OOP1 - usmeni

Objekti i klase

Klasa je šablon ili plan prema kome pravimo objekte. Ona definiše atribute (podatke) i metode (ponašanja). Objekat je konkretan primerak klase, tj. instanca. Više objekata može nastati iz iste klase, svaki sa svojim vrednostima atributa.

Apstrakcija, enkapsulacija i sakrivanje informacija

Apstrakcija znači da od kompleksnog sistema izdvajamo samo ono što je važno za korisnika. Enkapsulacija podrazumeva spajanje podataka i metoda u jednu celinu (klasu). Skrivanje informacija znači da neke delove klase učinimo nedostupnim spolja (privatni članovi), a pristup im dajemo kroz metode.

Agregacija i kompozicija klasa

Agregacija označava vezu "ima" gde jedan objekat sadrži drugi, ali oba mogu postojati nezavisno (npr. univerzitet i studenti). Kompozicija je jača veza gde objekat ne može postojati bez onog drugog (npr. kuća i sobe).

Promenljive referencijalnog tipa, referenca this

Promenljive referencijalnog tipa čuvaju adresu objekta u memoriji, a ne sam objekat. Reč this je referenca na trenutni objekat i koristi se da jasno razlikujemo atribute objekta od parametara metode, ili da pozovemo konstruktor iste klase.

Konstruktori i operator new

Konstruktor je specijalna metoda koja se poziva kada pravimo novi objekat i služi za inicijalizaciju atributa. Operator new pravi prostor u memoriji za objekat i poziva konstruktor da ga podesi.

Statički atributi i metodi, singleton patern

Statički atributi i metodi pripadaju klasi, a ne pojedinačnim objektima. To znači da postoji samo jedna kopija statičkog člana za celu klasu. Singleton patern koristi statičke članove da bi osigurao da postoji tačno jedan objekat klase u programu, npr. za pristup bazi podataka.

Konstruktori i nasleđivanje

Kada klasa nasleđuje drugu, prvo se poziva konstruktor nadklase pa tek onda konstruktor podklase. Ako eksplicitno ne navedemo koji konstruktor nadklase da se pozove, automatski se poziva njen podrazumevani konstruktor.

Redefinisanje nasleđenih atributa i metoda

Nasleđeni atributi i metode mogu se redefinisati. Kada redefinišemo metodu, pravimo novu implementaciju u podklasi. Ako redefinišemo atribut, sakrivamo onaj iz nadklase, iako oba postoje u memoriji – ali pristupa im se u zavisnosti od tipa reference.

Nasleđivanje, Liskov princip supstitucije i dinamičko vezivanje

Liskov princip kaže da objekat podklase treba da se može koristiti svuda gde se koristi objekat nadklase, bez problema. Dinamičko vezivanje znači da se metoda koja se poziva određuje u vreme izvršavanja na osnovu stvarnog tipa objekta, a ne tipa reference.

instanceof operator i eksplicitne konverzije referenci

Operator instanceof proverava da li je objekat primerak neke klase ili njene podklase. Eksplicitna konverzija reference (cast) omogućava da promenljivu tipa nadklase tretiramo kao objekat podklase, ali je bezbedno koristiti tek ako instanceof potvrdi tip.

Klasa Object

Object je osnovna klasa iz koje nasleđuju sve druge klase u Javi. Ona obezbeđuje metode koje imaju svi objekti, kao što su toString() za prikaz objekta kao teksta, equals() za poređenje, hashCode() za rad sa kolekcijama, i clone() za pravljenje kopije objekta.

Apstraktne klase

Apstraktna klasa je klasa koja ne može da se instancira direktno, već samo preko njenih podklasa. Može imati apstraktne metode (bez tela) koje podklase moraju da implementiraju, ali i obične metode i atribute.

Modifikatori vidljivosti

Modifikatori određuju pristup članovima klase:

• public – svuda dostupan,

• protected – vidljiv u istoj klasi, paketu i podklasama,

• bez modifikatora (package-private) – dostupan samo unutar paketa,

• private – dostupan samo u istoj klasi.

