Kognitivni procesi, učenje, pamćenje, mišljenje, inteligencija, emocije i motivacija

Sveobuhvatne fleškartice za proveru znanja iz kognitivnih procesa, inteligencije, emocija i motivacije na osnovu predavanja.

Bihejviorizam

Psihološki pravac koji proučava ponašanje čoveka i smatra da psihologija treba da proučava samo ono što se može objektivno posmatrati i meriti.

Metode psihološkog istraživanja

Opšti načini prikupljanja podataka.

Tehnike psihološkog istraživanja

Konkretna sredstva i postupci kojima se metoda sprovodi.

Introspekcija

Metoda posmatranja i analiziranja sopstvenih psihičkih doživljaja.

Klasično uslovljavanje

Oblik učenja u kome se neutralni stimulus povezivanjem sa bezuslovnim stimulusom pretvara u uslovni stimulus koji izaziva reakciju.

Instrumentalno (operantno) uslovljavanje

Oblik učenja u kome čovek uči ponašanje na osnovu posledica prethodnog ponašanja.

Pamćenje

Trajanje promena nastalih učenjem.

Zaboravljanje

Gubljenje ili nestajanje promena nastalih učenjem.

Proaktivna inhibicija

Tip interferencije gde ranije naučeno gradivo ometa usvajanje novog.

Retroaktivna inhibicija

Tip interferencije gde novo gradivo ometa zadržavanje ranije naučenog.

Motorno pamćenje

Pamćenje motoričkih pokreta i radnji.

Epizodno sećanje

Pamćenje konkretnih događaja koje smo lično doživeli, zajedno sa mestom, vremenom i emocijama.

Semantičko pamćenje

Pamćenje opštih znanja, pojmova, činjenica, ideja i značenja.

Potiskivanje

Vid aktivnog zaboravljanja kojim se, prema Frojdu, neprijatni sadržaji potiskuju iz svesti u podsvest.

Krivulja zaboravljanja

Grafički prikaz koji pokazuje da se najviše zaboravlja odmah nakon učenja, a kasnije sve sporije.

Rekognicija

Svest da je opaženi materijal pre bio u našem iskustvu; prepoznavanje.

Prva impresija

Tendencija da se pri prvom susretu donosi sud o osobinama osobe.

Konkretno mišljenje

Mišljenje koje se zasniva na konkretnim predmetima i situacijama, vezano za neposredno iskustvo.

Apstraktno mišljenje

Mišljenje zasnovano na pojmovima, simbolima i idejama koje omogućava razmišljanje o stvarima koje nisu neposredno prisutne.

Model traganja

Direkcija ili pravac rešavanja problema, odnosno način na koji pristupamo problemu.

Inkubacija

Faza stvaralačkog mišljenja koju karakteriše miran period bez prividnog rada na problemu, nakon čega sledi iznenadni uvid.

Fiksirana funkcionalnost

Tendencija da predmet vidimo samo kroz njegovu uobičajenu funkciju, što otežava pronalaženje novih rešenja.

Divergentno mišljenje

Stvaranje velikog broja mogućih rešenja; usko povezano sa kreativnošću.

Konvergentno mišljenje

Traženje jednog najboljeg rešenja zasnovanog na logici i analizi.

Terstonov multifaktorski model

Model po kome je inteligencija skup više nezavisnih sposobnosti: verbalne, numeričke, prostorne, memorijske, perceptivne, rezonovanja i verbalne fluentnosti.

Spearmanov dvofaktorski model

Model koji deli inteligenciju na G faktor (opšta inteligencija) i S faktore (specifične sposobnosti).

Fluidna inteligencija

Urođena sposobnost za rešavanje novih problema i logičko zaključivanje.

Kristalizovana inteligencija

Sposobnost koja obuhvata stečeno znanje, iskustvo i obrazovanje.

Stadijum formalnih operacija

Pijažeov stadijum koji počinje oko $11 - 12$ godine, u kome dete može da misli apstraktno i postavlja hipoteze.

Afekat

Veoma jak emocionalni doživljaj koji kratko traje i ima burno ispoljavanje.

Raspoloženje

Emocionalno stanje slabijeg intenziteta koje traje duže i često nema jasno određen uzrok.

Anksioznost

Strepnja ili strah bez jasno definisanog spoljnog izvora.

Emocionalna inteligencija

Sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim i tuđim osećanjima.

Psihosomatska oboljenja

Telesna oboljenja izazvana psihičkim uzrocima.

Emocionalni dizajn

Dizajniranje proizvoda tako da izazivaju određene pozitivne emocije kod korisnika.

Samoaktualizacija

Najviši nivo Maslovljeve hijerarhije koji podrazumeva ostvarivanje sopstvenih potencijala.

SMART model

Okvir za definisanje ciljeva: Specifični, Merljivi, Dostižni, Relevantni i Vremenski određeni.

Teorija pravednosti (jednakosti)

Teorija prema kojoj ljudi upoređuju svoj uloženi trud i dobijenu nagradu sa drugima; nepravda smanjuje motivaciju.

Hercbergovi motivatori

Faktori kao što su uspeh, priznanje i napredovanje koji povećavaju zadovoljstvo poslom.

Higijenski faktori

Faktori koji prema Hercbergu ne motivišu, ali sprečavaju nezadovoljstvo (npr. plata, uslovi rada).

Intrapersonalni konflikti

Konflikti koji se dešavaju unutar same osobe.

Konflikt odbijanje–odbijanje

Situacija u kojoj osoba mora da bira između dve neprijatne alternative.

Racionalizacija

Nerealistička reakcija na frustraciju koja uključuje traženje izgovora i opravdanja.

Regresija

Vraćanje na nezrelije oblike ponašanja usled frustracije.

Karakter

Skup moralnih osobina ličnosti koje se grade kroz iskustvo, vaspitanje i socijalizaciju.

Temperament

Urođena, biološki zasnovana osnova emocionalsnog reagovanja.

Ajzenkove dimenzije ličnosti

Osnovne dimenzije: introverzija – ekstraverzija i emocionalna stabilnost – neuroticizam.

Psihološka bezbednost

Osećaj da osoba može slobodno izneti mišljenje ili priznati grešku bez straha od kažnjavanja.

Stav

Relativno trajna spremnost da se prema nekom objektu reaguje na određen način, sastoji se od kognitivne, emocionalne i konativne komponente.

Ontogenetski razvoj

Razvoj pojedinačnog organizma od začeća do smrti.

Pažnja

Usmerenost i usredsređenost psihičke aktivnosti na određeni sadržaj.

Opažanje

Proces kojim organizujemo i tumačimo informacije dobijene putem čula.

Transfer učenja

Uticaj ranije naučenog gradiva ili veštine na proces usvajanja novog učenja.

Retencija

Proces zadržavanja prethodno naučenog materijala.