7. i 8. Реорганизација и повезивање привредних друштава

Шта је промена правне форме (трансформација) привредног друштва и која су њена главна обележја?

Трансформација је законом уређен поступак у ком основано привредно друштво прелази из једне у неку од преостале три законом дозвољене форме (као и прелазак предузетника у друштво).

Главна обележја су:

• Представља интерну (унутрашњу) меру реорганизације;

• Важи принцип очувања идентитета (друштво пре и после је исто правно лице);

• Не долази до преноса имовине и обавеза, већ имовина, дужници, повериоци и запослени задржавају своје својство у непромењеном облику;

• Не оснива се ново друштво, али се морају испунити сви услови прописани за нову правну форму (нпр. износ основног капитала, усвајање статута за а.д.).

На која два начина закон штити чланове друштва приликом промене правне форме?

Чланови се штите тако што:

• Одлуку о промени форме могу донети искључиво они сами (нпр. једногласно у ортачком друштву или квалификованом већином на скупштини акционарског друштва);

• Ако се променом форме одговорност члана за обавезе друштва повећава, одлука се не може донети без изричите сагласности сваког појединачног члана чија одговорност постаје већа.

Како су заштићени стари, а како нови повериоци приликом трансформације друштва у форму са мањом одговорношћу (нпр. из ортачког у д.о.о.)?

Стари повериоци (они који су потраживање стекли пре регистрације промене) заштићени су тако што њихова права остају непромењена - њима за обавезе и даље неограничено солидарно одговарају и бивши ортаци који су претрпели промену форме.

Нови повериоци (они који ступе у однос након промене) имају за дужника само новоформирано друштво (нпр. д.о.о.), пошто чланови тог друштва по закону не одговарају лично за обавезе друштва.

Шта су статусне промене привредних друштава?

Статусне промене су сложени поступци у којима једно привредно друштво (друштво преносилац) преноси своју имовину и обавезе на друго привредно друштво (друштво стицаоца). Чланови друштва преносиоца уместо својих акција/удела стичу акције/уделе у друштву стицаоцу (замена акција/удела).

У статусној промени морају учествовати најмање два друштва (максималан број није ограничен), а могу учествовати и друштва различитих правних форми.

Шта чини правни основ за спровођење статусне промене и од чега зависи његова врста?

Правни основ може бити уговор о статусној промени или план поделе.

Врста зависи од броја друштава која учествују:

• када учествују два или више друштава (нпр. спајање или припајање), обавезно се закључује уговор о статусној промени

• када промену врши само једно друштво (нпр. подела уз оснивање), оно доноси план поделе

Услов за спровођење је да уговор или план изгласају чланови сваког друштва учесника.

Које статусне промене постоје у српском праву?

припајање, спајање, подела и издвајање.

Шта је припајање и које су његове главне последице и карактеристике?

Припајање је статусна промена у којој друштво преносилац (припојеник) преноси сву своју имовину и обавезе на постојеће друштво стицаоца (припојилац).

Кључне карактеристике су:

• Друштву преносиоцу престаје правни субјективитет (то је начин престанка друштва).

• Друштво стицалац наставља да постоји (није ново друштво) и преузима сва права, обавезе и повериоце преносиоца.

• Поступак почиње закључењем уговора о статусној промени између преносиоца и стицаоца.

• Могућа је и ситуација где се више привредних друштава припаја једном друштву.

• Врши се замена акција/удела, па чланови преносиоца постају чланови стицаоца.

Пример: Вредност акционарског друштва X је три пута мања од вредности акционарског друштва У. Према томе, сразмера вредности два друштва је 1:3. У случају да се друштво X припаја друштву Ү, акционари друштва X на сваке три акције друштва X добиће једну акцију друштва Y (акционар који има 3.000 акција друштва X ће након припајања поседовати 1.000 акција друштва Y). У случају да се друштво У припаја друштву X, за сваку акцију друштва Ү акционар he добити три акција друштва Х (акционар друштва Y који поседује 3.000 акција након статусне промене добиће 9.000 акција друштва Х).

Шта је спајање и по чему се разликује од припајања?

Спајање је статусна промена у којој два или више друштава преносилаца преносе целокупну имовину и обавезе на новоосновано привредно друштво (друштво стицалац). За разлику од припајања где једно друштво опстаје, код спајања сва друштва преносиоци губе правни субјективитет (престају да постоје), а као резултат обавезно настаје потпуно ново друштво које преузима сва њихова права, обавезе и повериоце. Правни основ је такође уговор о статусној промени.

