Bakterije

Šta je sistematika?

Sistematika je biološka disciplina koja proučava raznovrsnost živog sveta.

Šta je taksonomija?

Taksonomija je deo sistematike koji proučava principe klasifikovanja živog sveta.

Ko je Karl Line?

Karl Line je švedski prirodnjak koji je uveo sistematske kategorije i binominalnu nomenklaturu u nauku.

Objasni binominalnu nomenklaturu.

Binominalna nomenklatura - svaka vrsta ima naziv koji se sastoji od dve latinske reči. Prva reč je imenica, piše se velikim slovom i označava ime roda, kome vrsta pripada. Druga reč je najčešće pridev i piše se malim slovom (Escherichia coli).

Sistematske kategorije.

Sistematske kategorije:     

• Vrsta  (Species) Escherichia coli

• Rod (Genus)Escherichia

• Porodica (Familia) 

• Red (Ordo)

• Klasa (Classis)

• Razdeo (Divisio) 

• Carstvo (Regnum) 

Staphylococcus aureus

Staphylococcus aureus

Loptaste, gram-pozitivne bakterije, rasporđene u grozdove. Nepokretne su. Sojevi koji imaju kapsulu su virulentniji.

Izuzetno su otporne prema toploti, sušenju i visokim koncentracijama šećera i kuhinjske soli u podlozi. Oslobađaju egzotoksine.

Izaziva gnojna oboljenja kože, zapaljenja respiratornih i digestivnih organa, meningitis, osteomijelitis, artritis.

Rezervoar infekcije je oboleo čovek ili kliconoša (smatra su jedna četvrtina stanovništva kliconoše). Izvori infekcije su najčešće nosni sekret, pljuvačka, gnoj i kontaminirane namirnice. 

Streptococcus

Streptococcus

Loptaste, gram pozitivne bakterije, rasporđene u kraće ili duže lance. Nepokretne su. Slojevi koji imaju kapsulu su virulentniji.Vrsta Streptococcus pneumoniae ima oblik plamena sveće.

Najznačajnije vrste za humanu medicinu su Streptococcus pneumonia i Streptococcus pyogenes.

Osetljive su na brojne fizičke i hemiske agense (toplota, sušenje, dezinficijensi i sl.).

Izazivači su gnojnih oboljenja kože.

Izazivaju gnojna i negnojna zapaljenja respiratornih organa, erizipel (crveni vetar), šarlah, reumatsku groznicu, glomerulonefritis itd.

Rezervoar infekcije je oboleo čovek ili kliconoša. Izvori infekcije su najčešće nosni sekret, pljuvačka, gnoj, kontaminirani predmeti, hrana i voda.

Neisseria gonorrhoeae

Neisseria gonorrhoeae

Gram negativne, nepokretne bakterije, u osnovi loptastog obilka, bez spora, raspoređene u parove. Poseduje fimbrije kojima se adherira na ćelije sluzokože. 

Veoma osetljiva na brojne fizičke i hemijske agense.

Izazivaju akutna gnojna zapaljenja uretre koja se mogu proširiti i na druge delove genitalnog trakta. Na početku gonoreje, javlja se učestala potreba za mokrenjem,đžđ a potom se stvara obilan gnojni sekret koji kaplje iz kanala.

Tokom porođaja novorođenčad se mogu inficirati od zaražene majke, pa se kod njih može javiti upala oka.

Gonoreja se prenosi prevashodno polnim kontaktom.

Clostridium tetani

Clostridium tetani

Gram pozitivni, dugi štapići koji liče na čiode, jer imaju terminalno postavljene spore. Poseduje peritrihijalne flagele. Sporogeni oblici su izuzetno otporni.

Produkuje izuzetno moćan egzotoksin.

Tetanus (zli grč) je oboljenje koje nastaje kao posledica intoksikacije egzotoksinom. Inkubacija traje 5 -10 dana nakon koje se javljaju grčevi mišića, prvo lica i vilica, a potom i mišića vrata, grunog koša, trbuha i ekstremiteta. Uz povišenu temperaturu grčevi se javljaju u napadima i praćeni su bolovima, teškim disanjem i znojenjem. Pri tome je svest potpuno očuvana. Dugotrajni grčevi međurebarnih mišića i dijafragme mogu dovesti do letalnog završetka.

