hemija 7. razred

Šta proučava hemija?

Hemija proučava sastav, strukturu i svojstva materije, kao i promene koje se odvijaju u njoj.

Šta je materija?

Materija je sve što ima masu i zauzima prostor; sve što nas okružuje i od čega smo i mi sami sazdani.

Nabroj tri agregatna stanja materije.

Čvrsto, tečno i gasovito.

Šta su fizička svojstva materije?

Fizička svojstva se mogu posmatrati i meriti bez promene hemijskog sastava supstance (npr. boja, miris, tačka topljenja, gustina).

Šta su valentni elektroni?

Valentni elektroni su elektroni koji se nalaze u najudaljenijoj (valentnoj) ljusci atoma i učestvuju u stvaranju hemijskih veza.

Šta je oktetno pravilo?

Oktetno pravilo je tendencija atoma da postižu stabilnu konfiguraciju sa 8 valentnih elektrona (ili 2 za vodonik) u svojoj spoljnoj ljusci, slično plemenitim gasovima.

Šta je jon?

Jon je atom ili grupa atoma koji je primio ili otpustio elektrone i koji zbog toga ima električni naboj (pozitivan ili negativan).

Šta je katjon?

Katjon je pozitivno naelektrisan jon, nastao kada atom otpušta elektrone.

Šta je anjon?

Anjon je negativno naelektrisan jon, nastao kada atom prima elektrone.

Šta je jonska veza?

Jonska veza je hemijska veza koja nastaje privlačenjem između suprotno naelektrisanih jona (između metala i nemetala).

Šta je kovalentna veza?

Kovalentna veza je hemijska veza koja nastaje deljenjem parova elektrona između dva atoma (najčešće između nemetala).

Šta je polarna kovalentna veza?

Polarna kovalentna veza nastaje kada se elektroni ne dele jednako između atoma zbog razlike u elektronegativnosti, što rezultira delimičnim naelektrisanjem.

Šta je nepolarna kovalentna veza?

Nepolarna kovalentna veza nastaje kada se elektroni dele jednako između atoma iste elektronegativnosti (npr. u molekulu $O_2$).

Šta su reaktanti u hemijskoj reakciji?

Reaktanti su početne supstance koje ulaze u hemijsku reakciju i koje se menjaju.

Šta su produkti u hemijskoj reakciji?

Produkti su nove supstance koje nastaju kao rezultat hemijske reakcije.

Navedi zakon o očuvanju mase.

Zakon o očuvanju mase glasi da se ukupna masa reaktanata u hemijskoj reakciji mora izjednačiti sa ukupnom masom produkata; masa se ne stvara niti uništava.

Šta je hemijska jednačina?

Hemijska jednačina je simbolički prikaz hemijske reakcije koja pokazuje reaktante na levoj strani, produkte na desnoj strani i strelicu koja označava smer reakcije.

Šta znači kada je hemijska jednačina "balansirana"?

Balansirana hemijska jednačina ima isti broj atoma svakog elementa na obe strane strelice (i kod reaktanata i kod produkata), čime se poštuje zakon o očuvanju mase.

Šta je reakcija sinteze (spajanja)?

Reakcija sinteze je tip hemijske reakcije u kojoj se dve ili više prostih supstanci spajaju da bi formirale složenije jedinjenje.

Šta je reakcija razlaganja (dekompozicije)?

Reakcija razlaganja je tip hemijske reakcije u kojoj se složeno jedinjenje razlaže na dve ili više prostijih supstanci.

Šta je egzotermna reakcija?

Egzotermna reakcija je hemijska reakcija koja oslobađa energiju (obično u obliku toplote) u okolinu, pa se okolina zagreva.

Šta je endotermna reakcija?

Endotermna reakcija je hemijska reakcija koja apsorbuje energiju (obično u obliku toplote) iz okoline, pa se okolina hladi.

Šta je kiselina?

Kiselina je supstanca koja u vodenom rastvoru oslobađa jone vodonika ($H^+$) i ima pH vrednost manju od 7.

Šta je baza (hidroksid)?

Baza (hidroksid) je supstanca koja u vodenom rastvoru oslobađa hidroksidne jone ($OH^-$) i ima pH vrednost veću od 7.

Šta je pH skala?

pH skala je numerička skala koja se koristi za merenje kiselosti ili baznosti rastvora, krećući se od 0 (vrlo kiselo) do 14 (vrlo bazno), sa 7 kao neutralnom vrednošću.

Šta je neutralna pH vrednost?

