKSTU BIOLOGIJE

2. POREMEĆAJ OSNOVNIH FJA

3. KAO JEDNU VARIJACIJU LJUDSKOG BIĆA

KOJA SU 3 ZNAČENJA DUŠEVNE BOLESTI

1. MEDICINSKO - ODREĐENO PRISUSTVOM ILI ODSUSTVOM UOBIČAJENIH SIMPTOMA ILI SINDROMA (BOLEST)

2. DRUŠTVENO - OGLEDA SE U ODSTUPANJU OD UOBIČAJENIH, USVOJENIH OBRAZACA PONAŠANJA U KULTURI (DEVIJANTNOS)

3. INDIVIDUALNO - BOLEST ILI DEVIJANTNOST JE ZASTOJ, STAGNACIJA, NEMOGUCNOST DA SE U LIČNOM RAZVOJU IDE DALJE

NAVEDI I OBJASNI MODELE PRIMARNE PREVENCIJE

1. MEDICINSKI MODEL - PREDSTAVLJA PRINCIP SPECIFIČNE ZAŠTITE LJUDI POD RIZIKOM

2. MODEL U OKVIRU PSIHIJATRIJSKE ZAŠTITE - (2 PREVENTIVNA PROGRAMA KAPLAN) AKCENAT JE NA POPULACIJU SA POTREBAMA A NE NA OSOBE POD RIZIKOM

3. PSIHOLOŠKI MODEL

KAPLAN 2 PREVENTIVNA PROGRAMA

1. SOCIJALNI PREVENTIVNI PROGRAM - ADMINISTRATIVNI; NAMENJEN PROMENI USLOVA ŽIVOTA U ZAJEDNICI I PREISPITIVANJU ZAKONSKIHREŠENJA KOJI UTIČU NA MZ

2. PSIHOLOŠKI PREVENTIVNI PROGRAM - INTERPERSONALNI;

KOJE METODE SE KORISTE U SKLOPU PSIHOLOŠKOG/INTERPERSONALNOG PROGRAMA

1. INTERVENCIJA U KRIZI

2. SAVETOVANJE - ODNOSI SE NA RAD SA KLJUČNIM OSOBAMA U ZAJEDNICI

3. EDUKACIJA U DOMENU MZ - PREDAVANJA , SEMINARI, TRIBINE, TV EMISIJE, PODKASTI

NA KOJA DVA NAČINA SE OSTVARUJE INTERVENCIJA U KRIZI

1. ANTICIPATORNO VOĐENJE - PSIH. PRIPREMA ZA BUDUĆE DOGAĐAJE ZA KOJE POSTOJI VEROVATNOĆA DA ĆE IZAZVATI KRIZU

2. KRATKA PSIHOTERAPIJA - U STANJU KRIZE

KOJE SU ODLIKE, CILJ I OGRANIČENJA (ŠTA SE IZBEGAVA) KRATKE PSIHOTERAPIJE

OBELEŽJA: VREMENSKA OGRANIČENOST (6-8 SEANSI), SUPORTATIVNOST, ORIJENTACIJA NA SADASNJOST, KONFLIKT KOJI JE DOVEO DO KRIZE

CILJEVI: AFEKTIVNO RASTEREĆIVANJE OSOBE U KRIZI, ZADOVOLJENJE ZAVISNIH POTREBA, SPREČAVANJE POJAVE PSEUDOKRIZE

IZBEGAVA SE: PONIRANJE U DUBINU, TRAGANJE ZA UZROCIMA KRIZNOG REAGOVANJA, OTKRIVANJE SIMBOLIČKOG ZNAČENJA KRIZNE SITUACIJE

3 PRISTUPA U PSIHOLOSKOM MODELU

1. KOGNITIVISTKIČKI - VEŠTINE OVLADAVANJA STRESOM (KONCEPT STRESA, PRIMARNO PREVENTIVNA PRAKSA USMERENA NA VEŠTINE OVLADAVANJA STRESOM)

