Opšta psihopatologija - 5. deo

Vitalni motivi (nagoni)

složeni, evoluciono nasleđeni, nenaučeni obrasci koji su uslov za biološku egzistenciju jedinke i vrste (život ili smrt nagoni)

Nagon za ishranom, seksualni nagon - deo mozga

diencefalon

Nagon samoodržavanja

-nagon za življenjem

-bez obrzira na okolnosti čovek se bori za egzistenciju

-izbegavanje po život opasnih situacija

Nutricioni nagon

-nagon za ishranom

-zadovoljenje žeđi i gladi u cilju obezbeđenja biološke egzistencije

Nagod održavanja vrste

1.seksualni nagon - težnja zadovoljenju potrebe i doživljavanja prijatnosti

2.roditeljski nagon - osim želje za potomstvom podrazumeva i brigu o detetu

Poremećaj nagona za življenjem

ispoljava se kao:

-samoubilačka, suicidalna ideja

-suicidalna namera

-pokušaj samoubistva

-realizovan suicid

Definicija pokušaja samoubistva

svaki akt samooštećenja koji je preduzet sa samoubilačkim namerama

parasuicid

-namerno samopovređivanje sa dovoljno čvrstim ubeđenjem da će ostati živ

Faktori rizika za suicid - bolesti

-depresija, zavisnost, postpartalna psihoza

-shizofrenija, psihotična depresija, poremećaji ličnosti

Presuicidalni sindrom (Ringel)

-neurotski razvoj

-sucidalne fantazije

-nesposobnost oslobađanja agresije na društveno prihvatljiv način

Vučja glad i konjska žeđ javljaju se kod

temporalne epilepsije

Slabost volje (hipobulija ili abulija)

-energetski deficit

-od sniženja do potpunog gašenja voljne delatnosti

-depresija, zamor, nespavanje. Sch, depresivna epizoda BAP

Najteži oblik sugestibilnosti

automatska poslušnost

Katatoni sindrom uključuje

1. ekstremnu sugestibilnost

2. stupor

3. katalepsiju

4. ehopatiju

5. negativizam

6. streotipiju

7. manirizam

8. bizarnost

9. mutizam

Mutizam

gašenje impulsa za govor (katatona stanja, teška depresija)

Stupor

stanje potpunog odsustva volje

Katatona pomama

iznenada i neočekivano, bolesnik može da skoči, lomi, udari, ubije

-ta kriza furioznosti naziva se katatona pomama

-potom se iz pomame vraća u stupor

Verbigeracija

stereotipija misli i govora

Somnolencija

patološka pospanost

Sopor

reakcija samo na jake bolne draži

Torpor

-dremljiv, lako zaspi, sužene percepcije i usporenog mišljenja

Koma

ne reaguje ni na kakve draži, nema mentalne aktivnosti

Akinetski mutizam (koma vigile)

pacijent izgleda budan sa otvorenim očima, ali nema znakova svesti

-duboke lezije moždanog stabla

Krize svesti

kratkotrajni prekidi kontinuiteta svesti

-vaskularni ili epileptični fenomeni

Mentalna konfuzija

dezorjentacija (najčešće u vremenu i prostoru, zatim prema drugima, najređe prema sebi)

Delirijum

-akutno konfuzno stanje pomućene svesti

-poremećaj pamćenja, smanjena pažnja, dezorjentacija

-sistemski poremećaji, infekcije, intoksikacije, apstinencijalni sindrom

Amentni sindrom

nemogućnost shvatanja celine

Bunovna stanja - diplopija svesti

ostrvca očuvane i ostrvca izmenjene svesti

Sumračna stanja

prekid kontinuiteta svesti koji nastaje naglo i naglo prestaje

-završava se terminalnim snom - terminal lucidity

Fuge

-osoba ne zna gde je i šta je radila tokom nekog perioda

.epi napad

-iznenadna stanja preuzimanja novog identiteta, putovanja van uobičajenih mesta, amnezija za prošlost

Somnambulizam

kretanje u snu

• deca, epilepsija, histerija

Hipnoza

-selektivna pažnja, sugestibilnost, disocijacija

-post hipnotička amnezija

Depersonalizacija

-izmena u doživljaju i svesnosti sebe

-neprijatna, teško se opisuje kada nije praćena psihotičnim mišljenjem

Derealizacija

okolina nestvarna, promene u svesnosti o spoljašnjem svetu

-često uporedo sa depersonalizacijom

Prolazne epizode depersonalizacije i derealizacije

shizofrenija, depresivni, disocijativni poremećaji, kompleksni paracijalni napadi

Transformacija ličnosti

-doživljava sebe kao druge ličnosti ili životinje

-ponašanje odgovara izmenjenom doživljaju sebe

Etiologija proučava

-činioce koji dovode do nastanka mentalnih poremećaja

-činioci mogu biti biološki ili organski, psihološki, socijalni

Patogeneza

Izučava mehanizme i načine na kojima se delovanje etioloških činilaca pretvara u psihički poremećaj

Činioci koji prethode psihičkom poremećaju mogu imati

1. uzročno

2. predisponirajuće

3. precipitirajuće dejstvo

Etiologija - organski činioci

traume mozga, nasleđe, tumori, apscesi mozga, infektivne bolesti, intoksikacije, malnutricija, endokrini poremećak, akutne i hronične somatske bolesti, generativne faze, pol, životna dob, konstitucija

Etiologija - psihosocijalni činioci

psihološki faktori iz ranog detinjstva, psihosocijalni faktori tokom života, stresne i krizne situacije, emigracija, rat, elementarne katastrofe

Krizna situacija

posebna situacija kada se narušava ravnoteža jedinke - polazak u školu, adolescencija, zasnivanje braka, razvod, zapošljavanje, gubitak posla, nezaposlenost, menopauza, bolest i smrt člana porodice, penzionisanje, ekonomska kriza itd.

Stresna situacija

Iznenadna i jaka delovanja nepovoljnih psihosocijalnih činilaca koji narušava ravnotežu jedinke

Predispozicija

sklonost ka razvijanju bolesti/poremećaja