OB klk sledećih 100

Koliko tema sadrži kurs bezbednosti koji su predložili Kui i Hindudža?

Sadrži 19 tema u kontekstu redovnih studija krivičnog prava.

Navedi prve tri teme iz modela Kuia i Hindudže (Tabela 2).

Poreklo i razvoj bezbednosti

Koje se dve teme iz modela Kuia i Hindudže odnose na prostor i kontrolu?

Perimeter and exterior security i Unutrašnja bezbednost i kontrola pristupa.

Navedi barem tri specifične sektorske oblasti bezbednosti iz tabele Kuia i Hindudže.

Bezbednost u maloprodaji, Bezbednost kazina, Bezbednost olimpijskih igara, Nuklearna bezbednost i Bezbednost muzeja.

Koje se tri opšte teme vezane za pravo, prevare i kadrove nalaze u Tabeli 2?

Bezbednost i pravo, Unutrašnja i spoljašnja prevara, i Kadrovski propisi i odnosi.

Koje teme pokrivaju obrazovanje i rizike u modelu Kuia i Hindudže?

Obrazovanje, treninzi, sertifikacija i regulacija iz oblasti bezbednosti

Koje preostale teme čine celinu od 19 tema kod Kuia i Hindudže?

Bezbednost prevoza i robe, Bezbednost informacija i kompjutera, Nasilje na radnom mestu i Održanje kontinuiteta operacija.

Koliko bezbednosnih kategorija znanja/disciplina je predstavio Bruks u svojoj listi?

Predstavio je listu od 12 bezbednosnih kategorija.

Koje tri discipline čine prvu kolonu Bruksove liste (Tabela 3)?

Kriminologija, Upravljanje održavanjem objekata (Facility Management) i Istrage.

Koje tri discipline čine drugu kolonu Bruksove liste (Tabela 3)?

Upravljanje kontinuitetom poslovanja, Industrijska bezbednost i Fizička bezbednost.

Koje tri discipline čine treću kolonu Bruksove liste (Tabela 3)?

Bezbednosni menadžment (Security management), Bezbednosna tehnologija i Pravo.

Koje tri preostale discipline se nalaze na dnu Bruksove liste (Tabela 3)?

Upravljanje rizikom (Menadžment rizika), Sigurnost (psiho-fizička sigurnost) i Nauka o vatri/požarima (Fire Science).

Koji su konstitutivni elementi svake nauke prema tekstu?

Predmet, jezik, teorija i metode.

Šta čini korpus znanja neke naučne discipline?

Strukturirano i sistematizovano znanje o osnovnim pitanjima, pojmovima, konstrukcijama, modelima i principima neophodnim za razumevanje polja te discipline.

Šta je u najopštijem smislu predmet izučavanja Osnova bezbednosti?

Predmet izučavanja je bezbednost.

Šta naučnici sve više koriste prilikom istraživanja bezbednosti?

Kombinaciju istraživačkih metoda.

Koje se specifične metode analize i istraživanja navode kao primeri u bezbednosti?

Analiza diskursa, analiza sadržaja, statistička analiza i komparativna metoda.

Koje oblasti izučavanja bezbednosti navodi S. Stanarević (prvi deo)?

Sigurnost, rizik, zaštita, pretnja, ugroženost, ranjivost, otpornost.

Koje oblasti izučavanja bezbednosti navodi S. Stanarević (drugi deo)?

Vrednosti i interesi od značaja za bezbednost, principi i funkcije bezbednosti, referentni objekti i subjekti bezbednosti.

Koje oblasti izučavanja bezbednosti navodi S. Stanarević (treći deo)?

Karakteristike savremenih bezbednosnih izazova rizika i pretnji, kao i osnovna sredstva i načini za zaštitu i očuvanje bezbednosti.

Odakle se pozajmljuju osnovne metode nauke o bezbednosti?

Iz drugih društvenih nauka, ali i tehničkih ili prirodnih nauka.

Kako se definiše metod u kontekstu nauke o bezbednosti?

Kao način pomoću kojeg se stiče, proverava i razvija naučno saznanje.

Na koje dve glavne grupe se mogu podeliti metode izučavanja bezbednosti?

Na kvantitativne i kvalitativne metode.

Za šta se koristi statistički metod i na šta se odnose njegova saznanja?

Za proučavanje masovnih pojava ili pojava izraženih na većim područjima, a saznanja se tiču pravilnosti uočenih na velikom broju slučajeva.

Koje se još metode navode pored statističkog metoda?

Analiza sadržaja, istorijsko-komparativni metod, studija slučaja i posmatranje (sa učestvovanjem ili bez).

Koje pitanje postavlja Filip Burbo u kontekstu metodologije pluralizma?

Da li bezbednost treba razumeti u binarnim terminima.

Šta istraživači uglavnom proučavaju kada biraju problem u bezbednosti?

