PSIHOLOGIJA ODRASLOG I STAROG DOBA

Razvoj je interdisciplinarano područje? (šta to znači)

Područje razvoja naraslo je kroz zajedničke napore ljudi različitih područja istraživanja. Zbog potrebe rešavanja svakodnevnih problema u svim životnim razdobljima, istraživači iz područja psihologije, sociologije, antropologije i biologije u istraživanjima su se ujedinili svoje snage sa stručnjacima iz područja obrazovanja, medicine, javnog zdravlja i socijalne nege (brige). Procučavanje razvoja čoveka prožima različite discipline.

Da li je razvoj kontinuiran ili diskontinuiran?

Prema jednom gledištu, odojčat i mala deca reaguju na svet poprilično isto kao i odrasli ljudi. Razlika izmedju zrelog i nezrelog bića bila bi u količini i složenosti. Ovakav pogled na razvoj pretpostavlja da je razvoj kontinuiran proces, odnosno proces postupnog povećanja istih veština koje su prisutne od detinjstva.

Prema drugom gledištu, veruje se da odojčad i deca raspolažu jedinstvenim načinima razmišljanja, osećanja i ponašanja, koji su prilično različiti od onih kod odraslih osoba. Dakle, razvoj je diskontinuiran proces u kojem se u odredjenim vremenskim razdovljima pojavljuju novi i različiti načini tumačenja sveta i reagovanja na njega.

Koje pretpostavke čine princip celoživotnog razvoja?

1. Razvoj kao celoživotni proces - prema celoživotnom razvoju, ni jedno razdbolje nije važnije od drugih po svom uticaju na tok života. U svakom razdoblju razvoja dešavaju se promene u tri područja: telesnom, emocionalnom i socijalnom.

2. Razvoj je višedimenzionalan (razvojni izazovi su pod uticajem složenog skupa bioloških, psiholoških i socijalnih činioca) i višesmeran proces ( 1. razvoj nije ograničen na poboljšanje, u svim razdobljima razvoj je ispunjen i poboljšanjima i slabljenjem; 2. razvojna promena nije višesmerna samo kroz vreme nego i višesmerna unutar istog područja).

3. Razvoj je plastičan proces

4. Razvoj je uklopljen u višestruke kontekste ( normativni uzrasni uticaji, normativni istorijski uticaji, nenormativni uticaji)

Kakvi dogadjaji spadaju u istorijske uticaje na razvoj?

Dogadjaji koji se dešavajuu u odredjenom istorijskom periodu i deluju na sve pojedince. Npr. rat, ekonomske krize ili epidemije bolesti. Ovakvi dogadjaji objašnjavaju zbog čega su ljudi rodjeni u približno isto vreme medjusobno slični na načine koji ih čine različitim od ljudi rodjenih u neko drugo vreme. (kohorta)

Šta su nenormativni uticaji na razvoj?

Neujednačeni dogadjaji, doživljava ih samo jedan pojedinac ili svega nekoliko ljudi i ne dešavaju se prema predvidljivom redosledu za razliku od normativnih .

Koji uticaji pojačavaju višesmernost razvoja?

Nenormativni.

Hogan i Mochizui ispitali su oblike školovanja, rada i stupanja u brak u generacijama američkih i japanskih muškaraca. Produženje školovanja imalo je različite posledice u dva društva. U Japanu odlaganje školovanja imalo je za posledicu _____________, dok je u SAD posledica produženog školovanja bio ________________.

1. Odloženo uspostavljanje radnog odnosa i odloženo stupanje u brak.

2. Povećan broj muškaraca koji su se zaposlili i stupili u brak još za vreme školovanje.

Hogan i Mochizui tvrde da su kulturne razlike u prelazu u odraslo doba povezane sa ______________________, zajedno sa razlikama u __________________.

1. Razlikama u strukturi obrazovnog sistma i tržišta rada u dve zemlje.

2. Porodičnoj strukturi i vrednostima.

Socijalni sat - Neugarten

Neugarten je utvrdila da većina pojedinaca imaju socijalni sat koji im govori jesu li "na vreme" ili "nisu" s obzirom na očekivanja kulture u kojoj žive, a koja se odnose na određeni dogadjaj. Npr. da li su na vreme završili školovanje, zaposlili se, stupili u brak, osnovali porodicu, otišli u penziju itd

Koja 5 dogadjaja se smatraju znakovima prelaska u odraslo doba?

