OB klk poslednjih 100

Na čemu je utemeljeno shvatanje ljudske bezbednosti zasnovano na pravima i vladavini prava?

Utemeljeno je na liberalnoj demokratskoj teoriji i modernoj demokratskoj državi.

U čemu leži glavna pretnja ljudskoj bezbednosti prema liberalnoj demokratskoj teoriji?

U kršenju i negiranju osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na samoopredeljenje, i u odsustvu vladavine prava.

Zašto je pitanje prava manjina najproblematičnije u kontekstu ljudske bezbednosti?

Zato što prava manjina mogu doći u sukob ne samo sa "voljom većine" već i sa pravima pojedinca.

Na šta država, kao tradicionalno najveći garant bezbednosti, uspešno polaže pravo?

Na monopol nad legitimnom upotrebom fizičke i simboličke sile nad određenom teritorijom i stanovništvom.

Šta čini represivni aparat države, a šta njen ideološki aparat?

Represivni aparat čini fizička sila, a ideološki aparat čini simbolička sila.

U okviru kojih tačno određenih institucija je koncentrisana fizička sila države?

U okviru vojske i policije, koje su centralizovane i disciplinovane sa posebnim ovlašćenjima.

U koja dva različita konteksta država sprovodi fizičku silu?

Na spoljašnjem i na unutrašnjem planu.

Kako glasi ključno pravilo odnosa sile i prava u pravnoj državi?

U pravnoj državi sila mora biti u službi prava, a ne pravo u službi sile!

Zašto je država prema Burdijeu u stanju da sprovodi i simboličku silu ili moć?

Zato što se istovremeno pojavljuje objektivno (organizacijske strukture) i subjektivno (misaone strukture i kategorije).

Kroz koje se institucije oličava i sprovodi ideološki aparat države prema Burdijeu?

Kroz obrazovne, pravne, religijske institucije, porodicu i medije.

Kako Burdije definiše simboličku moć?

Kao moć da se nametnu određena značenja i vrednosti kao zvanična i legitimna, uz prikrivanje objektivnih odnosa snaga u osnovi te moći.

Šta se najčešće prikriva iza nametanja dominantnih značenja i vrednosti prema Burdijeu?

Prikriva se činjenica da moć stoji iza tih značenja koja se nameću kao univerzalna i pre svega kao normalna.

Koju specifičnu odliku ima simbolička moć i pod kojim uslovom se može vršiti?

Ima odliku specifičnog efekta mobilizacije i može se vršiti samo ako je priznata.

Kako savremeni teoretičari države i međunarodnih odnosa posmatraju savremenu politiku?

Kao jedan "bezbednosni projekat" koji prethodi, ali i opravdava stavove teoretičara i praksu pojedinih država.

Koji se pojam u rečniku moderne politike predstavlja kao prvi i temeljni uslov države?

Pojam bezbednosti, pri čemu se često kaže da nema bezbednosti mimo države, a ni države lišene bezbednosti.

Šta prema Dilanu zasićuje jezik moderne politike i iza čega se krije licemerje vladara?

Bezbednost zasićuje jezik moderne politike, a licemerje vladara se dosledno krije iza toga.

Kako Aristotel definiše državu odnosno političku zajednicu?

Kao zajednicu koja od svih najmoćnija, koja sve ostale obuhvata i teži najvećem dobru od svih.

Šta država kao politička zajednica nastoji da omogući pojedincima prema Aristotelu?

Da uzdigne pojedinca na istinski ljudsku ravan, omogući život u vrlini, ispunjen onim što je lepo i dobro, pa samim tim i siguran život.

Šta politikolozi pretpostavljaju da je bezbednost u kontekstu opstanka nacionalne države?

Pretpostavljaju da je to pitanje opstanka povezane sa očuvanjem integriteta i zaštite nacionalnih vrednosti od protivnika.

Kako je Karl Šmit sagledao politiku i šta je za njega rat?

Sagledao je politiku u kategorijama prijatelj-neprijatelj, gde je rat predstavljan kao krajnja realizacija neprijateljstva.

Šta je prema Šmitu smisao razlikovanja prijatelja od neprijatelja?

Da se utvrdi krajnja tačka gde dolazi do grupisanja ili razdvajanja ljudi usled snažnih suprotnosti koje postaju političke.

