Farmaceutska hemija III

Sveuk. br. pitanja : 22 + 1 (Pneumonija)

1.) Antiseptici i dezificijensi (JODOFORM & KONCENTROVANI ETANOL) / (22)

Antiseptici = supstancije prirodnog/sintetskog porekla koje sprečavaju rast i razmnožavanje mikroorganizama

Dezificijensi = supstancije prirodnog/sintetskog porekla koje uništavaju mikroorganizme

1.) JODOFORM

1.1) DOBIJANJE - RANIJE IZ ALKOHOLA/ACETONA DEJSTVOM ELEMENTARNOG JODA , A DANAS ELEKTROLITIČKIM POSTUPKOM

1.2) OSOBINE - TO JE ZELENKASTO-ŽUTI PLOČASTI KRISTAL / KRISTALNI PRAŠAK INTENZIVNOG MIRISA

LAKO SE RASTVARA U ETRU , SLABIJE U HLOROFORMU I KONCENTROVANOM ALKOHOLU. A U VODI SE UOPŠTE NE RASTVARA

1.3) DOKAZIVANJE - ZAGREVANJEM SE TOPI (RAZGRAĐUJE) I IZDVAJAJU SE LJUBIČASTE PARE KOJE SE DOKAZUJU ANALITIČKIM REAKCIJAMA

1.4) NEČISTOĆE - ISPITUJE SE NA PRISUSTVO : TEŠKIH METALA,ALKALIJA,SULFATA,HLORIDA, I OSTATAK POSLE ŽARENJA

1.5) ODREĐIVANJE SADRŽAJA - METODOM PRECIPITACIJE PO VOLHARDU

1.6) UPOTREBA - KAO ANTISEPTIK (ZA RANE , I U STOMATOLOGIJI) I ZA IZRADU ZAVOJNOG MATERIJALA

1.7) ČUVANJE - U DOBROJ ZATVORENOJ POSUDI ZAŠTIĆENOJ OD SVETLOSTI

2.) KONCENTROVANI ETANOL

U SLOBODNOM STANJU SE RETKO NALAZI U PRIRODI , DOK JE ČEŠĆI U OBLIKU SVOJIH DERIVATA I ESTARA U ETARSKIM ULJIMA

2.1) DOBIJANJE - INDUSTRIJSKI NA 2 (DVA NAČINA) :
ALKOHOLNIM VRENJEM - (SIROVINA KOJE SADRŽE ŠEĆER/SKROB/CELULOZU)

GLAVNI IZVOR SKROBA KOD NAS JE IZ KROMPIRA.

INDUSTRIJSKI ALKOHOL / ETIL ALKOHOL - NE UPOTREBLJAVA SE ZA PIĆE I OBIČNO SE NE PROIZVODI OD SKROBA , A PROIZVODIO SE FERMANCIJOM CRNE MELASE (DOBIJENE OSTATKOM OD ŠEĆERA I KOJA GA SADRŽI OKO 50%).

DENATURISANI ALKOHOL / ŠPIRITUS - TO JE OBRAĐENI IND. ALKOHOL / ETIL - ALKOHOL KOJI ISTO NIJE ZA PIĆE . DODAJU MU SE NEKE BOJE I SUPSTANCE DA BI SE RAZLIKOVAO.

2.2) OSOBINE - TO JE BISTRA I BEZBOJNA TEČNOST INTENZIVNOG MIRISA KOJI IZAZIVA OSEĆAJ PEČENJA NA JEZIKU

VEOMA JE ZAPALJIV (PLAVI PLAMEN) I LAKO ISPARAVA

DOBRO SE MEŠA SA HLOROFORMOM , ETROM I GLICEROLOM

2.3) DOKAZIVANJE - REAKCIJA SA KALIJUM-DIHROMATOM U KISELOJ SREDINI

ETANOL DAJE POZITIVNU REAKCIJU ZA RAZLIKU OD METANOLA

2.4) NEČISTOĆE - ISPITUJE SE NA ORGANSKE PRIMESE (METANOL I ACETON) , ALKALIJE , TEŠKE METALE , SULFATE , TANINE , …

2.5) ODREĐIVANJE SADRŽAJA -

ALKOHOLOMETROM

PIKNOMETROM

REFRAKTOMETROM

2.6) UPOTREBA - KAO ANTISEPTIK (70% ETANOL) I RASTVARAČ

2.7) ČUVANJE - U DOBRO ZATVORENOJ STAKLENOJ POSUDI SA BRUŠENIM ČEPOM / U POCINKOVANIM GVOZDENIM BURADIMA NA HLADNOM MESTU ZAŠTIĆENOM OD SVETLOSTI

2.8) INKOMPATIBILNOST - OKSIDACIONA SREDSTVA

2.) DERIVATE NAFTE U FARMACIJI (PARAFIN & VAZELIN) / (21)

1.) TEČNI PARAFIN

PARAFIN SE DOBIJA DESTILACIJOM NAFTE/CRNOG UGLJA

1.1) DOBIJANJE - IZ NAFTE BOGATE NAFTENIMA (KAVKASKA NAFTA) , ZATIM SE HEMIJSKI OBRAĐUJE KAKO BI SE UKLONILA NEZASIĆENA JEDINJENJA I SUPSTANCE KOJE SADRŽE OKSIGEN

1.2) OSOBINE - TO JE BISTRA , BEZBOJNA I ULJANA TEČNOST BEZ MIRISA I UKUSA

MEŠA SE DOBRO SA HLOROFORMOM , ETROM , BENZINOM , MASNIM I ETARSKIM ULJIMA , A NIKAKO SA VODOM I ETANOLOM

1.3) DOKAZIVANJE - PUTEM FIZIČKIH OSOBINA ODN. ZAGREVANJEM NA VODENOJ PARI I UZ POMOĆ TEČNOG OSTATKA KOJI GORI PLAMENOM

1.4) NEČISTOĆE - ISPITUJE SE NA PRISUSTVO ČVRSTOG PARAFINA , ALKALIJA I KISELINA , SULFATA , MASTI I SMOLA , OSTATAK POSLE ŽARENJA , …

1.5) UPOTREBA - KAO MASNA PODLOGA ZA ODR. VRSTE INJEKCIONIH RASTVORA I KAO LAKSANS

1.6) ČUVANJE - U DOBRO ZATVORENOJ POSUDI ZAŠTIĆENOJ OD SVETLA

2.) ČVRSTI PARAFIN

2.1) DOBIJANJE - IZ ZEMNOG VOSKA (OZO_KERITA) / DESTILACIJOM NAFTE

2.2) OSOBINE - BEZBOJNI/BELI PROVIDNI KOMAD KRISTALNE STRUKTURE . POD PRSTIMA JE MASAN. BEZ MIRISA I UKUSA.

