OB kolokvijum prvih 100

Na čemu se zasniva koncept nauke pored pouzdanosti?

Zasniva se na kriterijumima i principima racionalnosti, objektivnosti, i dokaza/činjenice.

Na šta je usmeren konačan fokus koncepta nauke?

Na metodologiju, objašnjenje i predviđanje.

Šta označava princip pouzdanosti u naučnom istraživanju?

Ukazuje da su rezultati relativno trajni, da se ponavljanjem dobijaju isti podaci, da nalazi trpe kritiku kroz vreme, a osnovna svojstva fenomena ostaju stabilna.

Šta u opštem smislu znači biti pouzdan?

Biti konzistentno dobar u kvalitetu ili učinku i tako zaslužiti poverenje.

Kako se definiše princip racionalnosti u nauci?

Kao razumnost, sposobnost mišljenja, življenja i postupanja prema propisima razuma, gde je razum osnovni izvor i kriterijum istinitosti.

Šta podrazumeva princip objektivnosti?

Postojanje stvarnosti nezavisno od subjekta naučnog saznanja, gde saznanje mora biti zasnovano na tačnim, empirijski proverljivim i potpunim podacima.

Kako se definiše dokaz ili činjenica u kontekstu naučnog saznanja?

Kao rasuđivanje ili način zaključivanja tokom kojeg se utvrđuje istinitost ili pogrešnost nekog tvrđenja.

Zašto je važno razumeti kojom vrstom činjenica raspolažemo?

Da bismo znali da li govorimo o nauci i da bismo razlikovali način sticanja ili dolaska do određenog znanja.

Na koja dva načina se upotrebljava izraz činjenica?

1. Da označi sintetički iskaz kojim se tvrdi stvarno stanje stvari

Na koje četiri grupe se dele činjenice?

Na sirove (brutalne), institucionalne, zdravorazumske i naučne činjenice.

Šta je primer za sirovu ili brutalnu činjenicu?

"Trava je zelena".

Šta su institucionalne činjenice i pod kojim uslovom važe?

To su činjenice koje važe samo uz uslov postojanja određenih institucija i pravila (npr. "Fišer je u meču pobedio Spaskog" u okviru šahovskog takmičenja).

Kako su izražene zdravorazumske činjenice i kome je njihov smisao shvatljiv?

Izražene su iskazima prirodnog govornog jezika, a smisao je shvatljiv svim osobama koje razumeju taj jezik i kontekst.

Kako su izražene naučne činjenice i u kom kontekstu je njihov smisao shvatljiv?

Izražene su iskazima odgovarajućeg naučnog jezika specifikovane terminologije, a smisao je shvatljiv u kontekstu naučne teorije.

Šta je interdisciplinarnost?

Interakcija između različitih disciplina pri čemu dolazi do prožimanja saznanja iz jedne discipline u drugu radi rešavanja određenih problema.

Šta podrazumeva interdisciplinarnost?

Podsticanje dijaloga i saradnju disciplina.

Kada se javlja potreba za interdisciplinarnošću i koji je primer naveden?

Kada jedan problem ne može da reši samo jedna naučna disciplina

Šta je multidisciplinarnost?

Situacija kada se određenim problemom bave dve ili više različitih disciplina, ali ne sa istog stanovišta, već svaka istražuje za sebe.

Šta podrazumeva multidisciplinarnost i koji je primer za nju naveden?

Podrazumeva okupljanje svih relevantnih disciplina za određenu temu i podstiče kontakt između njih

Šta je transdisciplinarnost?

Interakciono povezivanje dve ili više disciplina u naučni sistem višeg ranga, što podrazumeva zajednički rad na ostvarenju novih inovacija koje se integrišu i kreću dalje od specifičnih pristupa.

Šta je potrebno za naučnu demonstraciju fizičkih ili društvenih nauka?

Potrebna je različita rigoroznost testiranja i preciznosti.

U koliko koraka se odvija proces verifikacije u nauci o bezbednosti?

U 3 koraka.

Šta je prvi korak u procesu verifikacije bezbednosti kao nauke?

