PSIHOLOGIJA MENTALNOG ZDRAVLJA2

HANS SELI MODEL STRESA

I - STRES JE REAKCIJA ORGANIZMA NA STRESORE IZ SPOLJASNJE ILI UNUTRASNJE SREDINE

ADAPTACIONI SINDROM (FAZE)

1. FAZA ALARMA - POKRECU SE ODBRAMBENI SISTEMI

2. FAZA OTPORA - ADAPTACIJA, USPOSTAVLJANJE HOMEOSTAZE

3. FAZA ISCRPLJENOSTI - NAKON DRUGOG STANJA STRESA SLOM ODBRAMBENIH SNAGA, SLABLJENJE IMUNITETA PA ČAK I SMRT

KRITIKE HANS SELIJEVOG MODELA

1. REAKCIJE NA STRESOR ZAVISE OD VRSTE STRESORA I KARAKTERISTIKA LIČNOSTI

2. REAKCIJE SE DESAVAJU NA KOGNITIVNOM, EMOCIONALNOM I PONASAJNOM PLANU

KOGNITIVNI (TRANSAKCIONISTICKI) MODEL STRESA - LAZARUS

STRES NASTAJE KAO KOMBINACIJA USLOVA U SPOLJASNJOJ SREDINI I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA OSOBE.

II - STRES JE POSEBNA VRSTA ODNOSA IZMEDJU COVEKA I SREDINE

KOJI SU ELEMENTI STRESA

1. DOGADJAJ

2. SUBJEKTIVNA PROCENA

3. PROMENA U PSIHOLOSKOM I FIZIOLOSKOM FUNKCIONISANJU

KOJE DOGADJAJE PODRAZUMEVA KOMBINACIJA DIMENZIJE TRAJANJA I INTEZITETA

1. TRAUMATSKI DOGADJAJ

2. ŽIVOTNI DOGADJAJ RAZLICITOG TRAJANJA

3. HRONICNO OPTERECENJE

4. DNEVNI MIKROSTRESORI

STA OBUHVATA PRIMARNA PROCENA A STA SEKUNDARNA

1. PRIMARNA PROCENA - DA LI JE DOGADJAJ UGROZAVAJUC PO NAS?

• BEZAZLENA SITUACIJA

• STETNA/UGROZAVAJUCA

• PRETNJA

• GUBITAK

• IZAZOV

1. SEKUNDARNA - PROCENA NASIH KAPACITETA DA ODGOVORIMO NA ZAHTEVE

MAJERS - KOJI LJUDI DOZIVLJAVAJU VECI BROJ ZIVOTNIH DOGADJAJA STRESNIM

1. LJUDI SA NISKIM SES

2. OSOBE KOJE ZIVE SAME

3. OSOBE KOJE NISU ZADOVOLJNE SVOJOM PROFESIJOM

4. ZENE IZNAD 30

ŠTA SU MEHANIZMI PREVLADAVANJA

KOGNITIVNI ILI BIHEVIJORALNI NAPORI USMERENI NA SAVLADAVANJE, REDUKCIJU ILI TOLERANCIJU UNUTRASNJIH I SPOLJASNJIH ZAHTEVA KOJI SE JAVLJAJU U ODNOSU IZMEDJU COVEKA I SREDINE

