Document.docx

Planiranje

Proces određivanja ciljeva i strategija za postizanje tih ciljeva.

Organizovanje

Aktivnost koja uključuje strukturiranje i raspoređivanje resursa kako bi se postigli ciljevi.

Vodenje

Proces usmeravanja i motivisanja ljudi kako bi ostvarili ciljeve organizacije.

Kontrola

Aktivnost koja se bavi praćenjem i procenom rezultata kako bi se osiguralo da se postižu ciljevi.

Menadžment

Univerzalna aktivnost koja se primenjuje u svim segmentima ekonomije i društva, uključujući privredna društva, vladine agencije, bankarstvo, poljoprivredu, sport, umetnost, zdravstvene organizacije, verske institucije i vojsku.

Menadžment kao vestina obavljanja poslova pomoću ljudi

Definicija menadžmenta prema Follet M. P.

Menadžment kao aktivnost kojom se obezbeđuju, raspodele i iskorišćavaju ljudski napori i fizički resursi radi postizanja ciljeva

Definicija menadžmenta prema Koontz H.

Menadžment kao proces oblikovanja i održavanja okruženja u kojem se efikasno ostvaruju odabrani ciljevi

Definicija menadžmenta prema Waren D.

Menadžment kao predvidanje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i kontrola u procesu dostizanja ciljeva kompanije

Definicija menadžmenta prema Fajol A.

Menadžment kao dinamički i kontinuirani proces rešavanja problema u obavljanju poslovne aktivnosti

Definicija menadžmenta prema Milisavljević M.

Velika važnost profesionalnog menadžmenta za uspešno poslovanje svakog privrednog društva

Definicija menadžmenta prema Drucker P.

Menadžment kao sistematična disciplina, veština i profesionalna aktivnost

Definicija menadžmenta danas.

Klasična škola naučnog upravljanja

Skup ideja koje naglašavaju kontrolu, poredak i formalnost u organizaciji.

Birokratski model organizacije

Formalni tip organizacije baziran na efektivnosti i racionalnosti.

Moderna teorija menadžmenta

Naučna disciplina koja se razvija od sredine 20. veka, bazirana na principima naučnog upravljanja.

Tri vrste veština koje menadžeri trebaju posedovati

Tehničke, interpersonalne i konceptualne veštine.

Sredstva za rad

Adekvatno korišćenje resursa za obavljanje posla.

Stečeno znanje

Znanje iz određene oblasti kao što su računovodstvo i informacione tehnologije.

Ljudske veštine

Sposobnost menadžera da rade sa drugim pojedincima i grupama u organizaciji, uključujući motivaciju, komunikaciju i liderstvo.

Konceptualne veštine

Sposobnost menadžera da sagledaju organizaciju u celini i njeno uklapanje u šire okruženje.

Efektivnost

Sposobnost postizanja željenih rezultata.

Konceptualnost

Sposobnost razumevanja i primene konceptualnih ideja.

Komunikacija

Sposobnost prenošenja informacija i ideja na jasan i efikasan način.

Održavanje međuljudskih odnosa

Sposobnost održavanja pozitivnih odnosa sa drugim ljudima.

Nezavisnost menadžmenta

Menadžment je nezavisan od vlasništva kompanije i predstavlja profesionalnu aktivnost.

Promene u industrijskim odnosima

Promene u odnosima između vlasnika kompanije i upravljačkih funkcija.

Teorija i praksa menadžmenta

Dvanaest autora koji su imali najveći doprinos teoriji i praksi menadžmenta u prošlom veku.

Nacionalne kulture

Kulturološke razlike naroda i njihovih nacionalnih kultura utiču na primenu principa, teorija i tehnika menadžmenta.

Podsvesne pretpostavke

Ponašanje menadžera i zaposlenih u poslovnim sistemima je određeno podsvesnim pretpostavkama, vrednostima i normama nacionalne kulture.

Kulturne dimenzije

Vrednosti kulturnih dimenzija jedne nacionalne kulture utiču na segmente menadžmenta i organizacionog ponašanja.

