PASIHOLOGIJA

Šta je psihologija?

Psihologija je nauka koja sistematski, svestrano i celovito proučava psihički život ljudi i životinja na osnovu objektivnih posmatranja i neposrednog iskustva.

Koje su vrste psihičkih procesa?

Postoje kognitivni (intelektualni), emocionalni (osećajni) i motivacioni (konativni) psihički procesi.

Šta su psihičke osobine?

Psihičke osobine su procesi koji se često ponavljaju, uočavaju kod neke osobe i nalaze se redovno ili skoro redovno u ponašanju te osobe.

Šta proučava psihopatologija?

Psihopatologija proučava nastanak i ispoljavanje poremećaja psihičkog života.

Šta je cilj kliničke psihologije?

Cilj kliničke psihologije je dijagnostika i lečenje psihičkih poremećaja.

Šta se proučava u mentalnoj higijeni?

Mentalna higijena proučava primenu psiholoških saznanja sa ciljem zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja.

Koji je fokus fiziološke psihologije?

Fiziološka psihologija fokusira se na povezivanje fizioloških funkcija u telu sa psihičkim pojavama.

Šta proučava pedagoška psihologija?

Pedagoška psihologija proučava uslove uspešnosti učenika, mentalnu spremnost i psihičke potrebe tokom obrazovanja i vaspitanja.

Koji su osnovni aspekti psihologije rada?

Psihologija rada proučava međusobne odnose radnika, mentalnu spremnost i sposobnost zaposlenih.

Šta je forenzička psihologija?

Forenzička psihologija proučava primenu psihologije u sudskim postupcima i mentalno stanje osumnjičenih.

Šta proučava psihologija razvoja?

Psihologija razvoja proučava razvoj psihičkog života živih bića tokom evolucije.

Šta se proučava u prenatalnoj psihologiji?

Prenatalna psihologija proučava uticaj iskustava i okruženja majke na razvoj deteta tokom trudnoće.

Kako se definiše socijalna psihologija?

Socijalna psihologija proučava ponašanje i doživljaje pojedinaca u socijalnim situacijama.

Šta proučava sportska psihologija?

Sportska psihologija proučava uticaj razmišljanja i emocija na sportiste i njihove rezultate.

Koje aspekte istražuje vojna psihologija?

Vojna psihologija proučava kako vojni život utiče na misli, osećaje i ponašanje vojnika.

Šta proučava psihologija umetnosti?

Psihologija umetnosti istražuje kako ljudi doživljavaju umetničke radove i proces njihovog stvaranja.

Koji su glavni podaci u psihologiji?

Podaci u psihologiji mogu biti objektivni i subjektivni.

Šta je objektivni podatak?

Objektivni podatak se može utvrditi neposrednim posmatranjem reakcija i postupaka osobe.

Šta je subjektivni podatak?

Subjektivni podatak obuhvata lične doživljaje, emocije i motivacije osobe.

Koje su metode istraživanja u psihologiji?

Metode istraživanja su eksperimentalne i neeksperimentalne.

Šta je eksperimentalna metoda?

Eksperimentalna metoda podrazumeva veći stepen kontrole nad uslovima koji utiču na proučavanu pojavu.

Šta uključuje posmatranje kao tehniku?

Posmatranje može biti spoljašnje (ekstrospekcija) i unutrašnje (introspekcija).

Koja je razlika između slobodnog i strukturnog posmatranja?

Slobodno posmatranje je delimično razrađen plan, dok je strukturno posmatranje unapred određeno.

Šta je introspekcija?

Introspekcija je postupak opisivanja vlastitih doživljaja, može biti trenutna ili naknadna.

Koje su mane introspekcije?

Nedostaci introspekcije uključuju subjektivnost i ograničenu svest o emocionalnim stanjima.

Kako se sakupljaju podaci putem intervjua i upitnika?

Intervju je razgovor, dok upitnik uključuje štampana pitanja i pisane odgovore.

Koja je uloga aparata u istraživanju?

Aparati se koriste za povećanje preciznosti posmatranja i merenja podataka.

Šta čini periferni nervni sistem?

Periferni nervni sistem se sastoji od somatskog i autonomnog nervnog sistema.

Koja je funkcija senzornog nervnog valka?

Senzorno nervno vlakno prenosi impulse od periferije ka centralnom nervnom sistemu.

Šta je motorno nervno vlakno?

Motorno nervno vlakno prenosi impulse iz centralnog nervnog sistema prema periferiji.

Šta čini centralni nervni sistem?

Centralni nervni sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine.

Koje delove mozga znamo?

Mozak se deli na prednji, zadnji i srednji deo.

Šta je mozdana kora?

Mozdana kora je površinski sloj hemisfera gde se odvijaju svest i psihički procesi.

Koja je uloga hipotalamusa?

Hipotalamus kontroliše događaje u unutrašnjosti organizma i regulira rad endokrinih žlezda.

Šta je hemisferna lateralizacija?

Hemisferna lateralizacija znači da svaka polovina mozga ima specifične zadatke.

Koja je uloga leve hemisfere?

Leva hemisfera je povezana s jezikom, logičkim razmišljanjem i verbalnim sposobnostima.

Koje funkcije obavlja desna hemisfera?

Desna hemisfera je povezana s kreativnošću, intuicijom i emocionalnim izražavanjem.

Šta je hipofiza?

Hipofiza je endokrina žlezda koja otpušta hormone rasta i reguliše rad drugih žlezda.

Šta kontroliše tiroidna (štitna) žlezda?

Tiroidna žlezda kontroliše metabolizam, a njen manjak može izazvati mentalnu zaostalost.

Koje hormone luče nadbubrežne žlezde?

Nadbubrežne žlezde luče epinefrin i norepinefrin, koji utiču na rad glatkih mišića.

Šta su polne (gonadalne) žlezde?

Polne žlezde kontrolišu javljanje polnih obeležja i aktiviraju se tokom puberteta.

Šta uključuju faktori psihičkog razvoja?

Faktori psihičkog razvoja uključuju genetske, sredinske i lične aspekte.

Šta predstavlja nativizam?

Nativizam objašnjava razvoj isključivo nasleđem kao dominantnim faktorom.

Šta je empirizam?

Empirizam tvrdi da sredina može oblikovati osobine i sposobnosti deteta.

Šta je konvergencija u psihologiji?

Konvergencija kombinuje nasleđe s sredinskim faktorima koji utiču na razvoj.

Kako se definišu osećaji?

Osećaji su fiziološki procesi u čulnim organima uz subjektivne doživljaje.

Šta je draž u psihologiji?

Draž je stimulans koji aktivira čulo i pokreće osećaj.

Kakva je struktura javljanja osećaja?

Javljanje osećaja ima tri faze: perifernu, prenosnu i centralnu.

Šta definiše kvalitet osećaja?

Kvalitet osećaja definiše posebni, samosvojni karakter doživljaja.

Koji je značaj intenziteta osećaja?

Intenzitet osećaja zavisi od jačine draži koja ga izaziva.

Šta utiče na trajanje osećaja?

Trajanje osećaja zavisi pretežno od trajanja draži.

Kako se definiše opažanje?

Opažanje je skup organizovanih informacija o predmetu u cjelini, dok je osećaj izdvojeni deo te informacije.