LAKO SE RASTVARA U BENZINU , SLABIJE U HLOROFORMU , ETRU I ETARSKIM ULJIMA , MASTIMA ,…

2.3) DOKAZIVANJE - ZAGREVANJEM SE RAZGRAUJE (TOPI)

2.4) NEČISTOĆE - ISPITUJE SE NA PRISUSTVO : BOJA , ALKALIJA I KISELINA , SULFATA , ORGANSKIH PRIMESA , OSTATKA POSLE ŽARENJA.

2.5) UPOTREBA - KAO EKSCIPIJENS/MASNA PODLOGA I PRI IZRADI PODLOGA SA VAZELINOM KAKO BI SE SMANJIO VISKOZITET VAZELINA I ZA PRAVLJENJE VEŠTAČKOG VAZELINA

2.6) ČUVANJE - NA HLADNOM MESTU

3.) ŽUTI VAZELIN

3.1) DOBIJANJE - IZ OSTATKA DESTILACIJE NAFTE IZ KOJE SU IZDVOJENI PARAFINI

DOBIJENI OSTATAK SE ZAGREVA SVE DOK SE NE IZGUBI MIRIS , ZATIM OBRAĐUJE NA 50*C AKTIVNIM UGLJEM.

PREČIŠĆAVANJE SE VRŠI : ALKALNIM HIDROKSIDIMA I VODOM

I ONDA SE PREDESTILIŠE .

3.2) OSOBINE - TO JE SVETLOŽUTA/ŽUTA POLUPROVIDNA I POLUČVRSTA VISKOZNA (LEPLJIVA) MASA . SKORO JE BEZ MIRISA I UKUSA. LAKO SE RASTVARA U : HLOROFORMU , ETRU I BENZINU . TEŠKO SE RASTVARA U : ETANOLU , A U VODI I GLICEROLU SE NE RASTVARA. DOBRO SE MEŠA SA MASNIM I ETARSKIM ULJIMA

3.3) DOKAZIVANJE - ZAGREVANJEM SE TOPI NA VODENOJ PARI I PRELAZI U BISTRU ŽUTU TEČNOST .

3.4) NEČISTOĆE - ISPITUJE SE NA PRISUSTVO : VEŠTAČKOG VAZELINA (MIKROSKOPSKI) , BOJA , ALKALIJA I KISELINA , MASTI I SMOLA , ORGANSKIH PRIMESA , …

3.5) UPOTREBA - KAO EKSCIPIJENS

3.6) ČUVANJE - U DOBRO ZATVORENOJ POSUDI NA HLADNOM MESTU ZAŠTIĆENOJ OD SVETLOSTI

4.) BELI VAZELIN

4.1) DOBIJANJE - PREČIŠĆAVANJEM ŽUTOG VAZELINA DOK NE POSTANE SKORO BEZBOJAN

MOŽE SE OBRAĐIVATI I HEMIJSKIM PUTEM .

STAJANJEM NA VAZDUHU OKSIDIŠE (KISELA REAKCIJA) I DODAJU SE ANTIOKSIDANSI (TOFOKEROL)

4.2) OSOBINE - TO JE BELA / ZELENKASTO-BELA POLUPROVIDNA I POLUČVRSTA VISKOZNA MASA BEZ MIRISA I UKUSA

LAKO SE RASTVARA U : HLOROFORMU , ESTRU I BENZINU . SLABO U ETANOLU I NE RASTVARA SE U VODI I GLICEROLU. DOBRO SE MEŠA SA MASNIM I ETARSKIM ULJIMA

4.3) DOKAZIVANJE - ZAGREVANJEM NA VODENOJ PARI (BISTRA ZELENKASTA TEČNOST)

4.4) NEČISTOĆE - ISPITUJE SE NA PRISUSTVO : BOJA , VEŠTAČKOG VAZELINA (MIKROSKOPSKI) , ALKALIJE I KISELINA , MASNOĆE , SMOLU , ORGANSKE PRIMESE , …

4.5) UPOTREBA - KAO EKSCIPIJENS / MASNA PODLOGA ZA LEKOVE KOJI DELUJU POVRŠINSKI I POGODAN JE ZA IZRADU MASTI SA ANTIBIOTICIMA KOJI SU NESTABILNI U PRISUSTVU VODE

4.6) ČUVANJE - U DOBRO ZATVORENOJ POSUDI NA HLADNOM MESTU ZAŠTIĆENOJ OD SVETLOSTI

3.) Jedinjenja natrijuma (Natrijum hlorid & soda bikarbona)

1.) Natrijum - hlorid (kuhinjska so)

To je veoma rasprostranjeno jedinjenje i ujedno je glavni sastojak morske vode , a takođe ga ima i u slanim izvorima

1.1) Dobijanje - Iz prirodnih izvora :

Morske vode - isparavanjem vode u plitkim basenima pod uticajem sunčane toplote / smrzavanjem u severnijim krajevima - gde se dobija prvo skoro čist led gde ostaje koncentrovani rastvor natrijum-hlorida koji se isparavanjem prerađuje u čvrst natrijum-hlorid

Rude - Dobija se rudarski na mestima gde ima velikih naslaga soli u zemlji

Ovako dobijena so obema metodama nije hemijski čista i zahteva dalje prečišćavanje.

A čist NaCl se dobija uvođenjem do zasićenja gasovitog hlorovodnika / dodavanjem koncentrovane hloridne kiseline u zasićen rastvor NaCl

1.2) Osobine - To je bezbojan , kockasti kristal / prašak bez mirisa slanog ukusa . Lako se rastvara u vodi.

