Riso 85

1. Koje su osnovne karakteristike Cloud servisa ?

1. Pristup putem interneta.

2. Samoposluživannje - servis na zahtev.

3. Skalabilnost - resursi se prilagođavaju potrebama.

4. Merljivost - pay-by-use naplata.

5. Korisnik ne brine o infrastrukturi (održavanje, backup, BCP).

2. Koji su osnovni Cloud servisi koji se mogu zakupiti kod Cloud provajdera ?

Hostovanje aplikacija, skladište i backup, razvoj i testiranje aplikacija, CI/CD isporuka softvera, mašinsko učenje i analiza podataka, kompjuting (compute) resursi.

3. Definisati najmanje pet prednosti korišćenja Cloud infrastrukture i usluga.

1. Jednostavnost upotrebe.

2. Fokus na primarnu delatnost (manje briga o IT).

3. Plaćanje po utrošku.

4. Brz pristup potrebnim resursima.

5. Uvek u koraku sa tehnološkim napretkom.

4. Definisati najmanje pet nedostataka korišćenja Cloud infrastrukture i usluga.

1. Gubitak kontrole nad infrastrukturom.

2. Slaba transparentnost.

3. Bezbednost i regulatorni problemi.

4. Varijabilnost performansi (bučni susedi).

5. Rizik od otkaza sistema (downtime).

5. Kojoj klasi Informacionih sistema pripada Cloud ? Objasniti zašto ?

Cloud pripada klasi HTC (High Throughput Computing) sistema.

Razlog: postoji veliki broj prosečnih korisnika, pa se traži visok broj obrađenih transakcija u jedinici vremena, a ne nužno minimalno kašnjenje.

6. Definisati osnovne načine skaliranja Cloud infrastrukture i servisa.

Scale-up (vertikalno) - povećava kapacitet jednog resursa (više CPU/RAM). Prednost: jednostavno. Mana: fizičko ograničenje i skuplje.

Scale-out (horizontalno) - dodavanjem novih instanci/servera uz load balancer. Prednost: bez fizičkih ograničenja, bolja otpornost. Mana: kompleksnije upravljanje.

7. Koje su ključne karakteristike Cloud-a? Ukratko objasnite svaku karakteristiku.

1. On-demand self-service - korisnik sam određuje resurse.

2. Broad network access - dostupnost putem interneta na različitim uređajima.

3. Rapid elasticity - lako i brzo skaliranje.

4. Resource pooling - resursi se dele multi-tenant modelom.

5. Measured service - automatsko merenje i optimizacija potrošnje.

8. Koje su osnovne gradivne tehnologije Cloud okruženja.

1. Virtuelizacija - više VM na jednom fizičkom serveru (VMware vSphere, Hyper-V).

2. Kontejnerizacija - izolovano izvršavanje aplikacija (Docker, Podman).

3. Orkestracija kontejnera - automatizacija raspoređivanja i skaliranja (Kubernetes, OpenShift).

9. Navedite i objasnite Cloud servisne modele prema modelu usluga

IaaS - infrastruktura kao usluga (VM, mreža, disk).

PaaS - platforma za razvoj aplikacija (OS+baza+alati).

SaaS - gotov softver putem interneta.

XaaS - bilo šta kao usluga (BaaS, DRaaS, DBaaS...).

10. Navedite i objasnite načine implementacije Cloud infrastrukture i usluga.

Javni cloud - dostupan svima na internetu, njime upravlja provajder.

Privatni cloud - koristi samo jedna organizacija, može biti on-premise ili externally hosted.

Hibridni cloud - kombinacija javnog i privatnog.

Multi-cloud - više različitih cloud provajdera istovremeno.

11. Objasnite IaaS (prednosti, nedostaci, primer)

IaaS: provajder nudi CPU, RAM, disk, mrežu. Korisnik instalira OS i aplikacije.

Prednosti: potpuna kontrola, skalabilnost, portabilnost.

Mane: skupo, korisnik odgovoran za backup, zavisnost od provajdera. Primer: Amazon EC2, Microsoft Azure.