Pozicioniranje identifikovanih pristupa bezbednosti u okviru celog znanja i u odnosu na glavne oblasti nauke.

Šta je drugi korak u procesu verifikacije bezbednosti kao nauke?

Istražiti da li je bilo koji deo znanja o bezbednosti već organizovan prema naučnoj metodologiji i objašnjenju.

Šta je treći korak u procesu verifikacije bezbednosti kao nauke?

Proveriti da li identifikovani skup znanja ispunjava sve neophodne uslove za utvrđivanje njegove pouzdanosti kao nauke kada se primeni na stvarnu situaciju.

Kako se nauke mogu klasifikovati prema svojoj obrazovnoj i kulturnoj ulozi?

Na prirodne, fizičke, društvene, humanističke i savremenije oblasti poput biotehničkih ili informacionih nauka.

Koje nauke spadaju u prirodne prema navedenoj klasifikaciji?

Biologija, hemija, medicina.

Koje nauke spadaju u fizičke prema navedenoj klasifikaciji?

Matematika, logika, inženjerstvo.

Koje nauke spadaju u društvene prema navedenoj klasifikaciji?

Sociologija, politika, ekonomija, psihologija.

Koje nauke spadaju u humanističke prema navedenoj klasifikaciji?

Etika, lingvistika, psihologija.

Šta predstavlja klasifikacija nauka?

Otkrivanje interakcionih veza između njenih segmenata: područja, polja, grana, ogranaka i sličnih delova.

U kojim se oblastima naročito ogleda praktično znanje klasifikacije nauka (prva tačka)?

U optimalnom organizovanju mreže naučno-nastavnih i naučno-istraživačkih ustanova i institucija.

U kojim se oblastima naročito ogleda praktično znanje klasifikacije nauka (druga tačka)?

U planiranju i ostvarivanju naučno-istraživačkih programa, projekata i zadataka.

U kojim se oblastima naročito ogleda praktično znanje klasifikacije nauka (treća tačka)?

U kooperaciji i koordinaciji naučnika i istraživača različitih specijalnosti.

U kojim se oblastima naročito ogleda praktično znanje klasifikacije nauka (četvrta tačka)?

U izdavanju specijalističkih edicija: enciklopedija, udžbenika, monografija, zbornika radova, časopisa i publikacija.

U kojim se oblastima naročito ogleda praktično znanje klasifikacije nauka (peta tačka)?

U specijalističkom obrazovanju, osposobljavanju i naučnom usavršavanju stručnjaka, intelektualaca i naučnika.

Na šta ukazuje pokušaj utvrđivanja veze bezbednosti sa klasifikovanim naučnim oblastima?

Ukazuje na to da je na delu raznolik stepen bliskosti i povezanosti.

Sa kojim naukama je veza bezbednosti očigledna i direktno navedena?

Sa društvenim naukama, kao što su pravo, sociologija i kriminologija.

Kroz koje se discipline ogleda veza bezbednosti sa fizičkim ili tehničkim naukama i u kojim temama?

Ogleda se kroz matematiku i inženjerstvo, u temama koje se bave analizom i procenom rizika i bezbednosnih sistema.

Sa kojom naučnom oblašću se smatra da je veza bezbednosti najslabija?

Sa prirodnim naukama.

Preko kog aspekta i koje discipline se ostvaruje veza bezbednosti sa prirodnim naukama?

Preko fiziologije, i to kroz aspekte koji uključuju fiziološke procese kao što su strah, učenje, motivacija, ponašanje i donošenje odluka.

Zašto je fiziologija kao prirodna nauka značajna za bezbednost?

Zato što je bezbednost rezultat ljudskih aktivnosti motivisanih strahom i interesima, a fiziologija ima značaj za mentalne i fiziološke procese bezbednosti.

Kako moraju biti formulisani inicijalna izjava, obrazloženje i zaključak da bi imali naučnu validnost?

Na način koji omogućava logičku i empirijsku proverljivost (ispitivanje empirijske adekvatnosti).