2 GRUPE STRATEGIJA PREVLADAVANJA - LAZARUS

1. DIREKTNE AKCIJE - POKUSAJ DA SE SITUACIJA MENJA

2. PLIATIVNI MODEL - OLAKSAVANJE SITUACIJE FIZIOLOSKIM, INTRAPSIHICKIM ILI SOCIJALNIM METODAMA

RAZLIKE IZMEDJU PREVLADAVANJA I MEHANIZAMA ODBRANE

1. PREVLADAVANJE - ADAPTIVNE AKTIVNOSTI, SVESNI, FLESIBILNI,SVRSISHODNI, ORIJENTISANI NA REALNOST

2. MEH ODBRANE - NESVESNI, RIGIDNI, PRISILNO SE KORISTE, NEADAPTIVNE AKTIVNOSTI, ISKRIVLJUJU REALNOST

FUNKCIJA PREVLADAVANJA

1. STRATEGIJE USMERENE NA PROBLEM- REŠAVANJE ILI MENJANJE PROBLEMA

2. STRATEGIJE USMERENE NA EMOCIJE- REGULACIJA EMOCIONALNIH REAKCIJA NA PROBLEM

STRATEGIJE PREVLADAVANJA USMERENE NA PROBLEM PODRAZUMEVAJU

1. STRATEGIJE RESAVANJA PROBLEMA- OBJEKTIVNI ANALITICKI PROCES KOJI JE USMEREN PRIMARNO NA OKOLINU

2. STRATEGIJE USMERENE NA SAMOG SEBE - MENJANJE NIVOA ASPIRACIAJ, RAZVIJANJE NOVIH OBLIKA PONASANJA

STRATEGIJE PREVLADAVANJA USMERENE NA EMOCIJE PODRAZUMEVAJU

1. SMANJIVANJE EMOCIONALNOG BOLA - IZBEGAVANJE, MINIMIZIRANJE,UDALJAVANJE, SELEKTIVNO OPAZANJE

2. JACANJE EMOTIVNOG BOLA

PO MUSU PREVLADAVANJE USMERENO NA PROCENU OBUHVATA(I OBJASNI):

1. LOGIČKA ANALIZA - RAZLAGANJE PROBLEMA I PLANIRANJE KORAKA ZA RAZRESAVANJE

2. KOGNITIVNO REDEFINISANJE - PRIHVATANJE SITUACIJE, I TRAGANJE ZA NECIM PRIHVATLJIVIM POZITIVNIM U NJOJ

3. KOGNITIVNO IZBEGAVANJE - PORICANJE ILI MINIMIZIRANJE OZBILJNOSTI (MOZE DA SE ODNOSI NA UZROK ILI POSLEDICE KRIZE)

PO MUSU PREVLADAVANJE USMERENO NA PROBLEM OBUHVATA(I OBJASNI):

1. TRAZENJE INFORMACIJA ILI PODRSKE - POVRATAK ILI JACANJE KONTROLE NAD SITUACIJOM

2. PREDUZIMANJE AKCIJA USMERENIH NA PROBLEM- SMANJIVANJE TENZIJE, POVRATAK KONTROLE, SAMOPOSTOVANJA I OSECANJA KOMPETENTNOSTI

3. PREPOZNVANJE ALTERNATIVNIH PROBLEMA- PROMENA AKTIVNOSTI, TRAZENJE NOVIH NACINA SATISFAKCIJE

PO MUSU PREVLADAVANJE USMERENO NA EMOCIJE OBUHVATA(I OBJASNI):

1. AFEKTIVNA REGULACIJA - STICANJE KONTROLE PRIHVATANJEM AMBIVALENTNIH OSECANJA I HRABRANJE SEBE

2. EMOCIONALNI IZLIVI, RAPTUSI - PLAC VRISTANJE BES

3. REZIGNACIJA, REZIGNIRANO PRIHVATANJE - MIRENJE SA SITUACIJOM I PRIHVATANJE SUDBINE

U KOJIM SITUACIJAMA SU NAJEFIKASNIJE STRATEGIJE PREVLADAVANJA USMERENE NA PROBLEM A U KOJIMA USMERENE NA EMOCIJE?

1. U SITUACIJAMA KADA SE SITUACIJA OPAZA KAO PODLOZNA KONTROLI NAJEFIKASNIJE SU STRATEGIJE USMERENE NA PROBLEM

2. U SLUCAJU KADA SE SITUACIJA OPAZA KAO NEPODLOZNA KONTROLI

UTICAJ KULTURE NA PREVLADAVANJE

ALDVIN KAZE DA DOLAZI DO IZRAZAJA KADA SU STRESNE SITUACIJE NEJASNE, POKUSAJU PREVLADAVANJA KOJI NISU U SKLADU SA KULTUROM DOVODE DO POVECANJA STRESA

IZVORI STRATEGIJA PREVLADAVANAJ U LICNOSTI (PIRLIN I SURLEN)

1. SU IZVOR POJEDINACNIH KARAKTERISTIKA (POL, STAROST, LK, FAZA ZIVOTA)

2. SLOZAJ RAZLICITIH OSOBINA - ZILAVA LICNOST

ČIME SU ODREDJENI I DEFINISANI SOCIJALNI IZVORI

1. STRUKTUROM

2. INTERAKCIJOM

3. KVALITETOM

4. FUNKCIJOM SOC MREZE KOJOJ OSOBA RIPADA

A DEFINISANI SU KVALITETOM SOCIJALNE PODRSKE.