2. HUMANISTIČKI - USMERENA NA RAZVIJANJE INDIVIDUANIH MOĆI DA SE KRIZE PREVAZIĐU SA ŠTO MANJE RIZIKA

3. INTEGRATIVNI - KLINIČKA PSIH U ZAJEDNICI BORBA ZA KOMPLETNO ZDRAVLJE ČOVEKA

3 PREVENTIVNE INTERVENCIJE U GORDONOVOM MODELU PREVENCIJE

1. UNIVERZALNA INTERVENCIJA - USMERENE NA CELOKUPNU POPULACIJU

2. SELEKTIVNA INTERVENCIJA - USMERENA NA INDIVIDUE I SUBGRUPE LJUDI KOJI SU U VISOKOM RIZIKU OD RAZVOJA SPECIFIČNIH POREMEĆAJA I PROBLEMA

3. INDIKATIVNA INTERVENCIJA - USMERENA NA POPULACIJU VISOKO RIZIČNIH INDIVUA KOJE NE DOSTIŽU KRITERIJUME MENTALNE ILI FIZ BOLESTI ALI IMAJU PRIMETNE ZNAKOVE ILI SIMPTOME

KAKO KARL MENINGER ODREĐUJE DUŠEVNO ZDRAVLJE?

MENTALNO ZDRAVLJE JE USPEŠNA ADAPTACIJA NA PROMENE KOJE SE ZBIVAJU TOKOM ŽIVOTA

KOJI JE NAJVAŽNIJI KRITERIJUM MENTALNOG ZDRAVLJA PO KARL MENINGERU

USPEŠNOST SA KOJOM POJEDINAC RAZREŠAVA PROBLEME SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

KOJE SU OSOBINE ŽILAVE/SRČANE LIČNOSTI

1. LIČNOST KOJA NA NAJTEŽE ŽIVOTNE OKOLNOSTI REAGUJE NA NAČIN KOJI JE BEZ OZBILJNIG I DUGOTRAJNIH ADAPTACIONIH PADOVA

2. LIČNOST KOJA JE U STANJU DA NAJTEŽE PADOVE ISKORISTI ZA RAST I RAZVOJ

3. IMA UNUTRASNJI LOKUS KONTROLE

4. UKLJUČENA U SVE TOKOVE ŽIVOTA (NIJE OTUĐENA)

5. LIČNOST KOJA PROMENE U SPOLJAŠNJEM SVETU DOŽIVLJAVA KAO IZAZOVE A NE PRETNJE I GUBITKE; ANTICIPIRA BUDUĆNOST

KRITERIJUMI MZ

1. MZ KAO ODSUSTVO BOLESTI/PATOLOGIJE - 2 PRISTUPA

2. NORMALNOST - STATISTIČKI I NORMATIVNI KRITERIJUM

3. MZ KAO MANIFESTACIJA RAZLIČITIH TIPOVA BLAGOSTANJA

2 PRISTUPA U OKVIRU KRITERIJUMA MZ KAO ODUSTVO BOLESTI

1. UNIPOLARNI PRISTUP - PRISUSTVO/ODUSTVO MB

2. BIPOLARNI PRISTUP - MODEL KONTINUUMA - MZ NA JEDNOM KRAJU NA DRUGOM MB

ŠTA PODRAZUMEVA STATISTIČKI KRITERIJUM NORMALNOSTI

POJAVA KOJA SE NAJČEŠĆE JAVLJA SMATRA SE UOBIČAJENOM I ,,NORMALNOM’’

ŠTA PODRAZUMEVA NORMATIVNI KRITERIJUM NORMALNOSTI

KAKO BI LJUDI TREBALO DA FUNKCIONIŠU

WHO (2005) DEFINICIJA MZ Z

STANJE DOBROBITI U KOJEM POJEDINAC OSTVARUJE SOPSTVENE KAPACITETE, USPEŠNO SE SUOČAVA SA SVAKODNEVNIM STRESOVIMA, PRODUKTIVNO RADI I DOPRINOSI ZAJEDNICI

