Diplomatsko i konzularno pravo

Флешкарте за учење основних појмова, историјата и организационе структуре дипломатског и конзуларног права на основу лекција.

Дипломатско и конзуларно право

Скуп правних правила којима се утврђује функционишање представљања државе у односима са другим државама, као и представљање државе у међународним организацијама.

Дипломатија (етимологија)

Потиче од грчке речи диплун (пресавити), што се у Риму односило на пресавијене бакарне плочице за одобрење путовања.

Функција дипломатије према Влади

Влада је креатор спољне политике, док дипломатија служи као инструмент за спровођење одлука које је влада усвојила.

Закон Ману

Староиндијски закон из 4. века п.н.е. у којем су пронађени први трагови о дипломатским односима држава.

Мировни уговор из 1278. године п.н.е.

Најстарији сачувани међународни уговор склопљен између египатског фараона Рамзеса 2 и хетитског цара Хатушила 3, поштован пуних 80 година.

Гласници (историја)

Категорија посланика који су преносили информације између два суверена, смартали се неповредивим и користили маслинове гранчице или белу палицу као знак распознавања.

Први дипломатски скуп

Одржан 432. године п.н.е. у Спарти ради одлучивања о започињању рата са Атином.

Фецијали

Веће од 20 најугледнијих свештеника (веће стараца) у старом Риму које је доносило основне спољнополитичке одлуке.

Divide et impera

Принцип 'завади, па владај' којим су се водили Римљани у својој спољној политици.

Оратори

Овлашћени млетачки посланици који су били ангажовани од стране других држава за јавне послове и којима је било забрањено примање поклона.

Кула амбасадора

Посебна смештајна јединица у Турској где су дипломате лишaване слободе и мучене због поступака својих владара.

Бечки конгрес (1814-1815)

Скуп чији је циљ био успостављање новог европског поретка и очување традиционалних европских монархија.

Света Алијанса

Савез Русије, Британије, Аустрије и Пруске који је руководио догађајима у Европи кроз читав 19. век.

Бечки правилник (класе дипломата)

Познаје три класе: 1) амбасадори или папски легати и нунцији; 2) посланици и друга лица акредитована од суверена; 3) отправници послова.

Правитељствујушчи Совјет

Орган у којем је Миљко Радоњић био први министар спољних послова током Првог српског устанка 1804. године.

Хатишериф

Акт којим је Србији дата широка аутономија у оквиру Османског царства за време Милоша Обреновића.

Мајор Константин Миловановић

Први војни изасланик Кнежевине Србије послат на дужност у Беч 1878. године.

Покрет несврстаних

Групација држава основана 1961. у Београду, предвођена Нехруом, Насером и Титом, ради очувања независности и борбе против расизма.

Савезна Република Југославија (СРЈ)

Држава проглашена 27. априла 1992. године коју су чиниле Србија и Црна Гора.

Парламентарна дипломатија

Облик 'меке дипломатије' који се врши кроз надлежности парламента у спољној политици.

Картел

Специфична врста споразума везаних за примирије или капитулацију које закључују војни команданти.

Самит дипломатија

'Дипломатија на врху', развијена кроз периодичне састанке Черчила, Рузвелта и Стаљина током Другог светског рата.

Лична неприкосновеност

Апсолутна и потпуна безбедност шефа државе и његове пратње, уз обавезу стране државе да спречи сваки напад на њих.

Основи апсолутне ништавости аката Владе

Принуда (мана воље) над представником државе или над државом као колективитетом.

Дипломатска звања у РС

Амбасадор, министар саветник, први саветник, саветник, први секретар, други секретар, трећи секретар и аташе.