ŠTA JE SOCIJALNA PODRSKA I STA UKLJUCUJE

SOCIJALNA PODRSKA JE INTERPERSONALNA RAZMENA KOJA UKLJUCUJE EMOCIJE (NAKLONOST, DIVLJENJE, ,LJUBAV), POTVRDJIVANJE (IZRAZAVANJE POSTOVANJA) I POMOC (NOVAC, VREME, SAVET)

KOJI SU DIREKTNI UTICAJI SOCIJALNE PODRSKE

DIREKTNI UTICAJI NA STRESORE - PROMEMNA JACINE

DIREKTNI UTICAJI NA ISHOD KRIZE U PRAVCU ZDRAVLJA ILI BOLESTI

KOJI SU INDIREKTNI UTICAJI SOCIJALNE PODRSKE

USMERENI NA UBLAZAVANJE REAKCIJE NA DEJSTVO STRESORA I MODIFIKOVANJE ISHODA
(MAJKE U BOLNICI PORED DECE)

RESURSI PREVLADAVANJA KOJI SE ODNOSE NA KARAKTERISTIKE SAME OSOBE - LAZARUS

1. ZDRAVLJE I ENERGIJA

2. MATERIJALNI RESURSI

3. SOCIJALNE VESTINE

4. POZITIVNA VEROVANJA

5. VESTINE RESAVANJA PROBLEMA

KOJA SU LIČNA OGRANIČENJA UPOTREBE RESURSA PREVLADAVANJA

1. INTERNALIZOVANA KULTURALNA VEROVANJA I VREDNOSTI - NORME O PRIKLADNOM I NEPRIKLADNOM PONASANJU ILI OSECANJU

2. STRAH OD NEUSPEHA ILI USEHA , PROBLEM AUTORITETA

KAPLAN - KRIZA

POREMEĆAJ POSTOJEĆEG STANJA I PERIOD DEZORGANIZACIJE TOKOM KOGA OSOBA POKUŠAVA DA PRONADJE NAČINE DA REŠI PROBLEM

NA ČEMU KAPLAN ZASNIVA DEFINICIJU KRIZE

1. NA UCENJU O BAZICNIM POTREBAMA

• FIZIOLOKA SREDSTVA I UTICAJI

• PSIHOSOCIJALNA SR I UTICAJI

• SOCIOKULTURALNA SR I UTICAJI

2. ADAPTACIJI

3. UČENJU O HOMEOSTAZI

ČIME SE ODLIKUJE NORMALNI A CIME PSIHOPATOLOSKI PROCES TUGOVANJA

1. NORMALNI - PREOKUPACIJA BOLNIM DOGADJAJEM, OSECANJE KRIVICE, GUBITAK UOBICAJENIH OBRAZACA PONASANJA

2. PSIHOPATOLOSKI - POVECANA AKTIVNOST, RAZVOJ PSIHOSOMATSKE SIMPTOMPATOLOGIJE ILI NEPRIJATELJSTVA PREMA DRUGIMA

KOLIKO TRAJE AKUTNO STANJE TUGE

4-6 NEDELJA

KARAKTERISTIKE I IZVORI AKCIDENTNIH KRIZA

SPOLJASNJI DOGADJAJ, OSOBA NEMA UHODANE MEHANIZME

IZVORI KRIZNIH SITUACIJA MOGU BITI

• IZ PRIRODNE SREDINE

• SOCIJALNE

• BIOLOŠKE

ŠTA SE KRIJE IZA KAPLANOVOG NAVODA DA SVAKO IMA SVOJU TAČKU SLOMA

NIJE LAKO PRETPOSTAVITI USLED KOJE SITUACIJE SE KOD NEKOG MOZE JAVITI KRIZA JER POSTOJE INDIVIDUALNE RAZLIKE U PROCENI. DA LI ĆE SE ONA JAVITI ZAVISI OD

1. CELOKUPNOG ZIVOTNOG ISKUSTVA I NACINA REŠAVANJA KRIZA U PROSLOSTI

2. OD AKTUELNE ZIVOTNE SITUACIJE - RAZRESENJE OLAKSAVA PORODICNA I DR POVEZANOST, ZADOVOLJSTVO PROFESIJOM I PRIMANJIMA, OTEZAVA IZOLOVANOST, NEDOSTATAK PORODICNE PODRSKE, NEZAPOSLENOST I NEMASTINA