Neutralna pH vrednost je 7, što ukazuje na rastvor koji nije ni kiseo ni bazan (npr. čista voda na $25^ ext{o}C$).

Šta je indikator (u hemiji)?

Indikator je supstanca koja menja boju u prisustvu kiseline ili baze, omogućavajući nam da odredimo pH vrednost rastvora.

Šta je reakcija neutralizacije?

Reakcija neutralizacije je hemijska reakcija između kiseline i baze, pri čemu nastaju so i voda.

Navedi primer poznate kiseline.

Sumporna kiselina ($H<em>2SO</em>4$), hlorovodonična kiselina ($HCl$), sirćetna kiselina ($CH_3COOH$).

Navedi primer poznate baze.

Natrijum-hidroksid ($NaOH$), kalijum-hidroksid ($KOH$).

Šta je so (hemija)?

So je jonsko jedinjenje koje nastaje reakcijom neutralizacije između kiseline i baze.

Šta je organska hemija?

Organska hemija je grana hemije koja proučava jedinjenja koja sadrže ugljenik, uglavnom vezan za vodonik.

Šta je neorganska hemija?

Neorganska hemija je grana hemije koja proučava sve hemijske elemente i njihova jedinjenja, osim većine jedinjenja ugljenika.

Šta su ugljovodonici?

Ugljovodonici su organska jedinjenja koja se sastoje isključivo od atoma ugljenika i vodonika.

Navedi primer organskog jedinjenja.

Metan ($CH<em>4$), etanol ($C</em>2H<em>5OH$), glukoza ($C</em>6H<em>{12}O</em>6$).

Šta je fizičko stanje materije?

Fizičko stanje materije se odnosi na agregatno stanje (čvrsto, tečno, gasovito) u kojem se supstanca nalazi pod određenim uslovima temperature i pritiska.

Šta se dešava tokom topljenja?

Tokom topljenja, supstanca prelazi iz čvrstog u tečno agregatno stanje, apsorbujući toplotnu energiju.

Šta se dešava tokom smrzavanja (očvršćavanja)?

Tokom smrzavanja, supstanca prelazi iz tečnog u čvrsto agregatno stanje, oslobađajući toplotnu energiju.

Šta se dešava tokom isparavanja (ključanja)?

Tokom isparavanja, supstanca prelazi iz tečnog u gasovito agregatno stanje, apsorbujući toplotnu energiju.

Šta se dešava tokom kondenzacije?

Tokom kondenzacije, supstanca prelazi iz gasovitog u tečno agregatno stanje, oslobađajući toplotnu energiju.

Šta je sublimacija?

Sublimacija je direktan prelazak supstance iz čvrstog u gasovito agregatno stanje, bez prolaska kroz tečno stanje.

Šta je desublimacija (depozicija)?

Desublimacija je direktan prelazak supstance iz gasovitog u čvrsto agregatno stanje, bez prolaska kroz tečno stanje.

Koji su glavni faktori koji utiču na brzinu hemijske reakcije?

Glavni faktori su: temperatura, koncentracija reaktanata, veličina čestica (površina dodira), prisustvo katalizatora.

Šta je katalizator?

Katalizator je supstanca koja ubrzava hemijsku reakciju, a da se pritom sama hemijski ne menja i ne troši u reakciji.

Kako temperatura utiče na brzinu reakcije?

Povećanje temperature obično povećava brzinu hemijske reakcije jer čestice imaju veću kinetičku energiju i češće se sudaraju sa više energije.

Šta je globalno zagrevanje?

Globalno zagrevanje je dugoročno povećanje prosečne temperature Zemljine atmosfere i okeana, uglavnom zbog povećane koncentracije gasova staklene bašte izazvane ljudskim aktivnostima.

Koji gasovi doprinose efektu staklene bašte?

Najvažniji gasovi staklene bašte su ugljen-dioksid ($CO<em>2$), metan ($CH</em>4$), azot-suboksid ($N_2O$) i vodena para.

Šta je rđa?

Rđa je sloj željeznih oksida (uglavnom hidratisanog željezo(III)-oksida) koji se formira kada gvožđe reaguje sa kiseonikom i vodom.

Šta je korozija?

Korozija je proces propadanja metala usled hemijske ili elektrohemijske reakcije sa okolinom, najčešće sa vazduhom i vodom.

Kako se može sprečiti korozija gvožđa (rđanje)?

Korozija gvožđa se može sprečiti premazivanjem (farbanjem), galvanizacijom (prevlačenjem slojem drugog metala kao što je cink), ili izradom legura otpornih na koroziju (npr. nerđajući čelik).

