Prepoznavanje vrsta botanika

fam, Ranunculaceae

Pretežno višegodišnje zeljaste biljke, ređe lijane ili žbunovi, koje prezimljuju

pomoću rizoma ili krtola.

Lišće prosto, obično spiralno raspoređeno, bez zalistaka. Liske su na različite

načine deljene.

Cvetovi dvopolni, sa čašicom i krunicom, najčešće polisimetrični, ali ima i

zigomorfnih. Ponekad su listići čašice i krunice jednaki. Prašnika i tučkova je veliki

broj, a njihov raspored je spiralan na konusnoj izdignutoj cvetnoj loži. Svaki od njih

razvija se zasebno- apokarpija. Plodovi su suvi pucajući, po tipu orašice, ređe

meškovi.

U našoj flori najbogatiji vrstama je rod Ranunculus - ljutić (R. repens). Vrste ovog

roda nalaze se na livadama, u šumama ili kao korovi. Takođe su česte i vrste

rodova Anemone - sasa, Helleborus - kukurek; Caltha - kalužnica i dr.

Veliki broj vrsta ove familije našao je primenu u medicini.

Od rodova sa zigomorfnim cvetovima kod nas rastu: Consolida - žavornjak ( C.

regalis) i Aconitum - jedić.

fam. Fumariaceae

Višegodišnje, dvogodišnje i jednogodišnje zeljaste biljke sa krtolastim ili

razgranatim korenom. Predstavnici ove familije obično sadrže bezbojni sok.

Cvetovi u grozdastim cvastima, sa pripercima. Krunica transferzalno

zigomorfna, a na gornjim spoljašnjim kruničnim listićima nalazi se ostruga sa

mamuzom. U cvetu se nalaze po dva trodela prašnika sa nektarijom. Plod je

čaura.

Rodovi: Fumaria – dimnjača (F. officinalis) i Corydalis sa vrstama Corydalis

cava – mlađa i C. solida – mlađa crvenkasta. Obe vrste Corydalis-a rastu u

mešovitim hrastovim i bukovim šumama i cvetaju u rano proleće.

fam.Caryophyllaceae

Zeljaste biljke, retko polužbunovi.

Listovi prosti, naspramno raspoređeni, obično bez zalistaka.

Cvetovi najčešće u dihazijalnim cvastima, retko pojedinačni, aktinomorfni, kod

većine predstavnika petočlani i razvijeni u pet krugova. Čašični listići srasli ili

slobodni. Andreceum se sastoji od dva kruga prašnika koji ne alterniraju pravilno

sa listićima cvetnog omotača, već spoljni krug prašnika stoji direktno prema

kruničnim listićima.

Plod čaura sa zupcima ili orašica.

U okviru familije postoje tri podfamilije:

Alsineae, sa slobodnim čašičnim listićima

Silenoideae, sa sraslim čašičnim listićima

Scleranthoideae, sa malom krunicom ili bez nje, a obično sa zaliscima.

Mnoge vrste sadrže saponine.

Najčešći rodovi su: Silene (S. vulgaris – pucavac), Stellaria ( S. media –

mišjakinja), (S. holostea), Agrostemma – kukolj ( A. githago), Saponaria –

sapunjača (S. officinalis), Lychnis, Cerastium i dr.

fam. Violaceae

Zeljaste biljke visine od nekoliko do 30 cm.

Listovi naizmenično, ređe naspramno raspoređeni, prosti, nedeljeni, gusto

pokriveni papilama i dlakama ili goli. Zalisci su najčešće dobro razvijeni.

Cvetovi većinom pojedinačni, ređe po dva polaze iz pazuha listova, hermafroditni,

izdiferencirani na čašicu i krunicu, zigomrfni. Čašica je sastavljena od pet

slobodnih listića. Krunica ima isti broj listića s tim što je prednji veći i drugačijeg

oblika u odnosu na ostale, pri osnovi je vrećasto proširen ili izdužen u pravu,

naduvenu ili tanku ostrugu koja često štrči naviše. Prašnika je pet i u odnosu na

krunične listiće postavljeni su naizmenično, a oko plodnika formiraju zatvorenu

cev. Tučak je nadcvetan, plod čaura.

U familiju spada rod Viola - ljubičica koji obuhvata veći broj vrsta: V. odorata

nalazi se u šumama cera i granice, grabića, bukovim šumama, V. suavis, u

šumama lipe i sitne granice, V. alba, takođe česta, V. silvestris, po šumama

granice i cera itd.

fam, Brassicaceae

Zeljaste jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje biljke, ređe žbunovi.

