SO 21/37

IDIVIDUALNI PRISTUP KINA

Kineska odbrambena politika zasniva se na strategiji aktivne odbrane, koja podrazumeva da Kina nikada neće prva upotrebiti nuklearno oružje, ali će odlučno braniti suverenitet, posebno u pogledu Tajvana i prekomorskih interesa. Oružane snage su pod apsolutnim vođstvom Komunističke partije, pri čemu vrhovnu komandu ima Centralna vojna komisija, dok su operativne snage organizovane u pet regionalnih komandi sa fokusom na informacionu i kosmičku bezbednost. Glavni strateški cilj je potpuna modernizacija vojske do 2035. godine i dostizanje statusa sile svetske klase do sredine veka, uz oslonac na reforme koje omogućavaju brzu mobilizaciju i zaštitu interesa u sajber prostoru.

Ključne teze za ispit (Kina):

• Aktivna odbrana: Obećanje o neupotrebi nuklearnog oružja prvi ("No First Use").

• Primat Partije: Vojska ne pripada državi u klasičnom smislu, već je pod direktnom kontrolom KP Kine.

• Modernizacija: Prema planu, 2035. godina je ključna tačka za informatizaciju, a 2049. (sredina veka) za svetsku dominaciju.

• Novi vidovi: Naglasak na svemiru, sajber prostoru i informacionoj podršci (reformisano 2024).

22.INDIVIDUALNI PRISTUP FRANCUSKA

Francuska odbrambena politika zasniva se na strateškoj autonomiji i modernizaciji nuklearnog odvraćanja kao temelja bezbednosti, uz novi fokus na „ekonomiju rata” i pripremu за sukobe visokog intenziteta. Prema strategiji iz 2025. godine, Rusija je identifikovana kao glavna pretnja, što prati planirano ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka 2026. godine i jačanje vojnog prisustva u prekomorskim teritorijama i bazama poput onih u Džibutiju. Sistemom rukovodi predsednik Republike kao vrhovni komandant sa širokim ovlašćenjima, dok operativnu kontrolu vrši Združeni generalštab pod nadzorom Ministarstva oružanih snaga, uz obaveznu demokratsku kontrolu Parlamenta pri proglašenju rata. Francuska se pozicionira kao ključni stub evropske odbrane unutar NATO-a, ali uz striktno zadržavanje sposobnosti samostalnog odlučivanja i zaštite sopstvenih globalnih interesa.

Ključne teze za ispit (Francuska):

• Strateška autonomija: Sposobnost Francuske da deluje i odlučuje nezavisno, uprkos članstvu u NATO-u.

• Nuklearno odvraćanje: Jedina država u EU sa sopstvenim nuklearnim arsenalom, što je ključ njihovog suvereniteta.

• Ekonomija rata: Novi koncept (2024–2030) koji podrazumeva bržu proizvodnju oružja i spremnost celog društva na sukob.

• Specifičnost snaga: Uključivanje Žandarmerije u sistem odbrane i postojanje "snaga suvereniteta" u prekomorskim posedima.

23.INDIVIDUALNI PRISTUP VELIKA BRITANIJA

Britanska strategija i pretnje

Britanska politika „Globalne Britanije” fokusirana je na suverenitet, bezbednost i prosperitet. Ključne pretnje su uspon Kine, sistemska konkurencija država, sajber napadi i klimatske promene. Odbrana se zasniva na kredibilnom nuklearnom odvraćanju, jačanju NATO saveza i modernizaciji kroz tehnologiju (svemir i veštačka inteligencija).

Struktura i upravljanje

Oružane snage (kopnena vojska, mornarica, vazduhoplovstvo) integriše Strateška komanda (UKStratCom). Na čelu je Ministar odbrane (Secretary of State), koji odgovara za strategiju i budžet, dok mu pomažu resorni ministri (za oružane snage, nabavke i veterane).

Odlučivanje o ratu

Iako je kralj formalni vrhovni komandant, Premijer ima ustavno pravo da odobri vojnu akciju bez zakonske obaveze da traži dozvolu Parlamenta (mada se u praksi često konsultuje Dom komuna). Strateški nadzor vrši Odbor za odbranu, dok su operativne odluke u rukama Kabineta i stručnih saveta.

24.imtegrativni pristup u organizovanju i funkcionisanju sistema odbrane

Integrativni pristup u odbrani zasniva se na savezima i konceptima neutralnosti. Savezi mogu biti formalni ili neformalni, ofanzivni ili defanzivni, a ključna podela je na sisteme kolektivne bezbednosti (poput UN), gde je mir nedeljiv i svi reaguju protiv bilo kog agresora, i kolektivne odbrane, gde se saveznici obavezuju na pomoć u slučaju napada na članicu.