ŠTA DOPRINOSI DA SE LAKŠE IZADJE NA KRAJ ZA ŽD (SPOLJASNJI FAKTORI PREMA KAPLANU KOJI USLOVLJAVAJU RAZREŠENJE KRIZE)

1. PORODIČNA I DRUŠTVENA POVEZANOST

2. ZADOVOLJSTVO PROFESIJOM

3. ZADOVOLJSTVO PRIMANJIMA

KOJI FAKTORI USLOVLJAVAJU NEADEKVATNU REAKCIJU NA ŽD

1. IZOLOVANOST

2. NEDOSTAK PODRSKE U PORODICI

3. NEZAPOSLENOST

4. NEMASTINA

KARAKTERISTIKE ŽIVOTNE KRIZE

1. PSIHICKA STANJA JEDNOSTAVNE ILI BOGATE NEUROTICNE ILI PSIHOTICNE SIMPTOMATOLOGIJE

2. NASTAJU POD UTICAJEM SPOLJASNJEG DOGADJAJA

3. OGRANICENO TRAJANJE

4. JAVLJAJU SE KOD LJUDI KOJI SU PRE KRIZE FUNKCIONISALI KAO NORMALNI

ŠTA PODRAZUMEVA EPIGENERIČKI PRISTUP

SVE STO SE RAZVIJA IMA SVOJ PLAN I SVAKI DEO IMA UTICAJ U ODREDJENOM VREMENU RAZVOJA

STA PODRAZUMEVA PRISTUP ALTERNATIVNOSTI

RAZVOJ SVAKE SPOSOBNOSTI MORA BITI ADEKVATNO UVREMENJEN (1 SPOSOBNOST MOUE DA USPORI ILI UGROZI RAZVOJ DRUGE)

ERIKSON FAZE

1. FAZA OSNOVNOG POVERENJA

2. FAZA AUTONOMIJE

3. FAZA INICIJATIVE

4. FAZA ODGOVORNOSTI

5. FAZA ADOLESCENCIJE

6. FAZA INTIMNOSTI

7. FAZA REPRODUKCIJE

8. FAZA INTEGRACIJE

DIMENZIJE KRIZOGENOSTI

1. POZELJNOST-NEPOZELJNOST PROMENE (odnosi se na subjektivnu procenu da li se promena doživljava kao pozitivna ili negativna. Nepoželjne promene imaju veći krizogeni potencijal, ali i poželjne promene (npr. brak, rođenje deteta) mogu izazvati krizu ukoliko zahtevaju veliku adaptaciju)

2. MOGUCNOST ANTICIPACIJE PROMENE (Odnosi se na to u kojoj meri osoba može unapred predvideti da će do promene doći. Promene koje su iznenadne i neočekivane imaju veći krizogeni potencijal jer ne ostavljaju dovoljno vremena za psihološku pripremu i mobilizaciju resursa.)

3. MOGUCNOST KONTROLE PROMENE

NAVEDITE KRITIKE SHVATANJA ,,DA AKTUELNI DOGADJAJI UVEK PRESTAVLJAJU SIMBOLIZACIJU NEKAD DAVNO DOZIVLJENIH DOGADJAJA’’

1. POSTOJE REAKCIJE USLOVLJENE KULTUROM I SVOJSTVENE SVIM NJENIM CLANOVIMA NPR SMRT DETETA (NASA KULTURA) I RAZVOD BRAKA (ZAPADNA KULTURA)

2. ISKUSTVA IZ RANOG DETINJSTVA NISU UVEK PRESUDNA ZA REAKCIJU VEC I KOGNITIVNA KONTROLA, KONTROLA ODLUCIVANJA, SPOSOBNOST DA SE OSOBA OSECA UKLOPLJENOM U SVIM SFERAMA ZIVOTA I TAKVOM SISTEMU VREDNOSTI DA SE SVAKA PROMENA SMATRA POZELJNOM JER DOPRINOSI RAZVIJANJU ISKUSTVA