Proučavaju da li je problem koji su izabrali bezbednosne prirode ili ne.

Zašto se kaže da je bezbednost 'koncept jedne veličine'?

Zato što je pitanje nivoa, intenziteta ili varijacije u bezbednosti prilično nerazvijena i neprimetna tema.

Šta je jezik i kako se čovek njime služi?

Jezik je jedan od prvih oblika ljudske simboličke aktivnosti, a čovek se njime služi da označi, imenuje i pojmovno izrazi predmete, bića i pojave.

Koja je osnovna funkcija jezika prema tekstu?

Da organizuje i konstruiše naš pristup stvarnosti.

Šta jezik i ideje zapravo rade sa stvarnošću pored toga što je opisuju?

Oni oblikuju stvarnost.

Za šta se koristi jezik nauke kao zaseban jezik?

Za stručne diskusije i u akademskim publikacijama.

Koji je jezik dugo vremena preovladavao u nauci na evropskom tlu?

Latinski jezik.

Koji je danas najvažniji akademski jezik?

Engleski jezik.

Koja su dva najbitnija obeležja akademskih odnosno stručnih jezika?

Standardizacija i formalizacija.

Šta neki ljudi kažu, zašto naučnici namerno govore nerazumljivo?

Zato što kada je nešto komplikovano, to deluje inteligentnije.

Šta su istraživanja pokazala u vezi sa našim poverenjem prema jeziku?

Pokazala su da više verujemo komplikovanom jeziku.

Šta se u tekstu navodi kao činjenica o jednostavnim sadržajima i složenom jeziku?

Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakovane u složen jezik, ali komplikovano pisati ili govoriti nije uvek umetnost.

Zašto je nekad ono što je jednostavno zaista i komplikovano?

Zato što nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način.

U čemu se u velikoj meri ogleda bogatstvo jezika kroz tri stavke?

U razvijenosti sinonimskih mogućnosti, u izražajnim sposobnostima i u razvijenosti i raskošnosti u leksičkom, morfološkom i semantičkom smislu.

Kakve posledice ima (ne)poznavanje jezika?

Ima dalekosežne efekte i posledice.

Kako pojmovi iz nauke dobijaju svoja operacionalna značenja u profesionalnom radu?

Dobijaju ih u radu stručnjaka za bezbednost, čime za potrebe struke dolazi do standardizacije jezika.

Koja organizacija razvija standarde i smernice za potrebe praktičara bezbednosti u globalnom okruženju?

ASIS International.

Koji se problem pojavljuje iako su se brojne discipline bavile bezbednošću pre razvoja posebne nauke?

Nedostatak komunikacije između disciplina.

Koji su se pristupi bezbednosti izdvojili u okviru određenih naučnih disciplina?

Sociološki, pravni, politikološki, psihološki, organizacioni i kulturološki (antropološki).

Kako se zove delo Filipa Burboa u kojem je prikazana komunikacija etabliranih disciplina sa bezbednošću?

"Bezbednost - dijalog kroz discipline".

Za koje četiri savremene teme Burbo naglašava važnost multidisciplinarnog pristupa?

Elektronski nadzor, migracije, klimatske promene i terorizam.

Koji faktori su mobilisali naučnike da analiziraju ulogu bezbednosti u savremenom društvenom svetu?

Povećanje elektronskog nadzora, imigracija kao pretnja, zabrinutost zbog klimatskih promena i napetost između slobode i bezbednosti usled terorizma.

Zašto savremeni bezbednosni problemi stvaraju potrebu za multidisciplinarnom analizom?

Zato što prevazilaze granice jedne discipline u analizi toga kako se, zašto, kada i od koga bezbednost razvija, gradi i strukturira.

Šta još podrazumeva multidisciplinarni pristup pored proučavanja razvoja bezbednosti?

Proučavanje strategija i procesa kojima se bezbednost dovodi u pitanje i osporava.

Šta zahteva razmatranje različitih disciplinskih izraza bezbednosti?

Razumevanje kako se proizvodi, reprodukuje i transformiše individualna, lokalna, nacionalna i međunarodna sekuritizacija.

Šta čini predmet proučavanja sociologije?

Društvo, društveni odnosi, društveni život, društvene institucije i društvene grupe.

Kako sociološki pristup posmatra bezbednost?

Kao stanje sistema društvenih odnosa između različitih subjekata na raznim nivoima funkcionisanja i u različitim oblastima delovanja.

U čemu se najčešće ogleda stanje društvenih odnosa u kontekstu bezbednosti?

U ponašanju pojedinca, društvene grupe ili države, koji mogu slobodno izabrati strategiju svog ponašanja i razvoja.

Kako bezbednost kao moćan socio-kulturni konstrukt deluje u modernim društvima?

