6. Od 1812. godine do Krimskog rata

Napoleon, Dekabristi i Nikolajev sistem

Puč iz 1801. i ubistvo Pavla I

Zavera plemstva na čelu sa fon der Palenom u kojoj je ubijen car Pavle I. Aleksandar I je prećutno pristao na svrgavanje uz uslov da mu se sačuva život, ali ga je očevo ubistvo trajno opteretilo osećajem krivice i gurnulo u verski misticizam.

Druga, Treća i Četvrta koalicija

Niz ratova koje je Rusija vodila u Evropi protiv Napoleona pre 1807. godine radi očuvanja balance snaga. Obuhvata teške poraze kod Austerlica (1805) i Fridlanda (1807).

Tilzitski mir (1807)

Mirovni sporazum Aleksandra I i Napoleona na reci Neman. Podelio je Evropu na interesne sfere, prisilio Rusiju na Kontinentalnu blokadu Britanije i stvorio Varšavsko vojvodstvo pod nosom Rusije.

Reakcija plemstva na Tilzit (1807)

Ruska aristokratija je mir doživela kao nacionalno poniženje, a prekid trgovine sa Britanijom stvorio je finansijski slom vlastelina koji su izvozili žito i drvo, čineći rat 1812. neizbežnim.

Mihail Speranski

Glani reformator Aleksandra I koji je analizirao Rusiju kao državu bez zakona sa samo dva staleža: 'robovima cara (plemići) i robovima robova (kmetovi)'.

Ustavni projekat Speranskog (1809)

Predlog reorganizacije imperije uvođenjem ustavne monarhije, podele vlasti, izabrane Državne dume i postepenog ukidanja kmetstva. Zaživeo je samo savetodavni Državni savet (1810).

Ukaz o ispitima Speranskog (1809)

Propis po kom su se visoki birokratski rangovi morali sticati fakultetskom diplomom ili ispitom, što je izazvalo bes nepismenije aristokratije i optužbe da je Speranski francuski špijun.

Pad Speranskog (1812)

Pod pritiskom konzervativnog plemstva i pred sam napad Napoleona, Aleksandar I se odriče Speranskog i proteruje ga u Sibir, odustajući od ograničavanja autokratije.

Nikolaj Karamzin i Memorija (1811)

Dvorski istoričar koji je u 'Memoriji o staroj i novoj Rusiji' dokazivao da je autokratija jedini stub stabilnosti Rusije i da bi svako ograničenje autokratije gurnulo zemju u kolaps.

General Kutuzov: Mit i stvarnost

Službeni mit ga slavi kao narodnog vojskovođu, dok ga je car Aleksandar I mrzela i smatrao lenjim. Kutuzov je iz političkih razloga prihvatio Borodino (1812), a pobedio je pasivnom strategijom puštajući da geografija i zima unište Francuze.

Strategija 'spaljene zemlje' 1812.

Inicijativa Barclaya de Tollyja uništavanja useva i sela. Nije uvek bila spontani narodni čin, već očajnički potez seljaka pod pritiskom vojske ili pred pljačkom Francuza.

Paljenje Moskve (septembar 1812)

Požar koji je uništio drveni grad organizovao je gubernator Fjodor Rostopčin oslobađanjem zatvorenika i uništenjem vatrogasnih pumpi, mada je propaganda tvrdila da su grad zapalili sami građani iz patriotizma.

Dvojna priroda seljačkog rata 1812.

Pored gerilskih napada na Francuze, seljaci su kolaps vlasti koristili za unutrašnji klasni rat — napadali su imanja svojih plemića i odbijali radnu obavezu, što je carski režim morao oružjem da guši.

Kaluga i značaj pravca povlačenja

Pravac preko Kaluge bio je bogat hranom i resursima. Kada je Kutuzov kod Malojaroslavca preprečio put Napoleonu, primorao ga je na povlačenje opustošenim Smolenskim putem, što je uništilo Veliku armiju.

Bitka kod Lajpciga (Bitka naroda, 1813)

Najveći okršaj pre Prvog svetskog rata u kom je udružena ruska, austrijska i pruska armija definitivno razbila Napoleona u Nemačkoj i otvorila put ka Parizu.

Bečki kongres i Poljska (1814–1815)

Aleksandar I je izborio stvaranje 'Kongresne Poljske' u personalnoj uniji sa Rusijom, želeći da preko nje sprovede eksperiment ustavne monarhije izvan same Rusije.

