REPETITORIJUM - OSNOVI EPIDEMIOLOGIJE ZARAZNIH BOLESTI

1. Šta pručava epidemiologija zaraznih bolesti?

Epidemiologija zaraznih bolesti proučava faktore koji dovode do nastanka, učestalosti i širenja bolesti, izazvanih mikroorganizmima.

2. Faktori neophodni za razvoj infekcije – prikaži Vogralikov lanac i Gordonov trijas

Vogralikov lanac sadrži pet karika: izvor infekcije, puteve širenja, ulazna mesta, dispoziciju domaćina i infektivni agens. Prekidanje bilo koje karike dovodi do sprečavanja nastanka infekcije. SLIKA

Gordonov trijas sadrži tri karike: infektivni agens, osetljivost domaćina i sredinu koja omogućava kontakt agensa sa domaćinom. SLIKA

3. Šta je rezervoar infekcije, a šta izvor infekcije (navedi 2 – 3 primera)?

Rezervoar infekcije je mesto ili mesta u kojima patogeni mikroorganizmi žive i gde se razmnožavaju (biljka, životinja, čovek, voda, zemlja).

Izvori infekcije su oni produkti obolelog organizma preko kojih infektivni agensi izlaze u spoljašnju sredinu (pljuvačka, mokraća, stolica, suze, krv). To je svaki materijal sa koga se ili putem koga se uzročnik oboljenja prenosi na zdravu osobu.

4. Nabroj puteve širenja infekcije:

Putevi širenja uzročnika:vazdušni ili aerogeni, kontaktni, transmisivni, fekalno-oralni, preko vode, zemljišta i hrane.

5. Objasni vazdušni put širenja infekcije

Mikroorganizmi preko Fligeovih kapljica – kapljice sluzi različite veličine iz zaraženog organizma prelaze (kašalj, kijanje, govor) u disajne puteve nezaražene osobe (grip, prehlada, corona).

6. Objasni fekalno - oralni put širenja infekcije

Podrazumeva da uzročnik oboljenja preko stolice zaraženog organizma dospeva u spoljašnju sredinu i različitim putevima (voda, hrana, insekti) dospeva u usta, a zatim u crevni trakt neinficirane osobe (kolera, trbušni tifus, hepatitis).

7. Objasni kontaktni put širenja infekcije

Odvija se direktnim (ljubljenje, rukovanje, polni odnos) ili indirektnim (posredstvom različitih predmeta) kontaktom inficirane kože ili sluzokože sa neinficiranom (sifilis, šuga, polne bolesti).

8. Objasni transmisivni put širenja infekcije

Ostvaruje se posredstvom prenosioca (vektora). Vektori su najčešći različiti insekti (malarija- komarac).

9. Objasni puteve širenja infekcije putem vode, zemljišta i hrane:

Različite organske supstance koje se mogu naći u zagađenoj vodi za piće omogućavaju preživljavenje i razmnožavanje različitih patogena, čime mogu dovesti do širenja infekcije kod većeg broja ljudi. Najčešće se preko kontaminirane vode prenose crevne infekcije (fekalno-oralni put).

Patogeni mikroorganizmi u zemljište dospevaju preko kontaminiranih telesnih tečnosti, fekalija ili leševa, kako ljudi tako i životinja. Uzročnici bolesti koji se nađu u zemljištu mogu dospeti do čoveka preko povreda na koži ili fekalno-oralnim putem.

Nehigijenski čuvana ili pripremana hrana je izuzetno bogata sredina za razvoj svih mikroorganizama, a posebno crevnih patogena.

10. Nabroj potencijalna ulazna mesta uzročnika u organizam domaćina

Potencijalna ulazna mesta uzročnika u organizam domaćina su: oči, uši, nos, usta, rektum, urogenitalni trakt, rane, povređena koža i retko kroz pore kože.

11. Objasni dispoziciju, odnosno osetljivost domaćina na infektivni agens

Dispozicija je sklonost organizma da oboli od neke infektivne bolesti. Može biti apsolutna i delimična (relativna). Zavisi od stanja imuniteta, uzrasta, pola, zanimanja, ishrane, umora, psihičkog i fizičkog stanja, drugih bolesti, socio-ekonomskog položaja itd.

12. Navedi i objasni karakteristike infektivnog agensa (patogenost, virulencija, infektivnost, infektivna doza)

Patogenost - sposobnost uzročnika (agensa) da izazove manifestnu bolest u osetljivoj populaciji.