Koje pravo pripada državi kao merodavnom političkom entitetu prema Šmitu i šta ono podrazumeva?

Pripada joj jus belli (pravo na rat), što podrazumeva mogućnost zahtevanja spremnosti na žrtvovanje i ubijanje neprijatelja.

Koju obavezu ima svaka država u okviru svojih granica prema Šmitu?

Da obezbedi mir i sigurnost, odnosno da stvori normalnu situaciju kako bi mogle važiti pravne norme.

Koga država određuje u kritičnim situacijama, što je odlika totalitarnih režima?

Određuje "unutrašnje neprijatelje".

Sa aktivnostima kojih aktera je bezbednost postala neraskidivo povezana u praksi?

Sa aktivnostima diplomata, stručnjaka za bezbednost, vojnih lica, političara i akademaca koji ih proučavaju.

Šta je zapravo bezbednost postala na osnovu delovanja nacionalnih bezbednosnih elita?

Postala je ono što te elite tvrde da jeste, odnosno ono što zvanično proglase domenom bezbednosti (sekuritizuju).

Šta bezbednost obuhvata u najširem političko-pravnom smislu prema Maloj političkoj enciklopediji?

Obuhvata mere i aktivnosti čuvanja i zaštite od ugrožavanja nezavisnosti i integriteta zemlje (spoljna) i ustavnog poretka (unutrašnja).

Koje se četiri vrste bezbednosti razlikuju prema objektu zaštite u Maloj političkoj enciklopediji?

Nacionalna bezbednost, javna bezbednost, kolektivna bezbednost i lična i imovinska bezbednost.

Kako politikološki pogled tretira bezbednost unutar i izvan granica države?

Kao osnovnu brigu države za kontrolu odnosa unutar granica, a u spoljnim odnosima kao važno sredstvo političke akcije kad se preklapa sa nacionalnim interesom.

Kakav je akt postavljanje pravila i standarda i šta postoji u svakoj odluci o bezbednosti?

To je u suštini politički akt, a u svakoj odluci o bezbednosti postoje jasni politički elementi.

Navedi faktore koji komuniciraju sa odlukama koje su često političke u bezbednosti.

Zakoni, unutrašnji i spoljašnji odnosi, javno mnjenje, društvene navike, kao i javna i lična očekivanja.

Šta veoma često pokazuje politički aspekt odluka i do čega usled toga dolazi?

Pokazuje nepoklapanje i neslaganje interesa, gde usled sukoba interesa dolazi do ozbiljnih bezbednosnih implikacija.

Iz čega proističe bezbednost prema kulturološkom pristupu i kao kakva spona se može razmatrati?

Proističe iz istog kompleksa kao i kultura, a razmatra se kao spona između prirodnog stanja (apsolutna sloboda i opasnost) i društvenog stanja.

Zašto su savremena tumačenja bezbednosti drugačija od tradicionalnih u pogledu kulture?

Zato što savremena tumačenja posebno uvažavaju kulturu i uvod je u okvir analize nacionalne bezbednosti.

Šta kultura zapravo radi sa ljudskim prirodnim svojstvima?

Uvodi ih u mrežu društvenih institucija, razvijajući vrednosti koje temelje određeni identitet koji dobija strukturu postojanja (entitet).

U kojim se društvenim artefaktima manifestuje kultura prema tekstu?

U predmetima, proizvodima, izgrađenom nasleđu, načinu života, načinu ratovanja, bezbednosnoj tradiciji, znanjima, veštinama, verovanjima i vrednostima.

Koja su tri načina na koje kultura služi društvu i bezbednosti?

1. Izvor identiteta unutar grupe

Kako kultura deluje kao sredstvo organizacije zajednice u (ne)bezbednosnim uslovima?

Kroz vrednosne sisteme i pravila gradi i održava društveni kapital koji se manifestuje kroz razvijenu sposobnost bezbednosti.

Koliko su talasa uočili teoretičari od početka Drugog svetskog rata do danas u kojima je kultura važan faktor?

Uočili su 3 talasa.

Za šta se vezuje prvi talas kulturnih teorija i sa kojom dilemom su se suočili teoretičari u SAD?