1.3) Dokazivanje - Bojom plamena koja je žuta boje , a hloridni jon pomoću rastvora srebro-nitrata

1.4) Nečistoće - Ispituje se na prisustvo : sirove soli iz koje se dobija (kalcijum-sulfat i magnezijum - sulfat , magnezijum-hlorid) , supstancije dodate zbog hidroskopnosti (kalcijum-fosfat ili natrijum-fosfat), jodid - koji se dodaje zbog suzbijanja gušavosti kod ljudi (jodirana so) , slobodnu hloridnu kiselinu , barijum , amonijak , arsen , teških metala , gvožđa , sulfata , kalcijuma , …

1.5) Određivanje sadržaja - metodom precipitacije po Moru

1.6) Upotreba - 0,9%-tni rastvor NaCl u medicini koji je izotoničan sa krvlju - kao infuzija elektrolita / zamena krvne plazme , kao rastvor koji deluje na diurezu i metabolizam protiv trovanja , za razna ispiranja , kao začin u ishrani i sredsstvo za konzervisanje , u tehničke svrhe

Koncentracije NaCl od 15% i više sprečavaju razvoj i razmnožavanje mikroorganizama ali ih ne uništavaju

1.7) Čuvanje - U dobro zatvorenoj posudi na suvom mestu

Inkompatibilnost - soli srebra,olova i žive

2.) Natrijum - hidrogenKarbonat (soda bikarbona)

2.1) Dobijanje - Na razne načine :

ako se vodeni rastvor natrijum-karbonata / sode zasiti karbon dioksidom

iz čvrste kristalne sode ako se ona zasiti karbon-dioksidom

nastajanjem natrijum-hidrogenkarbonata kao međuproizvoda pri fabrikaciji sode po Solvejevom postupku (najv. način)

2.2) Osobine - To je beli kristalni prašak bez mirisa slabo alkalnog i slanog ukusa. Rastvara se u vodi

2.3) Dokazivanje - bojom plamena

2.4) Nečistoće - neutralni karbonat , amonijak , arsen , kalijum ,hlorid , kalcijum , sulfat , …

2.5) Određivanje sadržaja - metodom neutralizacije

2.6) Upotreba - kao sredstvo protiv viška želudačne kiseline (hiperaciditet) . Kao antacid (sa neželjenim efektima povraćanje , nadimanje) , kao blago laksantno sredstvo , kao prašak za pečenje ,

2.7) Čuvanje - u dobro zatvorenoj posudi na hladnom mestu

Inkompatibilnost - kiseline , soli teških metala i zemno-alkalnih metala i alkaloidi.

Sinonim : Natrijum-bikarbonat

4.) Jedinjenja kalijuma (Kalijum-hlorid & kalijum-permanganat)

Kalijum je rastprostrajen u prirodi i nalazi se u obliku raznih jedinjenja (silikata u granitu , štatsfurskim naslagama)

Takođe kalijumove soli se upotrebljavaju u poljoprivredi kao veštačko đubrivo

A joni kalijuma (kao i natrijuma) su važni za : funkciju srca , skeletne muskulature i nerava

Unosi se hranom biljnog porekla

1.) Kalijum - hlorid

Veoma malo se u lečenju upotrebljava , ali je važan kao polazni materijal za dobijanje ostalih kalijumovih jedinjenja

1.1) Dobijanje - Iz minerala “Karnalita” koji se pri rastvaranju raspada na komponente od kojih je i sastavljen (kalijum hlorid i magnezijum hlorid) i kalijum-hlorid se teže rastvara.

1.2) Osobine - To je bezbojni kristal / beo kristalni prašak bez mirisa slabo-gorkog ukusa i lako se rastvara u vodi.

1.3) Dokazivanje - bojom plamena (ljubičaste boje) , a hlorid pomoću rastvora srebro-nitrata

1.4) Nečistoće - barijum,amonijak,kalcijum,arsen,sulfat,teški metali,bromid,jodid,…

1.5) Određivanje sadržaja - metodom precipitacije po Moru

1.6) Upotreba - kao diuretik u malim kol. (toksičan) , kod hipo-kalijemije

1.7) Čuvanje - u dobro zatvorenoj posudi

2.) Kalijum - permanganat (hipermangan)

2.1) Dobijanje - Na mangan-dioksid se dluje alkalnim hidroksidima u prisustvo oksidacionih sredstava (kalijum-hlorat) gde nastaju zeleni manganiti

Daljom oksidacijom (hlorom) nastraje permanganat

A u novije vreme elektrolitički , oksidacijom manganata između elektroda gvožđa/nikla (kalijum-hidroskid daje kiseonik kao rastvarač) , dok manganati kuvanjem sa vodom prelaze u permanganate

2.2) Osobine - To je tamno-ljubičast kristal metalnog sjaja bez mirisa , gorkog ukusa. Umereno se rastvara u vodi (vodeni rastvor je crveno-ljubičast)

2.3) Dokazivanje - Kalijum bojom plamena , a permanganat na osnovu oksidacionih osobina (oksidiše gvožđe II - u gvožđe III sulfat) i rastvor permanaganata se obezbojava

2.4) Nečistoće - Prvo mora da se permangant pretvori u mangan-dioksid (dejstvom alkohola na permanganat)

Ne sme da sadrži : nitrate,hloride,sulfate,hlorate

2.5) Određivanje sadržaja - Jodometrijski (indirektnom metodom)

2.6) Upotreba - Kao antiseptik & oksidacioni antidot , a u obliku rastvora za ispiranje raznih vrsta rana i sluzokoža . Takođe protiv trovanja ali samo u slučaju kada otrovi nisu još uvek resorbovani.

2.7) Čuvanje - U dobro zatvorenoj posudi zaštićenoj od svetlosti

Inkompatibilnost : redukciona sredstva

5.) Jedinjenja amonijuma (Amonijum-hlorid / Nišador)

Joni amonijuma su sastavni deo krvi.

