integument

integument

spoljašnji sloj na površini tela

uloge integumenta

zaštita, razmena materije (respiracija), ekskrecija, prijem mehaničkih i hemijskih draži, održavanje homestaze, osmoregulacija, pokretljivost

pozicija, poreklo i izgled epidermisa

na površini tela životinje, ektodermskog porekla je i ima epitelski izgled tj gusto je zbijen

odlike epidermisa beskičmenjaka

uvek jednoslojan, od epidermskih ćelija, sa umetnutim različitim ćelijama

epidermis hidre gradja i ćelije, opiši ih

od epitelomišićnih ćelija koje se dele na dva dela, deo ka P formira epitel a izduženi ka bazi kontraktilni deo.

epidermis kišne gliste gradja izgled i ćelije

epidermis je obavijen fibrioznom kutikulom od cilindričnih ćelija sa krupnim jedrom. žlezdane ispunjene, providne na preparatu, bazalne ć pri osnovi. bazalna membrana

integument kičmenjaka, gradja sastav, slojevitost.

višeslojan, sastoji se od epidermisa i dermisa i različitih struktura

epidermis kičmenjaka. drugi naziv. delovi

stratum germinativum pri bazi, pri površini ć mrtve, orožale i spljoštene, može imati pigmente u sebi, produkuje različite kožne organe, žlezde i derivate

dermis kičmenjaka. domaći i latinski naziv. sastav, delovi

krzno, corium, cutis. snažno razvijeno vezivno tkivo u kom dominiraju kolagena vlakna. u demrisu se nalazne završeci krvnih sudova i nervnih vlaka. različiti derivati epidermisa smešteni u dermisu zbog veličinte

hipodermis kičmenjaka. drugi naziv. šta ga sačinjava

potkožno vezivno tkivo, čini ga rastresito i masno tkive, daje organizmu fleksibilnost i termoregulaciju zbog taloženja masti u adipocitama

epidermis žabe. gradja. sojevitost, slojevi. karakteristike. granica izmejdu epidermisa i dermisa gmizava.

epidermis žabe sastoji se od 5-6 slojeva. Prvi sloj je stratum germinativum, nalazi se pri bazi ćelije su cilindričnog oblika i u stalnoj deobi dajuči slojeve iznad sebe. poslendji sloj je stratum corneumkoji se nalazi na P, to su pločaste orožale i mrtve ćelije, smanjuje odbacivanje vode. epidermis vodozemaca nema posebnih rožnih organa. pigmenti su prisutni u formi vhromatophorae i melanophorae koje su tamnije. nekog pigmenta nema u rožnom sloju. GRANICA IZMEDJU EPIDERMISA I DERMISA JE U POTPUNOSTI RAVNA.

dermis žabe. slojevi. gradja. Rešetkasta lamela

demris žabe diferenciran je na dva dela. Stratum reticulare (tj. spongiosum), od rastrsitog tkiva. U njemu se nalaze žlezde sa sluzavim (merokrina sekrecija, jasno odvojene jedna od druge, relativno veliko jedro pri osnovi, grčenje mišićnih vlakana dovodi do sekrecije) i zrnastim (holokrina sekrecija, dosta su krupnije i dublje prvih ž, nakon sekrecije ostaje tanak sloj protoplazme i nepravilno rasporedjena jedra). U s. reticulare se takodje nalaze kapirali i različiti pigmenti poput chromatophorae. Drugi sloj dermisa žabe je stratum compactum, koji ima lamelarnu gradju. kolagena vlakna u ovom sloju postaljena paralelno sa kožom, a kolagena vlakna susednih lamela su postavljena nomralno jedna na drugu. G sloj tj rešetkasta lamela se nalazi izmedju retikularnog i kompaktnog sloja. ne vidi se na preparatu, fine zrnaste strukture je. FUNKCIJA G SLOJA JE ZADRŽAVANJE VODE

hipodermis žabe. gradja

tanak potkožni sloj od rastresitog veziva

epidermis kičmenjaka. slojevitost. gradja. opis slojeva. rožni derivati.

epidermis je kod kičmenjaka diferenciran na više slojeva. prvi sloj je bazalna membrana koja epidermis odvaja od dermisa. Odmah iznad je s. germiantivum, cilindrične ćelije sa krupnim jedrom pri vrhu ćelije, u stalnoj deobi čime daju ostale slojeve. S. spinosum naleže na germinativum, ove ć su i dalje žive, poliedarskog oblika i nisu zahvaćene keratinizacijom, imaju relativno velika jedra ali su siromašne hromatinom, imaju keratohijalinska i pigmentna zrnca. Iznad s. spinosum je s. granulosum koje su impreknirane keratohijalinom koji potiskuje protoplazmu, ima pigmentna zrnca i on se vidi kao daniji sloj. Nakon njega je s. lucidum, tanak sloj sa popuno odumrlim ćelijama, nema pigment u sebi zbog čega se na preparatu vidi kao providan sloj, dobro propušta svetlost. s. cornum je pretposlednji sloj, ovde su ćelije mrtve, orožale, na različizim delovima tela je različito razvijen; na delovima bez dlaka je vrlo moćno razvijen (dlan/stopalo), ć. su pljosnate i prisno povezane. Sloj koji se odvaja se naziva s. disjunctum, svi slojevi pre ga potiskuju i on se odvaja (perutanje kod sisara). diferencijacijom rožnog sloja nastaju rožni derivati (dlaka (folikul, tj mešak dlake, dlaka, dermalna papila), perje, papci, kopita, bodlje…)

dermis kičmenjaka. gradja. sastav. delovi. slojevi. žlezde. derivati dermisa.

od rastresitog tkiva. kolagena i elastična vlakna različitih karakteristika utopljena u matriks i prave mrežu u svim smerovima (ovaj raspored je pravilniji kod žabe). u dermisu se završavaju krvni sudovi i nervi. malo pigmentskih ćelija se može pronaći. Dermis podeljen na dva sloja. Pars papilaris - površinski sloj, tanka vlakna gusto zbijnog vezivnog tkiva, pigmentisane ćelije, krvni kapilari i nervni završeci. Pars reticularis - dublji sloj, rastresitiji, dublja vezivna vlakna, nervna i glatka mišićna vlakna, pigmentisane ćelije. Lojne žlezde (alveolarne, holokrina sekrecija, dublje u dermisu, ograničene jednoslojnim epidelom, uz dlaku sekret ide u folikul). Znojne žlezde (apokrin tip - feromoni, sekret se izbacuje sa gornjim slojem koji se regerneriše OD OVOGA SE RAZVILE MLEČNE ŽLEZDE, uz dlaku sekret ide u folikul) (ekrin tip - znoj, pri sekreci ne dolazi do dezintegracije, sekret prolazi kroz epidermis). derivati dermisa - koštane ploče (osteodermi, ispod epidermisa; krokodil i kornjača) i dermalni skelet (krljušti riba i zubi)

hipodermis

rastrsito vezivo. daje koži gipkost i pokretljivost. sagradjen od višeugaonih/okruglih ćelija s jrdom i ostacima citoplazme koji su ka periferiji potisnuti. termoregulacija

obeleži inegument sa slike

obeleži inegument sa slike