KRITERIJUMI JAHODINOG MODELA POZITIVNOG MZ

1. STAV PREMA SEBI

2. SPOSOBNOST UA LIČNI RAST I RAZVOJ I SAMOAKTUALIZACIJU

3. INTEGRACIJA

4. AUTONOMIJA

5. OPAŽANJE REALNOSTI

6. UPRAVLJANJE OKOLINOM - USPEH I ADAPTACIJA

DIMENZIJE STAVA PREMA SEBI (ŠTA KARAKTERIŠE MZ OSOBU)

1. SAMOPRIHVATANJE - OSOBA PRIHVATA SEBE ONAKVU KAKVA JESTE SA SVIM SVOJIM VRLINAMA, MANAMA I OGRANIČENJIMA

2. SAMOPOŠTOVANJE I SAMOPOUZDANJE - PROCENA SEBE KAO DOBRE OSOBE SPOSOBNE I SNAŽNE

3. TRAŽENJE OSLONCA U SEBI - NEZAVISNOST OD DRUGIH I INCIJATIVA POCIVA IZNUTRA

3 SHVATANJA INTEGRACIJE KAO KRITERIJUMA MZ

1. RAVNOTEŽA PSIH SNAGA U POJEDINCU

2. POSTOJANJE UJEDINUJUĆEG PRINCIPA U VIDU JEDINSTVENOG POGLEDA NA ŽIVOT

3. OTPORNOST NA STRES

KOJA 2 ASPEKTA OPAŽANJA REALNOSTI SU KRITERIJUM MZ

1. OPAŽANJE OSLOBOĐENO ISKRIVLJENJA ZBOG POTREBA

2. EMPATIJA ILI SOCIJALNA OSETLJIVOST

KOJA 2 POJMA OBUHVATA SALUTOGENI MODEL

1. GENERALIZOVANI RESURSI OTPORNOSTI

2. OSEĆAJ KOHERENTNOSTI

KOJI SU IZVORI GENERALIZOVANIH RESURSA OTPORNOSTI

1. OBRSACI GAJENJA DECE

2. KOMPLEKS DRUŠTVENIH ULOGA

ŠTA PODRAZUMEVA OSEĆAJ KOHERENTNOSTI

• KAPACITET DA SE SHVATI I OSMISLI SOPSTVENO ISKUSTVO

• SPOSBNOST DA SE UPRAVLJA I ODGOVOI FLEKSIBILNO NA NEOČEKIVANE ŽIVOTNE STRESOVE

KOJE SU 3 KOMPONENTE OSEĆAJA KOHERENTNOSTI

1. RAZUMLJIVOST - OPAŽANJE STIMULUSA AKO DA IMAJU KOGNITIVNU SMISAO

2. SAVLADIVOST - OPAŽANJE RASPOLOŽIVIH RESURSA NEOPHODNIH ZA SAVLADAVANJE ZAHTEVA

3. SMISAONOST - BAZIČNO OSEĆANJE OSOBE DA BAR NEKI PROBLEMI IMAJU SMISLA I DA SU VREDNI ULAGANJA ENERGIJE U REŠAVANJE

KOJE SU 3 KATEGORIJE NAJRELEVANTNIJIH USLOVA ZA RAZVOJ, OSNAŽIVANJE I ODRŽANJE OSEĆAJA KOHERENTNOSTI

1. PSIHOLOŠKI IZVORI - ISKUSTVA I OBRASCI STEČENI U DETINJSTVU

2. SOCIO-STRUKTURALNI - SOCIJALNI USLOVI (POSAO ILI KLASA)

3. KULTURNO-ISTORIJSKI - ODLIKE KULTURE I SUBKULTURE