12. Objasnite PaaS (prednosti, nedostaci, primer)

PaaS: provajder nudi platformu (OS + runtime + baza + web server), korisnik razvija aplikacije.

Prednosti: nema brige o VM, lakša integracija, niži troškovi od IaaS.

Mane: nema kontrole nad platformom, deli se sa drugim klijentima. Primer: Google BigQuery, Heroku.

13. Objasnite SaaS (prednosti, nedostaci, primer)

SaaS: gotov softver dostupan putem interneta.

Korisnik ne brine o instalaciji ni infrastrukturi.

Prednosti: stabilan softver, bez troškova licenci, brz onboarding.

Mane: nema kontrole nad sistemom, komplikovana integracija, provajder ima uvid u podatke.

Primer: Microsoft 365, Dropbox.

14. Objasni Javnu Cloud infrastrukturu

Infrastruktura u vlasništvu provajdera, dostupna svim korisnicima interneta.

Prednosti: skalabilnost, troškovna efikasnost, pouzdanost.

Mane: slab nivo privatnosti i kontrole, nije pogodna za osetljive podatke, nema strogih protokola za upravljanje podacima.

15. Objasni Privatnu Cloud infrastrukturu

Koristi je samo jedna organizacija.

Može biti on-premise (u prostorijama org.) ili externally hosted (kod provajdera).

Prednosti: visoka sigurnost, kontrola, pouzdanost, bolje performanse.

Mane: veći troškovi, mala iskorišćenost HW resursa, ograničeno skaliranje.

16. Objasni Hibridnu Cloud infrastrukturu

Kombinacija privatnog i javnog clouda.

Osetljivi podaci ostaju u privatnom cloudu, a neosetljivi u javnom.

Prednosti: fleksibilnost, skalabilnost, efikasnost troškova uz minimalan rizik gubitka podataka.

17. Objasniti pojam Multi-Cloud infrastrukture

Korišćenje više različitih cloud provajdera u istoj IT infrastrukturi (npr. AWS za storage, GCP za analitiku).

Prednosti: nema vendor lock-in efekta, optimizacija troškova i performansi, bolja otpornost.

Mane: kompleksno upravljanje, potrebni alati za orkestraciju i monitoring.

18. Koji tipovi DC postoje ? Ukratko objasniti svaki tip i razlike izmedju njih.

Korporativni (enterprise) DC - u vlasništvu kompanija/institucija, koriste ga za sopstvene aplikacije i baze, IT sektor interno ili outsourced.

Internet DC (cloud) - u vlasništvu telekom operatora ili ISP-a, pružaju hosting, storage, internet pristup za klijente.

19. Objasniti tier kategorizaciju DC ?

Postoje 4 nivoa (Tier 1-4). Veći Tier = pouzdaniji, skuplji, veća raspoloživost.

Tier 1 je najjednostavniji (serverska soba),

Tier 4 je najrobusniji sa punom redundantnošću i biometrijskom kontrolom pristupa.

20. Objasniti Tire 1, Tire 2, Tire 3.

Tier 1: bez redundancije, 99.671% raspoloživosti, odrzavanje zahteva potpuni prekid.

Tier 2: N+1 redundancija, UPS/agregat, 99.741%, odrzavanje napajanja zahteva prekid.

Tier 3: dupli vodovi napajanja i mreže, 99.982%, preventivno održavanje bez prekida ali neplanirani eventi mogu uzrokovati prekid.

21. Objasni princip rangiranja data centara u pogledu pouzdanosti i raspoloživosti?

Rangiranje po Tier sistemu (1-4). Svaki viši Tier ima veću raspoloživost (manje dozvoljenog downtime-a godišnje), više redundantnih puteva napajanja i hlađenja, i striktniju fizičku zaštitu. Tier 1 = ~29h downtime/god., Tier 4 = ~26min/god.

22. Objasni Tier klasifikaciju data centara u pogledu pouzdanosti i raspoloživosti i ukaži na razlike između pojedinih nivoa.

Tier 1: bez redundancije, 99.671%.