Listovi prosti, bez zalistaka.

Cvetovi skupljeni u cvasti grozdastog tipa. Čašica i krunica se sastoje od po

četiri listića. Listići krunice su živo obojeni, raspoređeni u obliku krsta, pa je

stoga familija ranije nosila ime krstašice (Cruciferae). U cvetu je šest prašnika,

od kojih su četiri duža i dva kraća. Tučak je od dva oplodna listića, a plod je

specijalna čaura ljuska ili ljuščica.

Mnoge vrste iz ove familije su poznate kulture, odnosno povrće, na primer od

vrste kupusa, odgajene su mnoge sorte: kelj, karfiol, keleraba, prokelj i dr. Tu

spada i Sinapis- slačica (S. arvensis).

Od divljih vrsta kod nas se sreću Capsella - tarčužak (C. bursa pastoris), vrste

rodova Roripa, Thalspi, Nasturcium, Calepina, Cheiranthus i mnogih drugih.

fam. Primulaceae

Jednogodišnje ili višegodišnje suvozemne, močvarne ili vodene biljke.

Na Balkanskom poluostrvu Primulaceae obuhvataju 56 vrsta, a od toga su 12

vrsta endemiti.

Listovi spiralno raspoređeni, retko naspramno, kadkad pri osnovi stabla složeni

u rozetu, celog oboda.

Cvetovi pojedinačni ili u grozdastim, metličastim ili štitastim cvastima, dvopolni.

Čašica se sastoji od pet sraslih listića, krunica je uglavnom cevasta, prašnika je

pet, s tim što su pri osnovi spojeni. Plod je čaura.

Rod Lysimachia (L. nummularia - metilj, na vlažnim staništima, L. vulgaris, na

vlažnim i močvarnim staništima).

Rod Primula - jagorčevina (P. acaulis), javlja se po svetlim listopadnim

šumama, šibljacima, voćnjacima itd.

fam. Euphorbiaceae

Drvenaste i zeljaste biljke sa listovima koji imaju zaliske, kao i biljke kaktusolikog

izgleda, sukulente, često sa reduciranim listovima, pri čemu osovina izdanka

preuzima ulogu fotosinteze (česta pojava filokladije).

Cvasti složene, a elementarne cvasti cimozne, koje u mnogih predstavnika imaju

posebnu građu i podsećaju na građu jednog cveta roda Euphorbia. Retki su

dvopolni cvetovi s dvojnim cvetnim omotačem. Obično je u cvetnom omotaču

reducirana krunica, a često i čašica, te cvet može biti ahlamidan. Broj prašnika je

različit – od jednog do neodređenog broja. Plod je najčešće čaura (retko

koštunica ili bobica).

Na Balkanu su zastupljena 4 roda sa 79 vrsta od kojih su 20 endemične.

Rod Euphorbia – mlečike (E. cyparissias, E. helioscopia, E. amygdaloides).

Rod Mercurialis – prosinac (M. perennis).

Rod Ricinus - krlja (R. communis).

fam.Rosaceae

Zeljaste, uglavnom višegodišnje biljke - perene.

Listovi prosti ili složeni, spiralno raspoređeni, sa zaliscima ili bez njih.

Po građi cveta veoma se razlikuju, ali se ipak zapaža međusobna srodnost.

Cvetovi obično dvopolni, sa petočlanom krunicom upadljivih boja, što omogućava

privlačenje insekata oprašivača. U cvetu je veliki broj prašnika, spiralno

raspoređenih. Tučak je građen od jednog do nekoliko oplodnih listića, a plodovi su

različiti: orašica, koštunica, bobica, mešak i dr. Naročito je karakterističan cvet

divlje ruže - Rosa canina, kod koje cvetna loža razrasta, a unutar nje se razvija

grupa plodova orašica. U razrasloj loži, koja učestvuje u građi ploda, ima velikih

količina vitamina C, kao i kompleks vitamina B2, P i K.

Kao kulture značajne su Fragaria – jagoda, Rubus (R. ideus – malina, R.

caesius - kupina, kao i mnoge sorte Malus – jabuke, Pirus - kruške, Prunus -

višnje (P. cerasus), trešnje, kajsije, breskve, mušmule i drugih.