U OKVIRU MODELA SUBJEKTIVNOG BLAGOSTANJA NA ŠTA SE ODNOSI KOGNITIVNA A NA ŠTA AFEKTIVNA PROCENA

1. KOGNITIVNA NA KONCEPT ZADOVOLJSTVA

2. EMOCIONALNA NA UČESTALOST DOŽIVLJAJA PRIJATNIH I NEPRIJATNIH EMOCIJA

KAKO KEROL RIF DEFINIŠE PSIHICKO BLAGOSTANJE

RAZVOJ REALNIH POTENCIJALA -

DIMENZIJE PSIHIČKOG BLAGOSTANJA

1. SAMOPRIHVATANJE

2. POZITIVNI ODNOSI SA DRUGIMA

3. UPRAVLJANJE OKOLINOM

4. AUTONOMIJA

5. SVRHA ŽIVOTA

6. LIČNI RAST

KAKO KIZ DEFINIŠE SOCIJALNO BLAGOSTANJE

STEPEN U KOME SE POJEDINAC OSEĆA KAO DA PRIPADA SVOJOJ ZAJEDNICI

PO KIZU I LOPEZU MZ PODRAZUMEVA

1. ZADOVOLJSTVO ŽIVOTOM

2. PRISUSTVO POZITIVNOG I ODSUSTVO NEGATIVNOG AFEKTA

3. PSIHIČKO I SOCIJALNO BLAGOSTANJE

ODLIKE MZ U PROCVATU

1. VISOK NIVO NA NAJMANJE JEDNOJ MERI HEDONISTIČKOG BLAGOSTANJA

2. VISOKE NIVOE NA BAR 6 MERA POZITIVNOG PSIHOSOCIJALNOG FUNKC

ODLIKE STAGNIRAJUĆEG MZ

1. NIZAK NIVO NA BAR JEDNOJ MERI HEDONISTIČKOG BLAGOSTANJA

2. NIZAK NIVO NA BAR 6 MERA EUDAIMONISTIČKOG BLAGOSTANJA

KAKO KIZ I LOPEZ DEFINIŠU SINDROMM

1. KAO ODSUSTVO MB

2. KAO PRISUSTVO VELIKOG BLAGOSTANJA

MZ ZDRAVLJE KAO POTPUNO STANJE

1. VISOK NIVO BLAGOSTANJA

2. ODSUSTVO SKORIJE MB

OSOBA SA NEPOTPUNIM MB

1. ODSUSTVO MB

2. NISKO BLAGOSTANJE

STANJE POTPUNE MB

1. PRISUSTVO NEKE SKORIJE MB

   1. NISKO BLAGOSTANJE

NEPOTPUNA MB

1. PRISUSTVO NEKE BOLESTI

2. UMERENO ILI VISOKO BLAGOSRANJE

ČIME JE INICIRAN RAZVOJ U ODRASLOM DOBU

1. STALNA DINAMIČKA SPREGA IZMEĐU ČOVEKA I SREDINE

2. SOCIJALNE ULOGE I ZAHTEVI

3. IZNENADNI ŽIVOTNI DOGAĐAJI

4. SVEST O BIOLOŠKOM STARENJU I OPADANJU FIZIČKIH I SOCIJALNIH MOĆI

OD ČEGA ZAVISI SMER/PRAVAC RAZVOJA

1. AKTUELNE ŽIVOTNE SITUACIJE

2. NAČINA NA KOJI SU BROJNI RAZVOJNI ZADACI RAZREŠENI TOKOM PERIODA DETINJSTVA I MLADOSTI

ZAŠTO JE AKCENAT PREVIŠE DUGO BIO NA DETINJSTVU

BIOLOŠKA ORIJENTACIJA RAZVOJNE PSIHOLOGIJE - nemogućnost da se razvoj posmatra van bioloških promena i bioloških zakonitosti