1. Završetak školovanja

2. Zaposlenje i finanskijska nezavisnost

3. Život odvojen od roditelja

4. Stupanje u brak

5. Roditeljstvo

Hogan, istraživanje na srednjoškolcima, pitanja o tome kada misle da će doživeti pet događaja koji se smatraju markerima ulaska u odraslo doba. Očekivanja su se razlikovala u odnosu na SES i nacionalnu pripadnost. Učenici nižeg SES očekivali su da će ________________________ u odnosu na učenike višeg SES. U proseku crnci u očekivali da će im _____________ nego belcima. Osim toga, crni muškarci i crne žene očekivali su da će _______________________ nego belci.

1. Doživeti svih 5 dogadjaja u ranijoj dobi.

2. Trebati duže vreme da završe formalno obrazovanje.

3. Živeti sa svojom porodicom do kasnije dobi

Hogan, istraživanje na srednjoškolcima, pitanja o tome kada misle da će doživeti pet događaja koji se smatraju markerima ulaska u odraslo doba. Ovi odgovori su upoređivani sa odgovorima roditelja i ispostavilo se da su roditeljski uticaji najjači u odnosu prema ____________________________. U istom istraživanju je dobijeno i da su roditelji sa višim obrazovanjem očekivali da deca ____________________________.

1. Braku i roditeljstvu

2. Kasnije napuste dom i zaposle se zato što su očekivali da se duže školuju.

Hogan, istraživanje na srednjoškolcima, pitanja o tome kada misle da će doživeti pet događaja koji se smatraju markerima ulaska u odraslo doba. Ovi odgovori su upoređivani sa odgovorima roditelja i ispostavilo se da su roditeljski uticaji najjači u odnosu prema ____________________________. U istom istraživanju je dobijeno i da su roditelji koji su se ravnopravnije odnosili prema rodnim ulogama očekivali da __________________________. Roditelji koji su se tradicionalno odnosili prema rodnim ulogama očekivali su da ________________________.

1. Braku i roditeljstvu

2. Će se ćerke duže školovati i napustiti roditeljski dom pre braka.

3. Će se ćerke kraće školovati i ostati kod kuće do braka.

Najvažniji konflikt u mladjoj dobi je ___________________________

Izmedju zavisnosti i nezavisnosti o drugima.

Whitbourne i saradnici, longitudinalna studija, istraživanje identiteta. U uzorcima 1 i 2 dobijen je značajan porast bodova (skorova) na identitetu u ____________________. U generaciji jedan nije bilo daljeg porasta na identitetu u _________________.

1. Periodu izmedju 20-31 godine

2. Periodu izmedju 31-42 godine

Rad Marcije ukazuje da se identitet može proučavati u okviru 4 kategorije stanja ideniteta __________________. Stanje identiteta proučava se pomoću intervjua kojim se procenjuje je li ili nije odrasla osoba prošla kroz razdoblje istraživanja i nakon toga preuzela obaveze u svakom od 5 područja ___________________________.

1. Ostvaren identitet, Odlaganje, Isključeni, Raspršen identitet.

2. Zanimanje, vera, politika, stav o rodnim ulogama, stav o polnim odnosima.

Osobe ostvarenog identiteta

Istražile su višestruke mogućnosti izbora i razvile čvrste odluke o ciljevima, vrednostima i verovanjima

Osobe u stanju odlaganja aktivnosti

Aktivno traće izbore medju mogućnostima u pokušaju da preuzme neke obaveze

Osobe koje se smatraju isključenim

Nikad nisu razmatrali mogućnosti izbora ali su preuzele neke obaveze s bzirom na svoj identitet

Osobe u stanju raspršenja

Nije preuzela nijednu obavezu niti pokužava to da učini

Waterman je utvrdio da su godine studiranja olakšale razvoj identiteta u području _____________. Medjutim studiranje je manje uticalo na ________________.

1. Zanimanja

2. Politička uverenja

Kahn i saradnici su isptivali odnos izmedju razvoja identiteta u mladjem odraslom dobu i prisnosti odredjene uspostavljanjem i održavanjem bračnih odnosa u srednjem dobu. Utvrdjeno je da se na temelju identiteta u mladjem odraslom dobu _________ muškaraca i žena. Muškarci slabog identiteta ____________. S druge strane, žene slabog identiteta ______________.

1. moglo predvideti buduće bracno stanje

2. Ostaju neoženjeni.

3. Imale su podjenako sanse da se udaju kao i zene jakog identiteta.

U čemu je razlika izmedju uspostavljanju i odrzavanju bracnih odnosa izmedju zena slabog i jakog identiteta?