Nasuprot savezima stoji neutralnost, koja može biti stalna (poput Švajcarske), što podrazumeva trajno neučestvovanje u ratovima i savezima, ili vojna neutralnost (poput Srbije), što je politička odluka o nepristupanju vojnim blokovima bez obaveze na potpunu neutralnost u svim međunarodnim odnosima. Postoji i privremena neutralnost, koja se odnosi samo na uzdržavanje od učešća u jednom konkretnom sukobu.

25.NATO

NATO je političko-vojni savez osnovan Vašingtonskim ugovorom 1949. godine radi zaštite država članica Evrope i Severne Amerike. Temelj saveza je Član 5, koji uspostavlja sistem kolektivne odbrane (napad na jednu članicu je napad na sve). Civilnu strukturu predvodi Severnoatlantski savet, kao jedino formalno telo ugovora, dok operativni rad vodi Generalni sekretar na čelu Međunarodnog sekretarijata.

Vojna struktura obuhvata Vojni odbor i dve ključne komande: za operacije i za transformaciju. Kroz istoriju, NATO se menjao putem strateških koncepata; onaj iz 1991. fokusirao se na dijalog, dok koncept iz 2010. („Aktivno angažovanje, moderna odbrana“) definiše tri osnovna zadatka: kolektivnu odbranu, krizni menadžment i kooperativnu bezbednost. Regionalni uticaj savez ostvaruje i kroz partnerstva poput Mediteranskog dijaloga i Istanbulske inicijative.

26.Novi strateski koncept NATO 2022.

Novi strateški koncept NATO-a iz 2022. godine redefiniše Rusku Federaciju kao najznačajniju i direktnu pretnju, uz istovremeno prepoznavanje globalnih izazova poput uspona Kine, terorizma i sajber napada. Iako su osnovni stubovi ostali nepromenjeni – odvraćanje i odbrana, upravljanje krizama i kooperativna bezbednost – Alijansa uvodi moderniji pristup koji integriše konvencionalne, nuklearne i svemirske kapacitete. Poseban fokus stavljen je na proširenje, koje je kulminiralo ulaskom Finske (2023) i Švedske (2024) u krug od 32 članice, kao i na ljudsku bezbednost, čime se zaštita civila i borba protiv rodno zasnovanog nasilja postavljaju u centar vojnog planiranja. Pored vojnih operacija, NATO se sve više bavi jačanjem otpornosti društva na hibridne pretnje, tehnološkim inovacijama i bezbednosnim rizicima koje donose klimatske promene.

Ključne teze za ispit (NATO):

• Status Rusije: Promena iz "partnera" (u dokumentu iz 2010) u "direktnu pretnju" (2022).

• Kina po prvi put: Dokument zvanično prepoznaje "sistemske izazove" koje postavljaju kineske ambicije i politika.

• Ljudska bezbednost: Širenje mandata na zaštitu ljudskih prava i sprečavanje nasilja u zonama sukoba.

• Nove članice: Važno je zapamtiti hronologiju poslednja četiri ulaska (CG, SM, FI, SE) kao dokaz revitalizacije politike proširenja.

27.AUKUS

AUKUS predstavlja trilateralno strateško bezbednosno partnerstvo između Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD, formirano 2021. godine kao odgovor na rastući vojni uticaj Kine u regionu Indo-Pacifika. Za razliku od NATO-a, ovo nije klasičan vojni savez, već partnerstvo fokusirano na vojnu tehnologiju, zajedničko odvraćanje i tehnološku razmenu. Saradnja se zasniva na dva stuba: prvi podrazumeva opremanje Australije nuklearnim podmornicama (početak izgradnje planiran za 2030. godinu), dok je drugi stub usmeren na razvoj naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije, hipersoničnih raketa i kvantnih sistema. U okviru drugog stuba već su održane prve vežbe autonomnih sistema ("Autonomous Warrior" 2024), u kojima je Japan učestvovao kao posmatrač, čime se dodatno jača interoperabilnost i asimetrična prednost triju nacija u strateški najvažnijem pomorskom regionu sveta.