Klasičan pristup menadžmentu

Prvi ozbiljno istraživanje menadžmenta koje se fokusira na unapređenje produktivnosti osoblja.

Naučni menadžment

Teorija koju je formulisao Taylor F. koja se fokusira na pronalaženje najboljeg načina obavljanja posla.

Administrativna teorija

Teorija koja se fokusira na principe efektivnog menadžmenta u širem kontekstu organizacije.

Menadžment

Univerzalni set funkcija koje uključuju predviđanje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i kontrolu u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva.

Preduzetničke aktivnosti

Tehničke, komercijalne, finansijske, obezbeđenje, računovodstvene i menadžerske aktivnosti koje su ključni elementi biznis modela.

Proces upravljanja

Faza predviđanja i planiranja koja omogućava vrhunskim menadžerima da predvide budućnost i kreiraju planove aktivnosti organizacije.

Organizovanje

Pokretanje svih ljudskih i materijalnih resursa organizacije u svrhu ostvarivanja ciljeva.

Komandovanje

Izdavanje naredbi podređenima o tome kako obavljati posao radi održavanja aktivnosti među zaposlenima.

Koordinacija

Harmonizacija svih aktivnosti i resursa u organizaciji radi ostvarivanja ciljeva.

Kontrola

Proces praćenja planova radi osiguranja njihove pravilne realizacije.

14 principa menadžmenta

Podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo komandovanja, jedinstvo planiranja, podređenost individualnih interesa opštim interesima kompanije, novčana naknada, centralizacija upravljačkih funkcija, piramidalna struktura upravljanja, poredak, pravičnost, vreme uhodavanja za zaposlene, inicijativa svih zaposlenih, korporativni (timski) duh.

Birokratija

Organizacija sa striktno definisanom hijerarhijom, jasnim pravilima funkcionisanja i preciznom linijom komandovanja, kao idealan tip organizacije prema Weberu M.

Klasična teorija organizacije

Teorija koja identifikuje preduzetničke aktivnosti i principe menadžmenta za obavljanje menadžerskih aktivnosti, ali se primenjuje samo u relativno stabilnom okruženju i hijerarhijskim organizacijama.

Hawthorn efekat

Efekat koji je otkriven tokom Hawthorn studije, gde su faktori kao što su pažnja, međusobni odnosi i grupni standardi imali veći uticaj na produktivnost radnika od novca i uslova rada.

Pokret ljudskih odnosa

Pokret koji se fokusira na humanizaciju menadžmenta, sa naglaskom na potrebama zaposlenih i grupnim standardima.

Fiziološke potrebe

Osnovne potrebe organizma za hranom, vodom, snom, toplinom i ostalim osnovnim životnim potrebama.

Potrebe za sigurnošću

Potreba za osećajem sigurnosti, zaštitom od opasnosti i stabilnošću.

Potrebe za pripadnošću

Potreba za socijalnom povezanošću, prijateljstvom i pripadanjem grupi.

Potrebe za uvažavanjem

Potreba za poštovanjem, priznanjem i samopoštovanjem.

Potrebe za samoaktualizacijom

Najviša potreba koja se odnosi na ostvarivanje punog potencijala, postizanje ličnog razvoja i ostvarenje svojih ciljeva.

Teorija X

Negativan pogled na ljude, pretpostavlja da su neambiciozni, izbegavaju odgovornost i zahtevaju čvrstu kontrolu.

Teorija Y

Pozitivan pogled na ljude, pretpostavlja da su samostalni, odgovorni i inicijativni u svojem ponašanju.

Biheviorističke nauke

Naučne discipline koje proučavaju ljudsko ponašanje u organizaciji, uključujući motivaciju, grupno ponašanje i interpersonalne odnose.

Kvantitativni pristup

Pristup koji koristi matematičke, statističke i informacijske modele za analizu i rešavanje problema u menadžmentu.

Integrativni pristup

Pristup koji posmatra organizaciju kao mrežu poslovnih procesa koji stvaraju vrednost za potrošače i ostvaruju ciljeve organizacije.

Otvoreni sistem

Sistem koji je u interakciji sa okruženjem i pod uticajem spoljašnjih faktora.