Карактеристике:

• Једина статусна промена где морају да постоје најмање два друштва преносиоца

• Новоосновано друштво стицалац може да буде у било којој форми, без обзира на форму друштава преносиоца

• Врши се замена акција/удела, па чланови преносиоца постају чланови стицаоца

Пример: Вредност друштва с ограниченом одговорношћу А је дупло већа од вредности друштва с ограниченом одговорношћу Б. Спајањем ова два друштва настаје друштво с ограниченом одговорношћу В. Имајући у виду даје вредност друштва А два пута већа од вредности друштва Б, чланови друштва А у новооснованом друштву имаће дупло већи удео. Они ће поседовати 66,66% удела у друштву В, док ће чланови друштва Б имати преосталих 33,33%. Претпоставимо даје Петар Марић био члан друштва А и поседовао је 1/6 удела у овом друштву, а да је Марина Сокић имала 1/3 удела у друштву Б. Петар и Марина ће у новооснованом друштву имати по 11,11% (Петар - 1/6 од 66,66%, што је 11,11%; Марина - 1/3 од 33,33%, што је 11,11%).

Шта је подела и којим актом се покреће?

Подела је статусна промена при којој се једно друштво дели тако што од његових делова настају нова друштва или се ти делови припајају постојећим друштвима, при чему друштву које се дели престаје правни субјективитет.

Ако унутар поделе учествује само једно друштво (настају нова друштва), она се покреће планом поделе, а не уговором.

Које су три основне врсте поделе привредног друштва?

Подела уз оснивање: Сва имовина и обавезе једног друштва се преносе на два или више новооснованих друштава, друштво преносилац престаје да постоји, а правни основ је план поделе.

Подела уз припајање: Делови друштва које се дели припајају се већ постојећим друштвима. Подразумева учешће најмање три лица и заснива се на уговору о статусној промени.

Мешовита подела: Комбинација претходне две врсте, где се од једног дела оснива ново друштво, а други део се припаја постојећем друштву.

Шта је издвајање и по чему је оно специфично у односу на све остале статусне промене?

Издвајање је статусна промена у којој друштво преносилац преноси само део своје имовине и обавеза на новоосновано или на неко постојеће друштво. Специфично је по томе што је то једина статусна промена у којој ниједном учеснику не престаје правни субјективитет (друштво преносилац наставља да постоји).

Који су облици издвајања и како се они спроводе?

Издвајање уз оснивање: Део права и обавеза се издваја ради оснивања једног или више нових друштава. Чланови преносиоца задржавају своје уделе/акције, али истовремено постају и чланови новог друштва стицаоца.

Издвајање уз припајање: Део имовине и обавеза преноси се на већ постојеће друштво. Заснива се на уговору јер учествују најмање два постојећа друштва. Чланови преносиоца задржавају свој статус, али постају и чланови постојећег друштва стицаоца.

Мешовито издвајање: Друштво део својих права и обавеза преноси на једно или више новооснованих друштава, а део на једно или више постојећих друштава. Након поступка, поред преносиоца и постојећег стицаоца, обавезно постоји још најмање једно новоосновано друштво.

Šta podrazumeva povezivanje privrednih društava kapitalom i koji je minimalni uslov za његово постојање?

Povezivanje kapitalom podrazumeva da su društva povezana učešćem u osnovnom kapitalu, gde je kao minimum jedno privredno društvo imalac akcija, odnosno udela drugog privrednog društva.

Šta je značajno kapital-učešće i od čega zavisi njegov stvarni uticaj?

Značajno učešće postoji kada jedno privredno društvo poseduje više od 25% glasačkih prava u drugom društvu. Njegov stvarni uticaj na donošenje skupštinskih odluka zavisi od procenta glasačkih prava drugih članova i od broja članova prisutnih na sednici skupštine.

Šta je većinsko kapital-učešće i šta ono garantuje vlasniku?

Većinsko učešće ima lice koje poseduje više od 50% prava glasa u privrednom društvu. Ono garantuje da će to lice moći samostalno da donosi sve skupštinske odluke za koje se zakonom ili aktima ne traži kvalifikovana (posebna) većina.

Kako se definiše apsolutno kapital-učešće?

Apsolutno učešće postoji kada jedno lice poseduje procenat glasačkih prava koji mu garantuje donošenje svake skupštinske odluke (bilo da je u pitanju obična većina ili specifična kvalifikovana većina predviđena aktima društva).

Šta je isključivo (potpuno) kapital-učešće i kako se nazivaju ta društva?

Isključivo učešće postoji kada je jedno privredno društvo jedini član drugog društva, odnosno poseduje 100% akcija ili udela. Takva društva se nazivaju jednočlana ili jednopersonalna društva.

Šta je kontrolno kapital-učešće i koji su nazivi za društva u tom odnosu?

Kontrolno učešće podrazumeva mogućnost vršenja kontrolnog uticaja na poslovanje drugog društva, pre svega kroz samostalno imenovanje članova uprave (direktora). Društvo koje ima kontrolu je kontrolno (matično društvo ili društvo majka), a kontrolisano je zavisno društvo (ili društvo ćerka).