Veća šansa za razvod žena slabog identiteta

Rodžers je analizirao zajedničke elemente bliskih odnosa u svakom dobu. Takvi odnosi imaju 4 zajednička elementa:

1. Postojanje uzajamnog obavezivanja - obavezivanje na zalaganje oba partnera

2. Smislena komunikacija

3. Propala su očekivanja koja nisu utemeljena na stvarnim željama pojedinca. Ciljevi i potrebe odnosa bili su odredjeni prema potrebama partnera.

4. Razvio se identitet kod oba partnera

Bračna komunikacija i zadovoljstvo su jače povezani sa parnetovim ________________, nego sa ________________.

1. Pokazivanjem osećanja

2. Otkrivanjem informacija

Sternberg i Barnes predlažu trianguarnu teoriju ljubavi koja se sastoji od 3 komponente:

1. Strast - motivaciona ili uzbudjujuca komponenta ( u polnom odnosu ona uključuje želju za romantikom, fizicku privlacnost i polnu zelju; u roditeljskom odnosu ona ukljucuje negu, podrsku, vladanje i podcinjavanje)

2. Prisnost - emocionalna komponenta (uključuje deljenje sebe, brigu o dobrobiti drugog)

3. Odluka o obavezivanju - kognitnvna komponenta (ukljucuje dva dela : pocetnu odluku osobe da voli drugu osobu i dugorocno obavezivanje na odrzavanje te ljubavi)

Strast kao ______________ komponenta ljubavi zavisi od prirode odnosa. U ljubavnom odnosu ona uključuje____________, a u odnosu roditelj-dete ona uključuje ____________________.

1. Motivaciona ili uzbudjujuca

2. Želju za romantikom, fizičku privlačnost, želju za seksualnim odnosom

3. Negu, podršku, vladanje i podčinjavanje.

Odluka o obavezivanju kao _______________ komponenta ljubavi uključuje dva dela ____________________ i __________________.

1. Kognitivna

2. Početnu odluku osobe da voli drugu osobu

3. Dugoročno obavezivanje na održavanje te ljubavi

U mnogim studijama utvrdjeno je da žene naglašavaju __________ i ________ ljubav. Žene su se takodje usmeravale na ____ i _____ vidove ljubavi, pri čemu je izbor parnetra bi zasnovan prema racionalnim kriterijumima kao što su ________ ili _________.

1. Emocionalne vidove i duboku ljubav

2. Logične i racionalne

3. Društveni sloj i drustveno poreklo

1.     Huston, McHale i Crouter, istraživanje osećanja i obrazaca ponašanja venčanih parova tokom prve godine braka. Ukupan broj aktivnosti u kojima je par zajednički učestvovao ____________________. Najveću promenu činilo je ___________________

1. se nije promenio, ali se promenila vrsta aktivnosti.

2. povećanje broja svakodnevnih zadataka (kupovina, kućni poslovi), dok se broj aktivnosti slobodnog vremena smanjio za 20%, takodje se smanjila dužina vremena koje su proveli u zajedničkom razgovoru.

Percepcija o početku srednje dobi varira sa društvenim slojem. Niže obrazovani radnici često sebe smatraju srednjovečnim sa _________, visoko obrazovani radnici sebe smatraju srednjovečnim sa __________.

1. 40 godina

2. 50 godina

Srednje doba rezultat je dve velike biološke i društvene promene. Koje?

1. Produženje prosečnog životnog veka

2. Stadijuma praznog gnezda, koji se javlja nakon što deca napuste dom.

Havighurstovi razvojni zadaci srednjeg doba?

1. Prihvatanje i prilagodjavanje na fizioloske promene

2. Postizanje i odrzavanje uspesnosti u svom zanimanju

3. Prilagodjavanje osterlim roditeljima

4. Pomaganje deci adolescentima da postanu odgovorne i srecne osobe

5. Odnosenje preme supruznicima kao osobi

6. Preuzimanje drustvene i gradjanske odgovornosi

7. Aktivno provodjenje slobodnog vremena

Koje 2 posledice smanjenja roditeljske odgovornosti postoje?

1. Jedno vidjenje obelezava srednjovecne osobe narocito majke kao depresivne i usamljene, kako pate od sindroma ,,praznog gnezda’’.

2. Drugo vidjenje prikazuje roditelje kako doživljavaju obnovljen osecaj slobode i mogucnosti nakon sto su se deca odselila.