Tier 2: N+1 redundancija, 99.741%.

Tier 3: simultana podrška za odrzavanje (N+1 sa dual feed), 99.982%.

Tier 4: fault tolerant, dual-active sve, 99.995%. Svaki nivo dodaje redundanciju, autonomnost i veću raspoloživost.

23. Koji su osnovni infrastrukturni resursi data centra i čemu služe?

Compute (serveri - obrada podataka), Networking (mreža - prenos podataka, switching, routing, load balancing), Storage (skladište - čuvanje podataka: SAN, NAS, object storage). Tu su i UPS, generatori, klimatizacija i fizička zaštita.

24. Koja je uloga Compute, Networking i Storage sloja u funkcionisanju data centra i kako oni međusobno sarađuju?

Compute obrađuje podatke (serveri, VM). Networking povezuje sve komponente i omogućava protok podataka (LAN/WAN, switching).

Storage čuva podatke trajno.

Sarađuju: compute pristupa storage-u kroz mrežu (SAN/NAS), a svi slojevi se virtualizuju za efikasnost.

25. Objasniti pojam virtuelizacije i navesti koji se elementi infrastrukture data centra mogu virtuelizovati.

Virtuelizacija je enkapsulacija i apstrakcija računarskih resursa radi deljenja HW između više sistema.

Mogu se virtuelizovati: serveri, desktop okruženja, mreža, storage, memorija, aplikacije i podaci.

26. Objasniti pojam virtuelizacije i njenu osnovnu ulogu u savremenim data centrima.

Virtuelizacija omogućava pokretanje više logičkih sistema na jednom fizičkom HW-u.

Uloga: povećanje iskorišćenosti resursa, smanjenje troškova, izolacija sistema, lakša migracija i backup, osnova za cloud okruženja.

27. Koje su tri osnovne komponente virtuelizacionog okruženja i koja je uloga svake od njih?

1. Host - fizički računar sa resursima.

2. Sloj virtuelizacije (hipervizor) - kontroliše i štiti pristup resursima hosta.

3. Gost (VM) - softverski konstrukt koji se ponaša kao fizički računar.

28. Objasniti ulogu virtuelizacionog sloja i njegov odnos prema fizičkom hardveru i virtuelnim resursima.

Virtuelizacioni sloj (hipervizor) se nalazi između fizičkog HW-a i gostujućih VM.

Apstrahuje fizičke resurse, deli ih između VM, kontroliše pristup i obezbeđuje izolaciju.

VM ne komuniciraju direktno sa HW-om.

29. Kako virtuelizacioni sloj kontroliše i štiti pristup resursima host sistema?

Hipervizor presreće sve zahteve VM prema HW-u.

Koristi tehike kao što su: ring protection (privilegovani mod), VM exit (hvatanje instrukcija), alokacija resursa per-VM. Osigurava da jedna VM ne može uticati na drugu.

30. Na koji način se fizički resursi pretvaraju u virtuelne? Objasniti pojmove: sharing, aggregation, emulation i isolation.

Sharing - više VM dele isti fizički resurs (CPU, RAM). Aggregation - resursi sa više fizičkih servera se spajaju u jedan pool.

Emulation - HW koji ne postoji fizički se softverski simulira. Isolation - svaka VM je odvojena i ne može uticati na drugu.

31. Šta se podrazumeva pod „managed execution" (kontrolisano izvršavanje) i zašto je važan?

Kontrolisano izvršavanje znači da hipervizor nadgleda i reguliše sve akcije VM - alokaciju resursa, pristup memoriji, I/O operacije.

Važno je jer sprečava da jedna VM monopolizuje resurse ili naruši stabilnost sistema.

32. Objasniti glavne funkcije virtualizacije

Particionisanje (više OS na jednoj mašini), izolacija (greške/bezbednost izolovani na HW nivou), enkapsulacija (stanje VM u jednom fajlu - lak backup i migracija), apstrakcija (nezavisnost od fizičkog HW).