Sveta alijansa (1815)

Pakt Rusije, Pruske i Austrije stvoren na inicijativu Aleksandra I. Zasnovana na hrišćanskom mesijanizmu, u praksi je postala mehanizam za gušenje svih revolucija i ustavnih pokreta u Evropi.

Grof Arakčejev i 'arakčejevljevština'

Srovi vojni savetnik Aleksandra I čije je ime postalo sinonim za gvozdenu policijsku disciplinu, doušništvo, cenzuru i brutalnu militarizaciju društva nakon 1815.

Vojničke kolonije (Proto-Gulazi)

Sistem u kom su kmetovi pretvoreni u vojnike koji su morali istovremeno da rade na njivi i prolaze vojnu obuku pod komandom oficira. Fajdžis ih vidi kao proto-Gulage zbog potpune totalitarne kontrole nad svakodnevnim životom, brakom i decom.

Pavel Pestelj i 'Ruska istina' (1824)

Vođa radikalnog Južnog društva dekabrista. Njegov program zahtevao je ubistvo čitave porodice Romanov, uspostavljanje centralizovane Republike Rusije, ukidanje kmetstva, ali i moćnu tajnu policiju.

Ustanak Dekabrista (14. decembar 1825)

Pokušaj oficira-plemića koji su marširali do Pariza da na Senatskom trgu u Sankt Peterburgu izvedu vojni puč, sprate autokratiju i ukinu kmetstvo. Ustanak je brutalno ugušen kartičnom paljbom.

Suđenje dekabristima (1826)

Prvi montirani proces u ruskoj istoriji pod ličnom režijom Nikolaja I. Vođen u potpunoj tajnosti bez odbrane, usmeren na iznuđivanje priznanja i psihološko uništenje optuženih radi zastrašivanja društva.

Kneginje Trubecoj i Volkonska

Supruge dekabrista koje su dobrovoljno otišle za muževima u Sibir, odričući se plemićkih privilegija i dece. Postale su temeljni sekularni mit ruske inteligencije o moralnoj čistoti i žrtvi protiv tiranije.

Irkutsk kao 'Pariz Sibira'

Grad koji su žene dekabrista i prognani oficiri pretvorili u kulturno i intelektualno žarište osnivanjem biblioteka, škola i muzičkih salona u sibirskom izgnanstvu.

Doktrina 'Zvanične narodnosnosti' (1833)

Prva državna ideologija uobličena od strane Sergeja Uvarova pod parolom 'Pravoslavlje, Autokratija, Narodnost', stvorena kao brana protiv zapadnog liberalizma nakon ustanka dekabrista.

Treće odeljenje (Benkendorf)

Odeljenje carske kancelarije stvoreno pod Nikolajem I koje je delovalo kao tajna policija za nadzor intelektualaca, cenzuru, hvatanje prebezi i gušenje svake političke misli.

Kongresna Poljska (Ustav iz 1815)

Poljska državna tvorevina koja je imala sopstveni ustav, Sejm, autonomnu vojsku i jezik, stvorivši nepodnosiv paradoks u kom je car u Varšavi bio ustavni monarh, a u Peterburgu autokrata.

Novembarski ustanak i Organski statut (1830–1832)

Nakon sloma poljskog ustanka, Nikolaj I ukida Ustav iz 1815, ukida Sejm i zasebnu poljsku armiju, i pretvara Poljsku u carsku provinciju pod Paskevičevom vojnom okupacijom.

Varšavska citadela

Grdna vojna tvrđava izgrađena u Varšavi po naređenju Nikolaja I sa topovima uperenim direktno u grad kako bi se poljsko stanovništvo držalo pod stalnim strahom.

Čadajevljevo 'Prvo filozofsko pismo' (1836)

Kritički esej Petra Čadajeva koji je tvrdio da Rusija nema prošlost ni budućnost jer se izolovala od zapadnog sveta. Car ga je proglasio ludim, ali je tekst porodio sukob Zapadnjaka i Slavjanofila.

Slavjanofili (Homjakov, Kirejevski, Aksakov)

Intelektualci koji su smatrali da Rusija ima poseban, superioran put zasnovan na pravoslavlju, seoskoj opštini (obščina) i duhovnom jedinstvu (sobornost), osuđujući Petra Velikog zbog nametanja birokratskog Zapada.