Za većinu odraslih, roditeljstvo je doživotna uloga, ono što se menja često u srednjem dobu jesu ____________ te ______________

1. Zajtevi na roditeljsko ponašanje

2. Priroda odnosa osobe sa svojom decom koja sazrevaju

Ryff - osećaj dobrobiti roditelja je usko povezan sa njihovom procenom društvene i lične adaptacije njihove dece. Roditelji koji su svoju decu procenili srecnom i njihov brak uspesnim i sami su pokazivali veci nivo psihicke dobrobiti. O roditelja je zatraženo da uporede stepen adapzacije i postignuća svoje dece sa svojim i sa adaptacijom i postignucima dece svojih rodjaka. Što se tiče prilagodjavanja dece, roditelji koji su bili uvereni da su njihova deca bila bolja od njih samih u mladjem odraslom dobu pokazivali su ____________. Uvrdjena je __________ roditelja koji su postignuce svoje dece u obrazovanju i zanimanju procenili vecim nego svojih.

1. Manju psiholosku dobrobit

2. Vecu psiholosku dobrobit

Cantor - hijerarhijske nadoknade potpore

Pod tim smatra da je potpora starijima aktivirana redom, od najblizih do manje bliskih osoba. Krece se od supruznika, do odraslog deteta pa dalje do rodjaka ili komsija, i na kraju pomoci formalnih udruzenja.

Odgovornost dece prema ostarelim roditeljima (Hamon i Blieszner) ,,i roditelji i deca su se složili oko 3 najvažnija pitanja odgovornosti’’ a to su :

1. Emocionalna potpora

2. Instrumentalna – u smislu pružanja neposrednih usluga kao što je obavljanje sitnih poslova, nabavka, vožnja u banku…

3. Posredovanje u formalnim sistemima – posredovanje izmedju formalnih sistema i starijih roditelja (pomoc oko zdravstvenog osiguranja npr)

Koje vrste napora doživljava osoba koja brine o svojim starijim roditeljima?

1. Emocionalna briga oko zdravlja i sigurnosti

2. Ograničenje u vremenu i slobodi

Koje su pozitivne posledice brige o starijim roditeljima?

Osećaj samozadovoljstva i povecanog sampostovanja koje potice iz spoznaje da ispunjavaju odgovornost.

Model krize

Bavi se promenama unutar pojedinca. Razvoj je prolazak kroz niz stadijuma, svaki je obelezen svojim tipom krize. Krize se posmatraju kao normativni razvojni dogadjaji koje dozivljava svaki pojedinac u odredjenom stadijumu razvoja.

Levinson posebno naglasa period nestabilnosti za vreme ulaska u srednje doba. Tvrdi da postoje tri razvojna zadatka povzana s ovim kriznim razdobljem, a to su?

1. Muskarac mora sagledati svoj zivot kao mladje odrasle osobe i proceniti sta je ucinio

2. Mora se pomaknuti ka ulasku u srednje doba

3. Mora se suociti sa 4 para suprotnosti koji su izvori sukoba

Sa koja para suprotnosti se treba suociti muskarac na prelasku u srednje doba?

1. Mlad naspram star

2. Razaranje naspram stvaranje

3. Musko naspram zensko

4. Vezivanje naspram odvojenosti

Levinson kaze da se nestabilno razdoblje u srednjem dobu pojavljuje izmedju ____________, a tvrdi da ne može početi pre ____ ili posle _______.

1. 40 i 45

2. 38

3. 43

Postoji nekoliko važnih ograničenja istraživanja sprovedenih u okviru modela krize. Prvo ograničenje odnosi se na ______________, zato što su ispitivani _____________________. Drugo ograničenje: ________________________. Treće ograničenje: ____________________________.

1. Uzorak u istraživanjima u ovom modelu, zato što su ispitivani subjekti iz klinicke populacije, belci iz srednje klase

2. Istraživanja o krizi srednjeg doba potpuno su zasnovana na podacima sa intervjua, koji se ne mogu kvantifikovati i ne mogu podleci statistickoj analizi

3. Studije citirane kao potpora krizi srednjeg doba su transverzalne

Razlike izmedju modela krize i modela prelaza?

1. U okviru modela krize proucavana je klinicka populacija, u okviru modela prelaza neklinicka

2. Model krize je utemeljen na podacima iz intervjua, model prelaza dopunjuje podatke intervjua projektivnim tehnikama i samoiskazima i samoprocenama.

Neodstaci modela krize i modela prelaza ?

1. Prevelika zastupljenost belaca iz srednje klase

2. Nedostatak longitudinalnih istrazivanja

Definisanje dobrobiti i kriterijuma uspešnog starenja, istraživanje Ryff i saradnika: kako su sredovečni, a kako stariji definisali ove fenomene?

