Ekonomija sa agrarnom politiom (58-79) - 1. kol / IV. TRŽIŠTE I TRŽIŠNI ODNOSI

[O] Definišite tržište.

Tržište je ukupnost odnosa ponude i tražnje koji na određenom mestu i u određeno vreme utiču na prodaju pojedinih roba, kao i ukupnost ustanova, organizacija i pravila koji omogućavaju organizovan i stalni kontakt između prodavaca i kupaca.

[O] Navedite i objasnite osnovne funkcije tržišta.

Osnovne funkcije tržišta se mogu klasifikovati na sledeće: Tržište omogućava razmenu roba i usluga, tj. robnu realizaciju proizvodnje; Tržište obezbeđuje najefikasniji način utvrđivanja ukupnih potreba društva; Informativna funkcija tržišta ogleda se u formiranju i disperziji (širenju) informacija o ponudi i tražnji roba, njihovim cenama, kvalitetu, inovacijama i drugim aspektima značajnim za prodavce i kupce; Tržišni mehanizam obezbeđuje efikasnu alokaciju faktora proizvodnje; Tržište vrši funkciju selekcije privrednih subjekata na ekonomski uspešne i neuspešne subjekte.

[O] Šta je tražnja?

Tražnja je količina proizvoda koju su potrošači spremni da kupe po određenoj ceni.

[O] Kako glasi zakon tražnje?

Prema osnovnom zakonu tražnje, što je cena nekog proizvoda veća, tražnja za njim je manja, zbog toga što je dohodak potrošača ograničavajuća kategorija.

[O] Navedite osnovne faktore koji utiču na tražnju.

Na tražnju utiču: dohodak potrošača, nivo cena prehrambenih proizvoda, odnos između cena proizvoda koji se međusobno mogu zameniti i ukusa potrošača.

[O] Objasnite pojmove supstituta i komplemenata i navedite po jedan primer.

Robe supstituti su dva dobra kod kojih porast cena jednog dobra dovodi do porsta tražnje za drugim, zato što i jedno i drugo dobro mogu na relativno sličan način da zadovolje potrebe ili se smatraju zamenjivim (npr. puter i margarin). Robe komplementi su dva dobra kod kojih porast cene jednog dovodi do smanjenja tražnje za drugim, zato što jedno drugo dopunjuju u procesu potrošnje (npr. automobil i benzin).

[O] Šta je ponuda?

Ponuda je količina proizvoda koju su proizvođači spremni da prodaju po određenoj ceni.

[O] Kako glasi zakon ponude?

Zakon ponude glasi: što je cena nekog proizvoda veća, ponuda za njim je veća.

[O] Navedite osnovne faktore koji utiču na ponudu.

Na ponudu utiču: cene inputa, tehnologija, broj prodavaca, očekivanja proizvođača, itd.

[R] Objasnite razliku između kretanja duž krive tražnje/ponude i pomeranja cele krive.

Kretanje duž krive tražnje/ponude nastaje kada se menja samo cena proizvoda, dok ostali faktori ostaju nepromenjeni. Pomeranje cele krive tražnje/ponude nastaje kada se promene faktori koji nisu cena (npr. dohodak, ukus, cene supstituta, tehnologija, itd.).

[O] Šta su ravnotežna cena i ravnotežna količina?

Ravnotežna cena je cena po kojoj su potrošači spremni da kupe istu količinu proizvoda koju su proizvođači spremni da prodaju. Ravnotežna količina je količina proizvoda koja se prodaje po ravnotežnoj ceni.

[R] Objasnite kada na tržištu nastaje višak, a kada manjak proizvoda.

Na tržištu nastaje višak proizvoda kada je cena postavljena iznad ravnotežne cene, jer su proizvođači spremni da ponude više nego što potrošači žele da kupe po toj ceni. Manjak proizvoda nastaje kada je cena postavljena ispod ravnotežne cene, jer potrošači žele da kupe više nego što proizvođači žele da prodaju po toj ceni.

[O] Definišite konkurenciju.