Ako se u krvotok unesu peroralno u vidu rastvora amonijumovih soli deluju slično strihninu - izazivaju grčeve , dok soli amonijuma unete peroralno su većinom bezopasne (org. ih brzo metaboliše).

1.) Amonijum - hlorid / Nišador

1.1) Dobijanje - iz amonijaka koji nastaje ili kao sporedan proizvod pri fabrikaciji gasa za osvetljenje (koksa) / sintezom iz elemenata ako se uvodi u hloridnu kiselinu

po Solvejevom postupku dobijanja sode

1.2) Osobine - To je beo kristalni prašak bez mirisa , slanog ukusa i lako se rastvara u vodi

1.3) Dokazivanje - pomoću natrijum-hidroksida , a hlorid rastvorom srebro-nitrata

1.4) Nečistoće - alkalije , kiseline , barijum , arsen , tiocijanate , teške metale , sulfate , …

1.5) Određivanje sadržaja - metoodm precipitacije po Moru

1.6) Upotreba - kao ekspektorans ali retko se koristi , kao diuretik u većim dozama gde se javlja acidoza (kisela mokraća) što je važno kod oboljenja kao što su : cistitis , pijelitis i sl …

Takođe protiv hroničnog trovanja olovom , i u veterinarskoj medicinii i industriji boja

1.7) Čuvanje - U dobro zatv. posudi

1.8) Inkompatibilnost : Alkalije

6.) Jedinjenja magnezijuma (Magnezijum-oksid & Talk)

Jedinjenja magnezija se nalaze u prirodi u velikim kol (magnezit mineral , dolomit , kizerit , …)

Elementarni magnezijum ima primenu u avionskoj industriji (tehničke svrhe)

Ukoliko se magnezijumove soli unesu u krvotok - deluju toksično/otrovno odn. parališu centar za regulaciju temperature tela gde nastaje snižena temperatura . Intravenozne injekcije izazivaju narkozu koja se otklanja davanjem kalcijumovih soli - antagonično delovanje

Ova jedinjenja se dela na ona koja su rastvorljiva u vodi (Mag.oksid) i ona koja nisu (mg.sulfat)

1.) Magnezijum - oksid

1.1) Dobijanje - Žarenjem Mg-SupKarbonata gde mora da se vodi računa o temp. da ne pređe 300*c jer se tada stvara teški magnezijum-oksid koji se ne koristi u terapiji a dobija se žarenjem Mg-karbonata

1.2) Osobine - To je beo i lagan , sitan prašak slabo-alkalnog ukusa.

U vodi se skoro ne rastvara i vodeni rastvor deluje alkalno.

A , lako se rastvara u : razblaženim kiselinama i gradi soli

1.3) Dokazivanje - Rastvaranjem u razblaženoj Acetatnoj kiselini i reakciji sa Amonijum-hloridom , amonijakom i natrijum-hidrogenFosfatom gde nastaje beo kristalni talog Mg-Amonijum-Fosfata

1.4) Nečistoće - arsen ,kalcijum,hlorid,teške metali,gvožđe,sulfati

1.5) Određivanje sadržaja - Višak standarnog rastvora hloridne kiseline u kojoj se rastvori supstancija titRira std. rastvorom Natrijum-Hidroksida uz indikator Metil-Oranž

1.6) Upotreba - Kao sredstvo za neutralisanje viška želudačne kiseline (Antacid) i njegovo dejstvo je bolje od sode bikarbone.

Ako se uzima u većoj kol. deluje laksantno , a takođe se i upotreblajva kao antidot pri trovanju kiselinama.

1.7) Čuvanje - u dobro zatv. posudi (ako se nepropisno čuva privlači karbon-dioksid iz vazduha i prelazi u karbonat)

2.) Talk

Talk je prečišćen prirodni i hidratizovani Mg-Silikat (mala kol.)

2.1) Dobijanje - Iz prirodnog izvora obrađivanjem vrućom hloridnom kiselinom. A preostali talog se ispere i suši.

2.2) Osobine - To je beo sitan prašak , masan pod prstima skoro bez mirisa i ukusa.

Ne rastvara se u vodi i razblaženim kiselinama i pri žarenju se ne menja.

2.3) Dokazivanje - Žarenjem sa smešom Natrijum-Karbonata i Kalijum-Karbonata Talk se prevodi u rastvorni silikat i magnezijum-oksid

Onda se Mg-Oksid rastvara u kiselinama i time dokazuje magnezijum dok se silikat taloži dodatkom kiseline kao nerastvorna silikatna kiselina

2.4) Nečistoće - alkalije i kiseline,teške metale,gvožđe,soli rastvorljive u vodi i kiselinama

2.5) Upotreba - Kao konstituens - za posipanje pilula i granula.

Kao indiferentan prašak za posipanje rana (u obliku pudera pokriva kožu i sprečava razne fizičko-hemijske nadražaje)

U kozmetici - za izradu pudera i ima još i industrijsku primenu

7.) Jedinjenja kalcijuma (Kalcijum-hlorid & Žareni Kalcijum-Sulfat)

Jedinjenja kalcijuma su veoma rasprostranjena u prirodi (fluorit,tahidrit,kalcit,aragonit od minerala)

Kalcijum učestvuje u izgradnji kostiju i ulazi u sastav telesnih tečnosti ćelija. Važan je faktor koagulacije krvi takođe.

Hranom se obično unose dovoljne kol. ovih jedinjenja.

Nedovoljno iskorišćenje kalcijuma naročito u mladosti se manifestuje deformacijom kostiju (Rahitisa)

Injekcije kalijumovih soli rastvorljivih u vodi deluju povoljno kod nekih alergijskih manifestacija - bronhijalne astme.

1.) Kalcijum - hlorid

On se nalazi u malim kol. u morskoj vodi , mineralnim vodama i kao mineral tahidrit.

1.1) Dobijanje - Rastvaranjem čistog Krečnjaka (Mramora) u hloridnoj kiselini

1.2) Osobine - To je bezbojan i providan higroskopni kristal bez mirisa , slanog i gorkog ukusa. Veoma se lako rastvara u vodi.