Postaje dominantan princip koji uređuje društveni život i kolektivni prioritet koji se suprotstavlja privatnosti, ljudskim pravima i demokratiji.

Koje su teme sociolozi uglavnom proučavali dok su ignorisali koncept bezbednosti?

Moć, autoritet, red, kontrolu, izborni proces, interesne grupe, političke organizacije i socijalizaciju.

Kako je sociolog Kevin Klements definisao bezbednost?

Kao osnovni društveni proces čiji je cilj postizanje relativno sigurne/bezbedne društvene, političke i ekonomske zajednice (ili prostora).

Šta zajednice iz Klementsove definicije omogućavaju ljudima?

Da žive, kreću se i budu iskreni prema svojim kulturama, jezicima i identitetu bez straha od direktne ili indirektne pretnje nasiljem.

Čega uslov može biti bezbednost, a usled čega može biti uskraćena pojedinim strukturnim elementima?

Uslov je brojnih oblika socijalne pokretljivosti, a može biti uskraćena usled konflikta ili sveopšte društvene nestabilnosti.

Kako se porodice popularno shvataju u kontekstu bezbednosti, a šta praksa pokazuje za značajne manjine?

Shvataju se kao arhetipski bezbedna mesta, ali za značajne manjine one su veoma nebezbedne i predstavljaju mesta nasilja i agresije.

Šta moramo priznati kada je u pitanju zloupotreba intimnosti u porodici?

Priznati da se intimnost nekad zloupotrebljava i da su tu na delu krhkost i ranjivost celokupnog društvenog života.

Kakva je statistika nasilja u porodici u Srbiji u pogledu učestalosti i pola izvršioca?

Nasilje nije izolovani incident već obrazac ponašanja

Šta izaziva dilemu i otvara prostor za nove diskusije u sociološkim razmatranjima bezbednosti?

Kompleksnost i nepredvidivost života u kojem najvećim delom sigurnost i opasnost koegzistiraju u istim objektima i praksama.

Navedi primere iz teksta gde stvari potrebne za život pod pogrešnim uslovima mogu da osakate ili ubiju.

Voda može udaviti, hrana otrovati, vazduh ugušiti, a beba ne može da se rodi bez opasnosti po majku.

Koji zaključak o upravljanju rizicima treba izvući iz činjenice da je opasnost nemoguće izbeći?

Ne treba težiti tome kako izbeći rizik, već kako koristiti rizik da se dostignu ciljevi, odnosno kako upravljati rizicima.

Šta sociolozi počinju da proučavaju u poslednje dve decenije usled rasta interesovanja za bezbednost?

Oblast država kao ključnih aktera, ratove, političko nasilje, ekonomske nejednakosti, porodicu i druge društvene institucije.

Koja dva pravca u sociologiji bezbednosti izdvajaju Stampnicki i Matson?

1. Sociologija (ne)bezbednosti

Čime se teoretičari bave u okviru pravca 'Sociologija (ne)bezbednosti'?

Bezbednošću i nebezbednošću kao subjektivnim osećanjima i strukturnim uslovima na nivou pojedinca, porodice ili zajednice.

Ulogu kojih ličnih obeležja sociolozi razmatraju u percepciji i implementaciji bezbednosti?

Ulogu pola, rase, društvene klase/statusa, seksualnosti i drugih ličnih razlika.

Koje je istraživačke teme izdvojio pravac sociologije (ne)bezbednosti?

Ekonomska bezbednost, bezbednost hrane, društvena konstrukcija opasnosti, teme iz kriminologije i prava, država i decentralizacija bezbednosti.

Šta obuhvata sociološka analiza ekonomske bezbednosti?

Ekonomske nejednakosti, politiku ekonomske stabilnosti, opštu neizvesnost i odnos stopa nejednakosti prema podršci ratnim politikama.

Kako se posmatra bezbednost hrane u sociologiji (ne)bezbednosti?

Kao odnos prema razvoju zajednice, kao način opisivanja rizika za industrijske poljoprivredne sisteme hrane i opisivanje gladi.

Koji procesi i pojmovi spadaju pod 'društvenu konstrukciju opasnosti'?

Procesi viđenja fenomena kao socijalnih problema, 'moralna panika' koja proizvodi kolektivnu nesigurnost, i uticaj medija na percepciju straha.

Šta se istražuje na preseku kriminologije, prava i urbane sociologije u okviru sociologije (ne)bezbednosti?

Razlike između objektivnih stopa i subjektivne percepcije kriminala, uticaj nejednakosti na viktimizaciju i bezbednosne teme vezane za prostor.

Šta podrazumeva tema 'Država i decentralizacija bezbednosti'?

Zahteve korporacija i razvijanje privatnog sektora bezbednosti.

U okviru kog potpolja su sociolozi ranije izučavali teme rata, sukoba, protesta i revolucije?

U okviru vojne sociologije (ne kao prvenstveno bezbednosne teme).