Rezervoar infekcije je zemljište. Bacil tetanusa ulazi u organizam čoveka preko povreda na koži.

Profilaksa DTP vakcina.

Escherichia coli

Escherichia coli

Gram negativni bacili sa peritrihijanim flagelama. Mnogi sojevi imaju fimbrije, a neki i tanku kapsulu.

Veoma su otporne.

Gnojna oboljenja uglavnom izazivaju sojevi koji su normalni stanovnici mikroflore creva. Najčešće su to zapaljenja urogenitalnih organa i žučne kese. Mogu se javiti i upale kože, trbušne maramice i slepog creva.

Crevna oboljenja koja izaziva bacil odlikuju se sluzavim prolivima sa ili bez krvi, povraćanjem i dehidratacijom.

Rezervoar bolesti je čovek. Izvor infekcije su feces i mokraća. Prenosi se prljavim rukama, hranom i vodom.

Clostridium botulinum

Clostridium botulinum

Gram pozitivni bacili, nešto kraći nego kod drugih vrsta roda Clostridium. Poseduje supterminalnu sporu i peritrihijalne flagele.

Izuzetno su otporni na veliki broj fizičkih i hemijskih agenasa.

Produkuje izuzetno moćan egzotoksin – botulinski toksin.

Botulizam je oboljenje koje nastaje delovanjem toksina na nervno tkivo što se manifestuje paralizom. Bolest se javlja 1 – 8 dana nakon unošenja hrane u kojoj se nalazi toksin. Paralizom su zahvaćeni glatki mišići. Bolest se u velikom procentu završava letalno. Sporogeni i asporogeni oblici bacila nisu patogeni za čoveka jer bez ikakvih posledica prolaze kroz digestivni trakt.

Čovek se intoksicira bacilom konzumirajući nedovoljno termički obrađenu hranu (najčešće iz konzerve ili suhomesnati proizvodi).

Salmonella

Salmonella

Gram negativni bacili veoma slični E. Coli. Skoro sve imaju peritrihijalne flagele.

Otpornost im nije velika, ali se dugo može zadržavati u hrani, vodi i zemljištu.

Izaziva crevna oboljenja (enteritis), crevni tifus, paratifus i alimentarne toksikoinfekcije, ređe osteomijelitise, pneumonie i maningitise. Enteritisi se manifestuju dugotrajnim gnojnim i sluzavim prolivima. Kod crevnog tifusa iz lumena creva salmonela prodire u krv, a dalje se raznosi po celom telu i izaziva oštećenja brojnih tkiva i organa. Paratifusi su slični crevnim tifusima, ali imaju blaži tok i kraće traju.

Rezervoar bolesti je oboleo čovek ili kliconoša. Prenosi se preko kontaminiranih ruku, hrane i vode.

Vibrio cholerae

Vibrio cholerae

Gram negativni, pokretni, lako savijeni bacili.

Osetljiv je na brojne fizičke i hemijske agense.

Bacil izaziva lokalno zapaljenje i ne prodire u krv. Teška klinička slika razvija se tako što pod dejstvom toksina tečnost iz krvnih sudova prodire u lumen tankog creva. To dovodi do blokiranja apsorpcije tečnosti u debelom crevu i velikog gubitka tečnosti preko proliva.

Rezervoar bolesti je čovek. Prenosi se prljavim rukama, kontaminiranom hranom i vodom

Alimentarne toksikoinfekcije

Alimentarne toksikoinfekcije

Alimentarne toksikoinfekcije su oboljenja koja nastaju zbog unošenja hrane u kojoj se nalaze toksini bakterija ili žive bakterije. Zbog prisustva toksina razvija se intoksikacija organizma, a prisustvo živih bakterija može izazvati zapaljensku reakciju.