28.Program partnerstvo za mir

Program Partnerstvo za mir (PzM), uspostavljen 1994. godine, predstavlja fleksibilan okvir bilateralne saradnje NATO-a i partnerskih zemalja sa fokusom na transparentnost odbrane, demokratsku kontrolu vojske i interoperabilnost u mirovnim misijama. Političku osnovu programa čini Savet evroatlantskog partnerstva (SEAP), dok se praktična saradnja gradira kroz tri nivoa: osnovni IPCP (pristup aktivnostima), intenzivniji IPAP (dvogodišnji planovi) i najviši ANP (za države u procesu pridruživanja kroz MAP). Kako bi se osigurala vojna usklađenost, program koristi stručne mehanizme poput PARP-a za planiranje snaga i OCC-a za proveru operativnih sposobnosti prema NATO standardima.

Ključni pojmovi za ispit (PzM):

• Interoperabilnost: Sposobnost vojnih snaga različitih zemalja da efikasno rade zajedno (glavni vojni cilj).

• Meni partnerstva: Katalog sa preko 1600 kurseva i vežbi dostupnih članicama PzM.

• PARP (Planning and Review Process): Mehanizam kojim se ocenjuje napredak partnerskih zemalja u reformi odbrane.

• MAP (Membership Action Plan): Predvorje članstva; ANP je ključni dokument u okviru ovog plana.

29.OUKB

OUKB) nastala je razvijanjem saradnje unutar Zajednice nezavisnih država, a zvanično je formirana 2002. godine. Čine je Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, dok je Jermenija 2024. godine zamrzla svoj status. Često nazivana "istočnim NATO-om", organizacija se temelji na Članu 4, koji propisuje da se agresija na jednu članicu smatra napadom na sve, što aktivira pravo na kolektivnu odbranu u skladu sa Poveljom UN.

Najviše telo organizacije je Savet kolektivne bezbednosti, a vojnu snagu čine Kolektivne snage za brzo reagovanje (oko 18.000 pripadnika) i mirovne snage. OUKB ima status posmatrača u UN, a svoju prvu mirovnu operaciju na terenu sprovela je u Kazahstanu u januaru 2022. godine. Ključni ciljevi su očuvanje teritorijalnog integriteta članica i borba protiv savremenih bezbednosnih izazova kroz redovne vojne vežbe poput „Neraskidivog bratstva“.

30.NEUTRALNOST

Neutralnost je nepristrasan status države koja ne učestvuje u sukobu. Stalna neutralnost (npr. Švajcarska od 1815.) znači da država trajno odbija ratove i članstvo u savezima. Privremena neutralnost se odnosi samo na jedan konkretan sukob. Od toga se razlikuje vojna neutralnost (npr. Srbija od 2007.), što je politička odluka da se ne pristupa vojnim savezima (NATO, OUKB), ali dozvoljava saradnju sa njima.

31.Sistem odbrane Republike Srbije

Sistem odbrane Republike Srbije počiva na Ustavu iz 2006. godine i zakonima o odbrani i Vojsci Srbije. U užem smislu, to je uređena celina snaga (ljudski i materijalni resursi) i subjekata (građani, državni organi, VS) čiji je cilj zaštita odbrambenih interesa zemlje. Institucionalno ga čine Narodna skupština, predsednik, Vlada i Ministarstvo odbrane.

Glavni bezbednosni izazovi dele se na vojne (upotreba sile) i nevojne (terorizam, nepogode, kriminal). Kao najveće pretnje izdvajaju se protivpravno proglašena nezavisnost KiM i separatističke težnje. Strategija odbrane iz 2019. definiše ključne interese: zaštitu suvereniteta, bezbednost građana, mir u regionu (uključujući očuvanje Republike Srpske), evrointegracije, vojnu neutralnost i međunarodnu saradnju. Specifičnost sistema je vojna neutralnost, koja podrazumeva odbranu osloncem na sopstvene snage i nepristupanje vojnim savezima, uz aktivnu saradnju kroz programe poput Partnerstva za mir.

32.Imstitucionalna komponenta sistema odbrane republike srbije(nadleznosti organa)

Institucionalna komponenta sistema odbrane Srbije zasniva se на podeli nadležnosti između najviših organa vlasti, pri čemu Narodna skupština vrši civilnu kontrolu kroz donošenje zakona, budžeta i odluka o ratu i miru. Predsednik Republike komanduje Vojskom Srbije, postavlja vojni vrh i naređuje mobilizaciju, dok Vlada vodi politiku odbrane, predlaže Plan odbrane i upravlja privrednim resursima od značaja za zemlju. Neposredno izvršavanje i planiranje odbrambene politike sprovodi Ministarstvo odbrane, koje upravlja resursima, vojnim obrazovanjem i radom bezbednosno-obaveštajnih službi (VBA i VOA). Ceo sistem koordinira Savet za nacionalnu bezbednost, uz diplomatsku podršku Ministarstva spoljnih poslova, čime se osigurava jedinstveno delovanje svih elemenata odbrane u kriznim situacijama.