KOJA 3 PERIODA ODRASLOG DOBA RAZLIKUJE HAVIGHORST

1. RANO ODRASLO DOBA (17-22)

2. SREDNOVECNOST (40-45)

3. KASNE GODINE (60-65)

KOJA 2 PROCESA DOMINIRAJU U PERIODU RANOG ODRASLOG DOBA

1. PROCES SEPARACIJE

2. PROCES ISPITIVANJA SOPSTVENIH MOGUĆNOSTI

5 RAZVOJNIH ZADATAKA U RANOM ODRASLOM DOBU

1. FAZA SNA

2. FORMIRANJE VEZE SA OSOBOM KOJA IMA ULOGU MENTORA

3. FORMIRANJE PROFESIJE

4. FORMISANJE LJUBAVNIH VEZA

5. ZASNIVANJE BLISKIH I UZAJAMNIH PRIJATELJSKIH VEZA

KOJI PROCES DOMINIRA U PERIODU SREDNJEG ODRASLOG DOBA

INDIVIDUACIJA

4 RAZVOJNA ZADATKA U SREDNJEM ODRASLOM DOBU

1. MLAD-STAR

2. DESTRUKCIJA-KREACIJA

3. MASKULINOST-FEMININOST

4. PRIBLIŽAVANJE-ODVAJANJE

S. R GULD JE RAZVOJ VIDEO KAO PROMENU ISKUSTVA VREMENA I POJAVLJIVANJE ODRASLE SVESTI. OBJASNITE KAKO SE ISKUSTVO VREMENA MENJA TOKOM ŽIVOTA PREMA SHVATANJIMA OVOG AUTORA.

RAZVOJ SE MOŽE RAZUMETI KAO PROMENA NAČINA NA KOJI OSOBA DOŽIVLJAVA VREME I KAO POSTEPENO FORMIRANJE ODRASLE SVESTI. U PERIODU DETINJSTVA I RANE MLADOSTI ISKUSTVO VREMENA IMA KARAKTER „VANVREMENSKE KAPSULE“, U KOJOJ DOMINIRA SADAŠNJOST, DOK JE SVEST O BUDUĆNOSTI SLABO RAZVIJENA

OKOM ADOLESCENCIJE OVA KAPSULA SE „RASPRSKAVA“ I POJAVLJUJE SE DIMENZIJA BUDUĆNOSTI, KOJA SE U POČETKU DOŽIVLJAVA KAO BESKRAJAN I OBEĆAVAJUĆI PROSTOR.

KAKO GODINE ODMIČU, BUDUĆNOST SE SVE VIŠE SAGLEDAVA KAO OMEĐEN I OGRANIČEN PROSTOR. IZMEĐU TRIDESETE I ČETRDESETE GODINE JAVLjA SE DOŽIVLjAJ VELIKE ŽURBE I HITNOSTI, ODNOSNO OSEĆAJ DA VREMENA IMA MANjE NEGO ŠTO SE RANIJE VEROVALO, ŠTO DOVODI I DO SAZNANJA O SOPSTVENOJ KONAČNOSTI.

GLAVNI RAZVOJNI ZADACI ODRASLOG DOBA U NASTAJANJU

1. PRONALAŽENJE ZADOVOLJAVAJUĆE KARIJERE,

2. IZBOR ŽIVOTNOG PARTNERA

3. ZASNIVANJE PORODICE

4. USPOSTAVLJANJE FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI

ZBOG ČEGA JE STABILNOST CENTRALNA KOMPONENTA OSEĆAJA KOHERENTNOSTI

CENTRALNA KOMPONENTA OSEĆAJA KOHERENTNOSTI JE STABILNOST ZATO ŠTO ONA OBEZBEĐUJE DOŽIVLJAJ KONTINUITETA, PREDVIDLJIVOSTI I SMISLA U ŽIVOTNIM ISKUSTVIMA, ČAK I U USLOVIMA STRESA I PROMENA.

KOJE SU 5 DEMINEZIJE ODRASLOG DOBA U NASTAJANJU

1. DOBA ISTRAŽIVANJA IDENTITETA

2. DOBA NESTABILNOSTI

3. DOBA FOKUSIRANJA NA SEBE

4. DOBA OSEĆAJA IZMEĐU

5. DOBA MOGUĆNOSTI

IMPLICITNE, ZA MH/PMZ SPECIFIČNE PRETPOSTAVKE:

1. PRETPOSTAVKA O STALNOM, DINAMIČKOM I RECIPROČNOM ODNOSU IZMEĐU ČOVEKA I SPOLJAŠNJE SREDINE.

2. PRETPOSTAVKA O ZNAČAJU FIZIČKE I SOCIJALNE SREDINE ZA RAZVOJ ČOVEKA I IZJEDNAČAVANJE RAZVOJNIH POTENCIJALA KOJI SU U TIM SREDINAMA SADRŽANI SA RAZVOJNIM POTENCIJALIMA KOJI SE NALAZE U BIOLOŠKOM SAZREVANJU INDIVIDUE.

