ZGO II

Kodeks

Prva vrsta knjige kod koje se koristio konac kao materijal za povezivanje knjižnih tabaka.

Blokovi

Proizvodi knjigovezacke obrade, odnosno prerade papira sastavljeni od cistih ili stampanih listova koji su medjusobno spojeni u celinu.

Tehnika spajanja listova kod blokova moze biti:

1. Lepljenjem

2. Šivenjem zicom

Blokovi se dele na

1. Blokove dobijene slepljivanjem listova u poveznjaku

2. Perforisane blokove

3. Blokove garniture

Blokovi garniture

Proizvodi graficke industrije kod kojih dva ili vise listova obrazuju jedan set, a odredjen broj setova sacinjava blok-garnituru. Garnitura od 50 setova sa 4 lista u seti tako sadrzi 200listova I oznacava se 50x50x5x50.

Prema broju listova u procesu kopiranja, samokopirajuce sisteme delimo na

1. Sistem sa jednim listom, kod kojeg kopija nastaje u kombinaciji obicnog papira sa jednim samokopirajucim papirom

2. Sistem sa dva lista, kod kojeg kopija nastaje u kontaktu dva (razlicita) samokopirajuca papira tj samo pri kontaktu sloja koja predaje kopiju sa slojem koji prima kopiju

Prema principu kopiranja , samokopirajuce papire delimo na papire:

1. Sa mehaničkim principom kopiranja

2. Sa hemijskim principom kopiranja

U zavisnosti od funkcije listova u samokopirajucem sistemu, papiri mogu biti:

1. CB (Coated Back)

2. CFB (Coated Front and Back)

3. CF (Coated Front)

CB (Coated Back)

Oslojen samo da donje stane, predstavlja prvi list u setu I sluzi samo za predaju informacije. Koriscen premaz sadrzi samo mikrokapsule sa bezbojnim pigmentom.

CFB (Coated Front and Back)

Papir oslojen sa gornje I donje strane, nalazi se u sredini seta, služii za preuzimanje I predaju informacije. Broj CFB lista u setu moze biti razlicit. Premaz sa gornje strane sadrzi pigmente hemijski aktivne kaolinske gline, dok premaz sa donje strane samo mikrokapsule sa bezbojnim pigmentom.

CF (Coated Front)

Papir oslojen samo sa gornje strane, nalazi se na kraju seta, sluzi samo za preuzimanje informacije. Premaz sadrzi samo pigmente hemijski aktivne kaolinske gline.

Šivenje žicom prednosti

Jednostavost I sigurnost principa povezivanja, ekonomiscnost. Ovaj postupak se koristi u izradi casopisa, reklamnih brosura

Šivenje žicom mane

Opasnost od oksidacije zice, mogucnost povrede I sestetski isgled. Ovaj postupak se izbegava u konvencionalnim knjigoveznicama.

Osnocna podela operacija sivenja zicom:

1. Sivenje zicom kroj prevoj (saddle stitching)

2. Sivenje zicom pored prevoja (side stitching)

3. Sivenje zicom u izradi ambalaze (ugaono 3a I ravno sivenje 3b)

Sivenje pored prevoja- mana

Prilikom otvaranja knjiznog bloka listovi se ne mogu potpuno otvoriti, (180stepeni) vec se javlja efekat klamera.

Mašine za šivenje žicom prema broju glava za šivenje

1. mašine sa jednom

2. sa više šivećih glava

Mašine za šivenje žicom prema načinu aktiviranje glave za šivenje

1. mašine sa manuelnim aktiviranjem (uglavnom nožnom pedalom)

2. mašine sa automatskim aktiviranjem

Mašine za šivenje žicom prema tipu žice za šivenje

1. mašine za šivenje žicom iz klamera (mašine same formiraju spojnicu)

2. mašine za šivenje sa predformiranom spojnicom

Mašine za šivenje žicom prema primjenjenom principu šivenja

1. mašine za šivenje kroz prevoj

2. pored prevoja

Žica za šivenje

Zbog nedostatka celika u pogledu oksidacije u poroznim materijalima, kao sto je papir, karton ili lepenka, zica se oblozi bakrom, cinkom ili redje kalajom. Nanosenje se najcesce vrsi elektrolitickim postupkom. Danas postoje zice u boji koje pored sloja cinka imaju I neki premaz na bazi PA ili PET polimera.