Srednovečne osobe su naglasile samopouzdanje, samoprihvaćanje i samospoznaju.

Starije osobe su naglasile prihvatanje promene, smisao za humor i uživanje u životu.

Havighrustovi razvojni zadaci starosti

1. Prilagodjavanje na opadanje telesne snage i zdravlja

2. Prilagodjavanje na penziju i smanjeni prihod

3. Prilagodjavanje na smrt supruznika

4. Uspostavljanje jasne povezanosti s svojom starosnom grupom

5. Usvajanje i prilagodjavanje drustvenih uloga na fleksibilan nacin

6. Uspostavljanje zadovoljavajuce fizicke okoline za zivot

Zadovoljstvo osobe licnim prihodima moze biti samo posredno povezano sa stvarnim prihodom. Ono sto se cini najvaznijim jeste ____________ i _____________.

Mišljenje ljudi o tome jesu li dobrostojeci u odnosu prema ljudima s kojima se uporedjuju i u odnosu prema svom licnom iskustvu.

Palmore, Nowline i Wang utvrdili su malo ili nikakvo opadanje u __________ i __________ funkcijama, te samo umereno opadanje u _______________ i ____________ funkcijama i ________________.

1. Socijalnim i ekonomskim

2. Telesnim i psihickim funkc i aktivnostima dnevnog zivota

Emocionalna reakcija na sve vecu izolaciju je _________ a uz fizicku zavisnost, to je jedan od najvecih strahova koji ljudi povezuju sa staroscu.

Usamljenost

Usamljenost je najveca nakon _____________, ali moze biti i posledica sredinskih uticaja kao sto je __________

1. Smrti supruznika

2. Opste usamljenosti gradskog zivota

Longino je uporedio stanare tri tipa penzionerskih zajednica: __________,___________ i ___________.

1. Zajednice sa punim uslugama

2. Drzavne ustanove za starije osobe

3. Neplanirane penzionerske zajednice.

U planiranim zajednicama s punim uslugama, stanari su bili ________________. U javnim stanovima stanaro su uglavnom bile ____________. U neplaniranim penzionerskim zajednicama stanari su obicno bili ____________.

1. Stariji od 76 godina, bogati i zainteresovani za dobijanje usluga kao sto su obroci, odrzavanje domacinstva i zdravstvena nega.

2. Starije zene koje su ranije zivele u toj regiji

3. Mladji ljudi (oko 68 god prosek) ciji je glavni cilj bio uzivanje u prirodnoj okolini.

Migracijski obrasci penzionera mogu se svrstati u razvojnu perspektivu. Cini se da prevladavaju 3 pokreta. Prvi se pojavljuje ____________, ovo je obično pokret prema ________________. Drugi se pokret obično javlja kad _______________. Konačni se pokret desava kad ljudi ______________________.

1. ubrzo nakon sto ljudi odu u penziju, ponekad na mesta na kojima su se okupljali radi kratnih praznika, nezavisnoj zivotnoj situaciji

2. ljudi dozive neki umereni oblik nesposobnosti, cesto da bi bili blize deci

3. dozive tesku hronicnu nesposobnost i tada obicno odlaze u ustanove za brigu.

Uspeh i postignuće u staroj dobi odredjeni su s 4 cinioca. To su :

1. Nivo postovanja stecen za vreme ranije odraslog doba

2. Znanje

3. Zelja za učestvovanjem

4. Kontrola imovine

Teorija ulaganja u proizvodnji ističe da osnove kreativnosti predstavljaju 6 izvora:

1. Intelektualna sposobnost

2. Znanje

3. Intelektualni stil

4. Osobine licnosti

5. Motivacija i okolina

Osobe koje su zivele do 79 godina ili duze, 60-e su bile najplodnije za 4 skupa zanimanja:

1. Istoričari

2. Filozofi

3. Boaničari

4. Naučnici

Negativan stav prema starenju uzrokuje los kvalitet zivota zato sto:

1. Izbegavaju socijalnu interakciju - jer misle da nemaju nista korisno ponuditi mladjoj generaciji

2. Izbegavaju ucenje novih vestina

3. Zanemaruju znakove narusenog zdravlja

3 aspekta starenja

• Biološko – promene, usporavanje i opadanje u telesnim i fiziološkim funkcijama

• Psihološko – promene u psihičkim funkcijama i u ličnosti

• Socijalno – promene u odnosu pojedinca koji stari i društva

• Hronološko

Kriterijumi prema kojima se određuje starost

• Hronološko doba

• Socijalne uloge

• Funkcionalno stanje

Ciljevi psihologije starenja

• Objasniti zakonitosti psihičkih procesa i individualnih razlika u starenju

• Razviti primerene istraživačke metode za proučavanje procesa starosti i starenja

