1. O ekonomiji

Ekonomija je

nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe

Neograničena želja i ograničeni resursi

oikos (kuća) i nomos (pravilo)

S gledišta oblasti primene ekonomoja može biti

teorijska i primenjena

Teorijska analiza se deli na

mikroekonomsku i makroekonomsku

Uslovi da bi se ljudsko ponašanje moglo smatrati ekonomskom aktivnošću

1. da postoji više ciljeva

2. da se ciljevi razlikuju po prioritetu

3. da su sredstva za ostvaranje ograničena i

4. da ona imaju više alternativnih upotreba

Zadatak ekonomije je

postizanje maksimalne efektivnosti ili minimizacija troškova

Četiri makroekonomska cilja (magični četverougao)

1. stabilan rast nacionalnog obima proizvodnje

2. stabilan nivo cena

3. visok nivo zaposlenosti

4. uravnotežen platni bilans

Četiri makroekonomska instrumenta

1. fiskalna politika

2. monetarna politika

3. politika dohodaka i cena

4. međunarodna ekonomska politika

Stanje opšte ravnoteže

Y + U = P + I

Y = proizvodnja; U = uvoz; P = potrošnja; I = izvoz

Trade off je

koliko se radi ostvarenja jednog mora žrtvovati drugi cilj

Rešenje probleme konfliktnosti ciljeva je u

principima Teorije ekonomske politike:

• potrebno je najmanje onoliko instrumenata koliko ima ciljeva

• instrumenti moraju biti međusobno različiti i nezavisni

• za svaki cilj treba odabrati najefikasniji instrument

Pozitivna i normativna ekonomija

Pozitivna pruži objašnjenje za tekuće privredne tokove, kako jeste

Normativna uvodi vrednosne sudove u ekonomsku analizu, kako treba da bude

Ekonomske kategorije su

najopštije pojmove kojima se izražavaju određeni odnosi u procesu društvene proizvodnje na različitim stepenima ljudskog razvitka

Npr. roba, novac, cena

Ekonomski zakoni su

objektivne nužnosti koje vladaju u privredi; izražavaju uzajmnu povezanost i zavisnost ekonomskih pojava, kategorija, njihov međusobni odnos, nezavisno od volje, svesti i delovanja ljudi

objektivni i definišu se kao tendencije

Kategorije ekonomskih zakona

1. opšti ekonomski zakoni

2. zakoni koji ne deluju u svim načinima proizvodnje, već u dva ili više

3. posebni zakoni, zakoni koji su karakteristični samo za jedan način proizvodnje

4. zakoni koji deluju samo u jednoj fazi datog načina proizvodnje

Metod apstrakcije je

odstranjivanje svih nebitnih i sporednih elemenata i odbacivanje svih slučajnosti sa ciljem da se problem ili pojava koja se izučava svede na čist oblik obuhvatajući samo ono što se pojavljuje kao važno i zakonito

Metod verifikacije

se sastoji u jedinstvu teorije i prakse koje se međusobno uslovljavaju i određuju

Ekonomski model je

uprošćena slika stvarnosti koja se dobija metodom apstrakcije

Varijable ekonomskog modela

Egzogene (promenljive koje se unose u model) i endogene (proizlaze iz samog modela)

Ekonomski model prikaže uticaj egzogenih varijabli na endogene

Merkantilizam je

ekonomska misao koja naglašava bogatstvo države kroz trgovinu, izvoz i akumulaciju plemenitih metala

Rani (protiv uvoza) i razvijeni (nije potpuno protiv uvoza)

Predstavnici merkantilizma

Tomas Man — 1776. godine je napisao “Bogatstvo naroda“ što se smatra rođenjem ekonomije kao nauke

Žan Batist Kolber

Antonio Sera

Fiziokratizam je

ekonomska škola koja smatra da je poljoprivreda glavni izvor bogatstva i privreda je prepuštena samoj sebi

Predstavnici fiziokratizma

Mersije de la Rivier, Fransoa Kene, Tirgo

Keneov model proste društvene reprodukcije

Klasična ekonomska misao je

ekonomski pravac koji ističe slobodno tržište, konkurenciju, podelu rada i ekonomsku slobodu

Predstavnici klasične ekonomske misli

Žan Batist Sej — Sejov zakon tržišta (ponuda = tražnja)

Maltus — teorija o stanovništvu (stanovništvo raste geometrijskom, a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom)

Peti — teorija radne vrednosti (vrednost robe određena je količinom rada potrebnog za njenu proizvodnju)

Rikardo — zakon o zemljišnoj renti (razlika u prihodu između obradivih zemljišta različite plodnosti ili položaja) i teorija komparativnih troškova (zemlje imaju korist od specijalizacije u proizvodnji dobara u kojima imaju relativno niže troškove)

Socijalistička ekonomska misao je

ekonomski pravac koji kritikuje kapitalizam i ističe društveno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju

Predstavnici socijalističke ekonomske misli

Karl Marks, Fridrih Engels

Vrste teorije vrednosti

1. troškova proizvodnje — vrednost zavisi od troškova učinjenih za proizvodnju

2. radne vrednosti — vrednost je prosečna količina utrošenog rada za proizvodnju

3. granične (marginalne) korisnosti — vrednost se određuje prema korisnosti za potrošaća

Vrednost može biti

upotrebljiva (roba može da zadovolji bilo koju čovekovu potrebu) i prometna (roba se razmenjuje za druge robe na tržištu)

Kako je moguće platiti radnu snagu po vrednosti a da ipak postoji profit?

Odgovor je pružio Karl Marks u zakonu vrednosti radne snage po kome je radnik u kapitalizmu plaćen po vrednosti, a ipak stvara više vrednosti nego što iznosi vrednost njegove radne snage

Gosenovi zakoni

Prvi: kako se povećava količina dobara, svaka dodajna jedinica ima manju korisnost

Drugi: prvo se zadovoljavaju potrebe najvećeg intenziteta, ali te najvažnije potrebe ne zadovoljava do kraja, već prelazi na drugu, treću itd., sve dok potrošač ne izjednači nivo granične korisnosti raznih dobara

Cena je

novčani izraz vrednosti robe

Cena može biti

politička (cena koja zavisi od ponude i tražnje) i prirodna (vrednost robe koja zavisi od kvantiteta rada koji se utroši za proizvodnju robe)

Četiri pristupa savremene ekonomske misli

1. kejnzijanistički — državna intervencija protiv nezaposlenosti

2. monetaristički — kontrola novca, konstantna stopa monetarnog rasta (štampanje novca), bez intervencije države

3. novoklasični — racionalno ponašanje ljudi, dakle tržišna ravnoteža

4. zasnovan na teorije ponude — podsticaje ne tražnje, već proizvodnje

Laferova kriva