Mnoge divlje vrste Filipendula, Geum, Agrimonia, Aremonia, Potentilla i dr.

su stanovnici livada, ziratnih površina, šuma i drugih staništa.

fam.Fabaceae

Drveće, žbunje, lijane i višegodišnje i jednogodišnje zeljaste biljke.

Listovi celi ili perasto deljeno, sa zaliscima ili bez njih, spiralno raspoređeni.

Cvetovi dvopolni, zigomorfni. Čašicu gradi pet delimično sraslih listića, krunica je

takođe od pet listića, jarko obojenih i naročito građenih s obzirom na oprašivanje

pomoću insekata. Jedan gornji, najkrupniji listić je zastavica, dva bočna nešto sitnija

krilca, a dva na donjem delu, delimično srasla, grade čunić. Prašnika je najčešće 10,

od kojih je 9 sraslo u jedan snopić, a deseti je slobodan. Tučak je od jednog

oplodnog listića. Prašnici i tučak su skriveni u čuniću. Cvetovi su skupljeni u

grozdastim ili glavičastim cvastima. Plod je mahuna.

Rodovi Lathyrus - grahorice, Trifolium - divlje deteline (T. pratense, T. repens i dr.)

Lotus - zvezdani (L. corniculatus), kao predstavnici zeljastih biljaka, a Cytisus -

zanoveti (C. austriacus) i žutilice kao predstavnici žbunastih oblika.

Mnoge vrste se gaje zbog korišćenja u ishrani: Pisum - grašak (P. sativum), zbog

lekovitih i hranljivih sastojaka; Medicago - lucerka (M. sativa), divlja detelina i neke

druge stupaju korenovima u simbiozu sa bakterijama, te na taj način fiksiranjem

atmosferskog azota obogaćuju zemljište azotnim materijama.

fam.Geraniaceae

Višegodišnje, ređe jednogodišnje biljke.

Na Balkanskom poluostrvu prisutne su 44 vrste, od kojih su pet endemiti.

Listovi šapasti ili duboko režnjeviti, usečeni, većinom pokriveni jednostavnim ili

žlezdastim dlakama.

Cvetovi hermafroditni, petočlani, izuzetno četvoročlani do osmočlani,

pojedinačni ili po par na cvetnoj stabljici. Čašičnih i kruničnih listića je po pet,

prašnika 10, često pet spoljašnjih sterilni. Plod je šizokarpijum.

Rod Geranium – zdravac (G. phaeum, nalazi se u mezofilnim šumama, G.

sanguineum, često rasprostranjena vrsta, G. robertianum, takođe česta po

mezofilnim šumama),

Rod Erodium – rodin kljun (E. cicutarium, korovska biljka) i dr.

fam Apiaceae

Preovlađuju višegodišnje zeljaste biljke.

Stablo člankovito, sa šupljim internodijama i kompaktnim nodusima, do 4m visine.

Listovi spiralno raspoređeni, retko celi, obično više puta perasto deljeni, sa

bazalnim delovima proširenim u obliku fišeka.

Cvetovi dvopolni, aktinomorfni, ređe zigomorfni, dosta sitni, skupljeni u složene

štitaste cvasti. Čašičnih i kruničnih listića je po pet, pri čemu su krunični upadljivo

obojeni. Prašnika je pet, u jednom pršljenu, a tučak je od dva oplodna listića. Plod

je orašica. Na poprečnom preseku ploda zapažaju se rebra i kanali sa uljanim

materijama.

Mnoge vrste su od davnina u kulturi, kao cenjeno povrće, druge sadrže alkaloide u

pojedinim organima, pa su lekovite, ili pak otrovne za stoku. Veliki broj divljih vrsta

su korovske biljke, Anthriscus - krbuljica (A. trichospermus, A. cereifolium).

Od vrsta koje su našle primenu u kulinarstvu najpoznatije su: Daucus - šargarepa

(D. carota), Petroselinum - peršun (P. sativum), Apium - celer (A. graveolens) i

dr. Rastu počev od nizijskih livada, njiva i površina pod kuturama, pa sve do livada

i šuma visokoplaninskog pojasa.

fam.Rubiaceae

Zeljaste biljke, lijane, žbunovi i drvenaste vrste.

Listovi celi i naspramni, zalisci istog oblika kao i listovi pa zajedno sa njima

obrazuju prividno pršljenast raspored.

Cvetovi dvopolni, aktinomorfni, 4-5- točlani, prašnika 4-5, tučak je obično od dva

oplodna listića, potcvetan.