1.3) Dokazivanje - Pomoću rastvora Amonijum-oksolata gde nastaje beli talog Kalcijum-Oksolata , a hlorid pomoću rastvora srebro-nitrata

1.4) Nečistoće - barijum,amonijak,arsen,sulfate,teške metale i magnezijum

1.5) Određivanje sadržaja - KompleksoMetrijski

1.6) Upotreba - Kod nedostatka kalcijuma.

U obliku injekcija kod alergija , sezonske groznice i bronhijalne astme.

Deluje adstrigentno pa se koristi i kao hemostatik.

Za pravljenje smeša za hlađenje odn. pomešan sa ledom može da snizi temp. na -55*C

A bezbodni kaclijum kao dehidraciono sredstvo

1.7) Čuvanje - U dobro zatv. posudi (ZaparaFinisanoj) zbog higroskopnosti

Inkompatibilnost : Rastvori karbonata , sulfata & fosfata

2.) Žareni Kalcijum-Sulfat / Pečeni gips

2.1) Dobijanje - Zagrevanjem prirodnog dihidratnog oblika na temp. od 120-170*C gde dihidrat gubi oko 75% kristalne vode i prlazi u metaStabilan-poluhidrat.

A Zagrevanjem na 600*C prelazi u pečeni gips koji nema sposobnost vezivanja vode i koji se ne upotrebljava.

2.2) Osobine - U čistom stanju to je supstancija bele boje u obliku sitnog/amorfnog praška bez mirisa i ukusa.

U vodi se teško rastvara , a rastvara se u razblaženim kiselinama.

Pomešan sa vodom daje masu koja se pretvara u čvrst dihidrat gde se oslobađa toplota.

2.2) Dokazivanje - Zasićen rastvor u razblaženoj hloridnoj kiselini za dokazivanje kalcijuma i sulfata.

2.3) Nečistoće - ne ispuju se , već samo sposobnost vezivanja vode i građenja čvrste kompaktne mase

2.4) Ispitivanje vrednosti - Izvodi se proverom brzine očvršćavanja pri mešanju sa vodom u odr. srazmeri

2.5) Upotreba - Za pravljenje gipsanih zavoja.

Uklanjanje gipsa se vrši koncentr. rastvorom Natrijum-hlorida .

Ovim rastvorom se čiste i ruke od gipsa.

2.6) Čuvanje - u dobro zatv. posudi na suvom mestu zbog toga što lako privlači vlagu iz vazduha

8.) Jedinjenja cinka (Cink-oksid & Cink-hlorid) / (9)

Cink je metametal odn. nije tipičan metal.

Loš je provodnik toplote i elektriciteta

Prisustvo cinka je važno u hormonu insulinu i enzimu KarboAn-hidrazi.

Nalazi se u zubima , nervnom sistemu i polnim žlezdama kod čoveka , a takođe ga ima i u životnim namirnicima.

Toksičnost ovih jedinjenja su mala , a hronična vrlo retka (cinkova groznica kod metalskih radnika)

Letalna doza : 3-5g cink-sulfata / hlorida

Antidot : BAL (dimerKAPTOpropanol)

U prirodi se nalazi u obliku :

Sulfidnih ruda (mineral sfalerit) i

Karbonitnih ruda (smitsonit)

Proces dobijanja metalnog cinka :

I faza - prženje/pečenje na vazduhu (kako bi se ruda pretvorila u oksid)

II faza - Redukicja dobijenog oksida u metal

Kao sporedni produkt javlja se “Sulfur-dioksid” koji se posebnim cevima odvodi u reaktore za proizvodnju sulfatne kiseline po kontakntom postupku

Da bi se pržena ruda redukovala , ona se meša sa zdrobljenim Koksom i zagreva do 1400-1450*C u glinenim reTORTAMA.

Takođe se za dobijanje metalnog cinka primenjuje i elektroliza nekih cinkovih soli.

Inače , cink se koristi za :

proizvodnju električnih i suvih baterija

za pocinkovani lim

leguru mesinga / novog srebra i delta metala

A , elementarni cink se u analitičkoh hemiji koristi za dokazivanje nitrata.

Dobro je redukciono sredstvo u kiseloj i baznoj sredini.

1.) Cink - oksid (Cinkovo belilo)

1.1) Dobijanje - Žarenjem cinka na vazduhu , zatim uvuđenjem para u komore za kondenzaciju gde se sakuplja prah oksida.

Oficinalni preparat - dobija se žarenjem baznog karboata sve dok masa ne prestane da daje reakciju na karbonate.

1.2) Osobine - To je beo , sitan amorfni prašak bez mirisa i ukusa.

Ne rastvara se u vodi i koncentrovanom etanolu.

Lako se rastvara u kiselinama i alkalijama , a cink-oksid i u amonijaku.

Uvođenjem hidrogen-sulfida u nastali kompleks izdvaja se beo talog cink-sulfida.

1.3) Dokazivanje - Žarenjem cink-oksid požuti , a kada se ohladi pobeli.

1.4) Nečistoće - arsen,nitrate,karbonate,gvožđe,bakar,hlorid,aluminijium,…

1.5) Određivanje sadržaja - kompleksoMetrijski

1.6) Upotreba - u mastima i pastama .

Kao supstancija koja deluje adstrigentno i sredstvo koje suši (kod ekcema i čireva)

1.7) Čuvanje - u dobro zatvorenim posudama jer može da reaguju sa karbon-dioksidom iz vazduha

2.) Cink-hlorid

2.1) Dobijanje - destilacijom cink-sulfata sa kalcijum-hloridom / sagorevanjem cinka u atmosferi hlora

A onaj koji se koristi u farmaciji se dobija rastvaranjem čistog cink-oksida u hloridnoj kiselini pa se obrađuje hlorom i onda filtrira i uparavnjem rastvarača dobija se cink-hlorid u obliku kristala.

