oikt 2. kolokvijum

baza podataka

skup povezanih i strukturiranih podataka i njihovih opisa

komponente baze podataka

tabele ili fajlovi, veze izmedju vrst u tabelama i metapodaci

komponente sistema aplikacija nad bazom podataka

korisnik, aplikacija, sistem za upravljanje bazom i baza podataka

vrste baze podataka

distribuirane, relacione, objektno-orijentisane, centralizovane, open-source, cloud, No-SQL...

sistemi za upravljanje bazom podataka

softverski sistemi koji obezbedjuju osnovne funkcije obrade velike količine podataka

model podataka

predstavlja specifične teorije pomoću kojih se specificira i projektuje neka konkretna baza podataka ili informacioni sistem

sistem baze podataka se sastoji od

baza podataka i sistema za upravljanje bazom podataka

tri dela modela baze podataka

logicki (eksterni i konceptualni) i fizicki (interni)

eksterni nivo modela podataka

kako korisnici vide podatke

konceptualni nivo modela podataka

kako korisnici koriste bazu

interni nivo modela podataka

fizicka struktura i način pristupa podacima

konceptualna šema

plan konceptualne baze podataka

podšeme

planovi korišćenja delova baze pomoću aplikativnih programa

fizička šema

plan fizičke baze podataka

fizička nezavisnost

izmene u fizickoj strukturi podaka ne dovode do izmene šeme, podšema i aplikativnih programa

logička nezavisnost

izmene konceptualne šeme ne utiču na izmene podšema i programa pod uslovom da se ne menjaju obeležja podataka koje program koristi

korisnički model

definiše kako jedan ili grupa korisnika koristi deo podataka iz baze podataka

prednosti rada sa bazama podataka

integrisanost podataka, nezavisnost podataka od programa, razdvajanje fizičkog zapisa i logičke organizacije podataka

UML

standardni grafički jezik za specifikaciju, projektovanje i dokumentovanje softverskih sistema

UML skracenica

Unified Modelling Language

UML dijagrami

dijagrami slučajeva korišćenja, klasa, kolaboracije, komponenti i sekvenci

dijagrami slučajeva korišćenja

namenjeni za specifikaciju zahteva datog softverskog sistema

dijagrami klasa

namenjeni za specifikaciju strukture datog sistema

dijagrami kolaboracije

namenjeni za specifikaciju dinamike datog sistema tj. naglašavaju veze između objekata

dijagrami komponenti

namenjeni za specifikaciju implementacije datog softverskog sistema

dijagrami sekvenci

namenjeni za opis ponašanja datog softverskog sistema za izdvojeni scenario slučajeva korišćenja

baza podatka se projektuje u dve faze:

prvoj fazi se projektuje logička struktura, a u drugoj fizička struktura. Rezultat prve baze je konceptualna šema i podšema, a rezultat druge je interna šema

jezik za opis podataka (DDL)

opis konceptualne šeme i podšeme

DDL skracenica

Data Description Language

da li je DDL proceduralan ili neproceduralan

neproceduralan

sta se definiše jezikom za opis podataka

objekti, atributi, logičke veze i dozvoljeni intervali vrednosti podataka

jezik za upravljanje prenosom podataka na medijume za memorisanje (DMCL)

opisuje se kako se podaci nanose na medijume za memorisanje

DMCL skracenica

Device Media Control Language

jezik za rad sa podacima (DML)

izvršavaju se operacije pretraživanja i ažuriranja, traženja po jedom ili više ključeva, aritmetičke operacije, prebrojavanje, sumiranje podataka

DML skracenica

Data Manipulation Language

jezik za kreiranje upita (QL)

za realizaciiju upita nad relacijama u relacionim bazama podataka

QL skracenica

Query Language

SQL skracenica

Structured Query Language

kom jeziku baze podataka pripada SQL?

relacioni jezik za kreiranje upita

apstrakcija je

kontrolisano i postepeno uključivanje detalja u opis sistema, sakrivanje detalja u opisivanju sistema, odnosno izvlačenje i prikazivanje opštih, a odlaganje opisianja detaljnih osobina

najčešće se koriste sledeće apstrakcije

tipizacija, generalizacija i agregacija

tipizacija

objekti koji imaju isti skup osobina i isto diamičko ponašanje mogu se predstaviti nekim tipom ili klasom objekata

generalizacija

skup sličnih tipova objekata se predstavlja opštijim generičkim tipom, odnosno nadtipom

agregacija

skup objekata i njihovih međusobnih veza tretira se kao novi, jednistveni, agregirani tip

vrste modela baza podataka

hijerarhijski, mrežni, model objekti-veze, relacioni, objektno-relaioni, objektni i aktivne baze podataka