Rod Galium - broćac, među kojima ima korovskih (G. aparine) i livadskih

biljaka (G. verum i dr.).

Rod Asperula – lazarkinja (Asperula odorata, A. taurina).

U ovu familiju spada i kafa (Coffea arabica), koja se gaji u tropskim oblastima,

a takođe i kininovo drvo (Cinchona).

fam. Boraginaceae

Višegodišnje zeljaste biljke, drveće i žbunovi.

Listovi celi, spiralno raspoređeni, bez zalistaka. Svi biljni delovi pokriveni oštrim,

krutim a nekada i žlezdanim dlakama.

Cvetovi dvopolni, zračne simetrije, ređe zigomorfni, skupljeni u cimoznim

cvastima. Čašičnih listića pet, slobodni ili pri osnovi srasli. Kruničnih listića pet,

srasli u cev. Unutar grotla krunice razvija se nekoliko ljuspastih izraštaja koji ga

zatvaraju. Prašnika je pet, a tučak je od dva oplodna listića. Plod merikarpijum-

podeljen.

Rod Symphytum - gavez (S. officinale)

Rod Myosotis - spomenak (M. arvensis, M. silvatica)

Rod Anchusa - volovsko oko (A. officinalis) i dr.

Neke vrste naše flore su korovi, a druge su zbog dekorativnosti cvetova uvedene

u kulturu.

fam.Solanaceae

Drvenaste vrste, žbunovi i puzavice, a u predelima srednjih geografskih širina

zeljaste biljke.

Listovi prosti, celi ili sa urezanom liskom, bez zalistaka.

Cvetovi dvopolni, zračne simetrije, skupljeni u cimozne cvasti. Čašica je od pet

sraslih listića, često zaostaje na plodovima. Krunica je od pet listića sraslih u

točkastu tvorevinu, ili u obliku cevi. Na kruničnim listićima pričvršćeno je pet

prašnika. Tučak je od dva oplodna listića. Plod je čaura ili bobica.

Plod čauru imaju naše divlje vrste:

Datura - tatula (D. stramonium)

Hyoscyamus - bunika (H. niger)

kultura Nicotiana - duvan (N. tabacum)

Plod bobicu ima rod Solanum - paradajz (S. lycopersicum), krompir (S.

tuberosum), rod Capsicum, paprika (C. anuum) i od divljih rod Atropa -

velebilje (A. belladonna).

fam. Scrophulariaceae

Pretežno zeljaste biljke, polužbunovi ili vrlo retko drveće.

Listovi spiralno raspoređeni, ređe naspramno ili pršljenasto, celi, bez zalistaka.

Cvetovi dvopolni, zigomorfni ili zračne simetrije, skupljeni u grozdaste cvasti ili

pojedinačni. Čašica je sastavljena od 4-5 listića, više- manje sraslih, kasnije se

zadržava na plodu, krunica zračnih cvetova je točkasta, a zigomorfnih dvousnata,

od pet listića. Prašnika je pet ili četiri, a tučak je od dva oplodna listića. Plod je

čaura.

Rodovi sa zračnom simetrijom cvetova:

Verbascum - divizma (V. phlomoides)

Veronica – razgon (V. officinalis, V. chamaedrys)

Rodovi sa zigomorfnom simetrijom cvetova:

Antirrhinum - zevalice

Linaria - lanilist (Linaria vulgaris)

Melampyrum - vuka i dr.

U našim nizijskim šumama, na grabu, i to na njegovim korenovima parazitira

vrsta Lathraea squammaria – potajnica.Česte su vrste roda Digitalis - naprstak,

koje su zbog alkaloida i drugih sastojaka našle primenu u medicini.

fam.Plantaginaceae

Jednogodišnje ili višegodišnje zeljaste biljke, ređe polužbunovi ili žbunovi.

Listovi jednostavni, bez zalistaka, naizmenični, ređe naspramni, najčešće skupljeni u

izrazitu prizemnu rozetu.

Cvetovi sitni, neugledni, aktinomorfni, četvoročani, jednopolni ili dvopolni. Čašica je

srasla, često nejednakih listića, a krunica cevasta, kožasta, trajna, četvorodela.

Prašnika je četiri, sa dugačkim filamentima koji često premašuju dužinu krunice.

Tučak je sastavljen od dva srasla oplodna listića, plodnik nadcvetan, dvook. Plod je

čaura, ređe orašica.

