Opšta psihopatologija - 3. deo

Mišljenje

• visoko diferencirana psihička funkcija

• nadograđuje se na čulno saznanje i omogućava posredno saznanje realnosti

Pojam

odražava bitna i opšta svojstva pojedinih predmeta i pojava, najvažnije osobine određene klase objekata na koje se odnosi

Tipovi mišljenja

1. konkretno (bezpojmovno) mišljenje

2. apstraktno (pojmovno) mišljenje

Konkretno mišljenje

odnosi se na rešavanje problema, pri čemu se uglavnom koriste predmeti u opažajnom polju ili konkretne predstave

• bezpojmovno, arhajsko, primitivno, prelogičko, dečje

Karakteristike arhajskog mišljenja

• nesposobnost da se izdvoje bitna i zajednička svojstva neke pojave ili članova grupe

• nema upotrebe pojmova (poremećaj sposobnosti stvaranja apstraktnih koncepata)

• metaforu/figuratino značenje tumači bukvalno

• predmet i njegova slika su jedno

Arhajsko mišljenje normalno je

• u detinjstvu

• u primitivnim zajednicama

Kod patoloških stanja, bezpojmovno mišljenje javlja se kod

• MR

• organskog mentalnog poremećaja

• nekih Sch bolesnika

Apstraktno (pojmovno) mišljenje

preovlađujući način mišljenja kod zdravih, odraslih, inteligentnih osoba

• pojmovno, logičko, produktivno

• upotreba pojmova: DA

Mentalne operacije

• komparacija

• sinteza

• apstrakcija

• konkretizacija

• indukcija

• dedukcija

Sinkretičko mišljenje

pripisivanje svojstava živih bića spoljnim objektima (deca)

Autističko (dereističko) mišljenje

prevaga lične, personalizovane realnosti nad opšte potvrđenom, objektivnom realnošću, stvaranje imaginativnog sveta na podlozi želja, fantazija

• šizofrenija

Poremećaji mišljenja

• po formi

• po sadržaju

bradilalia

usporen govor

Usporeno mišljenje javlja se kod

-depresivnih poremećaja, moždanih oštećenja (encefalit, vaskularne lezije)

Misaoni blok (blok misli)

-potpuni prekid misaonog toka ili govora

-u stanjima intenzivnog afekta

-kod stuporozne depresije — sve veće usporavanje misaonog toka

-kod shizofrenije - krađa misli

Ubrzano mišljenje prati ubrzan govor ili

logoreja

Ubrzano mišljenje

-javlja se u maničnim fazama BP, govori mnogo brzo, skače sa teme na temu

-min. 150 reči u minutu

Bujica ideja može rezultirati

begom ideja (fuga idearum)

Bujica ideja javlja se u

-maničnim fazama BP

-sve brži i fragmentisan govor, nelogičan

-tangencijalne asocijacije česte, gubljenje ciljne prestave

Patološka opširnost javlja se kod

oligofrenije, demencije, hipomanije, epilepsije

Patološka opširnost

-veliki uvod, nema razlike između bitnog i nebitnog

-preopširno mišljenje, ali logički organizovano

Poremećaji ciljne predstave

1. cirkumstacijalno mišljenje

2. tangencijalno mišljenje

Cirkumstacijalno mišljenje

digresije, gubitak ciljne predstave UZ MOGUĆNOST vraćanja na početnu temu

Tangencijalno mišljenje

-nikad se ne stiže do cilja, sve više se udaljava od teme, na ponovljeno pitanje osoba se ne seća prvobitne teme

Disocirano mišljenje

-asocijacije dezorganizovane, nepovezane

-bizarni skokovi u mišljenju

-tok misli nije razumljiv za slušaoca, misli međusobno više nemaju logičkih veza

-javlja se kod šizofrenije - pogrešno povezivanje asocijacija

Inkoherentno mišljenje

-slično disocijaciji, ali uz poremećaj svesti

-kod delirijuma, demencije

-pojedini delovi rečenice mogu biti logični, ali između njih ne postoji logička povezanost

Rasulo misli i shizophasia - salata od reči

-nizanje reči kooje međusobno nemaju vezu, mešavina neologizama

Neologizmi

-novoformirane reči, nastaju spajanjem dva ili više slogova ili koncepata, nemaju uobičajeno, uopšteno prihvatljivo značenje

-veoma indikativno za šizofreniju

Vergiberacija

-stereotipno, besmisleno ponavljanje reči ili rečenica, sa nestankom razumljivog govora

-kod katatone šizofrenije

Perseveracija

-stereotipno, nevoljno ponavljanje reči ili rečenica koje su upravo čuli ili rekli

-tipično za organske sindrome

Eholalija

ponavljanje onoga što je ispitivač rekao

Palilalija

-ponavljanje samo poslednje reči ili izraza

Alogia

-osiromašeno mišljenje koje se najčešće javlja kod šizofrenih pacijenata

-misaoni procesi izgledaju prazno, suvoparno ili usporeno

Dve glavne manifestacije alogije

1. nefluentan prazan govor

2. fluentan prazan govor

Nefluentan prazan govor

-siromaštvo govora - osoba ne odgovara na pitanja, moraju se postaviti više puta

-odgovri su kratki, oskudni, neprodubljeni - telegramski stil

Fluentan prazan govor

-siromaštvo sadržaja mišljenja - odgovori su dovoljno dugački, ali u njima ima malo informacija, jezik je repetitivan, stereotipan, nejasan