Za ova oboljenja često se koristi termin trovanja hranom, ali je termin neadekvatan, jer trovanja hranom mogu nastati i zbog unošenja hrane u kojoj se nalaze različite organske i neorganske supstance koje nemaju nikakve veze za bakterijama.

Alimentarne toksikoinfekcije odlikuje kratka inkubacija (nekoliko časova), naglo počinju sa mučninom, povraćanjem, prolivima i još nekim simptomima.

Razlikuju se:

• Alimentarne toksikoinfekcije izazvane salmonelama – izazvane su endotoksinima denaturisanih salmonela ili živim bakterijama. Simptomi se javljaju 8-12h nakon kozumiranja hrane. Bakterije mogu da prodru u krv. Čovek se najčešće inficira konzumiranjem kontaminirane hrane animalnog porekla (meso, jaja, mleko).

• Alimentarne toksikoinfekcije izazvane stafilokokama – izivane su egzotoksinom (enterotoksin) stafilokaoka. Inkubacija traje od 30 minuta do 6h. Bolest kratko traje. Čovek se inficira konzumiranjem hrane koja sadrži visoke koncentracije šećera i soli (sladoled, kremovi, kobasice, paštete).

• Alimentarne toksikoinfekcije izazvane uslovno patogenim bakterijama – mogu biti izazvane konzumiranjem bilo koje vrste hrane koja sadrži uslovno patogene enterobakterije (Pseudomonas aeruginosa, neke vrste iz roda Streptococcus, Clostridium, Bacillus, itd). Prema vremenu trajanja inkubacije i same bolesti slične su toksikoinfekcijama koje su izazvane stafilokokama.

Bordatella pertussis

Bordatella pertussis

Sitnigram–negativni štapići ili kokobacili sa kapsulom i fimbrijama.

Veoma osetljiva bakterija, posebno na sušenje.

Izaziva oboljenje veliki kašalj (pertusis) koje karakteriše snažan, učestao kašalj i otežano disanje. Pri udisanju vazduha, čuje se zvuk koji podseća na riku magarca, pa se bolest još naziva i magareći kašalj. Bakterije naseljavaju epitel dušnika i bronhija. Iz raspadnutih bakterijskih ćelija oslobađaju se toksini, koji dovode do upale i nekroze epitela, tako da oboleli iskašljava obilan sekret.  Bolest traje oko mesec dana i oporavak je dug.

Rezervoar infekcije je oboleo čovek, a bolest se prenosi kapljičnim putem.

Zaštita se postiće DTP vakcinom.

Yersinia pestis

Yersinia pestis

Gram–negativni štapići koji se boje bipolarno. U prisustvu seruma stvaraju kapsulu. Nepokretni su i ne stvaraju spore. U materijalu sa leša nalaze se dugi bacilli koji se granaju.

Osetljiva je na brojne fizičke i hemijske agense

Uzročnik je kuge (crna smrt), veoma teškog oboljenja, koje se često završava letalno. Najčešće se manifestuje kao bubonska kuga. Odlikuje se otokom limfnih žlezda, iz kojih uzročnik može prodreti u krv i dovesti do generalizovanog oboljenja. Ako prilikom generalizovane infekcije, bacilli prodru u pluća, razvija se sekundarni plućni oblik. Takvi bolesnici kijanjem ili kašljanjem mogu inficirati druge osobe kod kojih se razvija primarni plućni oblik. Najteži oblik kuge je sepsa, koja može dovesti do smrti za svega nekoliko časova.

U prošlosti, bolest se često javljala u pandemijskim razmerama i odnosila na milione života.

Rezervoar infekcije su pacovi, miševi, lasice, kune, zečevi i sl. Među njima, infekcija se stalno održava (silvatična kuga). 

Uzročnika kuge sa glodara prenose pacovske buve (Xenopsylla cheopis i Nasopsyllus fasciatus) prilikom uzimanja porcije krvi od čoveka. 

Buva čoveka (Pulex iritans) - može preneti kugu, ako se inficira bacilima kuge od obolele osobe.