3. I NAJTEZI ZIVOTNI DOGADJAJ N MORA UVEK DA PREDSTAVJA RIZIK NEGO I SANSU ZA RAZVOJ

ŠTA JE ZAKLJUČAK MAJERSOVOG ISTRAŽIVANJA O POVEZANOSTI Ž DOGADJAJA I MZ

ŽIVOTNI DOGADJAJI IMAJU VIŠE UTICAJA NA OSOBE NIŽEG SES, NEZADOVOLJNE ZIVOZNIM STATUSOM I ONE KOJI ZIVE SAMI

KAKO SE ANTICIPATORNIM TUGOVANJEM STITI MENTALNO ZDRAVLJE

,,TUGOVANJE PRE GUBITKA’’

PREDSTAVLJA VRSTU TRENINGA ILI EMOCIONLNE PRIPREME NA DOGADJAJE KOJI CE SE TEK DOGODITI (U PORODICAMA TESKO OBOLELIH)

NASLUCIVANJE BUDUCIH DOGADJAJA MOZE DA RAZBUKTA NADU, DA RAZVIJE OPTIMIZM, DA STITI OD UGROZAVAJUCIH SITUACIJA SADASNJOSTI

KOJA 2 PRISTUPA ZIVOTNIM DOGADJAJIMA POSTOJE

1. USMEREN NA STRUKTURALNE KARAKTERISTIKE DOGADJAJA

2. USMEREN NA PROCESE PRILAGODJAVANJA NA DOGADJAJ

3 DIMENZIJE DOGADJAJA - RIS I SMAJER

1. DM SAMOG DOGADJAJA - OBJEKTIVNE KARAKTERISTIKE (TIP DOGADJAJA, VREME, TRAJANJE, USAGLAŠENOST SA GODINAMA, KONTKEST)

2. DM PERCEPCIJE DOGADJAJA - SUBJEKTIVNI DOZIVLJAJ DOGADJAJA (POŽELJNOST, OČEKIVANOST, KONTROLA, ZNAČENJE)

3. DM EFEKTA - POSLEDICE KOJE DOGADJAJ MOZE IMATI (OBLAST, FOKUS, SNAGA, PRAVAC KRETANJA)

3 KARAKTERISTIKE DOGADJAJA - BRIM I RAJE

1. VEROVATNOCA

2. KORELACIJA DOGADJAJA SA GODINAMA OSOBE

3. PREVALENCIJA DOGADJAJA

SUKCESIVNE FAZE II PRISTUP ŽD

1. F IMOBILAZACIJE/SOKA - ISTO BEZ OBRIZIRA NA VRSTU DOGADJAJA, NEVERICA

2. F REAKCIJE - ZAVISI OD TOGA DA LI JE DOGADJAJ PRIJATAN ILI NEPRIJATAN , USHICENJA-OCAJANJA DO MINIMALIZACIJE

3. F SUMNJE - NAPOR DA SE NOVONASTALANA PROMENA SITUIRA U SOPSTVENI ZIVOTNI PROSTOR

4. F NAPUSTANJA - SUOCAVANJE SA BUDUCNOSCU, PRIATANJE REALNOSTI I NEMINOVNOSTI NOVIH PROMENA, PREDSTAVLJA KLJUCNI TRENUTAK ,,PREOBRAZAJ TRAGEDIJE NASEG ZIVOTA U TACKU RAZVOJA’’, ZAHTEVA HRABROST

5. F TESTIRANJA - NOVE MOGUCNOSTI I ISPROBAVAJU SE ALTERNAZVE, NADU SMENJUJE SUMNJA, ALI RASPOLOZENJE I SAMOPOSTOVANJE RASTE

6. F TRAGANJA ZA SMISLOM - PREDOMINIRA POTREBA ZA UCENJEM IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA, VRACANJE U PROSLOST, NALAZENJE SNAGE ZA BUDUCNOST

7. F INTEGRACIJE - NOVA PONASANJA, KONCEPCIJE I DOGADJAJI POSTAJU INTEGRALNI DEO OSOBE I UKLAPAJU SE U NJEN ZIVOTNI PROSTOR

KOJI SU CILJEVI PSIHOLOSKE KRIZNE INTERVENCIJE

1. SMANJENJE INTEZITETA STRESA I ZASTITA OD DODATNIH STRESORA

2. PODRSKA ILI POMOC DA SE BRZE VRATE NA UOBICAJENI NIVO FUNKCIONISANJA

3. SPRECAVANJE DUGOTRAJNIH POSLEDICA ILI EMOCIONALNIH SLOMOVA

INTEGRACIJA TRAUME

1-4 H

GRUPNI SUSRET NEPOSREDNO NAKON DOGADJAJA

PODRAZUMEVA 3 FAZE

1. FAZA PRIPREME - KADA I GDE, U KOLIKO SATI, KOLIKO LJUDI, KO CE BITI VODITELJ

2. FAZA SPROVODJENJA - UVOD I CINJENICE I MISLI GOVORE SVI, NAJTEŽA POJEDINOST GOVORI KO ZELI KAO I O ZNAKOVIMA STRESA I TRAUME, EDUKACIJA ZAOKRUZIVANJE I KRAJ