Inicijalizacija statičkih atributa klase

Statički atributi se inicijalizuju kada se klasa učita u memoriju, pre stvaranja bilo kog objekta. Mogu se inicijalizovati direktno pri deklaraciji ili unutar statičkog inicijalizacionog bloka.

Inicijalizacija nestatičkih atributa klase

Nestatički atributi se inicijalizuju prilikom pravljenja svakog novog objekta. To se može uraditi direktno u deklaraciji, u konstruktoru ili u inicijalizacionom bloku bez oznake static.

Ugnježdene statičke klase

Statička ugnježdena klasa definiše se unutar druge klase i označava se sa static. Ona nema pristup nestatičkim atributima spoljne klase, već samo statičkim. Najčešće se koristi kada klasa ima smisla samo u okviru druge klase, ali nije vezana za njen objekat.

Unutrašnje klase

Unutrašnja klasa je definisana unutar druge klase bez oznake static. Ona ima pristup svim atributima i metodama spoljne klase, čak i privatnim. Za njeno korišćenje mora postojati instanca spoljne klase.

Lokalne i anonimne klase

Lokalne klase se definišu unutar metoda i dostupne su samo unutar tog metoda. Anonimne klase su bezimene i definišu se „u letu“ kada želimo da napravimo jedinstvenu implementaciju interfejsa ili apstraktne klase, najčešće za događaje ili kratke zadatke.

Interfejsi

Interfejs je ugovor koji sadrži samo potpis metoda (i eventualno konstante). Klasa koja implementira interfejs mora da definiše sve njegove metode. Interfejsi omogućavaju višestruko „nasleđivanje“ ponašanja jer klasa može implementirati više interfejsa.

Nasleđivanje interfejsa

Interfejs može nasleđivati drugi interfejs i tako preuzeti njegove metode. Klasa koja implementira novi interfejs automatski mora da implementira i metode svih njegovih roditeljskih interfejsa.

Nabrojivi tipovi (enumi)

Nabrojivi tip (enum) predstavlja skup unapred definisanih konstanti. Svaka vrednost enuma je zapravo objekat te enum klase. Enum može imati atribute, metode i konstruktore, što ga čini moćnijim od običnih konstanti.

Klasa String, informativne metode

Klasa String ima metode koje daju informacije o tekstu, na primer: length() vraća dužinu, charAt(i) vraća znak na određenoj poziciji, indexOf() pronalazi prvi indeks podstringa, equals() poredi dva stringa. Ove metode ne menjaju sadržaj stringa.

Klasa String, transformativne metode

Transformativne metode vraćaju novi string kao rezultat. Na primer: toLowerCase() i toUpperCase() menjaju veličinu slova, trim() uklanja praznine sa krajeva, replace() menja znakove ili podstringove, substring() izdvaja deo stringa.

Regularni izrazi i transformativne metode klase String

Regularni izrazi omogućavaju napredno pretraživanje i zamenu teksta. Metode poput matches(), split(), i replaceAll() koriste regularne izraze da provere da li string zadovoljava obrazac, podele string ili zamene delove stringa.

Klasa StringBuilder

StringBuilder je klasa za rad sa promenljivim tekstom. Za razliku od String, njegov sadržaj se može menjati bez pravljenja novih objekata. Omogućava efikasne operacije dodavanja (append()), brisanja (delete()), umetanja (insert()) i obrtanja teksta (reverse()).

Izuzeci i vrste izuzetaka

Izuzeci su posebni objekti koji označavaju greške ili nepredviđene situacije u programu. Dve glavne vrste su: checked (moraju se obraditi ili deklarisati, npr. IOException) i unchecked (runtime izuzeci, npr. NullPointerException). Postoji i posebna klasa Error za ozbiljne greške koje program ne može kontrolisati.

Obrada i prosleđivaje izuzetaka

Izuzeci se obrađuju pomoću try-catch-finally bloka. Ako se izuzetak ne obradi u metodi gde nastaje, on se prosleđuje (propagira) metodama koje su je pozvale. Tako program može da se zaustavi ili da viši nivo preuzme kontrolu.