33. Koji elementi infrastrukture data centra mogu biti virtuelizovani?

Serveri (VM), desktop okruženja (VDI), mreža (VLAN, SDN, virtualni switchevi), storage (SAN virtualizacija, SDS), memorija (memory pooling), aplikacije (kontejneri, App-V), podaci (virtualizacija baza).

34. Objasniti pojam serverske virtuelizacije.

Serverska virtuelizacija koristi hipervizor za pokretanje više VM na jednom fizičkom serveru.

Svaka VM ima sopstveni OS i aplikacije.

Povećava iskorišćenost servera, smanjuje troškove i olakšava upravljanje.

35. Objasniti ulogu hipervizora u serverskoj virtuelizaciji.

Hipervizor kreira VM, dodeljuje im resurse (CPU, RAM, disk), izoluje ih međusobno i od fizičkog HW-a, upravlja njihovim životnim ciklusom (start, stop, migracija) i presreće privilegovane instrukcije gostujućih OS.

36. Uporediti hosted i bare-metal hipervizore.

Bare-metal (Type 1): direktno na HW, bez host OS - bolje performanse, za produkciju/DC (VMware ESXi, Hyper-V). Hosted (Type 2): instalira se na postojeći OS, VM su treći sloj - slabije performanse, za razvoj i testiranje (VirtualBox, VMware Workstation).

37. Zašto bare-metal hipervizori imaju bolje performanse?

Jer nema posrednog host OS sloja.

Hipervizor direktno kontroliše HW resurse, nema overhead-a od Host OS-a, manji broj slojeva znači manje kašnjenje i bolju iskorišćenost resursa.

38. Kako serverska virtuelizacija utiče na efikasnost data centra?

Smanjuje broj fizičkih servera (konsolidacija), povećava iskorišćenost HW resursa, smanjuje troškove struje i hlađenja, omogućava lakšu migraciju i backup VM, ubrzava deployment novih servera.

39.Definisati pojmove: računar domaćin, računar gost i hipervizor.

Domaćin (Host) - fizički računar koji pruža HW resurse.

Gost (Guest/VM) - virtuelna mašina koja se izvršava na hostu uz pomoć hipervizora.

Hipervizor - softverski/hardverski sloj koji kreira i upravlja VM i kontroliše pristup resursima hosta.

40. Koja je razlika između računara domaćina i računara gosta u virtuelizovanom okruženju?

Domaćin poseduje fizičke resurse (CPU, RAM, disk) i na njemu se izvršava hipervizor.

Gost je virtuelna mašina koja koristi apstrahovane resurse domaćina kroz hipervizor i ponaša se kao da ima sopstveni fizički HW.

41. Objasniti ulogu hipervizora u upravljanju resursima i virtuelnim mašinama.

Hipervizor: kreira i uklanja VM, dodeljuje i oduzima resurse (CPU, RAM, mreža, disk), izoluje VM, presreće privilegovane instrukcije, podržava live migraciju, monitoring i upravljanje životnim ciklusom VM.

42. Koje su dve osnovne arhitekture hipervizora i po čemu se razlikuju?

Type 1 (bare-metal/nativni): direktno na HW, bez host OS, bolje performanse, za DC i produkciju.

Type 2 (hosted): instalira se na Host OS, VM su treći sloj, slabije performanse, za desktop i razvoj.

43. Zašto nativni hipervizori imaju bolje performanse u odnosu na hostovane?

Nativni hipervizori rade direktno na HW bez posrednog OS sloja, pa nema dodatnog overhead-a.

Hostovani hipervizori moraju prolaziti kroz Host OS pri svakom zahtevu prema HW-u, što uvodi kašnjenje.

44. Objasniti pojam Puna virtuelizacija (Full Virtualization)

Hipervizor simulira kompletan HW.

Gostujući OS se instalira bez ikakvih izmena, kao da radi na pravom fizičkom računaru.

Prednosti: sigurnost, fleksibilnost. Mane: performanse niže od paravirt. Deli se na HW-assisted i software-only.