Mycobacterium tuberculosis (Kohov bacil)

Mycobacterium tuberculosis (Kohov bacil)

Bacili tuberkuloze su najćešće vitki, dugi štapići, ponekad nešto savijeni, bez kapsule, spora i flagela. Ne boje se po Gramu, jer pokazuju acido-alkoholorezistenciju. Boje se crveno specijalnom metodom po Cil-Nilsenu. Virulentni oblici formiraju kord-oblike, združena vlakna bacila uvrnuta kao uže.

Kohov bacil je prilično otporna bakterija. Osetljiv je na sunčevu svetlost, povišenu temperaturu i rastvor hipohlorita.

Bacil je patogen za sve tkiva, ali u najvećem procentu infekcija nastaje preko respiratornog trakta. Na mestu zadržavanja agensa stvara se karakteristična promena, čvorić ili tuberkulum. Namnoženi bacili dovode do nekroze. Ako je organizam otporan, bacil se neće razmnožavati i promena će sklerozirati (primarni kompleks). 

Međutim, ako je reč o organizmu koji nije imun, bacili će se razmnožavati i nastaće sirasta promena (kazeinifikacija). Siraste nekrotične mase sprečavaju dalje razmnožavanje bakterija, tako da može doći do ozdravljenja. U nepovoljnom daljem toku bolesti, međutim, kazeozne mase se prazne u respiratorne puteve, ostavljajući šupljine (kaverne) u kojima se nalaze brojni bacili. Kada bacili prodru u krv, može doći do infekcije nekog drugog organa ili do generalizacije procesa.

Bolest može dovesti do preosetljivosti kasnog tipa.

Tuberkuloza se najčešće javlja u sredinama gde je životni standard nizak, a higijenske prilike loše. Rezervoar infekcije je oboleo čovek ili životinja. Prenosi se direktnim kontaktom, Fligeovim kapljicama, preko predmeta, prašine itd.  

Treponema pallidum

Treponema pallidum

Štapićasta bakterija sa 5-14 pravilnih spiralnih navoja. Slabo se boji anilinskim bojama (naziv pallidum - bled). Kreće se zmijoliko.

Bakterija je osetljiva na brojne fizičke i hemijske agense.

Izaziva oboljenje sifilis (Lues). Sifilis je oboljenje koje karakterišu tri stadijuma: primarni, sekundarni i tercijarni. 

Primarni stadijum 

Inkubacija traje 9-90 dana (najčešće oko 21 dan). Nakon inkubacije, na mestu ulaska uzročnika razvija se zapaljenje. Ubrzo se na tom mestu formira grizlica (ulkus), koja je u celini tvrda, pa dobija naziv ulcus durum ili tvrdi šankr. Odatle uzročnici prodiru u regionalne limfne žlezde, koje se uvećavaju i postaju tvrde (ali bezbolne) - limfaedenopatija. 

Ulcus durum je prva promena koja se javlja kod sifilisa (kod 15–30% obolelih osoba ne mora da bude registrovan jer je lokalizovan cervikalno, anorektalno ili u usnoj duplji, pa ostaje neprimećen i neprepoznat). Tvrdi šankr traje 3–6 nedelja i spontano epitelizira čak i kada se ne leči. Pošto je ulceracija plitka, ne ostaje ožiljak.

Poput šankra, regionalna limfadenopatija povlači se posle nekoliko nedelja, a bolest kod 50% nelečenih osoba ulazi u sekundarni stadijum, gde dolazi do uvećanja limfnih čvorova drugih lokalizacija. Preostalih 50% obolelih ne ispoljava znakove i simptome sekundarnog stadijuma, nego odmah ulazi u latentni stadijum.

Sekundarni stadijum 

Nastaje kao posledica prodora uzročnika u krv koje karakterišu osip po koži, sluzokožama i sistemske manifestacije, od kojih je karakteristična generalizovana bezbolna limfadenopatija. 