Za koje pragove kapital-učešća se pravno pretpostavlja da imaju i kontrolni uticaj?

Kontrolni uticaj se pretpostavlja kod društava koja imaju većinsko, apsolutno ili isključivo kapital-učešće.

Na koje načine privredno društvo može steći kontrolno kapital-učešće?

Može ga steći samostalno (npr. kupovinom preko 50% akcija) ili kroz zajedničko delovanje, kada se više društava sa manjim učešćima sporazumeju da svoja glasačka prava koriste koordinisano (npr. pri izboru uprave), pa ih pravo posmatra kao jedno lice.

Primeri za kapital-ucesce (nije pitanje, vec za razumevanje primeri)

Пример. -Друштво А је ималац 30% гласачких права у друштву Б.

Сценарио І. -Претпоставимо да осим друштва А постоји још 10 чланова друштва Б, од којих један (друштво В) има 55% гласачких права, а преосталих девет чланова поседују 15% гласачких права. При оваквим чињеницама, јасно је да ће на скупштинским седницама одлучујући глас бити глас друштва В јер он има већинско капитал-учешће. Међутим, претпоставимо да је друштво за одређене посебно значајне одлуке предвидело квалификовану већину од 80% гласачких права у друштву. У том случају ове одлуке неће моћи да донесе само друштво В као лице с већинским капитал-учешћем већ ће бити неопходно да се с датом одлуком сагласи и друштво А. Апсолутно капитал-учешће би у овом друштву имало лице које поседује 80% гласачких права.

Сценарио II. – Сада претпоставимо да је друштво А једини већи члан друштва Б, а да од осталих чланова ниједан нема више од 3% гласачких права. Ако скупштинској седници присуствују чланови који имају 55% гласачких права, за доношење одлуке пресудна ће бити воља друштва А јер оно има више од пола гласова присутних чланова. Међутим, ако на седницу дођу чланови који поседују укупно 80% гласачких права, друштво А мораће да се удружи са члановима који поседују више од 10% права гласа како би могли да изгласају скупштинску одлуку, јер је за доношење одлуке потребно да гласају чланови који поседују више од 40% гласачких права (више од половине присутних 80%).

Пример. - Акционарско друштво „Маг" има 15 акционара, од којих друштво „Стикс" има 15% акција, друтшво „Мега” 13%, друштво „Зевс" 22%, а друштво „Мета" 40%. Ниједан од прва три акционара нема ни значајно, а ни контролно капитал-учешће. Друштво „Мета” је највећи акционар и има капитал-учешће веће од значајног. Међутим, претпоставимо да се друштва „Стикс", „Мега" и „Зевс" договоре око тога кога ће именовати за чланове одбора директора. Договор око гласања за чланове управе представља заједничко деловање. Лица која заједнички делују се у праву третирају као једно л ие из угла вршења контроле, па се за друштва „Стикс”, „Мега” и „Зевс" може рећи да имају контролно капитал-учешће у акционарском друштву „Маг".

Koja je razlika između grupe društava (koncerna) i holdinga?

Grupa društava (koncern) postoji kada matično društvo, pored upravljanja zavisnim društvima, obavlja i druge delatnosti.

Holding je društvo čija je isključiva delatnost upravljanje i finansiranje kontrolisanih društava.

Koje vrste povezivanja društava putem kapitala razlikujemo prema načinu povezivanja?

Razlikujemo radijalno (zrakasto), piramidalno (stepenasto), uzajamno i višestepeno povezivanje.

Koja je razlika i finansijska prednost piramidalnog u odnosu na radijalno povezivanje?

Kod radijalnog povezivanja jedno društvo ima direktno kontrolno kapital-učešće u više drugih društava, što je finansijski iscrpljujuće jer se u svakom mora ostvariti kontrolno kapital-ucesce. Kod piramidalnog povezivanja kontrola se prenosi stepenasto (X kontroliše A, A kontroliše V), pa se kupovinom kontrolnog učešća u jednom društvu indirektno i uz manje ulaganja stiče kontrola nad društvima koje ono kontroliše (društva unuke).

Šta su sestrinska društva?

To su zavisna društva (društva ćerke) koja imaju isto zajedničko matično društvo (društvo majku).

Kako srpsko pravo definiše uzajamno povezivanje?

To je povezivanje koje postoji kada dva društva uzajamno poseduju značajno učešće u kapitalu onog drugog (odnosno, svako ima više od 25% glasačkih prava u drugom društvu).

Šta je višestrano povezivanje i koji tipovi postoje?

To je povezivanje tri ili više društava koja formiraju zatvoreni krug, tako da jedno društvo ima učešće u drugom, drugo u trećem, a treće u prvom, čime se indirektno ostvaruje efekat uzajamnosti. Ako učestvuju tačno tri društva, reč je o trijangularnom povezivanju, a ako ucestvuje više od tri lica, reč je o cirkularnom povezivanju