Greske pri formiranju spojnice:

Tradicionalne tehnihe rucnog sivenja koncem su:

1. Na pantljike

2. Na vezice

Masinsko sivenje koncem se deli na:

1. Sivenje kroz prevoj celog knjiznog bloka

2. Sivenje pored prevoja celog knjiznog bloka

3. Sivenje pojedinackih tabaka kroz prevoj

Kod masinskog sivenja koncem kroj prevoj pojedinacnih tabaka razlikuje se

1. Sivenje koncem kroz tul platno

2. Sivenje bez tul platna

Osnovni elementi glave za šivenje koncem

1. igle bušači

2. igle za šivenje

3. igle sa kukicama

4. prenosač konca

Igle bušači

Nalaze se sa donje strane otvora mašine. Zadatak im je da probuše svaki tabak sa unutrašnje ka spoljašnjoj strani, na određenom mestu. Probušena mesta moraju biti adekvatna, da bi u daljem procesu šivenja, igli za šivenje I igli sa kukicom bio omogućen lakši prolaz.

Igle za šivenje

Imaju funkciju da transportuju konac od spolja ka unutrašnjosti, kroz pripremljena (probušena) mesta na tabaku.

Igle sa kukicama

Preuzimaju konac od klizača – prenosača konca. Potom se okreću za 180o ,prošiju tabak I okreću na gore.

Prenosač konca

Prenosi konac od igle za šivenje do igle sa kukicom

Mašine za sivene koncem prema primenjemoj vrsti šivenja

1. Masine za sivenje kroj I pored prevoja – stepovanjem

2. Masine za sivenje pored prevoja – cvorovima

3. Masine za sivenje kroz prevoj pojedinacnih tabka

Mašine za šivenje koncem prema stepenu automatizacije

1. Rucne masine sa direktnim uraganjem tabaka

2. Poluatomske sa indirektnim uraganjem tabka

3. Automatske sa automatskim ulaganjem tabaka iz magacina

Po poreklu sirovine za izradu konca, vlakna mogu biti:

1. Prirodna vlakna (lan, vlakna konoplje)

2. Regenerisana celulozna vlakna (vestacka svila I viskoza)

3. Sinteticka vlakna (najlon)

Prirodni materijali za izradu konca mogu biti:

1. Biljnog porekla na bazi celuloze: pamuk, lan, konoplja,

2. Zivotinjskog porekla na pazi proteina: prava svila, vuna

Konci za šivenje po načinu upotrebe

1. konci za ručno

2. konci za mašinsko šivenje

Konci za šivenje prema upotrebljenim vlaknima

1. konci od jednog materijala (prirodni, sintetički)

2. mešani konci (kombinacija vlakana različitih porekla)

Konci za sivenje prema broju upredanja dve ili više niti

1. jednofazno (upredanje se vrši jednom — a)

2. dvofazno (upredanje se vrši u više navrata — b i c)

Konci za šivenje prema načinu upredanja

1. Upredanje u smeru kazaljke na sat (tip Z)

2. Upredanje suprotno od smera kazaljke na sat (tip S)

Proces formiranja knjiznog bloka povezivanjem termokoncem sastoji se iz dve faze:

1. Za vreme savijanja u liniju prevoja utiskuje se termokonac

2. Nakon saklupljanja savijenih tabaka knjizni blok se formira pomocu lepljenja papirne trake pojacane gazom tj tul platnom

Povezivanje lepljenjem

Lepljenje je spajanje tj cvrsto povezivanje dva ili vise predmeta od istih ili razlicitih materijala sa adhezijom treceg materijala, koje nazivamo lepilom. Lepila su ciste supstance ili smese supstanci organskog ili neorganskog porekla. Da bi veza bila izmedju slepljenih predmeta cvrsta I trajna lepila treba da poseduju izrazenu adheziju prema materijalima koje se spajaju I dovoljnu koheziju I stabilnost medju cesticama samog lepila.