Prosečno vreme za pojavu prvih znakova sekundarnog stadijuma je 9–10 nedelja od momenta infekcije, odnosno 6–7 nedelja posle pojave tvrdog šankra. Kod nekih osoba ovaj stadijum započinje tek 6 meseci posle infekcije, ali zabeleženi su i slučajevi pojave ovog stadijuma još za vreme postojanja tvrdog šankra. 

Nije mali broj osoba kod kojih je sekundarni stadijum prva vidljiva manifestacija sifilisa, pošto znakovi primarnog stadijuma nisu primećeni.

U ovom stadijumu, bolest zahvata mnoge organe. Početne manifestacije javljaju se kod nekih pacijenata (umerena febrilnost, slabost, malaksalost, gubitak apetita, mučnina, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima), ali se najčešće ovaj stadijum prepoznaje po osipu na koži i sluznicama.

Sistemske manifestacije obuhvataju limfadenopatiju na više grupa limfnih čvorova, poremećaje u radu jetre, slezine, CNS-a, artritis itd.

Nakon što se osoba oporavila od sekundarnog stadijuma bolest ulazi u latentni stadijum, u kojem nema simptoma. Taj stadijum može trajati godinama ili pak do kraja života. 

Tercijarni stadijum

Manje od 1/3 slučajeva sifilisa progredirà u kasni stadijum (ostali ostaju u latenciji koja je produžena tokom celog života). 

Tercijarni sifilis se javlja 3-20 godina posle primarne infekcije, i to u vidu pojave guma, kardiovaskularnih poremećaja i neurosifilisa. 

Guma je granulom, unutar koga se pod mikroskopom vidi infiltracija limfocitima i monocitima. Prisutno je i zapaljenja unutrašnjeg zida arterija, koji dovodi do centralne nekroze ili površnih ulceracija. Parcijalno zarastanje gume vodi stvaranju ožiljaka. U kasnom stadijumu, gume se vide kao kožne lezije i potkožni noduli, koji se stapaju, uvećavaju i ulcerišu kroz kožu.

Naročito je opasno ako su gume lokalizovane u srcu, mozgu i slično.

Za vreme trudnoće može doći do infekcije i teških oštećenja ploda. Posledice su pobačaj, uginuće ploda ili obolelo novorođenče.

Rezervoar bolesti je oboleo čovek. Izvor infekcije je sperma, vaginalni sekret, materijal lezija, pljuvačka, krv itd. Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, u prvom redu  polnim odnosima. Uzročnik se nalazi u promenama koje izbijaju na koži i sluzokožama u toku oboljenja, kao i u krvi. 

Chlamydia trachomatis

Chlamydia trachomatis

Hlamidija je kokoidan, gram-negativni, obligatni intracelularni parazit. 

Sve bakterije iz roda Chlamydia imaju isti razvojni ciklus koji se sastoji od elementarnog (ekstracelularni oblik) i retikularnog (intracelularni oblik) telašca. Elementarno telašce je inaktivna forma bakterije koja se još naziva i infektivna forma. Ulaskom u ćeliju inaktivna forma postaje matabolički aktivna, te se naziva retikularno telašce. Retikularno telašce je prilagođeno samo intraćelijskom preživljavanju, pa stoga izvan ćelije domaćina nije zarazno i ne može preživeti.

Hlamidija sporo oštećuje inficirane ćelije, pa su manifestne infekcije retke, a kada su izražene, imaju tendenciju ka hroničnom toku. Najveći broj infekcija prolazi inaparentno. Manifestne infekcije daju kliničku sliku lokalnog zapaljenja.

Najčešće izaziva bolesti urogenitalnog trakta i prenosi se polnim putem (limfogranulom venerum, uretritis, cervicitis) ili prolaskom novorođenčeta kroz inficirani porođajni kanal inficirane majke (konjuktivitis, oboljenja respiratornog trakta). Može dovesti do steriliteta. Hronični konjuktivitis ili trahom mogu dovesti do slepila.

Rezervoar infekcije je čovek. Izvor infekcije su ekskreti i sekreti inficiranih ljudi.