Vezuje se za Drugi svetski rat i dilemu kako se nositi sa silama Osovine.

Koje je odeljenje postojalo pri Ministarstvu ratnog informisanja SAD tokom Drugog svetskog rata?

Odeljenje za analizu inostranog morala.

Koji su vodeći kulturni antropolozi bili uposleni u Odeljenju za analizu inostranog morala SAD?

Bejtson, Benedikt, Gorer, Klakhon, Lejton i Mid.

Na čemu se bazirala osnovna aktivnost antropologa tokom prvog talasa u Drugom svetskom ratu?

Na izradi studije "nacionalnog karaktera" sila Osovine, naročito Japana i Nemačke.

Koje se delo navodi kao ilustracija za proučavanje moći i uticaja rasizma na Pacifiku?

Dover, "Rat bez milosti".

Zašto je ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata prvi talas kulturnih teorija izgubio na značaju?

Kao posledica nuklearne revolucije.

Kada je drugi talas kulturnih teorija naročito pokazao svoju snagu i sa čim je bio povezan?

Tokom Hladnog rata i suočavanja sa Sovjetskim Savezom krajem 1970-ih i početkom 1980-ih.

Koji su stav iznosili brojni stručnjaci za bezbednost u SAD tokom drugog talasa hladnoratovskih teorija?

Da su SAD zbog svoje kulturne nesposobnosti da razmišljaju strateški bile u nepovoljnom položaju vis-a-vis Sovjetskog Saveza.

Koji važni psihološki faktori prožimaju proces bezbednosti prema tekstu (prvi deo)?

Percepcija, strah, spoznaja i učenje.

Koji važni psihološki faktori prožimaju proces bezbednosti prema tekstu (drugi deo)?

Motivacija, svesnost, ponašanje i mentalni procesi.

Šta reguliše ishod svake bezbednosne situacije ili aktivnosti s obzirom na prisutni antagonizam?

Navedeni psihološki faktori.

Na šta se fokusiraju psihološki doprinosi istraživanju bezbednosti?

Na strukturalne i subjektivne faktore koji predviđaju percepciju ljudi i osećanja nesigurnosti.

Kako se nastala nesigurnost odražava na ljude i šta je potrebno da bi se situacija popravila?

Odražava se na njihove stavove i ponašanje, a istražuju se faktori potrebni da se poboljša njihov osećaj sigurnosti.

Kako glasi osnovna psihološka pretpostavka o stanju nesigurnosti?

Da je nesigurnost - bilo stvarna ili percipirana - nepoželjno psihološko stanje.

Na šta potreba za bezbednošću motiviše ljude i šta to podstiče?

Motiviše ih da ublažavaju stanje nesigurnosti, što podstiče stavove, emocije i ponašanja koja mogu promovisati ili ometati odnose među grupama.

Na šta se može odnositi pojam grupa u psihologiji bezbednosti i na osnovu čega se pojedinci kategorišu?

Na velike skupove pojedinaca koji se kategorišu na osnovu etničke pripadnosti, rase, nacionalnosti, političke orijentacije ili religije.

Kako se psihološka potreba za bezbednošću odražava na grupno identifikovanje i odnose?

Ljudi se snažnije identifikuju sa svojom grupom, a suprotstavljaju se ili izbegavaju pripadnike drugih grupa umesto izgradnje pozitivnih odnosa.

Koje su dve ključne teme ili nivoa komunikacije između psihologije i bezbednosti?

Grupa (grupno identifikovanje) i pojedinci.

Kakav stav imaju mnogi analitičari terorizma prema uticaju faktora ličnosti u objašnjenju terorističkog ponašanja?

Smatraju da je terorizam grupna aktivnost i da faktore ličnosti ne treba uzimati u obzir.

Šta značajno utiče na teroriste, ali koja se pojava ne može zanemariti u kontekstu delovanja pojedinaca?

Grupni mentalitet značajno utiče, ali se ne može zanemariti pojava desničarskih terorista koji deluju nezavisno (izolovano).

Kakav efekat na društvo uspevaju da ostvare desničarski teroristi iako nisu povezani sa grupom?

Uspevaju da svojim nasiljem utiču na društvo i da ostvaruju određeni efekat.