Rod Plantago - bokvice (P. major, P. media, P. lanceolata i dr.)

fam. Lamiaceae

Višegodišnje i jednogodišnje zeljaste biljke, polužbunovi, retko žbunovi. Rastu na

svim kontinentima, ali se najveći broj vrsta sreće u suvljim regionima

Sredozemlja, prednje i srednje Azije.

Stabljika četvorostrana sa naspramno postavljenim listovima.

Listovi celi, bez zalistaka. Stablo i listovi pokriveni žlezdanim dlakama, koje luče

etarska ulja.

Cvetovi dvopolni, zigomorfni, odnosno dvousnati. Čašica je od pet sraslih listića,

krunica takođe od pet listića, sraslih u dve usne. Krunica je pri osnovi cevasta, a

u vršnom delu gornja usna je građena od dva, a donja od tri listića. Prašnika je

najčešće četiri, dva duža i dva kraća, ili kod žalfije samo dva. Tučak je od dva

oplodna listića, prilikom zrenja cepa se na četiri oraščića. Zbog prisustva etarskih ulja i drugih materija vrste ove familije našle su primenu

u medicini i parfimerijskoj industriji.

U našoj flori zastupljen je veliki broj rodova i vrsta.

Od divljih biljaka najčešće su vrste rodova:

Glechoma – dobričica (G. hederacea)

Lamium - mrtva kopriva (L. album)

Mentha – nana

Thymus - majkina dušica

Prunella –crnj

Ajuga – ivica

Stachys –čistac

Ballota – tetrljan

Melissa - matičnjak i dr.

fam. Asteraceae

Jedna od najbogatijih familija, zastupljena na svim kontinentima. Uglavnom

višegodišnje biljke, retko omanje drveće, žbunovi ili lijane.

Listovi spiralno raspoređeni, ređe naspramno ili pršljenasto. U biljnom telu česti su

smoni hodnici i mlečne cevi. Mnoge vrste u svojim rizomima magacioniraju skrob -

inulin.

Cvetovi skupljeni u grozdastu cvast - glavicu, koja podseća na pojedinačni cvet.

Sa donje strane glavice razvija se veliki broj spiralno raspoređenih listića opšte

čašice. Na gornjoj strani cvasti obrazuju se cvetovi, koji su dvopolni ili jednopolni,

cevasti, zračne simetrije i jezičasti zigomorfni. Čašica cveta je redukovana na

veliki broj dlačica - papus. Krunica je sastavljena od pet sraslih listića. Na osnovu

srastanja kruničnih listića postiže se cevast ili jezičast oblik. Prašnika je pet,

anterama srasli oko stubića tučka. Tučak je sastavljen od dva oplodna listića, što

se zapaža na osnovu račvastih žigova. Plod je orašica, najčešće sa papusom, koji

joj služi za rasejavanje vetrom. Cvast glavica može biti različito građena.

Kod jednih vrsta glavicu čine samo cevasti cvetovi:

Rod Carduus - čkalja (C. acanthoides)

Cirsium - palamide (C. arvense),

Kod drugih vrsta glavicu čine samo jezičasti cvetovi:

Rod Tragopogon - kozja brada (T. pratense)

Taraxacum - maslačak (T. officinale).

Kod velikog broja vrsta cvast je sastavljena od oba tipa cvetova:

Rod Matricaria – kamilica (M. chamomilla)

Rod Leucanthemum – margareta (L. vulgare). Ovi rodovi u centralnom delu

cvasti imaju spiralno raspoređene cevaste cvetove, a po obodu cvasti jezičaste.

Glavočike imaju veliki privredni značaj. Mnoge vrste se upotrebljavaju u ishrani

ljudi, u medicini, u izradi boja, a veliki broj vrsta je zbog svojih dekorativnih,

krupnih cvasti našao primenu u stvaranju gajenih vrsta (Calendula officinalis-

neven).

fam.Liliaceae

Preovlađuju višegodišnje zeljaste biljke. U toku evolucije izgrađeni posebni

organi, lukovice, krtole, rizomi i dr.

Listovi mnogih vrsta sočni, puni organskih materija.

Cvetovi pojedinačni ili skupljeni u cvasti, dvopolni, aktinomorfni, tročlani. Česti su

krunicoliki cvetovi sa tri čašična, tri krunična listića, šest prašnika, u dva kruga po

tri i tučak od tri oplodna listića. Plod je čaura, retko bobica.