45. Objasniti hardverski podržanu virtuelizaciju

Koristi specijalizovane CPU instrukcije (Intel VT-x, AMD-V) za ubrzanje virtuelizacije.

Gostujuće VM mogu direktno izvršavati privilegovane instrukcije uz hardversku pomoć, bez potrebe za modifikacijom OS-a gosta.

Bolje performanse od softverske emulacije.

46. Koji su osnovni ciljevi virtuelizacije?

Particionisanje - više OS na istoj fizičkoj mašini.

Izolacija - greške i bezbednost izolovani na HW nivou.

Enkapsulacija - stanje VM se čuva u fajlu (lakši backup i migracija). Apstrakcija - nezavisnost softvera od fizičkog HW-a.

47. Koje su ključne prednosti serverske virtuelizacije u klasterskom okruženju?

Visoka dostupnost (HA) - VM se prebacuju na zdravi server pri kvaru. Balansiranje opterećenja - VM se preraspodeljuju automatski. Live migracija - preseljenje VM bez prekida rada.

Skalabilnost - dodavanje novih servera u klaster.

Disaster Recovery - replikacija na DR lokaciju.

48. Na koji način klaster serverske virtuelizacije doprinosi visokoj dostupnosti, skalabilnosti i oporavku sistema nakon kvara?

Klaster drži zajednički shared storage i monitoring.

Ako fizički server otkaže, HA mehanizam automatski restartuje VM na preostalim serverima.

Live migracija omogućava pomeranje VM pre planiranog održavanja bez downtime-a.

49. Objasniti arhitekturu klasterovanja hipervizora

Više fizičkih servera sa hipervizorima su međusobno povezani brzom mrežom i dele zajednički storage.

Upravljački sloj (vCenter, SCVMM) nadgleda sve resurse, upravlja HA, load balancingom i migracijom VM unutar klastera.

50. Objasniti arhitekturu klasterovanja virtuelnih servera

Klaster virtuelnih servera: više VM (gostova) su konfigurisane u klaster na nivou OS/aplikacije (npr. Windows Failover Cluster).

VM mogu biti na istom ili različitim fizičkim hostovima.

Shared storage je dostupan svim čvorovima klastera.

51. Objasni arhitekturu instanci virtuelnih servera sa ravnomernim opterećenjem (Load Balanced Virtual Server Instances Architecture)

Više identičnih instanci VM (ili kontejnera) rade paralelno iza load balancera.

Load balancer distribuira zahteve korisnika na sve instance ravnomerno.

Ako jedna instanca otkaže, zahtevi se preusmeravaju na preostale. Tipično za web servise i cloud aplikacije.

52. Objasniti pojam VM migracije i navesti osnovne vrste migracije virtuelnih mašina.

VM migracija je premeštanje virtuelne mašine sa jednog fizičkog hosta na drugi.

Vrste: Cold migration - VM je isključena. Warm migration - VM je pauzirana tokom migracije.

Live (hot) migration - VM radi bez prekida tokom preseljenja (VMware vMotion, Hyper-V Live Migration).

53. Kako VM migracija doprinosi fleksibilnosti, visokoj dostupnosti i održavanju sistema bez prekida rada?

Live migracija: VM se premešta bez prekida rada → nulti downtime tokom HW održavanja.

HA migracija: pri kvaru hosta, VM se automatski restartuje na drugom serveru.

Balansiranje opterećenja: VM se premešta na manje opterećene hostove.

54. Objasniti ulogu balansiranja opterećenja i High Availability (HA) mehanizama u klasteru serverske virtuelizacije.

Load balancing ravnomerno raspoređuje VM i zahteve između fizičkih hostova, sprečava preopterećenje.

HA mehanizam detektuje kvar fizičkog hosta i automatski pokreće VM na preostalim hostovima, čime obezbeđuje kontinuitet rada.

55. Objasniti koncept virtuelizacije desktop okruženja

VDI: desktop OS se izvršava kao VM na centralnom serveru. Korisnici pristupaju putem RDP ili sličnih protokola sa tankog klijenta ili bilo kog uređaja.