Zatvoreni sistem

Sistem koji nije pod uticajem okruženja i ne interaguje sa spoljašnjim faktorima.

Kontigentni (situacioni) pristup

Pristup koji se prilagođava specifičnim situacijama i uslovima okruženja, pronalazeći adekvatna rešenja za efikasnost organizacije.

Teorija X

Osnovne pretpostavke ove teorije su da čovek po prirodi nije motivisan, da radi samo koliko mora, bez ambicija je i ne voli odgovornost, ravnodušan je u odnosu na ciljeve organizacije u kojoj radi.

Teorija Y

Ova teorija smatra da su ljudi motivisani, poseduju mogućnost razvoja i sposobni su da preuzmu odgovornost i usmere svoje ponašanje prema ciljevima organizacije.

Teorija hijerarhije motiva i potreba

Abraham Maslov je razradio pristup potreba u teoriji motivacije i definisao koncept hijerarhije ljudskih potreba.

Motivaciona teorija dva faktora

Ovu teoriju postavio je F. Herberg. Sustina je da svi faktori radne motivacije i zadovoljstva poslom mogu da se svrstaju u dve grupe:prvu grupu čine svi faktori koji izazivaju nepostojanje nezadovoljstva i obuhvataju sve faktore do onih koji izazivaju zadovoljstvo, dok druga grupa obuhvata skup faktora između onih koji izazivaju nezadovoljstvo pa sve do onih koji ne izazivaju nezadovoljstvo.

Instrumentalne teorije motivacije

Najpotpuniju teoriju postavio je Vrum, kao teoriju očekivanja preferencije, odnosno teoriju očekivanja. Osnovne varijable Vrumove teorije su:valenca, očekivanje i ishod.

Teorija Z

Glavne karakteristike američkog menadžmenta su:kratkoročno zadržavanje zaposlenih u jednoj kompaniji, individualizam u odlučivanju, individualna odgovornost, brzo napredovanje u službi, direktni mehanizmi kontrole, specijalizovana profesionalna karijera, selektivna briga o zaposlenima.

Karakteristike japanskog menadžmenta

Doživotno zaposlenje, kolektivno odlučivanje, kolektivna odgovornost, postupno napredovanje na poslu, indirektna kontrola, nespecijalizovana profesionalna karijera, briga o svim ljudima kompanije u kontekstu njihove ličnosti.

Z tip organizacije menadžmenta

Dugoročno zaposlenje, kolektivno odlučivanje, individualna odgovornost, sistem postupnog napredovanja zaposlenih, umereno specijalizovana profesionalna karijera, mehanizam indirektne kontrole, briga za zaposlene u kompaniji, uključujući i njihove porodice.

Planiranje

Planiranje predstavlja primarnu i najvažniju fazu procesa menadžmenta. Uključuje postavljanje strategije za postizanje zadatih ciljeva i kreiranje planova kojima se koordinišu aktivnosti za njihovu realizaciju.

Organizovanje

Organizovanje predstavlja proces koji se sastoji od definisanja, grupisanja i struktuiranja aktivnosti, podele i alokacije uloga na osnovu grupisanja i struktuiranja aktivnosti, utvrđivanja mera rezultata grupa i pojedinaca, utvrđivanja pravila i sistema rada.

Vodenje

Vodenje je najznačajnija i neprekidna funkcija menadžmenta koja se sastoji od skupa aktivnosti usmerenih ka oblikovanju ponašanja zaposlenih u organizaciji.

Kontrol

Sustina vodenja

Sposobnost lidera da utiče na pojedince ili grupe u organizaciji da efikasno izvrše ciljeve i zadatke.

Vodenje

Dinamična akcija koja zahteva kolektivnu i kreativnu aktivnost cele organizacije, uključujući vođu, zaposlene, oblikovanje ponašanja i održavanje organizacione kulture.

Elementi vodenja

Ponasanje pojedinaca i grupa, komunikacija, motivisanje zaposlenih, autoritet i razni stilovi vodenja.

Liderstvo

Sposobnost lidera da utiče i navede druge ljude da ga slede, posebna veština koju ne poseduju svi menadžeri.