Za koje se specifične oblike bezbednosti sociolozi u skorije vreme sve više interesuju?

Za političke ili državne oblike bezbednosti.

Kroz koje tri ključne teme se sociolozi bave političkim oblicima bezbednosti?

Terorizam, državno nasilje, bezbednosna ekspertiza i katastrofe.

Kako sociolozi proučavaju terorizam u okviru političke bezbednosti?

Kao varijaciju društvenih protesta i sukoba, ispitujući okolnosti pod kojima se grupe angažuju ili suzdržavaju od terorizma.

Šta obuhvata proučavanje državnog nasilja od strane sociologa?

Kršenje ljudskih prava u ime bezbednosti, državnu represiju i socijalno "poricanje" mučenja.

Šta je predmet proučavanja u okviru teme 'bezbednosna ekspertiza'?

Proučavanje ekspertize i načina na koji se prepliću bezbednosni problemi i analize stručnjaka.

Kako sociolozi istražuju fenomen katastrofe?

Kao hroničnu bolest (siromaštvo, izolacija, rasizam), uticaj stratifikacije na destruktivnost, kao organizacioni problem i društveni fenomen.

Kako se definiše pravo u kontekstu bezbednosti?

Kao normativno uređeni poredak kojim se definiše odnos državnih institucija prema različitim potrebama, pa tako i prema bezbednosti.

Koja je dvostruka funkcija prava u društvu?

1. Omogućava subjektima da ostvaruju interes

Šta je primarni cilj prava u pogledu stanja u društvu?

Da odredi, uspostavi i održi red kao poželjno stanje većine, jer bez reda se opstanak društva dovodi u pitanje.

Šta čini neposredan povod za nastanak prava i sa čime je povezana sigurnost?

Povod je potreba za održavanjem društvenog mira, a sigurnost je povezana sa blagovremenom i potpunom primenom prava ili rešavanjem sporova.

Kako pravo utiče na ljudske odnose i društvenu stabilnost prema tekstu?

Unosi neophodnu predvidljivost i izvesnost, oslobađa ljudsku stvaralačku energiju, povećava stabilnost i dovodi do napretka.

Kakav je pravni poredak poželjan za veću bezbednosnu stabilnost?

Pravni poredak sa razvijenom demokratijom i sistemom ljudskih prava i sloboda, uz odgovarajuće oblikovane institucije.

Šta je pravna država i kakvi moraju biti svi zahtevi vlasti u njoj?

Pravna država je opšti postulat društva čiji je zadatak unapređenje čovekovih mogućnosti

Kakve moraju biti odluke vlasti u pravnoj državi prema tekstu?

Moraju da budu etički dobre i na moralu zasnovane.

Šta prema Maksu Veberu znači napredak u nekom društvu?

Postojanje poslušnosti/pokoravanja u pogledu skupa maksimuma prema kojem se orijentišu postupci članova društva.

Na koja dva načina poredak može biti garantovan prema Veberu?

1. Na osnovu subjektivnih razloga (verovanja)

Šta sve pravni poredak definiše preko sistema pravnih normi (prve dve stavke)?

Vitalne nacionalne vrednosti i subjekte bezbednosti (njihovu organizaciju, nadležnosti, poslove i zadatke).

Šta sve pravni poredak definiše preko sistema pravnih normi (preostale stavke)?

Načine dostizanja i zaštite vrednosti, sprovođenje državnih funkcija/sistema i osnovnu nacionalnu platformu za učešće u međunarodnim odnosima.

Kako je Slobodan Miletić definisao bezbednost sa pravnog aspekta?

Kao pravno utvrđenim i obezbeđivanim odnosima uspostavljeno, održavano i unapređivano stanje u državi koje omogućava efektivnu zaštićenost države i građana.

Od kojih akata država i građani moraju biti zaštićeni prema Miletićevoj definiciji?

Od svih spoljnih i unutrašnjih protivpravnih akata kojima se ugrožavaju ustavni poredak, suverenitet, rad organa, delatnosti i slobode.

U čemu se jasno vidi veza između bezbednosti i prava u ustavnom okviru?

U tome što se bezbednost može predstaviti kao ustavna kategorija, a postoji i čitav set zakonskih i podzakonskih akata koji je uređuju.

Koliko najmanje zakonskih i podzakonskih akata uređuje oblast bezbednosti u Republici Srbiji prema popisu B. Milosavljevića?

Najmanje 300 zakonskih i podzakonskih akata.

Koje su tri ključne oblasti značajne kada se govori o komunikaciji prava i bezbednosti?

1. Vladavina prava i/ili pravna država

Koju suštinsku političko-filozofsku ideju izražavaju pojmovi vladavina prava i pravna država?

Ideju o tome da moć države, kao najvažnija moć u jednom društvu, mora biti ograničena.