Postoje razlicite teorije lepljenja:

1. Mehanicka

2. Hemijska

3. Adsorpciona

4. Difuzna

5. Elektrostaticna teorija lepljenja

Mehanicka adhezija

Posledica prodiranja lepila u pore podloge koji se lepi (detalj C), Veca kontaktna povrsina I dobro kvasenje podloge obezbedjuje jacu vezu , dok izuzetno hrapava podloga slabi vezu.

Specificna adhezija

Rezultat interakcija izmedju funkcionalnih grupa,a toma ili jona molekula lepila I podloge pri cemu se formiraju sekundarne veze (detalj A) I primarne veze (detalj B) na kontaktnoj povrsini lepljenja.

Izmedju materijala koji se slepljuju, cvrst spoj nastaje

1. Delimicnim upijanjem I otparavanjem rastvaraca ili disperzionog sredstva

2. Ocvrscavanjem rastvora polimera pri hladjenu

3. Ocvrscavanjem usled hemijskih reakcija

disperziona lepila

predstavaljaju heterogene smese koje sadrze cvrstu komponentu I tecnu komponentu sa udelom cvrste komponente od 40-80%. U grafickoj industriji vodene disperzije je najcesce koriste. Najvazniji dodatak PVA lepilima je sredstvo za omeksavanje lepila. Disperzna lepila su hladna lepil.

Disperziona lepila prednosti i mane

Prednosti: izuzetna elasticnost filma, otpornost na starenje, upotreba na sobnoj temperature, povoljan viskozitet, dobra adhezija, mogucnost rucnog I masinskog nanosenja,..

Mane: dugo vreme susenja

Termolepila

homogene smese termoplasticnih materijala I sastoje se od cvrstih materijala koji na povisenoj temperature prelaze u tecno stanje, ne sadrze rastvarace.

Termolepila prednosti i mane

Prednsoti: brzo susenje, velika cvrstoca slepljivanja, dimenziona stabilnost

Mane: ogranicena elasticnost, pojava efekta klamera, neotpornost na niske temperature, dozvoljena samo masinska upotreba,..

Poliuretanska lepila

glavni predstavnici termoaktivnih lepila u graf ind. Pre upotrebe se nalaze u cvrstom agregatnom stanju. Prilikom primene lepilo se mora zagrejati I mora mu se dodati inicijator da bi doslo do hemijiskih reakcija.

Poliuretanska lepila prednosti i mane

Prednosti – moguca primena I kod premaznih papira, otpornost na starenje, visoka elasticnost, lako otvaranje povezanih knjiznih blokova, potpuna otpornost na ulja I razredjivace,..

Mane: osetljivost na vlagu, obezbediti sto manji kontakt sa vazduhom, koriste se u specijalnim zatvorenim jedinizama za lepljenje

Besavni povez

process povezivanja kod kojeg se pojedini listovi ili posebno obradjeni knjizni tabaci specijalnim lepilima, umesto sivenja, u poveznjaku slepljuju u homogeni knjizni blok.

Operacije izrade besavnog poveza:

1. priprema poveznjaka

2. nanosenje lepila na pripremljenu povrsinu

3. spajanje knjiznog bloka sa koricama ili sa materijalom za pojacanje

Priprema poveznjaka kod besavnog poveza

Obezbeđuje adekvatnu kontaktnu površinu sa lepilom.

Priprema poveznjaka moze biti:

1. sa potpunom obradom poveznjaka

2. sa delimicnom obradom poveznjaka

3. bez specijalne obrade poveznjaka

Najznacajnini postupci potpune obrade kod poveznjaka:

1. postupak frezovanja (glodanja)

2. postupak frezovanja sa urezivanjem

Postupak frezovanja (glodanja)

ivice tabaka u poveznjaku se kruznim nozem razdvajaju u pojedine listove

Postupak frezovanja sa urezivanjem

prilikom razdvajanja tabaka na pojedine listove kombinuje se dva postupka I tako se dobija jos veca hrapavost povrsine poveznjaka, narocito se preporucuje za besavni povez premaznih papira

Tehnika lepeze:

Najrasprostranjeniji sistem za nanošenje lepila sa dva sistema valjaka

Uzdužno vođenje

Osnovni delovi mašine za bešavni povez

1. jedinica za ulaganje knjiznih blokova

2. jediniza za obradu poveznjaka knjzinih blokova

3. jedinica za nanosenje lepila

4. jedinica za spajanje knjiznog bloka sa koricama ili materijalom za pojacanje

5. jedinica za izlaganje

Mašine za bešavni povez u zavisnosti od kretanja transportnog držača

1. kružne

2. ovalne

3. linijske

Pull test

Staticka metoda ispitivanja kvaliteta bešavnog poveza kod kojeg se meri sila odvajanja jednog lista od lepljenog poveza. Pri izvodjenju ispitivanja jedan list se opterecuje po citavoj duzini poveza silom, normalnom na poveznjak knjiznog bloka I vrsi se povlacenje lista sve do njegovog odvajanja od bloka. Jedinica -N/cm

Flekso test

predstavlja dinamicku metodu ispitivanja lepljenog poveza . Daje podatke o izdrzljivosti lepljenog sloja. Knjizni blok se postavlja na ravnu podlogu I slucajnim odabirom izabere se jedan list iz knjiznog bloka. List se fiksira u vertikalnom polozaju pod opterecenjem a ceo knjizni blok naizmenicko se previla za 120 stepeni dok se list iz sloja lepila ne istrgne. U tom momentu mehanizam za okretanje se zaustavlja. Jedinica- prevoji

Šivenje koncem, bešavni povez, spajanje termokoncem skice

Postoje razlicite klasifikacije industrijskih brosura od kojih dominira podela na

1. brosure od jednog tabaka ili loga

2. brosure od vise tabaka ili logova

3. specijalne brosure

Brosure od vise tabaka I logova mogu biti podenjene na:

1. konvencionalne brosure

2. brosure sa 2-4 zljeba na koricama

3. lay-flat brosure

Spajanje šinama

Sine predstavljaju najednostavnije elemente spajanja slobodnih listova, jer te plasticne ili metalne sine, samo se provlace kroz odredjen broj listova.

Metalna šina za kalendare

Slobodni listovi kalendara se postavljaju na metalnu plocu (a) koja se savila za 180 stepeni (b) zatim se zajendo saviju prema gore za180 stepeni I tako formiraju sinu.

Spajanje plasticnim cesljem

Prednost plasticnog ceslja u odnosu na ostale specijalne poveze je mogucnost stampanja na poveznjak.

Spajanje spiralom

Nedostatak: pomeranje listova prilikom otvaranja. Listovi knjiznog bloka ne stoje na istoj visini prilikom koriscenja, vec su za polovinu duzine koraka spirale pomereni dole ili gore

Spajanje ranzim mehanizmima

1. mehanizmi za registratore ( dva metalna prstena sa plocom za stezanje knjiznog bloka)

2. mehanizmi kruznog oblika (2,4 ili vise prstenova kruznog oblika)

3. mehanizme lucnog oblika (najcesce 2 prstena)

Faze tehnoloskog procesa izrade knjiga:

1. priprema tabaka/traka

2. izrada I obrada knjižnog bloka

3. izrada korica

4. završna obrada/dovršetak knjige

Priprema tabaka

1. prijem

2. kontrola

3. poravnanje

4. rezanje

5. savijanje

6. presovanje

7. nalepljivanje predlista i ilustracija

Izrada I obrada knjižnog bloka

1. sakupljanje

2. šivenje koncem

3. presovanje

4. premazivanje povežnjaka lepilom

5. sušenje

6. obrezivanje

7. okrugljivanje i apresovanje

8. izrada reza

9. lepljenje označne i ukrasne trake

10. stabilizacija povežnjaka

Izrada korica

1. krojenje materijala za korice

2. sastavljanje korica

3. ukrašavanje i okrugljivanje korica

Završna obrada ili dovršetak knjige

1. spajanje knjižnog bloka sa koricom

2. presovanje

3. utiskivanje pregiba

4. sušenje

5. stavljanje omota i/ili priloga

6. završna kontrola

7. pakovanje i ekspedicija