Persistent VDI - personalizovani desktop se čuva između sesija.

Non-Persistent VDI - generički desktop se briše nakon svake sesije.

56. Navesti i ukratko objasniti osnovne vrste virtuelizacije aplikacija.

1. Client-based - aplikacija se pakuje i izvršava izolovano na korisničkom uređaju (App-V).

2. Server-based - aplikacija radi na serveru, korisnik vidi samo interfejs (RemoteApp).

3. Cloud-based - aplikacija u cloudu.

4. Kontejnerska - aplikacija u kontejneru (Docker).

57. Navesti i objasniti ključne karakteristike multitenant aplikacija i objasniti zašto su važne za skalabilnost, bezbednost i naplatu u SaaS sistemima.

Izolacija (jedan tenant ne utiče na drugog), bezbednost podataka (korisnici ne vide tuđe podatke), skalabilnost (prilagođavanje svakom tenantu), oporavak (odvojeni backup po tenantu), naplata po utrošku, mogućnost prilagođavanja UI i poslovnih procesa per-tenant.

58. Objasniti pojam multitenant tehnologije i navesti osnovne vrste multi-tenant arhitektura, uz kratko objašnjenje njihovih prednosti i mana.

Multitenant: više korisnika deli istu instancu aplikacije, ali svaki ima izolovanene podatke i konfiguracije.

Modeli:

1. Zajednička baza i šema - najefikasnije, ali izazov sigurnosti.

2. Zajednička baza, različite šeme - bolja izolacija.

3. Odvojena baza po tenantu - najbezbednije, ali skuplje.

59. Objasniti šta je SAN (Storage Area Network), a šta NAS (Network Attached Storage).

SAN: mreža za pristup storage-u na nivou blokova (Fibre Channel ili iSCSI).

Visokih performansi, za baze i kritične aplikacije.

NAS: mrežni uređaj koji pruža pristup fajlovima putem standardne IP mreže (NFS, SMB).

Jednostavniji, za deljenje fajlova.

60. Navesti tipične primene SAN i NAS storage sistema i objasniti u kojim situacijama se koristi jedan, a u kojim drugi.

SAN: baze podataka, virtuelizovani serveri (VMFS datastore), aplikacije koje zahtevaju visoke IOPS i niske latencije.

NAS: deljenje fajlova, backup, arhiviranje, colaborativni rad. SAN = block access, NAS = file access.

61. Šta su RAID pool i LUN i kako se koriste u SAN storage arhitekturi?

RAID pool: skup fizičkih diskova organizovanih u RAID konfiguraciju radi zaštite i performansi.

LUN (Logical Unit Number): logički deo prostora iz RAID poola koji se prezentuje serveru kao virtuelni disk.

Server vidi LUN kao lokalni disk.

62. Objasniti pojam Object Storage i navesti tipične oblasti njegove primene.

Object storage čuva podatke kao objekte (fajl + metadata + jedinstveni ID), bez hijerarhijskog fajl sistema.

Koristi se za: cloud backup, arhiviranje, distribucija medijskog sadržaja, big data. Primeri: Amazon S3, MinIO.

Odlična skalabilnost, ali veća latencija.

63. Objasniti pojam Block Storage i navesti gde se najčešće koristi.

Block storage deli podatke na blokove fiksne veličine i čuva ih bez metapodataka.

Prezentuje se serveru kao sirovi disk - OS formira fajl sistem. Koristi se za: baze podataka, VM diskove (VMDK, VHD), aplikacije sa visokim IOPS zahtevima.

64. Objasniti pojam File Storage i navesti tipične slučajeve njegove primene.

File storage čuva podatke u hijerarhijskoj strukturi fajlova i foldera.

Pristupa se putem NFS ili SMB protokola. Koristi se za: deljenje fajlova u kompaniji, home direktorijume, korisničke podatke, backup.

Jednostavno za upravljanje ali manje performantno od block storagea.

65. Navesti i objasniti osnovne vrste RAID konfiguracija

RAID 0: stripovanje, max performanse, nema zaštite.