Šta je vazduh (hemijski)?

Vazduh je smeša gasova koja primarno sadrži azot ($N<em>2$ oko 78%), kiseonik ($O</em>2$ oko 21%), argon ($Ar$ oko 0.9%) i male količine drugih gasova.

Koja je uloga kiseonika u disanju i sagorevanju?

Kiseonik je neophodan za disanje (proces u kojem organizmi oslobađaju energiju iz hrane) i sagorevanje (hemijska reakcija sa gorivom koja oslobađa toplotu i svetlost).

Šta je gustina?

Gustina je fizičko svojstvo supstance koje se definiše kao masa po jedinici zapremine ($<br /> ho = m/V$).

U kojim jedinicama se meri gustina?

Gustina se najčešće meri u gramima po kubnom centimetru ($g/cm^3$) ili kilogramima po kubnom metru ($kg/m^3$).

Šta proučava hemija?

Hemija proučava sastav, strukturu i svojstva materije, kao i promene koje se odvijaju u njoj.

Šta je materija?

Materija je sve što ima masu i zauzima prostor; sve što nas okružuje i od čega smo i mi sami sazdani.

Nabroj tri agregatna stanja materije.

Čvrsto, tečno i gasovito.

Šta su fizička svojstva materije?

Fizička svojstva se mogu posmatrati i meriti bez promene hemijskog sastava supstance (npr. boja, miris, tačka topljenja, gustina).

Šta su valentni elektroni?

Valentni elektroni su elektroni koji se nalaze u najudaljenijoj (valentnoj) ljusci atoma i učestvuju u stvaranju hemijskih veza.

Šta je oktetno pravilo?

Oktetno pravilo je tendencija atoma da postižu stabilnu konfiguraciju sa 8 valentnih elektrona (ili 2 za vodonik) u svojoj spoljnoj ljusci, slično plemenitim gasovima.

Šta je jon?

Jon je atom ili grupa atoma koji je primio ili otpustio elektrone i koji zbog toga ima električni naboj (pozitivan ili negativan).

Šta je katjon?

Katjon je pozitivno naelektrisan jon, nastao kada atom otpušta elektrone.

Šta je anjon?

Anjon je negativno naelektrisan jon, nastao kada atom prima elektrone.

Šta je jonska veza?

Jonska veza je hemijska veza koja nastaje privlačenjem između suprotno naelektrisanih jona (između metala i nemetala).

Šta je kovalentna veza?

Kovalentna veza je hemijska veza koja nastaje deljenjem parova elektrona između dva atoma (najčešće između nemetala).

Šta je polarna kovalentna veza?

Polarna kovalentna veza nastaje kada se elektroni ne dele jednako između atoma zbog razlike u elektronegativnosti, što rezultira delimičnim naelektrisanjem.

Šta je nepolarna kovalentna veza?

Nepolarna kovalentna veza nastaje kada se elektroni dele jednako između atoma iste elektronegativnosti (npr. u molekulu $O_2$).

Šta su reaktanti u hemijskoj reakciji?

Reaktanti su početne supstance koje ulaze u hemijsku reakciju i koje se menjaju.

Šta su produkti u hemijskoj reakciji?

Produkti su nove supstance koje nastaju kao rezultat hemijske reakcije.

Navedi zakon o očuvanju mase.

Zakon o očuvanju mase glasi da se ukupna masa reaktanata u hemijskoj reakciji mora izjednačiti sa ukupnom masom produkata; masa se ne stvara niti uništava.

Šta je hemijska jednačina?

Hemijska jednačina je simbolički prikaz hemijske reakcije koja pokazuje reaktante na levoj strani, produkte na desnoj strani i strelicu koja označava smer reakcije.

Šta znači kada je hemijska jednačina "balansirana"?

Balansirana hemijska jednačina ima isti broj atoma svakog elementa na obe strane strelice (i kod reaktanata i kod produkata), čime se poštuje zakon o očuvanju mase.

Šta je reakcija sinteze (spajanja)?

Reakcija sinteze je tip hemijske reakcije u kojoj se dve ili više prostih supstanci spajaju da bi formirale složenije jedinjenje.

Šta je reakcija razlaganja (dekompozicije)?

Reakcija razlaganja je tip hemijske reakcije u kojoj se složeno jedinjenje razlaže na dve ili više prostijih supstanci.

Šta je egzotermna reakcija?

Egzotermna reakcija je hemijska reakcija koja oslobađa energiju (obično u obliku toplote) u okolinu, pa se okolina zagreva.

