kripto

Obeležiti tipičan primer napada na servis raspoloživosti.

Denial of Service.

Blokovske šifre su zasnovane na konceptu kodnih knjiga gde:

Svaki ključ određuje novu kodnu knjigu.

Osnovni uslovi kod One-Time Pad:

• Ključ mora da bude pravi slučajni niz. • Ključ se ne sme ponavljati. • Ključ mora biti iste dužine kao poruka.

Upotreba linearnih pomeračkih registara kod sekvencijalnih šifarskih sistema obezbeđuje:

Veliku periodu generisanog pseudoslučajnog niza.

Karakteristično za homofone šifre je:

• Slova sa najvećom frekvencijom se šifruju na dva ili tri načina. • Šifrat je iste dužine kao otvoreni tekst.

Sekvencijalne šifre za generisanje pseudo nizova koriste:

• Pomeračke registre. • Promenljive tabele.

Neporecivost je servis koji označava:

Strana koja je poslala poruku ne može da porekne da je to uradila.

Kod sekvencijalnih šifara softverska realizacija je:

• Brža od hardverske realizacije. • Fleksibilnija od hardverske realizacije.

Upotrebom testa frekvencija vrlo lako razbijamo:

Cezarovu šifru.

Kod simetričnih sekvencijalnih šifarskih sistema:

• Ključ se ne sme dostavljati komunikacionim kanalom. • Predajnik i prijemnik imaju isti ključ.

Algoritmi koji vrše transformaciju nad jednim bitom ili bajtom nazivaju se:

Sekvencijalni algoritmi.

Integritet može biti narušen u slučaju napada:

• Neovlašćenih korisnika. • Ovlašćenih korisnika koji zloupotrebljavaju svoja prava.

Kod One-Time Pad, $C = 1001$, $K = 1111$.

$P = 0110$.

Kod sekvencijalnih šifara koristimo:

Unutrašnji ključ za generisanje radnog ključa.

Kod bezuslovno bezbedne šifre:

Metodom pretrage svih ključeva sve dobijene poruke su jednako verovatne.

Karakteristike sesijskog ključa kod šifarskih sistema sa GPSN:

• Treba da ima dobre statističke karakteristike. • Ne mora da bude tajan. • Treba da bude promenljiv za svaku upotrebu.

Šifarski sistem sa simetričnim ključem:

• Tajnost im se zasniva na tajnosti ključa. • Koristi isti ključ za šifrovanje i dešifrovanje.

Karakteristično za šifre proste zamene dužine ključa N sa permutacijom ključa:

• Moguć je napad frekvencijskom analizom slova. • Veliki prostor ključeva ($N!$).

Procedura $C = E(P, K)$:

Predstavlja proces šifrovanja.

Ako je poruka šifrovana apsolutno tajnim šifarskim sistemom:

• Ključ je poznat samo pošiljaocu i primaocu. • Ne postoji integritet poruke.

Šifarski sistem je bezbedan ako je:

• Jedini mogući napad metodom potpune pretrage ključeva. • Ako su učesnici u komunikaciji poverljivi. • Ako je prostor ključeva dovoljno veliki.

Šifarski sistem sa javnim ključem koristi:

Javni ključ za šifrovanje, a privatni za dešifrovanje.

Obeležiti karakteristike za generatore pseudoslučajnih nizova:

• Zahtevaju distribuciju ključa. • Na osnovu ključa kratke dužine dobija se pseudoslučajni niz velike dužine.

Šifarski sistem je bezbedan:

Ako je najbolji mogući napad potpuna pretraga ključeva.

Obeležiti šta je tačno za softver zatvorenog koda:

• Ne sme se imati poverenja u softver zatvorenog koda. • Moguće je da sadrži takozvana tajna vrata.

Obeležiti karakteristike praktično tajnog šifarskog sistema:

• Cena razbijanja šifrata prevazilazi vrednost otvorene informacije. • Vreme za razbijanje šifrata je duže od vremena u kom informacija treba da bude tajna.

Ciljevi kriptoanalize su:

• Ključ. • Otvoreni tekst.

Osnovne pretpostavke simetričnog šifarskog sistema su:

• Ključ je tajan. • Algoritam je javan.

Kod šifarskih sistema sa generatorima pseudoslučajnog niza, pored tajnog ključa koristi se:

Sesijski ključ.

Supstitucije predstavljaju:

Šifre zamene.

Sekvencijalne šifre predstavljaju:

Pseudo generator čiji je izlaz radni ključ približno slučajan kao kod One-Time Pad.

Šifra A5/1 zasniva se na:

Linearnim pomeračkim registrima.

Cilj servisa raspoloživosti je:

Da nesmetano pruža uslugu ovlašćenom korisniku.

Servis kontrole pristupa obuhvata:

• Autentifikaciju. • Autorizaciju.

Procedura $P = D(P, C)$:

Ništa od ponuđenog.

Karakteristike tajnih algoritama:

• Teško ostaju tajna duži period. • Kada se otvore za javnost, najčešće imaju slabosti.

Cezarova šifra predstavlja:

• Šifru zamene. • Alfabetsko preslikavanje. • Supstituciju.

U oblasti zaštite informacija CIA označava:

Confidentiality, Integrity and Availability.

Ključ za klasične šifre tipa transpozicije kolona je:

Broj kolona.