Šta znači imati eksperimentalnu postavku ili dizajn istraživanja u naučnom radu?

Znači kroz pažljivo posmatranje ili eksperiment kreirati sistemsku šemu objašnjenja.

Za koje dve komponente bezbednosti dokazi ukazuju da je potrebno znatno više istraživanja?

Za strah i interese.

Koje dve paradigme još uvek nisu kompletne sa bezbednosnog gledišta i ne pokrivaju čitavu oblast?

"Percepcija rizika" i "upravljanje rizicima".

Oko čega još uvek postoji sumnja na akademskom nivou kada je u pitanju bezbednost?

U dokaze da je bezbednost i formalno "nauka", "teorija" ili "disciplina".

Šta se usvaja i gde se može naći kada je u pitanju profesionalni nivo bezbednosti?

Usvajaju se različita sredstva i oruđa iz naučnih disciplina, a nalaze se i u literaturi i u praksi.

Navedi primere ustrojenih alata na profesionalnom nivou bezbednosti.

Inženjerski uslovi projektovanja tehnoloških sistema, kriminološka analiza ponašanja i motivacije zločinca/žrtve, i matematička izračunavanja u proceni rizika.

Šta stručnjaci u oblasti bezbednosti mogu da proizvedu na profesionalnom nivou?

Standarde, podatke, procenu troškova i efektivnosti, indekse i različite druge procene.

Šta se može predvideti u vezi sa tehničkim funkcionisanjem sistema bezbednosti?

Tehničko funkcionisanje sistema (sigurnosna vrata, alarmi, stepen greške u kontroli) i njegova tehnička efikasnost protiv datog napada.

Šta se veruje da je moguće objasniti nakon neke bezbednosne aktivnosti ili događaja?

Ponašanja, reakcije, motivacije, kriterijume izbora i modus operandi identifikovanih aktera u većini bezbednosnih situacija.

Koje kriterijume bezbednost mora da ispuni da bi "zaslužila" status naučne discipline?

Kriterijume vezane za definiciju, metodologiju i objašnjenje.

Šta zahteva treći korak ispitivanja naučnog statusa bezbednosti?

Proveru da li se utvrđeni naučni temelji bezbednosti primenjuju i da li zadovoljavaju uslove za uspostavljanje bezbednosti kao naučne discipline.

Šta se dešava u odsustvu jasne definicije bezbednosti?

Nijedna od potreba nauke ne može biti ispunjena (formulacija premisa, eksperimentalna postavka, sakupljanje i analiza podataka).

Šta je posledica nepostojanja adekvatne definicije i dobro utemeljene teorije u bezbednosti?

Samo iskustvo nema naučnu validnost, a objašnjenje se može predstaviti samo kao mišljenje.

Kako se definiše metodologija?

Kao nauka o metodama i načinima istraživanja pomoću kojih se dolazi do objektivnog i sistematskog naučnog saznanja.

Odakle bezbednost najčešće izvlači svoju naučnu valjanost?

Iz drugih nauka (pozajmljuje naučnu validnost).

Šta omogućava izgradnju i formulaciju hipoteza u bezbednosti na osnovu statistike?

Postojanje dovoljno iskustva o bezbednosnim pitanjima.

Na čemu se zasniva većina bezbednosnih rasuđivanja ili obrazloženja prema dokazima?

Na hipotezama koje podržava "opravdano istinito verovanje", indukovano kroz statistiku.

Šta se dovodi u pitanje kod stava da bezbednost izvlači naučnu valjanost iz drugih nauka?

Dovodi se u pitanje to što se naučna validnost "pozajmljuje" i primenjuje za nešto što se zvanično ne prihvata ili osporava kao nauka.

Zašto se dovodi u sumnju iskustvo u bezbednosti ako se prikuplja van eksperimentalne postavke?

Zato što ako se ne tumači prema opštim zakonima i ne organizuje u skup hipoteza, ono ne dodaje ništa naučnom saznanju.

Šta postaje saznanje koje je ograničeno u umu pojedinca i nije prenosivo?