Prisilne misli - opsesije

-misli koje se nameću protiv volje

-osoba zna da su besmislene i iracionalne, svesna ih je i bori se aktivno protiv njih

-često praćene kompulzijama - prisilnim radnjama

-kod OKP, šizofrenije

Sumanute ideje

-zablude nastale na bolesnoj osnovi

-uzrok: duševna bolest

-zablude su nerealna uverenja, ali je ličnost očuvana

-neinformisanost, primitivizam, bajanje

-patagnomonične za psihoze

-kao prolazni fenomen akutnih psihoza, kao glavni simptom sumanutih psihoza

Prisilna misao vs Sumanuta ideja

-Prisilnu misao pacijent doživljava kao stranu, nametnutu, bolesnu i aktivno se bori protiv nje, traži stručnu pomoć

-Sumanutu ideju pacijent doživljava kao svoje uverenje, ponaša se u skladu sa njom, bori se da je realizuje, doživljava kao apsolutnu istinu ili je brani sa te pozicije

Mehanizmi nastanka sumanutosti - interpretativni

-pogrešno povezivanje i interpretacija, tj. pogrešan zaključak

-automobil=kidnapovanje

-posebno pogrešno shvatanje namera i stavova okoline prema njima

Mehanizmi nastanka sumanutosti - intiuitivni

-postoji unapred stvoren sud, predosećaj, predubeđenje (bez realnih dokaza)

-najčešće kod patološke ljubomore

Mehanizmi nastanka sumanutosti - imaginativni

-projekcija sopstvenog maštanja u spoljašnju stvarnost, gubi se granica između subjektivnog i objektivnog sveta

Mehanizmi nastanka sumanutosti - halucinatorni

-podloga za nastanak sumanutosti su halucijacije

-najčešće slušne - glasovi

Struktura sumanutosti - paranoično strukturisane - sistematizovane

-jedna misao logički proizilazi iz druge

-samo prva karika u lancu je pogrešna - lančana struktura

-odsustvo halucinacija

Struktura sumanutosti - paranoično strukturisane - nesistematizovane

-nesistematizovane, nelogične ideje

-sumanutost proširena na mnoge oblasti života, obično postoje i halucinacije - mrežna struktura

-veruje u nešto ne može da objasni šta, kako, zašto

-loše socijalno funkcionisanje

-ponašanje u skladu sa sumanutim idejama

Sumanute ideje odnosa

-verovanje da slučajni ili nepovezani događaji imaju određeno posebno značenje u vezi sa njim

-primarne: nema uvida da doživljaj da se svi događaji odnose na obolelog lično potiču iz njega samog (svi se njemu smeju)

-sekundarne: zasnovane na osećaju krivice (ljudi ga optužuju zbog nečega)

Sumanute ideje veličine - megalomanske

-karakteristično za maniju, ali i loši znaci šizofrenije i organskih sindroma

-nerealna verovanja u spostveni značaj, važnost, bogatstvo, slavu, znanje, moć…

Religiozne sumanute ideje

-preokupiranost pogrešnim verovanjima religiozne prirode

-nekada u okviru religizonih stavova koji postoje, nekada sasvim novi religizoni sistemi ili mešavina verovanja iz različitih religija

Depresivne sumanute ideje

-ideje krivice i samooptuživanja

-ideje ekonomske propasti

-hipohondrijske ideje

-nihilističke ideje - Kotarov sindrom (ne postoji, deo njegove porodice ne postoji, nema mozak već šupljinu, da nema misli, telo mu se raspada…)

Sumanute ideje proganjanja - persekucije

-najčešće ideje

-najteža forma - sindrom uticaja

Sumanute ideje ljubomore

patološka ljubomora?

Erotomanija - erotomanska sumanutost

-uverenje da su u obolelog zaljubljene osobe

Sumanutost kontrole ili uticaja

-subjektivan doživljaj da su njegove akcije ili osećanja kontrolisane spoljašnjim silama

-kod Sch često - posebni vidovi sumanutosti pasivne kontrole:

1. umetanje misli - umetnute putem telepatije, radara ili nekim drugim načinom

2. oduzimanje misli - neko ili nešto spoljašnje oduzima misli

3. emitovanje misli (čulne misli) - verovanje da su nečije misli glasne, da ih i drugi mogu čuti

4. eho misli - svoje misli doživljava kao ehp, sa kratkim intervalom između misli i eha

Sumanutost čitanja misli

-osećaj da ljudi mogu da čitaju njihove misli ili znaju šta misli

Razlika između emitovanja misli i sumanutosti čitanja misli

-kod sumanutosti čitanja misli pacijent ima subjektivni doživljaj i prepoznaje da drugi znaju šta misli, ali ne da se njegove misli mogu čuti naglas