RAID 1: mirroring (dupliranje), zaštita od kvara jednog diska. RAID 5: stripovanje sa paritijom (min. 3 diska), zaštita od kvara jednog diska.

RAID 6: dupli paritet, preživljava kvar 2 diska.

RAID 10 (1+0): mirror + strip, visoke perf. i zaštita.

66. Objasniti RAID1, RAID5 i RAID1+0 konfiguracije.

RAID 1: svi podaci se dupliraju na dva diska.

Zaštita od jednog kvara, 50% kapaciteta.

RAID 5: podaci + paritet raspodeljeni na min. 3 diska.

Zaštita od jednog kvara, efikasno.

RAID 1+0: diskovi se najpre zrcale (RAID 1) pa stripuju (RAID 0). Visoke performanse i tolerancija na kvarove.

67. Objasniti šta je virtualizacija skladišta podataka, kako se ostvaruje i koje prednosti donosi u pogledu upravljanja, migracije i skalabilnosti.

Storage virtuelizacija apstrahuje fizički storage i prezentuje ga kao jedan logički pool.

Ostvaruje se softverskim slojem između fizičkog storage-a i servera.

Prednosti: centralizovano upravljanje, transparentna migracija podataka, lakše skaliranje, nezavisnost od vendora.

68. Šta je Software-Defined Storage (SDS) i koji ključni problem rešava u odnosu na tradicionalne storage sisteme?

SDS odvaja softver za upravljanje storageom od fizičkog HW-a.

Rešava zavisnost od skupog namenskog HW-a (proprietary storage).

Može raditi na commodity serverima.

Primeri: Ceph, vSAN.

Donosi fleksibilnost, skalabilnost i smanjenje troškova.

69. Objasni razliku između Control Plane i Data Plane u SDS arhitekturi i njihove uloge.

Control Plane: upravljački sloj koji donosi odluke o rasporedu, zaštiti i pristupu podacima (metadata, politike). Data Plane: sloj koji stvarno prenosi podatke između klijenata i diskova.

Razdvajanje omogućava nezavisno skaliranje i veću otpornost.

70. Zašto je razdvajanje Control Plane i Data Plane važno za dostupnost i otpornost sistema?

Ako control plane otkaže, podaci su i dalje dostupni jer data plane nastavlja rad samostalno.

Nema single point of failure u pristupu podacima. Upravljanje može biti obnovljeno bez uticaja na produkcioni I/O.

71. Kako SDS obezbeđuje visoku dostupnost podataka bez oslanjanja na klasični RAID?

SDS koristi replikaciju podataka između čvorova (replication factor) ili erasure coding.

Podaci se distribuiraju na više fizičkih čvorova.

Ako jedan čvor otkaže, drugi imaju kopiju - sistem automatski rekreira podatke na preostalim čvorovima.

72. Šta je storage pool u SDS-u i kako omogućava fleksibilno upravljanje resursima?

Storage pool je logički skup svih fizičkih diskova iz svih čvorova SDS klastera.

Administratori kreiraju logičke volumene iz poola bez brige o fizičkom mestu. Lako se dodaje kapacitet (novi diskovi/čvorovi) bez rekonfiguracije.

74. Koja je uloga CRUSH algoritma u Ceph arhitekturi i kako se razlikuje od tradicionalnog pristupa sa centralnim metadata serverom?

CRUSH (Controlled Replication Under Scalable Hashing): algoritam koji izračunava gde se koji objekat čuva u klasteru bez centralnog metadata servera. Klijent direktno izračunava lokaciju objekta → nema uskog grla. Skalabilnost bez centralizovanog upravljanja.

75. Kako Ceph obezbeđuje skalabilnost i otpornost na kvarove u distribuiranom okruženju?

Ceph distribuira podatke na OSD (Object Storage Daemon) čvorove koristeći CRUSH algoritam. Podaci se repliciraju (ili erasure coded) na više OSD-ova. Ako OSD otkaže, Monitor (MON) detektuje kvar i sistem automatski rekreira podatke na zdravim OSD-ovima

76. Šta je vSAN cluster i kako lokalni diskovi ESXi hostova postaju zajednički storage?