Ostaje puko mišljenje, odnosno mnjenje.

Na osnovu čega su generalno dizajnirane zaštitne mere u bezbednosti?

Na osnovu principa koji se razmatraju kao "dobro obaveštene pretpostavke" ili stručne pretpostavke (zasnovane na proceni najboljeg stručnjaka).

Kako se definiše eksperimentalna postavka?

Početni deo istraživanja u kojem subjekt analizira efekat jedne promenljive na drugu, odnosno meri njihovu vezu u strogo kontrolisanim uslovima.

Kakav je osnovni argument autora koji smatraju da su podaci u bezbednosti nedovoljni i nepouzdani?

Dostupne statistike ne uključuju sve relevantne podatke, kao što su situacioni, motivacioni i upravljački faktori koji utiču na aktere.

Na čemu su zasnovane mnoge poznate bezbednosne procene i šta im nedostaje?

Zasnovane su na nepotpunim podacima i anketama, ne potiču iz uniformnih obrazaca i ne uključuju sve relevantne faktore procesa.

Zašto uvek postoji mogućnost da se kritikuju zaključci doneseni na osnovu bezbednosnih podataka?

Zato što mogu biti deo nekog oblika manipulacije radi zadovoljenja privatnih ili političkih interesa.

Koja su dva osnovna načina razmišljanja opisana u tekstu?

1. Linearno razmišljanje

Šta podrazumeva linearno razmišljanje?

Logičko sagledavanje uzroka i posledice, pronalaženje doslednosti, pravila, formule ili obrazaca i njihovo primenjivanje na druge situacije.

Kojim naukama je svojstveno linearno razmišljanje?

Matematici i tehničkim naukama (razmišljanje duž jedne prave).

Kojim naukama je svojstveno nelinearno razmišljanje?

Društvenim naukama.

Šta karakteriše nelinearno razmišljanje?

Razumevanje apstraktnih tema, razmatranje više činilaca za objašnjenje pojave, kreativnost u povezivanju nezavisnih pojmova i izvođenje zaključaka iz različitih sfera.

Koji se statistički podatak navodi za način vršenja provala?

Statistika pokazuje da se 78% provala vrši obijanjem ulaznih vrata.

Zašto je zaključak da će postavljanje sigurnosnih vrata sigurno poboljšati bezbednost naučno nepouzdan?

Zato što se zasniva na linearnom, jednofaktorskom razmišljanju i na osnovu nepotpunih dokaza prikupljenih van kontrolisane situacije.

Kako glasi primer linearnog objašnjenja čuvanja dragocenosti?

Vredna imovina se stavi u sef, prostorija se obezbedi alarmom, i javlja se istinito uverenje da se krađa neće dogoditi.

Šta nam velike pljačke dobro čuvanih muzeja (Luvr, Vatikan) govore o bezbednosti?

Da se u bezbednosti teorijske hipoteze ne mogu zasnivati na linearnom obrazloženju.

Koji se faktori zanemaruju ako se smanjenje kriminala pripiše isključivo uvođenju video nadzora?

Povećanje bezbednosne svesti, posvećeniji rad subjekata bezbednosti, ozbiljnije delovanje pravosuđa ili izmeštanje kriminalaca.

Šta predstavlja najjači argument za odbacivanje sistema video nadzora kao sigurnog prediktora smanjenja zločina?

Nemogućnost predviđanja doslednih rezultata na duže vreme i u većem obimu.

Zašto se kod sistema video nadzora ne može utvrditi dugoročna naučna pouzdanost?

Zato što nije dostupno dugoročno prikupljanje podataka, a pouzdanost hipoteze za predviđanje potiče od njene dokazane ponovljivosti.

Šta se ne sme raditi sa hipotezama ili rezultatima ako se eksperiment ne može ponoviti sa istim ishodom?

Ne smeju se koristiti za predviđanje.

Šta je indukcija?

Logički način najčešće posrednog zaključivanja pri kojem se polazi od pojedinačnog ka opštem i koji ne pruža izvesne zaključke.