3. PRETPOSTAVKA O NEPREKIDNOM, KONTINUIRANOM RAZVOJU ČOVEKA KOJI ZAPOČINJE ROĐENJEM (A MOŽDA I PRE NJEGA) I TRAJE DO SMRTI.

4. PRETPOSTAVKA O ZNAČAJU PRELAZNIH, KRITIČNIH, ODNOSNO KRIZNIH PERIODA ZA RAZVOJ ČOVEKA.

KOJI SU MOGUCI RAZLOZI SLABE FUNKCIONALNOSTI U OKVIRU MEZOSISTEMA

1. SLABA POVEZANOST NEKIH DELOVA MEZOSISTEMA -KADA RODITELJI NISU ZAINTERESOVANI ZA USPEH DETETA U ŠKOLI ILI NE ZNAJU S KIM SE NJIHOVO DETE DRUŽI

2. DELOVI MIKROSISTEMA IMAJU RAZLIČITE VREDNOSTI - NPR. VRŠNJAČKE GRUPE I RODITELJI IMAJU RAZLIČITE STAVOVE O MNOGIM TEMAMA KOJE SU ZNAČAJNE ZA ADOLESCENTE.

3. KOLIZIJA VREDNOSTI KOJE SE U NJEMU PODRŽAVAJU I ONIH KOJI VLADAJU U EGZOSISTEMU I MAKROSISTEMU NPR. DETE NALAZI DRUŠTVO KOJE GA UVODI U RAZNE OBLIKE ASOCIJALNOG PONAŠANJA ŠTO IZAZIVA SUKOBE SA PORODICOM, ŠKOLOM I DRUŠTVOM UOPŠTE.

MEHANIZMI DELOVANJA RIZIČNIH FAKTORA

1. PROBABILISTIČKA (A NE KAUZALNA) POVEZANOST RIZIČNIH FAKTORA I PSIHIČKIH PROBLEMA I POREMEĆAJA

2. RIZIČNI FAKTORI IMAJU TENDENCIJU DA SE JAVLJAJU SIMULTANO TJ. IMAJU KUMULATIVNI KARAKTER

3. VULNERABILNOST NA RIZIČNE FAKTORE ZAVISI OD UZRASTA I POLA I TRAJANJA UTICAJA RIZIKA

KOJI SU INDIVIDUALNI ZAŠTITNI FAKTORI

• DOBRO GENETSKO NASLEĐE,

• "LAK" TEMPERAMENT,

• INTELIGENCIJA,

• KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI,

• SAMOPOUZDANJE,

• UNUTRAŠNJI LOKUS KONTROLE,

• PLANIRANJE,

• OPTIMIZAM/POZITIVNA OČEKIVANJA OD BUDUĆNOSTI.

KOJI SU PORODIČNI ZAŠTITNI FAKTORI

• POZITIVNA VEZA RODITELJ-DETE,

• STRUKTURIRANI PORODIČNI ŽIVOT,

• UKLJUČENOST OCA U BRIGU I VASPITANJE DETETA,

• POZITIVNA OČEKIVANJA STARATELJA OD DETETOVE BUDUĆNOSTI,

• OBRAZOVANJE I ZAPOSLENOST MAJKE,

• MANJA PORODICA.

SREDINSKI ZAŠTITNI FAKTORI

• UČESTVOVANJE U VANNASTAVNIM AKTIVNOSTIMA I PROGRAMIMA,

• POZITIVNO ŠKOLSKO ISKUSTVO,

• PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI,

• UKLJUČENOST ZAJEDNICE.