VMware vSAN spaja lokalne diskove ESXi hostova u zajednički distribuirani datastore, vidljiv svim VM u klasteru. Svaki ESXi host doprinosi kapacitetom. Podaci se repliciraju između hostova po SPBM politikama.

77. Objasni koncept Storage Policy Based Management (SPBM) i njegov značaj u vSAN-u.

SPBM omogućava definisanje politika zaštite podataka po VM (npr. FTT=1 znači tolernacija jednog kvara). Administratori kreiraju politike, a vSAN automatski raspoređuje podatke VM u skladu sa politikom. Olakšava upravljanje i obezbeđuje konzistentnu zaštitu.

78. Kako vSAN obezbeđuje fault tolerance (npr. FTT, RAID tipovi, witness komponenta)?

FTT (Failures to Tolerate): definisano politikom, određuje koliko kvarova sistem podnosi. vSAN koristi RAID-1 (mirroring) ili RAID-5/6 (erasure coding). Witness komponenta (u stretch/2-node klasteru) služi za tiebreak pri podeli klastera (split-brain zaštita).

79. Šta je Cloud Storage Virtualization i koji problem rešava u multi-cloud i hibridnim okruženjima?

Cloud Storage Virtualization apstrahuje storage resurse sa više cloud platformi u jedinstven logički storage. Rešava problem fragmentiranog upravljanja podacima u multi-cloud i hibridnim okruženjima - korisnik vidi jedinstven prostor bez brige gde su fizički smešteni.

80. Kako Cloud Storage Virtualization omogućava korisnicima da vide jedinstven storage, iako su podaci raspoređeni na više cloud platformi?

Middleware/virtualizacioni sloj agregira storage sa više cloudova (AWS S3, Azure Blob, GCP). Koristi globalni namespace - jedinstven imenski prostor koji mapa logičke putanje na fizičke lokacije na različitim cloudovima. Korisnik i aplikacija vide jedan storage.

81. Koja je razlika između Cloud Storage Virtualization i Software-Defined Storage (SDS)?

SDS apstrahuje fizičke diskove (on-premise) u jedan softverski definisan storage. Cloud Storage Virtualization apstrahuje storage sa više cloud provajdera. SDS = on-premise fokus na HW abstraction. CSV = multi-cloud fokus na agregaciju cloud storage servisa.

82. Koja je uloga Cloud Gateway-a u povezivanju on-premise sistema i cloud storage-a?

Cloud Gateway je hardverski ili softverski uređaj koji deluje kao most između lokalnog on-premise sistema i cloud storage-a. Kešira česte podatke lokalno, retko korišćene šalje u cloud. Transparentno za aplikacije - one vide lokalni storage bez znanja o cloudu.

83. Objasni koncept hibridnog cloud storage-a i način na koji se podaci raspoređuju između lokalnog i cloud skladišta.

Hibridni cloud storage kombinuje on-premise storage (brz pristup, osetljivi podaci) i cloud storage (skalabilan, jeftiniji, za backup i arhivu). Podaci se automatski tiered-uju: vrući podaci lokalno, hladni u cloud. Cloud Gateway obezbeđuje transparentnost.

84. Objasni kako multi-cloud storage omogućava jedinstven pristup podacima kroz više cloud provajdera i koja je uloga globalnog namespace-a.

Multi-cloud storage middleware agregira storage sa više provajdera (AWS, Azure, GCP). Globalni namespace mapira logička imena na fizičke lokacije na različitim cloudovima. Korisnik pristupa jednom fajl sistemu bez znanja na kom cloudu su podaci.

85. Koji su tipični use-case-ovi za Cloud Storage Virtualization ?c

1. Multi-cloud backup i DR - replikacija između providera.

2. Migracija između cloudova bez downtime-a.

3. Compliance - čuvanje podataka u specifičnom regionu.

4. Cost optimization - tiering podataka na jeftiniji cloud.

5. Hibridni cloud - on-premise + cloud transparentno.