Šta je dedukcija?

Logički način posrednog zaključivanja pri kojem se polazi od opšteg ka posebnom i pojedinačnom i koji pruža izvesne zaključke.

Pod kojim uslovima nauka daje principu induktivnog zaključivanja validnost opravdanog istinitog uverenja (prvi uslov)?

Kada se varijable mogu izolovati i modifikovati u isto vreme, zadržavajući ostale uslove nepromenljivim.

Pod kojim uslovima nauka daje principu induktivnog zaključivanja validnost opravdanog istinitog uverenja (drugi uslov)?

Kada se eksperimenti mogu ponavljati u velikom broju slučajeva i tokom vremena u identičnim okolnostima.

Zašto nije moguće jasno pružiti naučno objašnjenje kada je u pitanju bezbednost i šta se jedino može objasniti?

Zato što odsustvo definicija i teorije otežava formulisanje hipoteza

Kako glasi stav Hempela i Openhajma o smislu teorije na osnovu iskustva?

Naučni zakon i teorija moraju imati funkciju uspostavljanja sistematske veze između podataka iz iskustva kako bi se omogućilo odvajanje jednih podataka od drugih.

Koja su dva ključna pitanja za sledeći korak ako se uslovno prihvati da je bezbednost akademska disciplina?

1. Šta predstavlja njeno istraživačko polje

Koja četiri elementa čine poddisciplinu bezbednosti kao nauke prema Smitu i Bruksu?

Korpus znanja, struktura znanja, koncepti i principi, i teorije.

Kako Smit i Bruks definišu korpus znanja jedne discipline?

Kao dobro definisan i inkluzivan korpus znanja.

Kako Smit i Bruks definišu strukturu znanja?

Kao unutarnju strukturu znanja postignutu kroz pojmovne veze između koncepata tako da prevladavaju doslednost i logika.

Kako su definisani koncepti i principi prema Smitu i Bruksu?

Koncepti su osnovni elementi znanja discipline, a veze između koncepata regulišu se principima.

Kakva je funkcija teorija prema Smitu i Bruksu?

Teorije su prediktivne po funkciji i pružaju konačni test za izvesnu disciplinu kao ishodi koji se mogu predvideti.

Šta je pokušala da razvije grupa istraživača u okviru simpozijuma ASIS International?

Bezbednosni model (Model bezbednosti sa međunarodnog simpozijuma ASIS) koji sadrži ključne sadržaje bezbednosti za razvoj tercijarnih kurseva u SAD.

Koje su tri ključne opšte kategorije navedene u vrhu tabele ASIS modela (Tabela 1)?

Istrage/Investigations, Prevencija gubitaka, Upravljanje rizikom (Menadžment rizika).

Navedi barem 3 teme koje spadaju pod kategoriju "Istrage" u ASIS modelu bezbednosti.

Pravni aspekti, Upravljanje krizama (Krizni menadžment), Istraživanje konkurencije (Competitive intelligence), Prevencija kriminala.

Navedi barem 3 teme koje spadaju pod kategoriju "Prevencija gubitaka" u ASIS modelu.

Planiranje održanja kontinuiteta, Upravljanje katastrofama, Zaštita osoba od posebnog značaja, Prevencija kriminala kroz ekodizajn.

Navedi barem 3 teme koje spadaju pod kategoriju "Upravljanje rizikom" u ASIS modelu.

Zaštita od požara, Borba protiv terorizma (Kontraterorizam), Nasilje na radnom mestu, Bezbednosna arhitektura i inženjering.

Koji su elementi izdvojeni sa leve strane ASIS modela (Tabela 1) van glavnih kolona?

Fizička bezbednost, Zaštita od zaposlenih / Pouzdanost osoblja (Personnel), Sistemi bezbednosti informacija.

Do kog zaključka su došli Kui i Hindudža sumirajući iskustva proučavanja bezbednosti za studente krivičnog pravosuđa?

Razmatrali su šire razumevanje veštine i nauke o bezbednosti, što je kao rezultat imalo model od 19 tema.