• Primena znanja o starosti i starenju na umanjenje i sprečavanje nepovoljnih dejstava starenja → poboljšanje kvaliteta života u starosti

Intervencije kojima bi se moglo delovati na promenu negativnih uverenja o starenju i starijim osobama

• Širenje informacija i znanja o starenju i starosti

• Podsticanje empatije

• Povećanje kontakata starijih sa mlađima

Baltes: 3 skupa uticaja na razvoj

1. Normativni uzrasni

2. Normativni istorijski

3. Nenormativni

U proceni starosti neke osobe uzimamo sledeće kriterijume

• Starosno / hronološko doba

• Socijalne uloge / status

• Funkcionalno stanje

• Subjektivna procena

PRIMARNO i SEKUNDARNO STARENJE

1. Primarno starenje - Fiziološko starenje ili senescencija, odnosi se na normalne uobičajene fiziološke procese ili promene. Posledica je unutrašnjih bioloških faktora (seda kosa, menopauza)

2. Sekundarno starenje - Patološko starenje podrazumeva patološke promene i opadanje funkcija. Posledica je spoljašnjih faktora, bolesti, sredina ponašanje -> ODVIJA SE BRŽE

KARAKTERISTIKE ŽIVOTNOG CIKLUSA

• progresivno - odvija se u jednom smeru

• sekvencijalno - određen sled događaja

• kumulativan - uvek na isti način iz gen u generaciju

Teorije proučavanja ljudskog psihičkog razvoja mogu se uklopiti u 3 skupa:

1. ORGANIZMIČKI PRISTUP - spontano odvijanje razvoja prema genetičkom programu kroz sled vremenski unapred određenih stadijuma

2. MEHANISTIČKI PRISTUP - razvoj se odvija pasivno, prihvatanjem uticaja sredine odnosno sticanjem iskustva (KBT)

3. KONTEKSTUALNI PRISTUP - razvoj pojedinca je produkt složenih interakcija između biološke prirode pojedinca i kulturnih uslova okoline u nekom određenom istorijskom periodu (nove dijalektičke teorije)

TEORIJA ŽIVOTNIH DOBA D. LEVINSONA -> RAZDOBLJA STABILNOSTI SMENJUJU SE SA RAZDOBLJIMA PRELAZA

3 VELIKA RAZDOBLJA:

1. RANA (22-40)

2. SREDNJA (45-60)

3. KASNA (65 i više)

TEORIJA SELEKTIVNE OPTIMIZACIJE SA KOMPENZACIJOM P. BALTESA I M. BALTES

RAZVOJ je REZULTAT INTERAKCIJE 3 PROCESA KOGNITIVNE SAMOREGULACIJE

• Selekcija - proces biranja ciljeva i usmeravanja resursa prema željenim ishodima

• Optimizacija - proces ulaganja napora u održanju cilja kada resursi oslabe

• Kompenzacija - proces održavanja cilja kada se gube resursi

Teorija kognitivnog prilagođavanja starenju J. Brandtstädtera - Proces prilagođavanja je smanjenje raskoraka između željenih i ostvarenih ličnih ciljeva

3 oblika suočavanja sa percipiranim ili očekivanim gubicima:

• Asimilacija – aktivno prilagođavanje ili promena životne situacije tako da bolje odgovara ciljevima i potrebama

• Akomodacija – prilagođavanje ciljeva i potreba tako da ishod gubi ugrožavajuće značenje

• Imunizacija – obrađivanje informacija ulepšanim tumačenjem ili negacijom pretećih informacija o sebi, tako da se osoba odbrani od uočenog nesklada

Varijable u istraživanju starenja:

-> starost ispitanika za vreme ispitivanja

-> generacija ispitanika (kohorta)

-> spoljašnji uticaji za vreme ispitivanja

Prednost transverzalnih istraživanja

Glavna prednost je učinkovitost, brzo se dolazi do rezultata nakon samo jednog merenja, što smanjuje troškove istraživanja.

Nedostatak transverzalnih istraživanja

Precenjivanje razlika izmedju starijih i mladjih zbog nemogucnosti kontrole delovanja starosti za razliku od delovanja generacija..
Ne moze se zakljuciti da li su razlike izmedju subjekata nastale zbog procesa starenja ili zbog razlicitih iskustava razlicitih generacija

Šta je glavna prednost longitudinalnih istrazivanja?