2.2) Osobine - To je beo kristalni prašak / štapić koji je vrlo higroskopan i lako se rastvara u vodi , alkoholu , etru i glicerolu

2.3) Dokazivanje - Prilikom zagrevanja se topi , delimično sublimiše i prelazi u cink-oksid , a hloridni jon pomoću rastvora srebro-nitrata

2.4) Nečistoće - karbonati,gvožđe,nerastvorljive primese,bakar,aluminijum.,zemnoalkalne metale,teške metale,hloride,alkalije,arsen,…

2.5) Upotreba - Kao kaustično sredstvo, a razblaženi rastvori kao adstrigensi (podstiču zarastanje rana) i antiseptici.

2.6) Čuvanje - u dobro zatvorenoj posudi

9.) Živa i jedinjenja žive (Živa-II-Aminohlorid & Žuti Živa - II - oksid) / (10)

Živa je živo/tečno srebro (Teofrast/Dioskird)

Elementarna (Slobodna) živa u prirodi je malo rasporstranjena

A , ležišta slobodne žive se nalaze duž linija dubokih vulkanskih poremećaja (cinabarit je glavna ruda).

Dobija se industrijski iz cinabarita tako što se :

I - suva sulfidna ruda melje / usitnjava do odr. stepena

II - zatim prži u odr. pećima koje su sl. onima za dobijanje gvožđa

III - prilikom prženja sulfid žive se prevodi u oksid

IV - dalje se oksid raspada zbog nestabilnosti na visokim temp. na slobodnu živu i oksigen

V - Živa zatim destiliše i hvata se u sudovima od gline / kamena gde se kondenzuje u obliku kapljica i ona nije čista.

VI - Zatim se odvaja od primesa ceđenjem kroz Jelensku kožu

VII - A finalno prečišćavanje se obavlja vakuum - destilacijom

Živa je srebrnasto-beo metal i jedini koji je tečan na običnoj temp.

Tačka topljenja : -38*C

Tačka ključanja : 356,5*C

Velike je relativne gustine.

Na sobnoj temp daje vel. kol. pare koja je toksična

Rastvara se u koncentrovanoj sulfatnoj kiselini uz oksido-redukciju odn. živin sulfat nastaje kada je živa u višku , a živin-ii-sulfat kada je sulfatna kiselina u višku.

Živa ima osobinu da rastvara dr. metale gradeći amalgame

Za identifikaciju žive su dovoljne njene fizičke osobine

Ima veliku primenu u fizičkim aparatima (termometri,barometri)

Takođe se upotrebljava i za proizvodnju cinobera , za pravljenje detonatora (merkurifulmata) , za pravljenje plombi u stomatologiji takođe.

Vel. kol. žive troše se za živine lučne ispravljače koji služe za pretvaranje naizmenične struje u jednosmernu (za napajanje električnih vozova)

U farmaciji se elementarna živa koristi za izradu sive maste i proizvodnju nekih preparata.

Toksičnost živinih jedinjenja počiva na reakciji sa enzimima koji sadrže SUMPOR i zavisi od načina vezivanja.

Najmanje je toksičan : živa-II-sulfid koji je nerastvorno jedinjenje , dok su rastvorljiva živina jedinjenja toksična.

Udisanje živinih para dovodi do hroničnog trovanja što se manifestuje oštećenjem nervnog sistema , glavoboljom , drhtanjem prstiju i oblnom salivacijom i zapaljenjem sluzokože.

Vidljivi znak hroničnog trovanja jeste taloženje živa-II-sulfida na desnima zuba.

Akutna trovanja se manifestuju intenzivnim lučenjem pljuvačke , diurezom koja nastupa usled direktnog dejstva na bubrege preko smanjeme resorpcije jona hlorida i povraćanjem.

Antidot : BAL

1.) Živa-II- AminoHlorid / Netopivi beli precipitat

1.1) Dobijanje - Dejstvom amonijaka na rastvor sublimata pod odr. uslovima

1.2) Osobine - To je beli amorfni prašak bez mirisa , metalnog ukusa.

Ne rastvara se u vodi , etanolu i etru

A , rastvara se u razblaženim mineralnim kiselinama uz zagrevanje

1.3) Dokazivanje - Zagrevanjem supstancija požuti zatim posmeđi gde se razvija amonijak i nastaje beli sublimat

A , sa amonijum-hloridom reaguje i prelazi u topivi precipitat

1.4) Nečistoće - merkuri-hlorid

1.5) Određivanje sadržaja - KompleksoMetrijski

1.6) Upotreba - u obliku masti kod afekcija oka i kao Dermo-antiseptično sredstvo

U veterin. med. daje se protiv hroničnih ekcema i parazitnih oboljenja kože

1.7) Čuvanje - odvojeno pod ključem označeno belim slovima na crnoj podlozi naziv supstancije i najveća poj. dn. doza

Inkomaptibilnost : alkalne supstancije , jodidi , jod i natrijum-tiosulfat

2.) Žuti živa - ii - oksid

2.1) Dobijanje - iz živa - ii hlorida i natrijum hidroksida

Nastali talog se ostavi uz mešanje na mesto zaštićeno od svetlosti

Zatim se odvoji talog , ispere mlakom vodom i suši na temp. do 30*C

U zavisnosti od temp. na kojoj se reakcija vrši , boja oksida varira od žute-narandžaste što je takođe uslovljeno vel. čestica

2.2) Osobine - To je vrlo sitan i težak žut/narandžast amorfni prašak bez mirisa .

Ne rastvara se u vodi i etanolu , a rastvara se u razblaženim kiselinama.

Na svetlosti potamni (usled razgradnje na oksigen i elementarnu živu).

2.3) Dokazivanje - Ponašanje supstancije pri zagrevanju gde se stvara proizvod crvene boje koj daljim zagrevanjem potamni , a kada se ohladi postane žut

2.4) Nečistoće - živa-I-soli i hlorida

2.5) Određivanje sadržaja - KompleksoMetrijskom titracijom

2.6) Upotreba - u obliku masti kao dermoAntiseptik

2.7) Čuvanje - u dobro zatvorenoj posudi daleko od svetlosti

Inkompatibilnost : Kiseline , halogenidi , šećer i arapska guma.

10.) Jedinjenja bora (Boratna kiselina) / (11)

Bor ima određenu terapijsku primenu koja je ograničena na derivaate boratne kiseline.