Ključne teze za ispit (Srbija):

• Narodna skupština: Jedini organ koji može proglasiti ratno stanje i odobriti upotrebu vojske u inostranstvu.

• Predsednik: Vrhovni komandant koji donosi smernice za razvoj operativnih sposobnosti.

• Vlada: Ključna za ekonomski i planski deo odbrane (predlaže budžet i usvaja Plan odbrane).

• MO i Službe: Ministarstvo odbrane direktno kontroliše VBA (Vojnobezbednosnu agenciju) i VOA (Vojnoobaveštajnu agenciju).

33.FUNKCIONALNA KOMPONENTA SISTEMA SRBIJE

Funkcionalna komponenta sistema odbrane Srbije obuhvata skup mera za zaštitu suvereniteta, podeljenih na vojnu i civilnu odbranu. Ključni instrumenti su ratno stanje (usled agresije) i vanredno stanje (ugrožen opstanak države), o kojima odlučuje Narodna skupština, dok operativni deo obuhvata mobilizaciju i mere pripravnosti koje naređuje predsednik Republike radi podizanja borbene gotovosti. Ceo sistem počiva na kontinuiranim pripremama i poslovima odbrane kojima se u miru stvaraju uslovi za efikasno funkcionisanje države i vojske u kriznim situacijama.

Ključni pojmovi za usmeni:

• Ratno vs. Vanredno stanje: Ratno je uvek zbog spoljne agresije, vanredno može biti i zbog unutrašnjih pretnji.

• Nadležnost: Skupština proglašava stanja, a Predsednik naređuje akciju (mobilizaciju i pripravnost).

• Mobilizacija: Prelazak sa mirnodopskog на ratni režim rada.

• Pripravnost: Podizanje nivoa pažnje i borbene gotovosti bez nužnog prelaska na ratni rad.

34.Finansiranje sistema odbrane

Sistem odbrane Republike Srbije primarno se finansira iz republičkog budžeta, ali zakon predviđa i dodatne izvore prihoda kroz pružanje usluga i donacije. Prema Zakonu o odbrani, Ministarstvo odbrane može ostvarivati dopunska sredstva sopstvenim uslugama, kao i prodajom nepokretnosti koje nisu neophodne za funkcionisanje vojske. Ovaj proces se sprovodi kroz Master plan, koji je usvojen 2006. godine radi podrške reformi sistema odbrane, a njegovu realizaciju sprovodi Republička direkcija za imovinu u saradnji sa Ministarstvom odbrane i Poreskom upravom, koja vrši procenu tržišne vrednosti objekata. Pored ovih izvora, značajnu ulogu igraju i donacije koje se realizuju na osnovu međunarodnih ugovora o saradnji, čime se dodatno podstiče modernizacija i opremanje snaga odbrane.

35.VOJSKA SRBIJE

Vojska Srbije je oružana snaga koja brani zemlju od spoljnog ugrožavanja i izvršava misije u skladu sa Ustavom i međunarodnim pravom. Njena organizacija se posmatra kroz funkcionalni nivo, koji obuhvata strategijski, operativni i taktički nivo podeljen na komande, jedinice i ustanove, dok je strukturno podeljena na vidove, rodove i službe. Vidovi Vojske Srbije su Kopnena vojska (KoV) i Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana (RV i PVO).

Sastav vojske deli se na stalni i rezervni, gde stalni sastav čine profesionalci i vojnici na služenju vojnog roka, a rezervni čine oficiri, podoficiri i vojnici u rezervi. Iako je obavezno služenje vojnog roka obustavljeno 2010. godine, građani i dalje imaju vojnu, radnu i materijalnu obavezu, što uključuje uvođenje u vojnu evidenciju i služenje u rezervnom sastavu. Pasivna rezerva obuhvata sve državljane sposobne za službu koji nisu deo aktivne rezerve, čime se osigurava ljudski potencijal za odbranu zemlje u slučaju potrebe.