Mnoge vrste familije ljiljana uvedene su u kulturu. To se naročito odnosi na

rodove: Lilium - ljiljan (L. martagon), Scilla - niksica (S. bifolia), Muscari -

presličica (M. botryoides), i druge.

fam.Orchidaceae

Jedna od najbogatijih familija cvetnica.

Višegodišnje zeljaste biljke, epifite i saprofite, sa rizomima i krtolama.

Listovi spiralno raspoređeni, dovedeni u dva vertikalna niza.

Cvetovi dvopolni, retko jednopolni, zigomorfni, skupljeni u klasolike cvasti. Čašica

je od tri listića, krunica takođe od tri obojena listića, pri čemu se gornji najkrupniji

listić, zbog upredanja cvetne drške, dovodi u položaj donje usne - labelum. Na

usnu obično sleću insekti oprašivači. Na donjoj usni nekih rodova Ophrys postoje

mirisne supstance i šare u obliku ženki insekata oprašivača, što primamljuje

mužjake da slete i obave oprašivanje. U vezi sa skoro osiguranim načinom

oprašivanja stoji i redukcija broja prašnika, tako da ih je u cvetu dva ili čak jedan,

retko tri. Tučak je od tri oplodna listića. Plod je čaura. U našoj zemlji nalazi se veliki broj rodova i vrsta orhideja, na različitim

staništima, po livadama, šumama, pored reka i potoka, počev od nizijskih

predela sve do alpskih.

Naše vrste imaju sitnije cvetove, a vrstama su bogati rodovi:

Orchis – kaćun

Dactylorhiza – orhideja (D. maculata)

Ophrys – pčelica

Platanthera - vimenjak i dr.

Mnoge vrste, naročito iz rodova tropskih predela su veoma cenjene kulture.

fam. Cyperaceae

Višegodišnje, ređe jednogodišnje biljke, slične travama.

Podzemno stablo u obliku granatog rizoma. Nadzemno trostrano.

Listovi postavljeni u tri vertikalna niza, uzani, po obodu čekinjavi, sa rukavcem.

Cvetovi sitni, grupisani u grozdaste cvasti, najčešće oblika klasa, jednopolni,

ređe dvopolni, bez listića perijanta ili sa dlačicama od promenjenih listića

Perijanta.

Rod Carex (C. silvatica, C. pendula)

Rod Cyperus

Nastanjuju vlažna staništa (bare, oko potoka i sl.)

fam. Poaceae

Čine glavnu masu biljnog pokrivača livada, pašnjaka, stepa, prerija i savana. U ovu

familiju spadaju i žitarice.

Višegodišnje, dvogodišnje i jednogodišnje zeljaste biljke.

Korenov sistem je žiličast.

Listovi je uzani, trakasti, spiralno raspoređeni, dovedeni u dva uspravna niza, sa

rukavcem koji štiti donji deo članka stabljike. Liska je sa paralelnom nervaturom.

Na prelazu između rukavca i liske razvija se ligula.

Stabljika je okrugla, člankovita i duž članaka šuplja. Cvetovi dvopolni ili jednopolni, najčešće skupljeni u klasolike cvasti ili metlice.

Listići omotača neugledni i u odnosu na druge monokotile neupadljivi. Svaki

klasić sadrži 1-10, retko više, dvopolnih, retko jednopolnih cvetova. Pri osnovi

klasića nalaze se većinom dve pleve (glumae), gornja i donja. Odmah iznad njih,

na osi klasića raspoređeni su cvetovi. Pri osnovi svakog cveta nalaze se dva

listića i to krupniji i čvršći, donji – donja plevica (palea inferior) koja svojim

krajevima obuhvata manju i nežniju – gornju plevicu (palea superior). Mnoge

vrste na donjoj plevici imaju osje (arista) koje polazi sa vrha, iz sredine ili iz

donjeg dela ovog listića. Unutar cveta nalaze se dve male beličaste opne –

plevičice (lodiculae). Prašnika je tri. Tučak je od dva oplodna listića, što se vidi po

izraženim perastim žigovima. Plod je krupa.

Naročiti su bogati vrstama rodovi:

Poa- livadarka (P. pratensis)

Bromus - ovsik (B. mollis)

Agropyrum – pirevina

Cynosurus – češljika

Briza – suzica

Festuca – vijuk

Alopecurus - lisičji rep

Hordeum - popino prase,

Dactylis – ježevica

Lolium – ljulj

Phragmites - barska trska (Ph. communis), izrazito kosmopolitska vrsta.