One-Time Pad šifra:

• Veoma je nepraktična za upotrebu u računarskim mrežama. • Koristi se na mestima gde se zahteva najviši nivo tajnosti.

Autentifikacija obezbeđuje:

Proveru identiteta.

Cilj bezbednosnog servisa zaštite integriteta je:

Da ne dozvoli neautorizovanu promenu sadržaja poruke.

Ulazni parametri u šifarski sistem su:

• Otvoreni tekst. • Ključ za šifrovanje.

Šifra A5/1 je primer:

Sekvencijalne šifre.

Obeležiti tačne odgovore za softverska rešenja za šifrovanje i dešifrovanje:

• Fleksibilna rešenja. • Pogodno za blokovske šifre.

Sakrivanje informacija ili:

Steganografija.

Kod šifara zamene ključ je:

Alfabetsko preslikavanje.

Ako se kod One-Time Pad šifre isti tajni radni ključ upotrebi za dve različite poruke, nastaje:

Ako se XOR-uju dva dobijena šifrata, iz rezultata se gubi tajni ključ.

Računarski bezbedan šifarski sistem ili:

Praktično tajan sistem.

Otvoren tekst u kriptologiji može da bude:

• Govorni signal. • Video signal. • Slika. • Tekst.

Primena klasične šifre tipa transpozicije odgovara:

Šenonovom principu DIFUZIJE.

Šifarski sistem sa simetričnim ključem koristi:

Jedan tajni ključ.

Za apsolutno tajni šifarski sistem karakteristika ključa je:

Slučajni niz.

Obeležiti tačne odgovore za hardverska rešenja zaštite:

• Najbrže šifrovanje i dešifrovanje. • Pogodno za sekvencijalne šifre.

Karakteristično za One-Time Pad je:

• Ključ može da se upotrebi samo jedanput za šifrovanje. • Šifrat je dužine kao i otvoreni tekst. • Šifrat ima karakteristike slučajnog niza.

Obeležiti kritične propuste (slabe tačke) veb aplikacija:

• Buffer overflow. • Socijalni inženjering. • SQL injection.

Cilj bezbednosnog servisa zaštite poverljivosti je:

Da obezbedi tajnost prenetih podataka u odnosu na prisluškivanje.

Kod šifre transpozicije:

Slova se premeštaju.

Šifra je ekonomična ako je $E = \frac{N(ST)}{N(OT)}$:

$E$ približno jednako 1.

Nelinearnost kod šifre A5/1 se postiže:

Neuniformnim taktovanjem LPR.

Obeležiti šta čini dvostruku transpoziciju:

• Transpozicija redova. • Transpozicija kolona.

Osnovni bezbednosni koncepti su:

• Integritet. • Raspoloživost. • Poverljivost.

Sekvencijalne šifre su nalik:

One-Time Pad.

Primena klasične šifre tipa supstitucije odgovara:

Šenonovom principu KONFUZIJE.

Šifre zamene dele se na:

• Monoalfabetske. • Polialfabetske.

Napadi kod simetričnih šifara mogu biti realizovani na osnovu:

• Poznatog otvorenog teksta. • Poznatog šifrata. • Poznatih parova otvoreni tekst – šifrat.

Karakteristično za poligramske šifre je:

• Otvoreni tekst se deli u blokove. • Blokovi teksta se šifruju kao jedna celina.

Obeležiti bezbednosne računarske protokole:

• IPsec. • SSL. • Kerberos.

Šifarski sistem je bezuslovno bezbedan ako:

• Ne može da bude razbijen ni uz primenu neograničenih računarskih resursa. • Svi otvoreni tekstovi su jednako verovatni.

Operacija šifrovanja i dešifrovanja kod apsolutno tajnih šifarskih sistema je:

XOR.

Karakteristična raspodela funkcije gustine verovatnoće za tajni simetrični ključ je:

Uniformna raspodela.

Obeležite šta je karakteristično za Cezarovu šifru:

• Šifra zamene. • Šifra supstitucije. • Monoalfabetska šifra.

Nevidljivi vid tajnog pisanja odnosi se na:

Korišćenje tajnih mastila.

Kod simetričnih šifarskih sistema:

• Tajni ključ se nikada ne sme slati istim komunikacionim kanalom kojim se šalje šifrat. • Tajnost sistema se povećava povećavanjem dužine tajnog simetričnog ključa.

Kod transpozicije kolona pomoću ključne reči ključ je:

• Broj kolona. • Ključna reč.

Izlaz iz linearnog pomeračkog registra (LPR) ima sledeće karakteristike:

Dobijeni niz je pseudoslučajan.

U grupu klasičnih šifara spadaju:

• One-Time Pad. • Šifre zamene. • Šifre transpozicije. • Kodne knjige.

Autentifikacija može da se zasniva na:

• Onom što znamo. • Onom što jesmo. • Onom što se poseduje.

Poznati kriptoanalitički metodi za Viznerovu šifru su:

• Fridmenov test. • Kaziskijev test.

Viznerova šifra se napada preko:

Indeksa koincidencije.

Reč bit može da se skrembluje na:

6 načina.

Ukoliko napadač poznaje jedan od ključeva šifarskog sistema sa javnim ključevima:

Ne može da izračuna drugi ključ.

Kod blokovskih algoritama:

Poruku delimo u blokove fiksne dužine.