36.Misije i zadaci vojske srbije

Misije Vojske Srbije definisane su kroz tri ključna pravca delovanja: odbranu države, izgradnju mira i podršku civilnim vlastima. Prva misija obezbeđuje suverenitet kroz odvraćanje napada i razvoj operativnih sposobnosti (fizičkih, moralnih i konceptualnih), dok se druga misija fokusira na međunarodnu saradnju, poput programa Partnerstvo za mir, saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja i učešća u multinacionalnim operacijama i vežbama (npr. „Platinasti vuk“ i „Čuvar mira“). Treća misija podrazumeva neposrednu pomoć građanima i državnim organima u borbi protiv terorizma, ali i u vanrednim situacijama poput poplava ili migrantskih kriza, čime vojska deluje kao ključni faktor unutrašnje stabilnosti u saradnji sa MUP-om.

Ključne komponente za usmeni (3 stuba moći):

• Konceptualna: Znanje, doktrina i obrazovanje.

• Fizička: Ljudstvo, naoružanje, oprema i infrastruktura.

• Moralna: Kodeks časti, tradicija i volja za odbranu zemlje.

37.Komandovanje vojskom srbije

Komandovanje Vojskom Srbije sprovodi se na tri nivoa, pri čemu su na strategijskom nivou ključni nosioci predsednik Republike, ministar odbrane i načelnik Generalštaba. Operativni nivo čine komande vidova, dok taktički nivo predstavljaju komande brigada.

Predsednik Republike je vrhovni komandant koji odlučuje o upotrebi vojske u miru i ratu, utvrđuje osnove organizacije i razvoja, te postavlja i razrešava načelnika Generalštaba i najviše oficire (generale). Ministar odbrane koordinira odbrambenu politiku, planira međunarodnu saradnju i vežbe, te odlučuje o statusu oficira u činovima od majora do pukovnika. Načelnik Generalštaba predlaže planove razvoja i popune, donosi doktrine nižeg nivoa i Kodeks časti, te je nadležan za postavljenja i unapređenja oficira do čina kapetana, kao i svih podoficira i profesionalnih vojnika.

beleske sa predavnanja!!!

Трговци оружјем: Виктор Бут и Слободан Тешић

Виктор Бут је био ključna figura ilegalne trgovine oružjem nakon Hladnog rata, koristeći mrežu transportnih aviona za snabdevanje nedržavnih aktera u Africi i Aziji. Njegovo delovanje direktno je destabilizovalo regionalne sisteme odbrane. Slobodan Tešić važi za jednog od najvećih trgovaca na Balkanu; proveo je deceniju pod sankcijama UN zbog izvoza u Liberiju, a njegove firme (Valir, Zenitprom, Sofag) beleže rekordan rast izvoza (preko 120 miliona dolara u 2024.), često uz optužbe za korupciju i mito.

Суецка криза (1956)

Ovo je jedan od najvažnijih događaja Hladnog rata, izazvan nacionalizacijom Sueckog kanala od strane egipatskog predsednika Nasera. Kriza je dovela do vojne intervencije Izraela, Britanije i Francuske, ali je okončana pod snažnim diplomatskim pritiskom SAD i SSSR-a. Ovaj događaj je označio kraj ere kolonijalnih sila i prelazak na blokovsku podelu moći.

Мабел Грујић и филантропија

Mabel Grujić je tokom Prvog svetskog rata (1915) odigrala ključnu ulogu u srpskoj medicini. Prikupljanjem sredstava od američkih filantropa organizovala je dolazak lekarskih timova i opreme u Srbiju, čime je osnovana prva bolnica za odojčad i malu decu. Njen rad je primer kako civilna podrška i donacije direktno jačaju otpornost društva u ratnim uslovima.

Безбедносни споразуми и иницијативе

• Споразум о отвореном небу: Omogućava državama uzajamne nadzorne letove radi kontrole naoružanja i izgradnje poverenja.

• Закон о побуни (SAD): Omogućava predsedniku upotrebu vojske unutar zemlje (poslednji put 1992. tokom nereda u Los Anđelesu).

• Приговор савести: Pravo na služenje vojnog roka bez oružja, isključivo u civilnoj službi.

У домену међународне безбедности, постоји неколико кључних механизама и савеза. Споразум о отвореном небу јача поверење кроз надзорне летове, док амерички Закон о побуни омогућава употребу војске унутар државе. На глобалном плану, QUAD (САД, Јапан, Индија, Аустралија) и AUKUS фокусирани су на безбедност Индо-Пацифика и обуздавање Кине. NORAD је задужен за ваздушну одбрану Северне Америке, док је ANZUS усмерен на Пацифик. Посебно место заузима Five Eyes, најстарија и најмоћнија обавештајна мрежа за размену података између САД, Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда.

На крају, важан концепт је и приговор савести, који грађанима омогућава служење војног рока у цивилству, без употребе оружја.