Zapadnjaci (Hercen, Bjelinski, Granovski)

Intelektualci koji su slavili reforme Petra Velikog i tvrdili da Rusija mora prihvatiti zapadne ustavne vrednosti, nauku, vladavinu prava, individualizam i hitno ukinuti kmetstvo.

Tolstojev 'Rat i mir' kao nacionalna Biblija

Roman kojim je Lav Tolstoj svesno zamenio istorijske dokumente mitom o nepobedivom kolektivnom duhu ruskog naroda, suprotstavljajući 'veštačkog' Napoleona 'fatalističkom' Kutuzovu.

Intervencija u Vlaškoj i Moldaviji (1848)

Slanje ruske vojske radi gušenja rumunskog liberalnog ustanka u Bukureštu kako bi se sprečilo prelivanje revolucije u Poljsku i Ukrajinu.

Intervencija u Mađarskoj (1849)

Pohod feldmaršala Paskeviča sa 200.000 vojnika radi spasavanja Habzburške monarhije i sloma Mađarske revolucije (predaja kod Vilagoša), što je stvorilo lažnu sliku o ruskoj nepobedivosti.

Kružok Petraševskog

Skupina mladih intelektualaca (uključujući Dostojevskog) koji su se okupljali radi diskusije o francuskom utopijskom socijalizmu i čitanja Bjelinskog Pisma Gogolju.

Lažno streljanje na Semjonovskom trgu (1849)

Surova psihološka tortura režirana od strane Nikolaja I gde su Petraševci (i Dostojevski) izvedeni pred streljački stroj pa pomilovani u poslednjem sekundu, što je Dostojevskog gurnulo ka verskom preobražaju.

Memorandum Mihaila Pogodina (1853)

Dokument koji iznosi optužbe protiv zapadnih dvostrukih standarda prema Rusiji, poziva na panslavističko oslobodjenje Balkana i najavljuje neizbežan sukob sa Zapadom pred Krimski rat.

Lord Palmerston i britanska doktrina

Britanski premijer koji je gajio duboku antirusku politiku sa ciljem da potisne Rusiju iz Crnog mora i Kavkaza kako bi sprečio njen izlazak na Sredozemlje i zaštitio puteve ka Indiji.

Opsada Sevastopolja (1854–1855)

Junačka i krvava odbrana utvrđenja na Krimu koja je trajala 349 dana pod komandom Nahimova i Kornilova, ali je završena padom grada pod zapadnom artiljerijom.

Tehnološki slom u Krimskom ratu

Ogoljenje ruske zaostalosti gde su zapadne olujčene puške (Minié) kosile ruske pešadince naoružane mušketama, dok su oklopni parobrodi i telegraf nadmašili drvene ruske jedrenjake i zaprežna kola.

Stav Austrije u Krimskom ratu

Najveće diplomatsko poniženje za Nikolaja I kada je Austrija umesto zahvalnosti za 1849. godinu zauzela neprijateljski stav, mobilisala vojsku na ruskoj granici i izolovala Rusiju.

Pariski mirovni sporazum (1856)

Mirovni ugovor kojim je okončan Krimski rat. Proglasio je neutralizaciju Crnog mora (zabranu ruske flote i utvrđenja), potisnuo Rusiju sa Dunava i oduzeo joj protektorat nad Balkanom.

Proglas Aleksandra II o ukidanju kmetstva (1856)

Direktna posledica poraza u Krimskom ratu, sažeta u carevoj izjavi plemstvu da je 'bolje ukinuti kmetstvo odozgo, nego čekati da ono počne samo da se ukida odozdo', što je vodilo Ukazu iz 1861.

Unija spasenja i Savez blagostanja (1816–1821)

Prva tajna oficirska društva nastala nakon rata 1812. pod uticajem zapadnih ustavnih ideja. Postepeno su se polarizovala na umerene reformatore i radikale predvođene Pesteljom, postavši direktna preteča Severnog i Južnog društva dekabrista.

Interregnum i kriza nasledstva (decembar 1825)

Dvonedeljni vakuum vlasti nakon iznenadne smrti Aleksandra I, nastao zbog tajnog odricanja brata Konstantina u korist Nikolaja I. Tajna društva su iskoristila pometnju pri polaganju zakletve da izvedu vojsku na Senatski trg.