3. FAZA PRACENJA - 7-10 DANA NAKON PRVOG SUSRETA

RASTEREČENJE

20 MINUTA, PODRAZUMEVA MANJU GRUPU POMAGAČA, CILJ JE RATERECENJE NEGATIVNIH EFEKATA STRESA, EDUKACIJA O NORMALNIM REAKCIJAMA

DEMOBILIZACIJA

10AK MINUTA NAKON KRIZNIH SITUACIJA VECIH RAZMERA, PODRZUMEVA EDUKACIJU O MANIFESTACIJAMA STRESA I NACINIMA SAMOPOMOCI

KOMPONENTE EMOCINALNE INTELIGENCIJE - SALOVEJ

1. SPOZNAVANJE SOPSTVENIH EMOCIJA - SAMOSVEST

2. UPRAVLJANJE SOPSTVENIM EMOCIJAMA

3. PREPOZNAVANJE EMOCIJA KOD DRUGIH

4. ODRZAVANJE MEDJULJUDSKIH ODNOSA - EMPATIJA

ZAŠTO SE BES NAJTEŽE KONTROLIŠE?

ZBOG UNUTRASNJEG MONOLOGA KOJI DAJE UBEDLJIVE ARGUMENTE, STIMULISE I DAJE SNAGU

KAKO SMANJITI LJUTNJU

1. UNISTITI ARGUMENTE KOJI JE PODSTICU

2. PREPOZNATI I OBUZDATI MISLI KOJI IZAZIVAJU NAPAD BESA

3. PONOVNA PROCENA DOGADJAJA

SMIRIVANJE BESA

1. FIZIOLOSKO SMIRIVANJE

2. RAZONODA

3. OSAMITI SE

SMANJIVANJE TUGE

1. PLAKANJEM I ZABAVOM

2. AEROBIK VEZBE

3. METODE RELAKSACIJE

4. ZAVRSAVANJE OBAVEZA I NEDOVRSENIH ZADATAKA

5. PROMENA FIZICKOG IZGLEDA

6. KOGNITIVNE PROMENE - PROMENA POGLEDA NA SVET

7. POMAGANJE DRUGIMA

8. TRANSCEDENTNE METODE - MOLITVA

VRSTE TRAUMA

1. JEDNOKRATNA - 1 IZOLOVANI DOGADJAJ

2. KUMULATIVNA - NIZ DOGADJAJA

3. KRATKOTRAJNA

4. DUGOTRAJNA

5. PRIMARNA - POSLEDICA NEPOSREDNOG TRAUMATSKOG DOGADJAJA

6. SEKUNDARNA - POSLEDICA POISTOVECIVANJA I SAOSECANJA SA TRAUMATIZOVANOM OSOBOM

REKACIJE NA TRAUMU

1. TRAUMATSKE STRESNE REAKCIJE - NEPOSREDNE - MISLI OSECANJA I POSTUPCI ZA VREME DOGADJAJA ILI NEPOSREDNO NAKON

2. POSTRAUMATSKE STRESNE REAKCIJE - OSECANJA MISLI I POSTUPCI POVEZANI SA SECANJEM NA TRAUMATICNI DOGADJAJ I POSLEDICE

KOJI SU OSNOVNI SIMPTOMI PSIHICKE TRAUME

1. INTRUZIJA - FLESBEKOVI I NOCNE MORE, STALNO PROZIVLJAVANJE DOGADJAJA KOJI SE DESIO, BEZNACAJNE SITNICE PODSECAJU NA DOGADJAJ

2. KONSTRUKCIJA - USMERAVANJE NA PODRUCJA SITUACIJE KOJA SE MOGU KONTROLISATI, IZBEGAVANJE SITUACIJA KOJA VODE BESPOMOCNOSTI, ODCEPLJIVANJE FUNC++KCIJA NA KOJIMA SE NE POSTIZE KONTROLA