Generisanje i definisanje izuzetaka

Izuzetak se generiše naredbom throw new ExceptionType(). Definisanje izuzetka podrazumeva kreiranje nove klase koja nasleđuje Exception ili RuntimeException, čime pravimo svoje specifične tipove grešaka.

Brojač linija tekstualnog fajla

Program za brojanje linija otvara fajl pomoću klasa poput BufferedReader, čita liniju po liniju i za svaku uvećava brojač. Na kraju vraća ukupan broj linija.

Kopiranje tekstualnog fajla

Kopiranje se radi tako što se fajl otvori za čitanje i pisanje. Linije se čitaju iz izvornog fajla i odmah upisuju u novi fajl, obično uz pomoć BufferedReader i BufferedWriter.

Balansirane zagrade

Problem balansiranih zagrada proverava da li svaka otvorena zagrada ima odgovarajuću zatvorenu i da li su pravilno ugnježdene. Najčešće se rešava pomoću steka: pri susretu sa otvorenom zagradom dodajemo je na stek, a pri susretu sa zatvorenom skidamo odgovarajuću. Ako na kraju stek nije prazan, zagrade nisu balansirane.

Paketi i jedinice prevođenja

Paket je skup klasa i interfejsa koji čine logičku celinu i olakšavaju organizaciju koda. Jedinica prevođenja je jedan .java fajl koji sadrži definicije klasa ili interfejsa, zajedno sa deklaracijom paketa i import naredbama.

Definicija jedinice prevođenja

Jedinica prevođenja je osnovna datoteka u Javi koja ima ekstenziju .java. U njoj može postojati najviše jedna javna klasa, a ime fajla mora da odgovara imenu te klase.

Imenovanje i dizajn paketa

Po konvenciji, imena paketa pišu se malim slovima i prate strukturu domena organizacije unazad, npr. rs.uns.ac.rs.projekat. Dobro osmišljen dizajn paketa podrazumeva visoku povezanost unutar paketa i nisku zavisnost od drugih paketa.

Struktura JavaFX aplikacije, tipovi okana

JavaFX aplikacija nasleđuje klasu Application i mora redefinisati metodu start(Stage primaryStage). Osnovno okno (Stage) predstavlja glavni prozor aplikacije, dok scene (Scene) određuju raspored elemenata. Postoje različita rasporedna okna (Pane, BorderPane, GridPane, HBox, VBox) za organizaciju grafičkih komponenti.

Tipovi i obrada događaja

U JavaFX-u događaji su akcije koje korisnik ili sistem pokreću, kao što su klik mišem ili pritisak tastera. Obrada događaja se radi tako što se komponenti dodeli „osluškivač” (event handler), koji je objekat klase ili lambda izraz koji implementira interfejs EventHandler.

Interfejsi Collection i Map

Collection je osnovni interfejs za rad sa grupama objekata i obuhvata skupove, liste i redove. Map čuva parove ključ–vrednost i omogućava brzo pronalaženje vrednosti na osnovu ključa. Ova dva interfejsa čine osnovu Java kolekcija.

Skupovi – interfejsi i klase

Skup (Set) je kolekcija koja ne dozvoljava duplikate. Najčešće implementacije su HashSet (brz, bez poretka), LinkedHashSet (pamti redosled ubacivanja) i TreeSet (čuva elemente sortirane).

Liste – interfejsi i klase

Lista (List) je kolekcija koja čuva elemente u određenom redosledu i dozvoljava duplikate. Najčešće implementacije su ArrayList (efikasna za pristup po indeksu) i LinkedList (efikasna za dodavanje i brisanje elemenata).

Mape – interfejsi i klase

Mapa (Map) čuva podatke u vidu parova ključ–vrednost, gde je ključ jedinstven. Najčešće implementacije su HashMap (brza pretraga, bez poretka), LinkedHashMap (pamti redosled umetanja) i TreeMap (sortira ključeve).