Šta je endotermna reakcija?

Endotermna reakcija je hemijska reakcija koja apsorbuje energiju (obično u obliku toplote) iz okoline, pa se okolina hladi.

Šta je kiselina?

Kiselina je supstanca koja u vodenom rastvoru oslobađa jone vodonika ($H^+$) i ima pH vrednost manju od 7.

Šta je baza (hidroksid)?

Baza (hidroksid) je supstanca koja u vodenom rastvoru oslobađa hidroksidne jone ($OH^-$) i ima pH vrednost veću od 7.

Šta je pH skala?

pH skala je numerička skala koja se koristi za merenje kiselosti ili baznosti rastvora, krećući se od 0 (vrlo kiselo) do 14 (vrlo bazno), sa 7 kao neutralnom vrednošću.

Šta je neutralna pH vrednost?

Neutralna pH vrednost je 7, što ukazuje na rastvor koji nije ni kiseo ni bazan (npr. čista voda na $25^\circ C$).

Šta je indikator (u hemiji)?

Indikator je supstanca koja menja boju u prisustvu kiseline ili baze, omogućavajući nam da odredimo pH vrednost rastvora.

Šta je reakcija neutralizacije?

Reakcija neutralizacije je hemijska reakcija između kiseline i baze, pri čemu nastaju so i voda.

Navedi primer poznate kiseline.

Sumporna kiselina ($H<em>2SO</em>4$), hlorovodonična kiselina ($HCl$), sirćetna kiselina ($CH_3COOH$).

Navedi primer poznate baze.

Natrijum-hidroksid ($NaOH$), kalijum-hidroksid ($KOH$).

Šta je so (hemija)?

So je jonsko jedinjenje koje nastaje reakcijom neutralizacije između kiseline i baze.

Šta je organska hemija?

Organska hemija je grana hemije koja proučava jedinjenja koja sadrže ugljenik, uglavnom vezan za vodonik.

Šta je neorganska hemija?

Neorganska hemija je grana hemije koja proučava sve hemijske elemente i njihova jedinjenja, osim većine jedinjenja ugljenika.

Šta su ugljovodonici?

Ugljovodonici su organska jedinjenja koja se sastoje isključivo od atoma ugljenika i vodonika.

Navedi primer organskog jedinjenja.

Metan ($CH<em>4$), etanol ($C</em>2H<em>5OH$), glukoza ($C</em>6H<em>{12}O</em>6$).

Šta je fizičko stanje materije?

Fizičko stanje materije se odnosi na agregatno stanje (čvrsto, tečno, gasovito) u kojem se supstanca nalazi pod određenim uslovima temperature i pritiska.

Šta se dešava tokom topljenja?

Tokom topljenja, supstanca prelazi iz čvrstog u tečno agregatno stanje, apsorbujući toplotnu energiju.

Šta se dešava tokom smrzavanja (očvršćavanja)?

Tokom smrzavanja, supstanca prelazi iz tečnog u čvrsto agregatno stanje, oslobađajući toplotnu energiju.

Šta se dešava tokom isparavanja (ključanja)?

Tokom isparavanja, supstanca prelazi iz tečnog u gasovito agregatno stanje, apsorbujući toplotnu energiju.

Šta se dešava tokom kondenzacije?

Tokom kondenzacije, supstanca prelazi iz gasovitog u tečno agregatno stanje, oslobađajući toplotnu energiju.

Šta je sublimacija?

Sublimacija je direktan prelazak supstance iz čvrstog u gasovito agregatno stanje, bez prolaska kroz tečno stanje.

Šta je desublimacija (depozicija)?

Desublimacija je direktan prelazak supstance iz gasovitog u čvrsto agregatno stanje, bez prolaska kroz tečno stanje.

Koji su glavni faktori koji utiču na brzinu hemijske reakcije?

Glavni faktori su: temperatura, koncentracija reaktanata, veličina čestica (površina dodira), prisustvo katalizatora.

Šta je katalizator?

Katalizator je supstanca koja ubrzava hemijsku reakciju, a da se pritom sama hemijski ne menja i ne troši u reakciji.

Kako temperatura utiče na brzinu reakcije?

Povećanje temperature obično povećava brzinu hemijske reakcije jer čestice imaju veću kinetičku energiju i češće se sudaraju sa više energije.

Šta je globalno zagrevanje?

Globalno zagrevanje je dugoročno povećanje prosečne temperature Zemljine atmosfere i okeana, uglavnom zbog povećane koncentracije gasova staklene bašte izazvane ljudskim aktivnostima.