psihologija

naucna psihologija

predmet proucavanja, metod/tehnika istrazivanja, eticka pravila

sta proucava psihologija

psihicki svet;

psihicki procesi, psihicke osobine, psihicka stanja, psihicki dozivljaji i ponasanje

psihicki procesi

promenljivi, mogu biti intelektualni (kako shvatamo stvarnost), emotivni (subjektivna reakcija), motivacioni (podsticaj)

psihicke osobine

trajnije od psihickih procesa (izgled, inteligencija, karakter, itd.)

psihicka stanja

oznacavaju nivo svesnosti (koncetracija vs pospanost vs koma)

psihicki dozivljaji

utisci i sastavni deo svih pojava

ponasanje

u ponasanju se ugleda svaka pojava gore navedena

psihicki zadaci

teorijski - odgovaraju na pitanja (sta? kako? zasto?)

prakticni - primenjuju znanje na resenje problema

teorijski zadaci

psihologija licnosti, razvojna psihologija, socijalna psihologija, bioloska psihologija, komparativna psihologija, komparativna psihologija, kognitivna psihologija

prakticni zadaci

skolska psihologija, industrijska psihologija, zdravstvena psihologija, klinicka psihologija

psiholoski pravci

strukturalizam - objasnjuje osnovne elemente svesti

funkcionalizam - psmatraju zasto nam trebaju osecanja

gestalt - ispituje celine procesa opazanja

sistemi psihologije

psihoanaliza - nesvesan - sigmund froid - slobodne asocijacije

biheviorizam - ponasanje - dzon votson - eksperiment

humanisticka psihologija - licnost - abraham maslov - posmatranje pojedinca

psiholoske metode

metoda je opsti nacin organizovanja nekog istrazivanja, moze biti eksperimentalna i neeksperimentalna

eksperimentalna metoda

odvija se u laboratoriji u kontrolisanim uslovima, eksperiment podrazumeva menjanje uslova (nezavisne varijable) pod kojima se javlja neka pojava (zavisna varijabla).

istrazujemo da li izmedju varijabli ima uzrocno posledicna veza,

gausova kriva

varijable rasporedjene po principu nnormalne raspodele

akciono istrazivanje

kada se u eksperimentu promeni jedna varijabla, a ostale ostanu iste.

neeksperimentalna metoda

u prirodnim uslovima, istrazivac ne utice na pojavu koju ispituje vec samo belezi njene promene. ovaj postupak naziva se sistematsko posmatranje. ovako istrazujemo da li se promenom jedne pojave menja druga pojava (korelacija)

samoposmatranje (introspekcija)

postupak kada osoba opisuje svoje licne unutrasnje dozivljaje, a jedina mana postupka je subjektivnost

kvalitativna istrazivanja

fenomenoloska (istrazivanje necijeg dozivljaja)

fokus grupe (vise eksperata iz neke oblasti objasnjavaju neku pojavu)

studija slucaja (ispitivanje jedne osobe koja je specificna po necemu)

analiza diskursa (analiza jezika/danasnjeg slenga)

tehnike

upitnik

intervju

ankete

testovi