Praćenje smera i velicine promene unutar svakog pojedinca.

Nedostaci longitudinalnih istraživanja:

-> teškoće u razlikovanju učinaka starenja od učinaka "vremena" ispitivanja

-> visoki troškovi zbog ponavljanja ispitivanja i zbog dugog trajanja

-> selektivno osipanje ispitanika/učesnika

-> učinak uvežbavanja ispitanika/učesnika zbog ponavljanja ispitivanja

Sekvencionalni nacrti nam daju uvid u:

-> generacijski sled

-> poprečni sled

-> vremenski sled

U radu sa starijim osobama preporučuje se:

-> da se utvrdi početno stanje starije osobe

-> da se primeni multidimenzionalno merenje

-> da se saznaju podaci o stanju "klijenta" iz ranije dobi/mladosti

Razlozi osipanja ispitanika:

-> prirodni - smrt

-> socijalni - preseljenje

-> lični - odluka osobe da ne učestvuje

-> starost

U ispitivanju starijih osoba treba računati na:

• što su osobe starije, to je prisutno više patoloških stanja/bolesti

• korisno je istražiti odnos između patologije u određenom dobu sa problemima koje ispitujemo

Kako bi rezultati mernih postupaka sa starijim osobama bili pouzdani, moramo obratiti pažnju na:

• u odabiru mernog instrumenta nužno je proveriti imaju li sve fraze i izrazi jednak smisao za sve starosne grupe odraslih ljudi

• izbegavati kolokvijalne jezičke izraze

• ako se pitanja daju u nekom obliku lestvice/skale, takva lestvica odgovora ne bi trebalo da ima više od 3 do 4 nivoa procene za svaku stavku

• moguće su generacijske razlike u davanju socijalno poželjnih odgovora

Da bi bili sigurni da stvarno merimo ono što smo želeli, potrebno je paziti na:

• starije osobe su vrlo osetljive na zadatke i pitanja koja ih čine detinjastima ili nesposobnima

• izuzetno su osetljivi stariji ljudi koji su svesni da pate od kognitivnih teškoća

• proveriti valjanost mernog instrumenta koji je napravljen za ispitivanje mlađih odraslih, a koristi se za ispitivanje starijih ljudi

• proveriti postoje li razlike u ispitivanoj pojavi između starijih i mlađih starosnih grupa

• moramo znati meri li neki instrument sposobnost ili bolest

• održati ravnotežu između dobrobiti ispitanika i zloupotrebe

• ako starija osoba ne može sama da popuni neki upitnik, nikako ne sme da se prepusti da ga popuni druga osoba, u tom slučaju podaci se prikupljaju usmeno, intervjuisanjem starije osobe

Metode psihološke procene starijih osoba, psiholozi uvažavaju nekoliko temeljnih faktora i obeležja procene:

• starost – biološki određena, ne može samostalno objasniti psihičko funkcionisanje osobe

• istorijski i situacioni faktori – treba uzeti u obzir u proceni i u upoređivanju starijih osoba iz različitih generacija

• mozak – zadržava izvesnu plastičnost i u dubokoj starosti

Obeležja psihološke procene koja određuju pristup i proces procene:

• poželjan multidimenzionalan pristup

• primena više različitih metoda u istoj proceni

• multidisciplinaran pristup

• idiografski i nomotetski pristup

• posvetiti pažnju međusobnom odnosu ispitivača i ispitivane osobe / ispitanika i međusobnom uticaju (zbog stereotipa, generacijskih razlika...)

U intervjuisanju starijih osoba preporučuje se sledeće:

• planirati kraće vreme trajanja intervjua

• stresna pitanja ne postavljati jedno za drugim već ih "razmaknuti"

• objasniti cilj intervjua i naglasiti da je to "normalni postupak"

• potruditi se da saznate više o društvenim iskustvima ispitanikove generacije

• obratiti pažnju na stanje čula i prema tome prilagoditi način intervjuisanja

• uzeti u obzir propratne učinke zdravstvenog stanja, lekove, kognitivno funkcionisanje itd na odgovore klijenta

• i starijim osobama je neprijatno kada misle da ih neko proverava

• ne povređivati dostojanstvo starije osobe

• osvestiti vlastite prisnosti

Prednosti samoprocene:

• kratko vreme trajanja i izračunavanja rezultata

• postoje MERE PROVERE za samoprocenu mnogih važnih psihičkih pojava

• korisne za procenu učinka tretmana

• postoji mnogo mera samoprocene namenjenih starijim osobama

Ono što je specifično u merenju samoprocene starijih osoba u odnosu na mlađe osobe:

• skloni su pokazivanju emocionalnog stanja preko somatskih simptoma

• češće biraju odgovor "ne znam" ako je ponuđen

• duže biraju odgovor

• češće daju socijalno poželjne odgovore

• češće osećaju neprijatnost prilikom davanja odgovora

Procena od strane drugih osoba; pouzdanost i valjanost izloženi su rizicima jer:

• druge osobe nisu uvežbane za procenu, pa im mogu promaći bitne pojave

• mogu biti pristrasni

• supružnici ili partneri umanjuju funkcionalna oštećenja osobe nego mlađa osoba

Korisnost objektivnog opažanja je specifična za opažanje starijih osoba:

• kada nije moguće dobiti pouzdane verbalne podatke od ispitivane osobe zbog oštećenih kognitivnih funkcija ili teškog stanja fizičkog zdravlja

• u određivanju primerenog/odgovarajućeg tretmana

Woodsovi RAZLOZI ispitivanja i posmatranja starijih osoba:

• merenje stanja i promena funkcija

• rano otkrivanje demencije

• utvrđivanje kognitivnih oštećenja i praćenje promena u demenciji

• razlikovanje depresije i demencije

• praćenje reakcija na intervenciju

• određivanje i planiranje tretmana primerenom starijem pojedincu

• utvrđivanje koje su usluge nege primerene starijem pojedincu

• informisanje starije osobe i negovatelja/staratelja o nalazima ispitivanja i savetovanje o daljim postupcima

• vrednovanje/procena učinkovitosti usluga za stariju osobu i skrbnika/staratelja

Vid; najčešće fiziološke promene:

• promene u oštrini vida

• smanjena sposobnost akomodacije očnog sočiva

• smanjenje otvora zenica – smanjenje količine svetla koje pada na mrežnjaču

• zamućenje sočiva (očna mrena)

• sočivo postaje žuto, deluje na raspoznavanje boja

• suženje vidnog polja

• smanjena vidna adaptacija na manje količine svetla

Ako znamo ili primetimo da starija osoba slabije čuje; preporučuje se:

• govoriti glasnije, jasno i normalnim tempom

• licem se okrenuti ka osobi, kako bi razumevanju pomoglo čitanje sa usana

• ne stavljati ruke ispred usta, ne žvakati tokom govora

Promene u sluhu tokom starenja i moguće psihološke posledice.

Posledica promena u slugu može biti povlačanje starije osobe iz druženja s drugim osobama (socijalno povlačenje) zbog nemogućnosti da se prati razgovor itd. Teža posledica povlačenja iz socijalne interakcije je depresija i drugi poremećaji raspoloženja.

3 osnovna uzroka produženja vremena reakcije sa starenjem:

• smanjenje čulne osetljivosti

• sporija provodljivost impulsa kroz periferne nerve

• usporavanje procesa obrade (informacija) u mozgu

Kako bi se bolje očuvale motoričke sposobnosti starije osobe, preporučuje se:

• naglašavati ono šta mogu da urade

• podsticati da sami urade šta mogu

• omogućiti im da obavljaju zadatke svojim tempom

• savetovati ih kako da spreče padove i ukloniti prepreke

• savetovati ih i motivisati da koriste pomagala ukoliko su im potrebna

Procena funkcionalne sposobnosti je temelj za donošenje odluka o:

• da li je starija osoba nezavisna u aktivnostima svakodnevnog života

• da li joj je potrebno obezbediti pomoć u svakodnevnom životu kod kuće

• da li je nužno osigurati joj trajni smeštaj u nekoj ustanovi za starije osobe

Procena nivoa funkcionisanja starije osobe u svakodnevnom okruženju i aktivnostima usmerena na:

• pokretljivost

• održavanje sebe i domaćinstva

• komunikativnost

• kognitivne funkcije

Složeni oblici funkcionalne sposobnosti uključuju sledeće procene:

• procena psihosocijalnih potreba

• procena sposobnosti suočavanja s problemima

• procena emocionalnog stanja

• procena potrebe za psihološkom pomoći

Podaci prikupljeni ADL i IADL lestvicama korisni su za utvrđivanje trenutnog stanja sposobnosti prilagođavanja i upućuju na potrebe za:

• daljim specijalizovanim procenama

• rehabilitacioni tretman

• pomagalima

• uslugama pomoći i zdravstvene nege

• odgovarajućim smeštajem

• predviđanjem budućih potreba