Inače je oligoElement za biljke , ali nije utvrđeno da je potreban i čovečjem organizmu.

Ne javlja se slobodan u prirodi , ali se javlja kao boratna kiselina u vidu borata

Dok je slobodni bor teško dobiti u čvrstom stanju , a obično se dobija zagrevanjem oksida sa natrijumom/kalijumom tako što se masa kuva sa razblaženom hloridnom kiselinom , dok amorfni bor ostaje kao crni prah.

Takođe se dobija i elektrolizom bor - III - oksida na visokim temp. od 1100*C

Kristalni bor - dobija se rastvaranjem Bora u istopljenom aluminijumu na viskom temp.

Iz izvora se pri hlađenju talože kristali bora koji se zatim odvajaju

Do skoro nije imao neku primenu slobodni bor , a sada se koristi u obliku kalcijum-borida kao sredstvo za oduzimanje oksigena od metala.

Boraks i boratna kiselina - imaju industrijski značaj u onim legurama gde se traži trvdoća , visoka tačka topljenja i otpornost prema koroziji

1.) Boratna kiselina

1.1) Dobijanje - iz Vulkanskih mlazeva pare koji izbijaju na temp. između 90-120*C iz fumarola (Toskanske močvare) koji sadrže male kol ove kiseline

Pare se kondenzuju u lagunama i postepeno voda iz laguna postaje sve bogatija ovom kiselinom

Uparavanjem te vode može se dobiti boratna kiselina u kristalnom stanju

Takođe se dobija iz kalcijum-borata.

Ruda se melje i meša sa ključalom vodom i obrađuje sulfatnom kiselinom pri čemu nastaje boratna kiselina

Hlađenjem boratna kiselina se javlja u kristalnom obliku

1.2) Osobine - To je veoma slaba kiselina

Nalazi se u obliku bezbojnih i sjajnih ljuspastih kristala / belog kristalnog praška i pod prstima je masna

Kiselo-gorkog zatim sladunjavog ukusa

U hladnoj vodi se slabo rastvara , a lakše u ključaloj i u glicerolu

1.3) Dokazivanje - Zagrevanjem se topi , gubi vodu i nadima se

Zatim prelazi u staklenu masu.

Boratna kiselina sa etanolom i nekoliko kapi sulfatne kiseline gradi estar koji kada se zapali gori zelenim plamenom

1.4) Nečistoće - gvođže , kalcijum , arsen , teški metali , magnezijum , sulfat , hlorid , borata i kiselina

1.5) Određivanje sadržaja - Ne može acidimetrijski jer je aciditet fenolftaleina kao indikatora veći u odnosu na boratnu kiselinu

Već se ona meša sa glicerolom i tako dobija glicerol-boratna kiselina koja je jaka i jednobazna i može se odrediti acidometrijski

1.6) Upotreba - kao blagi antiseptik i keratoplastik .

Kao sastojak masti,rastvora ili zavojnog materijala

U zadnje vreme se ukazuje i to da je boratna kiselina relativno toksična (prašak za lečenje rana i opekotina) , dok je u nekim zemljama upotreba ove kiseline zabranjena

1.7) Čuvanje - u dobro zatvorenoj posudi

11.) Jedinjenja aluminijuma? / (12)

Aluminijum je oligoelement i potreban je biljkama

Veoma je rasprostranjen u prirodi

Ne javlja se slobodan nego u jedinjenjima (oksida,silikata,…)

Inače je plavičasto-beo metal koji se može uglačati do visokog sjaja

Dobar je provodnik toplote i elektriciteta

Elementarni / slobodni aluminijum nema značaja u lečenju , a više ima u industriji (avionskoj)

1.) Aluminijum-hidroksid

1.1) Dobijanje - Kao koloidni talog kada se amonijaku / alkalnom karbonatu dodaju neke aluminijumove soli

Javlja se u 2 kristalna oblika : kao koloidan i amorfan

1.2) Osobine - To je beli , amorfni prašak bez mirisa i ukusa.

Ne rastvara se u vodi i etanlo , a rastvara se u natrijum-hidroksidu .

Sa razblaženim kiselinama daje želatinoznu masu

1.3) Dokazivanje - sa Natrijum-hidroksidom gradi aluminate i ponovo se taloži dodavanjem amonijum-hlorida

1.4) Nečistoće - amonijum,arsen,teški metali,hlorid,sulfat,…

1.5) Određivanje sadržaja - kompleksometrijski

1.6) Upotreba - kao antacid i adstrigens

1.7) Čuvanje - u dobro zatv. posudi

2) Aktivni/Medicinski ugalj

Dva osnovna oblika elementarnog/slobodnog ugljenika : dijamant i grafit

Kao elementarni ugljenik je bez mirisa i ukusa , teško se topii ima visok napon pare

Jedino se rastvara u rastopljenom gvožđu,niklu i kobaltu

Poseban oblik ugljenika značajan za medicinu je “Amorfni” ugljenik koji je sl. grafitgu i nastaje prilikom ugljenisanja odn. razaranja organskih supstanci (suvom destilacijom) ali ne dobija se kao čist.

Čist amorfni ugljenik se dobija zagrevanjem organskih jedinjenja koja sadrže dosta ugljenika pri nedovoljnom prisustvu vazduha

Dok posebno obrađen amorfni ugljenik daje “Aktivni ugalj” koji ima izrazitu adsoprcionu sposobnost .

Upotrebljava se kao sredstvo za filtriranje i adsopricju bojenih i mirisnih materija , kao gastrointestinalni adsorbens i antidot pri trovanju.

1.1) Dobijanje - iz biljnog/životinjskog materijala (drvo lipe za med.svrhe)

Dejstvom oksidacionih gasova na ugrejani drveni ugalj na temp od 800-1200*C

Metod impregnacije (cink-hlorid,kalijum-hlorid,…) a organski materijal drvo

Materijal se žari bez prisupa vazduha , pa se ispere vodom i hloridnom kiselinom i ponovo vodom pa osuši i usitni.

Sposobnost adsorpcije zavisi od veličine čestica , što su one sitnije adsorpcija je veća.