Konkurencija je svojstvena svakom obliku robne privrede, ali se sa razvojem robne proizvodnje i samog društva konkurencija istorijski menjala, s obzirom na obim, oštrinu borbe, karakter i oblike manifestovanja.

[O] Navedite osnovne tržišne strukture prema stepenu konkurencije.

Tržišta mogu da budu (teorijski): savršeno konkurentna (drugačiji naziv je potpuna konkurencija) i „nesavršeno" konkurentna (nepotpuna konkurencija). U okviru nesavršene konkurencije razlikujemo: monopol, monopson, monopolističku konkurenciju i oligopol.

[O] Navedite osnovne karakteristike potpune konkurencije.

Savršeno (potpuno) konkurentna tržišta imaju sledeće osobine: 1. Na tržištu deluje veliki broj kupaca i prodavaca; 2. Učesnici imaju male tržišne udele; 3. Tržišni materijal je homogeni proizvod. Pored toga, za čistu konkurenciju: 1. Postoji savršena informisanost tržišnih učesnika; 2. Postoji potpuna sloboda ulaska na tržište.

[R] Objasnite osnovnu razliku između potpune konkurencije, oligopola i monopola.

Potpuna konkurencija je tržišna struktura sa mnogo prodavaca i kupaca, homogenim proizvodom i slobodom ulaska. Oligopol je tržišna struktura koja se nalazi između dva ekstrema - savršene konkurencije i monopola - gde uzajamno egzistira nekoliko prodavaca a konkurentska borba je manje oštra usled postojanja implicitnih ili eksplicitnih sporazuma o nastupu na tržištu. Monopol je tržišno stanje ili struktura gde postoji samo jedan subjekat na strani ponude, koji ima isključivo pravo/mogucnost posedovanja nečega ili proizvodnje/prodaje određene robe, a mnoštvo na strani tražnje.

[O] Navedite vrste tržišta prema predmetu razmene.

Prema posebnim, parcijalnim grupama tržišnog materijala, tržište može da bude: tržište roba – robno tržište, tržište usluga, tržište kapitala, tržište rada, finansijska tržišta (tržište novca, tržište hartija od vrednosti, devizno tržište, tržište kredita), tržište informacija, itd.

[O] Navedite vrste tržišta prema prostornom obuhvatu.

Prema opsegu i poreklu subjekata, tržište može da bude: lokalno, Nacionalno, unutrašnje / spoljno tržište (određeno teritorijalnim granicama države), međunarodno tržište (učestvuju rezidenti različitih zemalja), svetsko tržište.

[R] Navedite i objasnite najmanje tri specifičnosti tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Tri specifičnosti tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda su: (1) Kontrola tržišta i značajan obim državne intervencije izražene u čuvanju materijalnih rezervi i u garantovanju otkupnih cena za najvažnije proizvode; (2) Postojanje dispariteta cena ili makaza cena na tržištu; (3) Relativno smanjenje učešća poljoprivrednih proizvoda u međunarodnoj robnoj razmeni.

[P] Kasni prolećni mraz značajno smanji rod kajsije. Ako tražnja ostane nepromenjena, objasnite šta se događa sa ponudom, tržišnom količinom i cenom kajsije.

Smanjenje roda kajsije dovodi do smanjenja ponude. Kriva ponude se pomera u levo. Uz nepromenjenu tražnju, dolazi do smanjenja tržišne količine i povećanja cene kajsije.

[P] Potrošači počinju da kupuju više proizvoda sa visokim sadržajem biljnih proteina. Koji se tržišni faktor promenio i kako to utiče na tražnju za tim proizvodima?

Promenio se faktor ukusa potrošača (preferencije). To dovodi do povećanja tražnje za tim proizvodima, što znači da se kriva tražnje pomera u desno.

[P] Na tržištu je cena nekog proizvoda postavljena iznad ravnotežne cene. Da li očekujemo višak ili manjak proizvoda? Objasnite.

Očekujemo višak proizvoda. Kada je cena postavljena iznad ravnotežne cene, proizvođači su spremni da ponude više proizvoda nego što potrošači žele da kupe po toj ceni, što dovodi do nagomilavanja zaliha, odnosno viška.