Virulencija je stepen patogenosti.

Infektivnost je sposobnost agensa da prodre u organizam domaćina, da se u njemu održava, razvija i razmnožava. Ona odražava lakoću kojom se bolest prenosi sa jednog na drugog domaćina, pa se označava i kao kontagioznost.

Infektivna doza je minimalna količina agensa koja je neophodna da izazove oboljenje. Ukoliko infektivna doza nije dostignuta bolest se neće razviti.

13. Šta je klinička slika bolesti?

Kada se razvije bolest, organizam domaćina to ispoljava nizom fizioloških i morfoloških promena koje se nazivaju klinička slika. Kod nekih ljudi bolest prolazi bez manifestacija, kod drugih se razvija blaga klinička slika, kod trećih teška, dok se najteži slučajevi završavaju smrtnim ishodom. Različito reaguju ljudi i u odnosu na pol, uzrast, otpornost ili osetljivost…

14. Šta su sekularne oscilacije, a šta ciklične i sezonske oscilacije zaraznih bolesti?

Sekularne oscilacije zaraznih bolesti - kada pojava nekog oboljenja oscilira u vremenskom periodu dužem od 10 i više godina.

Ciklične oscilacije zaraznih bolesti - kada pojava nekog oboljenja oscilira u vremenskom periodu kraćem od 10 godina.

Sezonske oscilacije zaraznih bolesti - povećanje broja obolelih u pojedinim godišnjim dobima.

15. Šta je epidemija?

Epidemija predstavlja pojavu bolesti ili nekog drugog događaja vezanog za zdravlje (npr. povrede) u broju koji prevazilazi njihovu uobičajenu učestalost u određenoj populaciji, na određenoj teritoriji.

Tri važne karakteristike epidemiju su:

poremećaj zdravlja ne mora biti zarazan,

apsolutni broj obolelih ne mora biti veliki,

porast broja obolelih ne mora se javiti naglo i u kratkom periodu.

16. Šta je pandemija?

Pandemija predstavlja širenje epidemije na šira područja (nekoliko država, ceo kontinent, više kontinenata).

Šta je endemija?

Endemija predstavlja stalno prisustvo oboljenja na jednom području sa manje ili više obolelih.

18. Šta su sporadični slučajevi zaraznog oboljenja?

Sporadični slučajevi predstavljaju pojavu pojedinačnih slučajeva oboljenja, bez međusobne povezanosti. Ne može se utvrditi zajednički izvor infekcije.

19. Šta je incidencija?

Incidencija je broj novoobolelih od neke bolesti u određenom vremenskom periodu. Njome se izražava broj novih slučajeva oboljenja koji su se javili u određenom vremenskom periodu (npr. 5.000 obolelih od 100.000 stanovnika) .

20. Šta je prevalencija?

Pevalencija predstavlja ukupan broj obolelih od jedne bolesti u određenom vremenskom periodu.

21. Šta je mortalitet?

Mortalitet (stopa smrtnosti) označava broj umrlih od određene bolesti u datom vremenskom periodu.

22. Šta je letalitet?

Letalitet označava broj umrlih od neke bolesti u odnosu na ukupan broj obolelih od te bolesti.

23. Šta je epidemijski proces i koje su faze epidemijskog procesa?

Epidemijski proces označava stalne promene broja obolelih od određene zarazne bolesti u ljudskim zajednicama.

Ima četiri faze: faza između epidemija, faza pre epidemije, faza epidemije i faza posle epidemije.

24. Navedi mere za suzbijanje zaraznih bolesti u odnosu na bolesnika

Dijagnostikovanje oboljenja, prijavljivanje bolesti, izolacija bolesnika, lečenje bolesnika, dezinfekcija i dezinsekcija prostora u kome je bolesnik boravio i predmeta koje je koristio i kontrola na kliconoštvo

25. Navedi mere za suzbijanje zaraznih bolesti u odnosu na okolinu bolesnika

Epidemiološko istraživanje obolelih i kliconoša, zdravstveni nadzor nad licima koja su bila u direktnom kontaktu sa bolesnikom, karantin za lica koja su bila u direktnom kontaktu sa bolesnikom koji boluje od karantinske bolesti, higijenske i sanitarno-tehničke mere, zaštita stanovništva hemioprofilaksom, seroprofilaksom i vakcinacijom i vanredne (mobilizacija zdravstvenih i drugih radnika, otvaranje privremenih bolnica) i druge mere.