• FAKTORI KOJI SU VEZANI ZA ŠKOLU: USPEH U ŠKOLI, PODRŽAVAJUĆA KLIMA U ŠKOLI, PROSOCIJALNE GRUPE U ŠKOLI, PROSOCIJALNE GRUPE VRŠNJAKA, JASNO POSTAVLJENI STANDARDI PONAŠANJA U ŠKOLI, POVEZANOST SA ŠKOLOM.

KOJI ODNOSI RIZIČNIH I ZAŠTITNIH FAKTORA POSTOJE

1. MODEL KOMPENZACIJE -> ZAŠTITNI FAKTORI NEUTRALIZUJU DELOVANJE RIZIČNIH FAKTORA.

2. MODEL IZAZOVA - TEŠKOĆE I PROBLEMI MOGU TAKOĐE BITI IZAZOV DA SE SA NJIMA IZAĐE NA KRAJ.

3. ZAŠTITNI/PROTEKTIVNI MODEL - INTEGRACIJA, MODIFIKACIJA I PROŠIRENJE PRETHODNA DVA MODELA.

NA KOJA 2 NAČINA DELUJU PROTEKTIVNI FAKTORI

1. PODSTIČU PSIHOSOCIJALNE OBLIKE PONAŠANJA I SMANJUJU VEROVATNOĆU NASTANKA POREMEĆAJA.

2. IMAJU ULOGU DA UMANJE ILI MODIFIKUJU RIZIČNE FAKTORE.

ŠTA PODRAZUMEVA RODITELJSTVO?

1. ZADOVOLJENJE FIZIOLOŠKIH POTREBA

2. VOĐENJE I HRABRENJE KROZ RAZVOJ – KOGNITIVNI, FIZIČKI, SOCIJALNI, EMOCIONALNI, MORALNI, SEKSUALNI, DUHOVNI, KULTURNI, OBRAZOVNI

3. UKLJUČUJE BRIGU, VASPITANJE, PRUŽANJE POMOĆI I PODRŠKE TOKOM SOCIJALIZACIJE

ODLIKE AUTORITARNOG RODITELJSKOG STILA I KARAKTERISTIKE DECE

1. VISOK NIVO KONTROLE I NADZORA

2. STROG RODITELJ KOJI POSTAVLJA NEREALNO VISOKE ZAHTEVE UZ UPOTREBU SILE, MANIFESTUJE DOMINACIJU I MOĆ U ODNOSU NA DETE, OČEKUJE SE POŠTOVANJE PRAVILA BEZ PRUŽANJA OBJAŠNJENJA

3. NE POKAZUJU TOPLINU I LJUBAV PREMA DETETU

DECA:

• AGREIVNIJA I SAMODESTRUKTIVNIJA

• NISKOG PROSOCIJALNOG PONAŠANJA

ODLIKE POPUSTLJIVOG STILA

1. VISOK NIVO TOPLINE I LJUBAVI, ALI NISKA KONTROLA PONAŠANJA

2. PRAVILA PONAŠANJA NISU JASNO DEFINISANA PA SU DECA ČESTO NEZRELA I IMPULSIVNA

3. NEMA JASNE STRUKTURE

4. OVAKAV RS NE OMOGUĆAVA STICANJE NORMI I PRAVILA PONAŠANJA

DECA:

• DEPRESIVNA

• NEZADOVOLJNA

• SKLONA ANTISOCIJALNIM OBLICIMA PONAŠANJA POPUT UŽIVANJA DROGE I ALKOHOLA

ODLIKE INDIFERENTNOG/RAVNODUŠNOG STILA

1. NIZAK NIVO LJUBAVI I KONTROLE

2. RODITELJI SE NE INTERESUJU ZA DETE, NJEGOVE ŽELJE, POTREBE, USPEHE I NEUSPEHE

DECA:

• ZAHTEVNA

• NEPOSLUŠNA

• NEMAJU MOGUĆNOST REGULACIJE EMOCIJA

ODLIKE AUTORITATIVNOG STILA

OTVORENO POKAZIVANJE LJUBAVI, PRUŽANJE PODRŠKE I PODSTICANJE DETETA, ALI U OKVIRU POSTAVLJENIH OGRANIČENJA, JASNIH GRANICA PONAŠANJA