Kontrola

Merenje i korekcija aktivnosti u organizaciji kako bi se poslovi odvijali prema planu.

Tipovi kontrole

Predkontrola (preventivna kontrola), kontrola u toku procesa rada, kontrola posle procesa rada (feedback kontrola).

Strategijski menadžment

Proces kojim privredno društvo utvrđuje svrhu svog postojanja i ciljeve, donosi odluke o njihovom ostvarivanju, sprovodi akcije i ocenjuje rezultate.

Karakteristike strategijskog menadžmenta

Interdisciplinarnost, eksterna i interna orijentacija, fokus na budućnost privrednog društva.

Glavni elementi strategije kompanije Southwest Airlines

Niske cene, letovi na relacijama sa intenzivnim prometom, uljudnost i vaspitanje osoblja, vazdušna flota od samo Boing 737 aviona, rezervacije i kupovina karata preko interneta, izbegavanje preopterećenih vazdušnih luka.

Proces razvoja strategijskog menadžmenta

Budžetsko planiranje, planiranje zasnovano na predviđanju, strategijsko planiranje, strategijski menadžment.

Faza razvoja strategijskog menadžmenta

Druga faza razvoja strategijskog menadžmenta vezuje se za pedesete godine prošlog veka. Menadžment se oslanjao na stečena iskustva u poslovanju i pretpostavke da će se nastaviti prethodni trendovi.

Strategijsko planiranje

Treća faza razvoja strategijskog menadžmenta uključuje strategijsko razmišljanje i korišćenje strategijskog planiranja. Dinamičan razvoj privrednog ambijenta forsira strategijsko razmišljanje i planiranje.

Koncept strategijskog menadžmenta

Strategijski menadžment nastaje kao rezultat potrebe za kreiranjem budućnosti i usavršavanjem sistema planiranja. Cilj je da se privredno društvo uspešno suoči sa mogućnostima i opasnostima globalnog međunarodnog okruženja.

Proces strategijskog menadžmenta

Strategijski menadžment se bavi analizom krajnjih strategijskih ciljeva i eksternog i internog okruženja privrednog društva. Menadžeri donose strateške odluke o tome u kojim privrednim granama treba da se takmiče i kako da se nadmeću.

Formulisanje strategije

Prva faza procesa strategijskog menadžmenta uključuje formulisanje strategije. To podrazumeva analizu postojeće situacije i razvoj odgovarajućih strategija.

Implementacija strategije

Druga faza procesa strategijskog menadžmenta je implementacija strategije. Ova faza uključuje sprovođenje strategija u akciju i eventualno modifikovanje ili promenu strategija ako je potrebno.

Evaluacija strategije

Treća faza procesa strategijskog menadžmenta je evaluacija strategije. Ova faza uključuje ocenu uspeha strategije i eventualne promene ukoliko je potrebno.

Strategijska analiza

Strategijska analiza je početna tačka procesa strategijskog upravljanja. U ovoj fazi se analizira eksterno i interno okruženje privrednog društva radi razumevanja strategijske pozicije.

Analiza eksternog okruženja

Analiza eksternog okruženja se fokusira na sagledavanje opšteg okruženja i konkurentske situacije kako bi se identifikovale potencijalne šanse i pretnje.

Strategijski izbor

Strategijski izbor je faza procesa strategijskog upravljanja u kojoj se kreiraju moguće strategije, ocenjuju i biraju na osnovu analize.

Primena strategije

Primena strategije je cilj strategijske analize i izbora. Ova faza je važna jer strategija neće imati vrednost ako nije adekvatno primenjena.

Realizacija strategije

Realizacija strategije uključuje kreiranje organizacione strukture, planiranje i kontrolu resursa, kao i upravljanje promenama. Ova faza je ključna za uspeh strategije.

Stopa neuspeha strategija

Istraživanja pokazuju da se stopa neuspeha strategija kreće od 70% do 90%, pri čemu glavni problem nije loša strategija, već njena implementacija.

Karakteristike uspešnih privrednih društava

Sposobnost brze implementacije formulisane strategije je jedna od osnovnih karakteristika uspe