3. PRETERANA POBUDJENOST - STALNO ISCEKIVANJE OPASNOSTI, TRAUMATSKI DOGADJAJ PREUSLOVLJAVALA NS

FIZICKI EFEKTI TRAUME

1. MOTORNA INIHIBCIJA

2. ODUZETOST I PRESTANAK DOZIVLJAJA BOLA

3. NASE TELO NIJE NASE

PSIHICKI EFEKTI TRAUME

1. DISOCIJACIJA EMOCIONALNOG I TELESNOG

2. DEPERSONALIZACIJA

3. MENTALNI BEG

RAZLIKA IZMEDJU PERSONALNE TRAUME UZROKOVANE NASILJEM I TRAUMATSKOG ISKUSTVA USLOVLJENO PRIRODNOM KATASTROFOM

1. ZRTVE NASILJA IMAJU OSECAJ DA SU NAMERNO ODABRANE KAO META

2. UNISTAVA VERU U DRUGE I OSECANJE SIGURNOSTI U SPOLJ SVETU

3. SVET POSTAJE OPASNO MESTO U KOME SU LJUDI POTENCIJALNE PRETNJE

3 STADIJUMA OPORAVKA - LUIS HERMAN

1. POVRATITI OSECANJE SIGURNOSTI

2. SETITI SE DETALJA TRAUMA I PREZALITI BOL KOJI JE IZAZVAN

3. PONOVO SE USPOSTAVITI NORMALAN TOK ZIVOTA

KOJI FAKTORI ODREDJUJU VRSTU I JACINU REAKCIJE NA TRAUMATICNI DOGADJAJA

1. OBELEZJA SAMOG DOGADJAJA

2. KAPACITET LICNOSTI

3. SOCIJALNA PODRSKA - NEDOSTATAK JE RIZIK ZA POJAVU PTSPa

EKSPLANATORNI STIL, VRSTE I OBJASNI RAZLIKU

EKSPLANATORNI STIL - NACIN NA KOJI OSOBA TUMACI UZROKE LOSIH DOGADJAJA

POSTOJE OPTIMISTICKI I PESIMISTICKI STIL

RAZLIKA IZMEDJU SE POSMATRA KROZ 3 DIMENZIJE

1. INTERNALNOST - EKSTERLANOST

2. STABILNOST - PROMENLJIVOST

3. SPECIFICNOST - GLOBALNOST

OBJASNITE STA SE PODRAZUMEVA POD LOKUSOM KONTROLE I NJEGOVU POVEZANOST SA MZ

LOKUS KONTROLE JE UVERENJE KOJE OSOBA IMA O TOME GDE SE NALAZI IZVOR KONTROLE NAD DOGADJAJIMA U NJENOM ZIVOTU, NA OSNOVU TOGA POSTOJI

1. UNUTRASNJI LK - OSOBA IMA UVERENJE DA IMA KONTROLU NAD DOGADJAJIMA U SPOLJASNJOJ SREDINI I NJEGOVIM ISHODIMA I NA UNUTRASNJIM STANJEM I PONASANJEM (POVEZAN JE SA VIŠIM SAMOPOUZDANJEM, VEĆIM OSEĆAJEM LIČNE EFIKASNOSTI, BOLJIM PREVLADAVANJEM STRESA I NIŽIM NIVOOM ANKSIOZNOSTI I DEPRESIVNOSTI.)

2. SPOLJASNJI LK - OSOBA SMATRA DA SU DOGADJAJI POD KONTROLOM DRUGIH, VISE SILE ILI SREĆE (POVEZAN JE SA OSEĆAJEM BESPOMOĆNOSTI, PASIVNIJIM NAČINIMA SUOČAVANJA SA STRESOM, VEĆIM RIZIKOM ZA ANKSIOZNOST, DEPRESIJU I REZIGNACIJU.)