DECA:

• POZITIVNA SLIKA O SEBI

• RAZVOJ SOCIJALNIH VEŠTINA

• SPOSOBNOST REGULACIJE EMOCIJA

• MANIFESTUJU POZITIVNE OBLIKE PONAŠANJA

• MANJE SU RIGIDNA U VEZI SA POLNIM STEREOTIPIMA

FAKTORI KOJI ODREĐUJU PRILAGOĐAVANJE NA RAZVOD

1. KUMULATIVNI STRES

2. RAZLIKE U TEMPERAMENTU I CRTAMA LIČNOSTI

3. UZRASNE RAZLIKE

4. POLNE RAZLIKE

5. KULTUROLOŠKE RAZLIKE

DOSTIZANJE EMOCIONALNE ZRELOSTI OZNAČAVA:

1. POVEĆANU INTROSPEKTIVNOST

2. VEĆI NIVO EMPATIJE

3. SPOSOBNOST DA JASNO KOMUNICIRA SVOJE PROBLEME I POTREBE

ZNAČAJ VRŠNJAČKE GRUPE

1. OLAKŠAVA PROCES SEPARACIJE OD RODITELJA

2. DOPRINOSI RAZVOJU SOCIJALNIH VEŠTINA

3. RAZVIJA SE KAPACITET ZA RAVNOPRAVNE ODNOSE

DETERMINANTE POPULARNOSTI

1. KOD SREDNJOŠKOLACA – SPORTSKE I DRUGE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI, DOBAR ŠKOLSKI USPEH JE NA ČETVRTOM MESTU;

2. KOD STUDENATA – SPORTSKE I DRUŠTVENE AKTIVNOSTI, ALI I AKADEMSKI USPEH.

KOJA SU 2 MOGUĆA ISHODA PSIHOLOŠKE KRIZE

1. SPOSTAVLJANJE NOVE KREATIVNE FUNKCIONALNE RAVNOTEŽE – DOSTIŽENJE ZRELOG LIČNOG IDENTITETA.

2. SLOM LIČNOSTI – PATOLOŠKA ADAPTACIJA NA IZMENJENU UNUTRAŠNJU I SPOLJAŠNJU REALNOST.

KAKO SE DEPRESIJA ČEŠĆE ISPOLJAVA

ČEŠĆE SE DEPRESIJA ISPOLJAVA KROZ:

• MRZOVOLJU

• DOSADU

• SUPROTSTAVLJANJE

• GUBITAK INTERESOVANJA

• ODUSTAJANJE OD AKTIVNOSTI KOJE SU BILE IZVOR ZADOVOLJSTVA

OBLICI PONAŠANJA ADOLESCENATA KOJI MASKIRAJU DEPRESIJU

1. BEŽANJE OD KUĆE I ZLOUPOTREBE SUPSTANCI,

2. NASILNO PONAŠANJE,

3. DELINKVENCIJA,

4. PROMISKUITET,

5. POVREMENO OPIJANJE,

6. BULIMIČKI NAPADI,

7. POVREĐIVANJE SEBE ILI POKUŠAJI SAMOUBISTAVA.

RIZIČNI FAKTORI ZA RAZVIJANJE DEVIJANTNOG PONAŠANJA

1. PORODICA: MENTALNE BOLESTI U PORODICI, PORODIČNI KONFLIKTI, ZLOSTAVLJANJE

2. ŠKOLA: NEUSPEH U ŠKOLI, NEANGAŽOVANJE

3. VRŠNJAČKI ODNOSI: BUNTOVNIŠTVO, PROBLEMATIČNI PRIJATELJI, ODBAČENOST OD VRŠNJAKA, IZOLACIJA I OTUĐENOST

4. SREDINA: DOSTUPNOST DROGE I ORUŽJA, NASILJE U MEDIJIMA

5. PSIH. FIZIČKO STANJE: POSTOJANJE NEKOG HENDIKEPA, EMOCIONALNI PROBLEMI I NEZRELOST