Aktivni ugalj adsobruje tečnosti i gasove , pri adsorpciji tečnosti oslobađa se toplota

12.) Pneumonija (Osnovi kliničke farmacije / OD)

TO JE ZAPALJENSKO OBOLJENJE PLUĆA KOJE MOŽE BITI AKUTNOG I HRONIČNOG TIPA. PNEUMONIJE SE DELE NA PRIMARNE I SEKUNDARNE. PRIMARNE PNEUMONIJE SU ZAPALJENJA DO TADA NETAKNUTOG PLUĆNOG TKIVA, A SEKUNDARNE PNEUMONIJE SU ONA ZAPALJENJA KO KOJIH SU VEĆ POSTOJALA PRETHODNA OŠTEĆENJA PLUĆA IZAZVANA NEKIM DRUGIM OBOLJENJEM ILI NOKSOM.

PRIMARNA PNEUMONIJA. - NA OSNOVU UZROČNIKA DELI SE NA BAKTERIJSKE, ATIPIČNE (VIRUSNE) I POSEBNE VRSTE (HRONIČNE, GLJIVIČNE). OD BAKTERIJSKIH PNEUMONIJA KARAKTERISTIČNA JE LOBARNA (KRUPOZNA). ONA ZAHVATA DEO REŽNJA ILI CEO REŽANJ JEDNOG PLUĆNOG KRILA. AKO JE ZAHVAĆEN JEDAN SEGMENT ILI VIŠE SEGMENATA JEDNOG REŽNJA, TADA SE GOVORI O BRONHOPNEUMONIJI.

ETIOLOGIJA. – PRE ANTIBIOTSKE ERE PNEUMONIJE SU IZAZIVALE PNEUMOKOKE. U DANAŠNJE VREME PNEUMOKOKE SE REĐE SREĆU, DOK SU ČEŠĆI UZROČNICI STREPTOKOKE, STAFILOKOKE I BAKTERIJE IZ GRUPE KOLI.

KLINIČKA SLIKA. – LOBARNA, KRUPOZNA PNEUMONIJA POČINJE NAGLO, GROZNICOM I VISOKOM TEMPERATUROM KOJA SE KREĆE DO 40ºC, CRVENILOM U LICU, KAŠLJEM, ISKAŠLJAVANJEM ISPLJUVKA CIGLASTE BOJE I PROBODIMA U GRUDIMA. TEMPERATURA SE ODRŽAVA NA ISTOJ VISINI I DO NEDELJU DANA. JAVLJA SE HERPES NA LICU I USNAMA. JEZIK JE SUV I OBLOŽEN. ČESTA JE POJAVA CIJANOZE. BROJ OTKUCAJA SRCA JE I DO 120 U MINUTU, A PULS JE SLABO OPIPLJIV. ARTERIJSKI PRITISAK SE SMANJUJE.

ATIPIČNA PNEUMONIJA. - NAJČEŠĆI UZROCI U DEČJEM UZRASTU SU VIRUSI Respiratornog Sistema, A U ODRASLIH MICOPLASMA PNEUMONIAE. INKUBACIJA ZA SVE VIRUSNE PNEUMONIJE IZNOSI IZMEĐU 5 I 19 GODINA, A STVORENI IMUNITET MOŽE DA TRAJE NEKOLIKO GODINA. ATIPIČNE PNEUMONIJE POČINJU OPŠTOM SLABOŠĆU I MALAKSALOŠĆU, TEMPERATUROM DO 38ºC, KAŠLJEM I OSKUDNIM ISKAŠLJAVANJEM. TOK BOLESTI JE BLAŽI UKOLIKO SE NE NADOVEŽE BAKTERIJSKA INFEKCIJA. NE POSTOJI SPECIFIČNO ANTIVIRUSNO SREDSTVO ZA LEČENJE OVIH OBLIKA PNEUMONIJA. SLUČAJEVI U KOJIMA SE NE JAVLJAJU KOMPLIKACIJE LEČE SE ASPIRINOM, ČAJEVIMA, SREDSTVIMA ZA SMIRIVANJE KAŠLJA, UZ OBAVEZNO LEŽANJE. UKOLIKO SE NADOVEŽE BAKTERIJSKA INFEKCIJA, LEČENJE SE NASTAVLJA UPOTREBOM ANTIBIOTIKA ŠIROKOG SPEKTRA.

SEKUNDARNA PNEUMONIJA. - OSNOVNA KARAKTERISTIKA SEKUNDARNE PNEUMONIJE JE POGORŠANJE OSNOVNE BOLESTI NA KOJU SE SEKUNDARNA PNEUMONIJA NADOVEZUJE. SEKUNDARNE PNEUMONIJE SE JAVLJAJU KAO KOMPLIKACIJA POPUŠTANJA SRCA , SUPERINFEKCIJA INFARKTA PLUĆA (INFARKTNA PNEUMONIJA) ILI SU TO PNEUMONIJE IZAZVANE PRETHODNIM OBOLJENJIMA BRONHIJA (HRONIČNI BRONHITIS, BRONHIEKTAZIJE), KAO I ASPIRACIONA PNEUMONIJA (UDISANJE POVRAĆANOG SADRŽAJA, POSTOJANJE STRANOG TELA).

DIJAGNOZA. – RADIOLOŠKO ISPITIVANJE - GRAFIJA PLUĆA RENDGEN. I BAKTERIOLOŠKI PREGLED ISPLJUVKA.

SEROLOŠKIM ISPITIVANJEM UTVRĐUJE SE POSTOJANJE VIRUSNIH PNEUMONIJA.

LEČENJE. - ANTIBIOTICI I KORTIKOSTEROIDI I KISEONIK , A U SLUČAJU CIJANOZE I DISPNEJE I KISEONIK.

OD ZNAČAJA SU I PROFILAKTIČKE MERE: POKRETANJE U POSTELJI, DRENAŽNI POLOŽAJ RADI LAKŠEG ISKAŠLJAVANJA, KAO I SPREČAVANJE NASTANKA DEKUBITISA (OTVORENIH RANA).