NoSQL baze podataka

grafovske, document store, key value, column store

hijerarhijski i mrežni modeli podataka

veze su ugrađene u strukturu podataka i ne postoji jasna granica između logičke i fizičke strukture

model objekti-veze

namenjen za specifikovanje statičke strukture baze podataka i osnovnih dinamičkih ograničenja

tvorac modela relacionih baza podataka

Edgar F. "Ted" Codd

relacioni model baze podataka

jednostavna struktura, jednostavni jezik baze podataka (SQL) i najpopularniji, podaci se prikazuju tabelarno

objektne baze podataka

sve se radi nad objektima i podržava modelovanje složenih struktura

objektno-relacione baze podatala

mogućnost rada nad tabelama i objektima

aktivne baze podataka

proširuju relacioni model sa skupom koncepta za ugrađivanje dinamike sistema u bazu, koriste se trigeri

triger

pravilo "događaj-uslov-akcija", kada nastupi dati događaj i kada je ispunjen uslov, obavlja se navedena akcija

dva osnovna koncepta relacionih baza podataka

relacija i domen

svojstvo relacionog modela

informacije se ne sadrže u redosledu pojavljivanja elemenata

operacije nad relacijama

unija, presek, razlika, selekcija, projekcija, dekartov proizvod, kontrolisano i uslovno spajanje

makroi

kratki izvršni programi kojima se delimično automatizuje rad sa bazom podataka

moduli

VBA kod za kontrolu događaja i za automatizaciju operacija nad bazom podataka

računarske mreže

kombinacija hardvera i softvera koja omogućava korisnicima da razumeju informacije

hardver kao aspket računarskih mreža

fizička veza između dve mašine uključujući mrežne kartice, kablove, rutere, bridgeve...

softver kao aspekt računarskih mreža

skup protokola, omogućava da aplikacije koriste hardver

protokol

definiše formalni jezik između različitih računarskih komponenata

"online servisi"

kupovina, prodaja, bankarstvo, e-government, beleženje medicinskih informacija itd

LAN skracenica

Local Area Network

dva tipa povezanosti računara

potpuna i delimična povezanost

potpuna povezanost

svaki čvor je direktno povezan sa ostalim čvorovima na mreži

delimična povezanost

veze postoje između nekih, ali ne između svih parova na mreži

topologija mreže

fizički izgled ili oblik mreže

vrste topologije

magistrala, zvezda, presten, mesh i hibridne topologije

magistrala

tipična za Ethernet mreže

zvezda

6 radnih stanica i 1 server su povezani na hub

prsten

token ring mreža

mesh

samo kod nje prekid kabla ne dovodi do prekida rada bilo kog računara u mreži jer uvek postoje redundantni kablovi

hibridne

kombinovane

tipovi mreža

od tačke do tačke, difuzna mreža, komutirana mreža, internet

PAN skranica

Personal Area Network

MAN skracenica

Metropolitan Area Network

MAN primer

kablovska televizija

WAN skracenica

Wide Area Network

protokoli koji se koriste u WAN mrežama

x.25, frame relay, ISDN, DSL, SONET, ATM, MPLS

ISDN skracenica

Integrated Services Digital Network

DSL skracenica

Digital Subscriber Line

SONET skracenica

Synchronous Optical Networking

SDH skracenica

Synchronous Digital Hierarchy

ATM skracenica

Asynchronous Transport Mode

MPLS skracenica

Multiprotocol Label Switching

komutiranje kola

potrebni resursi duž putanje prenosa podataka su rezervisani za vreme trajanja komunikacione sesije, svi podaci se prenose istom putanjom

komutiranje paketa

poruka se deli u pakete i paketi prolaze kroz komunikacione linkove u komutatore paketa, različiti podaci mogu imati različite putanje prenosa

WiFi standard

IEEE 802.11 standard (WLAN)

Bluetooth standard

IEEE 802.15 standard (WPAN)

WiMAX standard

IEEE 802.16 standard

ISP skracenica

Internet Service Provider

ISP

organizacija ili kompanija koja omogućava pristup internetu srednjim organizacijama, malim komercijalnim kompanijama i pojedincima kojima su potrebne internet usluge

ICANN skracenica

Internet Corporation for Assigned Names and Numbers

ICANN

internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva je globalni autoritet koji dodeljuje veliki blok adresa provajderima internet servisa, koji dalje dele dobijeni blok adresa da bi obezbedili potreban opseg adresa malim komercijalnim organizacijama

ISP Tier 1 primer

Verizon, Sprint, AT&T

IXP

Internet Exchange Point

IP adresa v4

32 bita

IP adresa v6

128 bita