Kako bi studije terorizma trebalo da prošire svoj obim razmatranja ako terorizam nije samo grupna aktivnost?

Tako da se ne bave samo grupnim mentalitetom, taktikama i ciljevima, već da se fokusiraju i na samog pojedinca.

Zbog koja tri razloga je pojedinac važan u proučavanju terorizma (prva dva razloga)?

Zato što je pojedinac učinio delo, i zato što njegove aktivnosti inspiriše grupa kojoj pripada pružajući naznake o motivima.

Koji je treći i ključni razlog zašto je pojedinac važan u proučavanju terorizma?

Individue donose svesnu odluku da postanu teroristi, i konačno, primena nasilja se odvija u umu pojedinca.

Šta je tvrdio Džon Horgan o unutrašnjim granicama većine terorista?

Tvrdio je da većina ima unutrašnje granice: veruju da nasilje nije nemoralno, ali npr. ne žele da ubijaju životinje ili ograničavaju broj žrtava.

Zašto se terorizam ne može posmatrati isključivo kao politički fenomen?

Zato što se može analizirati sa sociološkog, psihološkog, etničkog, antropološkog, istorijskog i mnogih drugih stanovišta.

Šta bi trebalo da bude krajnji cilj multidisciplinarnog proučavanja terorizma?

Dekonstrukcija mentalnih mapa terorista, kritičko preispitivanje faktora i omogućavanje javnosti da razume terorizam iz perspektive više disciplina.

Sa kojim je vojnim disciplinama i poddisciplinama nauka o bezbednosti blisko povezana?

Sa geopolitikom, geostrategijom, političkom i vojnom geografijom.

Sa kojim disciplinama iz oblasti unutrašnjih poslova bezbednost ima visok stepen preklapanja?

Sa kriminalistikom i kriminologijom, što se najviše reflektuje u sferi spoljne ili unutrašnje bezbednosti.

Koji se koncepti i metodologije iz oblasti ekonomskih nauka povezuju sa naukom o bezbednosti?

Koncepti koji se bave pitanjima nacionalne, ljudske i korporativne bezbednosti, ili odnosom ekonomije i konflikata.

Navedi primere ekonomskih konflikata pomenutih u tekstu.

Carinski ratovi i protekcionizam.

Koji se primer navodi za prikaz povezivanja medicine i nauke o bezbednosti?

Kako se globalni zdravstveni problemi pojavljuju kao pretnja nacionalnoj i ljudskoj bezbednosti.

Na šta ukazuje pojam "medikalizacija" bezbednosti?

Ukazuje na ekspanziju medicinskih nadležnosti nad različitim društvenim problemima, što predstavlja oblik društvene kontrole.

Koje tri velike oblasti spaja proces medikalizacije bezbednosti?

Politiku, medicinu i bezbednost.

Šta dobija na značaju ako se uzme u obzir epidemiološka dimenzija zdravstvenih problema?

Politička moć, naročito ako se pojača težnja da se upravlja ponašanjem pojedinca i populacije iz bezbednosnih razloga.

Sa kojim ciljem država teži da upravlja ponašanjem populacije tokom zdravstvenih kriza?

Da bi se poboljšali njihovi ekonomski i zdravstveni uslovi.

Koje nove medicinske intervencije podrazumeva tendencija medikalizacije na nacionalnom i međunarodnom nivou (prve tri stavke)?

Politike nadgledanja zdrave i nezdrave populacije, upravljanje biološkim pretnjama i rizicima, i trijaža pojedinaca prema faktorima rizika.

Koje preostale procese i efekte podrazumeva medikalizacija bezbednosti na nivou intervencija?

Procese zadržavanja i isključivanja "rizičnih pojedinaca", kao i uspostavljanje obrazaca normalnosti i devijacije sa stigmatizujućim efektima.

Zbog čega je značajno pomenuti medicinski aspekt vojnih konflikata?

Zbog upotrebe NHB (nuklearnog, hemijskog, biološkog) oružja i drugog nekonvencionalnog naoružanja.

Kakve posledice po stanovništvo ostavlja upotreba NHB oružja čak i kada vojni sukobi prestanu?

Ostavlja ozbiljne zdravstvene posledice po stanovništvo iako oružje ne mora uvek biti smrtonosno.