Slikarstvo proto-renesanse u Italiji

Opšte o periodu

Period koji je trajao od 1200-1400 i bio je prelaz iz srednjeg veka u period preporoda - renesanse. Priprema za snažne stilske promene.Tokom ovog doba, italijanski umetnici su počeli da se odmiču od krutih, dvodimenzionalnih šablona vizantijskog stila i vizuelnog jezika gotike, okrećući se humanizmu, posmatranju prirode, volumenu i emocionalnoj ekspresivnosti. Ovaj pokret je postavio direktne temelje za renesansu koja će uslediti u 15. veku, a njegovo glavno središte bila je Toskanka (naročito Firenca i Sijena).

Glavne karakteristike stila: Otkrivanje trodimenzionalnosti: Umetnici napuštaju ravne pozadine i pokušavaju da stvore iluziju dubine prostora (tada još uvek intuitivnu, pre matematičke perspektive) i volumen tela pomoću svetlosti i senke.

Emocije i humanizacija: Svetitelji i biblijske ličnosti više nisu hladni i daleki; oni plaču, pate, pokazuju nežnost i imaju realistične ljudske izraze lica.

Fokus na fresko-tehniku: Pored slikarstva na drvenim panelima (oltarske pale), monumentalno zidno slikarstvo (freska) postaje glavni medij za naraciju velikih biblijskih ciklusa.

Dve suprostavljene škole: Firenca i Sijena

Ovaj snažan umetnički zamah proto-renesanse naglo je prekinut sredinom 14. veka kada je Crna smrt (kuga) pokosila više od polovine stanovništva Toskane (uključujući i mnoge umetnike). Masovna trauma dovela je do privremenog povratka konzervativnijim, strožim i rigidnijim religioznim motivima, pa je puni procvat ideja koje su započeli Đoto i Dučo morao da sačeka početak 15. veka i nastanak rane renesanse (Donatelo, Mazačo, Bruneleski).

Velike Madone - izuzetne dimenzije da bi se videle odmah sa ulaza, zlatna pozadina.

Dve suprostavljene škole: Firenca i Sijena

Da bismo razumeli suštinsku razliku između ove dve škole, moramo ih posmatrati kroz prizmu mentaliteta dva grada. Firenca je bila grad bankara, trgovaca sukno, inženjera i racionalnog uma. Sijena je bila grad mistika, plemića, duboke pobožnosti i pesničke elegancije.

1. Firentinska škola: Telo, prostor i drama (Racionalni realizam)

Firentinski umetnici, predvođeni Đotom

2. Sijenska škola: Linija, zlato i emocija (Dvorska elegancija)

Sijenski umetnici, koje su predvodili Dučo i Simone Martini

Umetnici proto-renesanse

1. Čimabue

Smatra se poslednjim velikim majstorom koji je stvarao pod uticajem vizantijske tradicije, ali i prvim koji je počeo da je razbija. Njegova Maestà - MADONA SANTA TRINITA (Bogorodičin tron) unosi novu težinu i složenost u nabore tkanina, praveći prve korake ka naturalizmu.

2. Dučo - Osnivač sijenske škole. Njegovo glavno delo je monumentalni oltar Maestà za katedralu u Sijeni (cenjeni po prvi put i umetnik i delo)

3. Đoto - centralna figura proto-renesanse i otac modernog zapadnog slikarstva - firentska škola; Kapela Skrovenji (Padova) Plavo nebo umesto zlatne večnosti: Đoto je odbacio vizantijsku zlatnu pozadinu. Svod kapele je obojio u blistavu, intenzivnu ultramarin plavu boju sa zlatnim zvezdama. Gornji nivo prikazuje život Bogorodice i njenih roditelja (Joakima i Ane), srednji život Isusa Hrista, dok donji nivo prikazuje Njegovo stradanje i vaskrsenje. Đoto slika ljude koji se gledaju u oči, koji se grle, drže za ruke i plaču. To više nisu statične ikone, već živi glumci u hrišćanskoj drami.

• Oplakivanje Hrista

• Judin poljubac

4. Simone Martini - sijenska škola

Prva trojica nacrtala su najčuvenije oltarske Maeste (Madone)

Č: Santa Trinita Maestà,

D: Madonna Rucellai (Ručelai)

Đ: Ognissanti Maestà (Onjisati)

Slike