UNUTRASNJI FAKTORI OTPORNOSTI NA STRES

1. SAMOPOSTOVANJE

2. EMPATIJA

3. ESKTRAVERZIJA

4. VISOKA INTELIGENCIJA

5. PRIVRZENOST

SPOLJASNJI FAKTORI OTPORNOSTI NA STRES

1. VREME

2. OBRAZOVANJE

3. NOVAC

4. ZIVOTNI STANDARI

5. SOCIJALNA PODRSKA

MAJKL RATER - REZILIJENTNOST

• NE POSTOJI APSOLUTNA REZILIJENTNOST VEC JE ONA STVAR STEPENA

• NIJE ISKLJUCIVO UNUTRASNJA OSOBINA ZAVISI I OD SOCIJALNOG KONTEKSTA

• PROMENLJIVA JE

KAKO VOLINOVI DEFINISU REZILIJENTNOST

DINAMIČAN RAZVOJNI PROCES KOJI REZULTIRA SLOŽENOM DIMENZIJOM LIČNOSTI

UVID

1. U DETINJSTVU - PREDOSECANJE ILI INTUICIJA (Dete otkriva obrasce u ponašanju roditelja koji ukazuju na nevolju – intuicija da nešto nije u redu, uočavanje detalja koji signaliziraju nastanak problema formira osećaj da se sa tim problemom može izaći na kraj

2. U ADOLESCENCIJI - INTELEKTUALNE I EMOCIONALNE PROMENE DECA SEBE VIDE KAO DRUGACIJU OD RODITELJA I OSLOBODJENI SU OSECANJA KRIVICE

3. U ODRASLOM DOBU - RAZUMEVANJE SEBE I DRUGIH, PRIHVATANJE SIGNALA DRUGIJ, IDENTIFIKOVANJE IZVORA PROBLEMA

NEZAVISNOST

1. BEZANJE - SKRETANJE PAZNJE SA PROBLEMA I ODLAZAK NA MIRNA MESTA

2. EMOCIONALNO OSLOBADJANJE

3. ODVAJANJE - USPOSTAVLJANJE KONTROLE NAD ZIVOTOM I NAPUSTANJE PROBLEMATICNE SREDINE

ODNOSI

1. DETINJSTVO - POVEZIVANJE I PRIVLACENJE PAZNJE ODRASLIH

2. ADOLESCENCIJA - FAZA REGRUTOVANJA

3. U ODRASLOM DOBU - VEZIVANJE

INICIJATIVA

1. DETINJSTVO - ISTRAZIVANJE

2. ADOLESCENCIJA - RAD

3. ODRASLO DOBA - STVARANJE

KREATIVNOST I HUMOR

1. DETINJSTVO - IGRA

2. ADOLESCENCIJA - OBLIKOVANJE

3. ODRASLO DOBA - KVALIFIKOVANA KREATIVNA DELATNOST

MORALNOST

1. PROCENJIVANJE – KORENI MORALNOSTI POČINJU U DETINJSTVU KADA SE DETE OSETI POVREĐENIM – POČINJE DA PROCENJUJE DOBRO I LOŠE U SVAKODNEVICI

2. PROCENJIVANJE U PERIODU ADOLESCENCIJE IZRSTA U PRINCIPE VREDNOVANJA – SAOSEĆANJE, POŠTENJE, ISKRENOST.
   SVOJOM SAVEŠĆU ČESTO ZAVODE MORALNI RED U PORODICI GDE SE RAZLIKA IZMEĐU DOBROG I LOŠEG IZGUBILA.
   SEBE JAČAJU REAGOVANJEM NA PATNJU DRUGIH I POSVEĆUJU SE SVOJIM CILJEVIMA.

3. KOD ODRASLIH REZILIJENCA MORALNOSTI REZULTIRA SLUŽENJEM ILI POSVEĆIVANJEM VREMENA ZAJEDNICI, INSTITUCIJAMA, SVETU.
   SLUŽENJE JE POKUŠAJ DA SE SVET UČINI BOLJIM MESTOM – SUŠTINA JE U NESEBIČNOM DAVANJU.

MANIFESTACIJE TELESNOG ISRCPLJENJA U OKVIRU SINDROMA IZGARANJA

OSEĆAJ ISTROŠENOSTI

POTEŠKOĆE SPAVANJA

OSEĆAJ NISKE ENERGIJE

HRONIČAN UMOR

MANIFESTACIJE EMOCIONALNOG ISRCPLJENJA U OKVIRU SINDROMA IZGARANJA

BESPOMOĆNOST

BESMISLENOST

DEPRESIVNOST

SMANJENO ZIVOTNO ISKUSTVO

KOJE SU MANIFESTACIJE MENTALNOG ISCRPLJENJA U OKVIRU SINDROMA IZGARANJA

NEGATIVAN STAV PREMA POSLU, KLIJENTIMA, KOLEGAMA