Elementarna didaktika - Prof. dr Živorad Milenović

Уводне напомене о Елементарној дидактици

  • Појмовно одређење дидактике кроз историју: Дидактика се кроз историју различито схватала, почев од Волфганга Раткеа као вештине поучавања, преко Јана Амоса Коменског који је дефинише као вештину поучавања свију свему, до савремених схватања дидактике као педагошко-андрагошке дисциплине о целокупној настави.
  • Замерке савременој дидактици: Највеће замерке упућују се у области предшколског васпитања и учења. Нова концепција према Основама програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета” у великој мери изопштава Дидактику као наставну дисциплину.
  • Нови наставни предмети: Уместо класичне Дидактике, у студијске програме за васпитаче уведени су модификовани предмети: Методика васпитнообразовног рада, Интегрисани курикулум и Елементарна дидактика.
  • Потреба за Елементарном дидактиком: Иако се термин „настава” избегава у предшколском контексту, образовање је утемељено у настави. Елементарна дидактика проучава дидактичке садржаје прилагођене васпитању и учењу деце предшколског узраста од рођења до поласка у школу.
  • Примена термина: Иако се темељна питања односе првенствено на дечји вртић, користи се термин „предшколска установа” јер се питања Елементарне дидактике односе на све типове ових установа.

Васпитање и учење деце и програм „Године узлета”

  • Законска регулатива у Србији: Васпитање деце дефинисано је Законом о предшколском васпитању, Правилником о Основама програма предшколског васпитања и образовања „Године узлета”, Правилником о стандардима компетенција за професију васпитача, Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о високом образовању.
  • Период „раног старта”: Предшколски узраст је основа за каснији целовит развој личности. Рани старт подразумева правовремено препознавање изнадпросечних способности, али и дијагностификовање сметњи у развоју како би се на време започело с медицинским и педагошким третманом.
  • Циљ према новом програму: Поред целовитог развоја, фокус је на добробити детета кроз целовити приступ учењу, повезивање игре и других активности, те изградњу смислених односа с вршњацима и одраслима.
  • Хеуристички приступ: Деца стичу знања кроз самостални или групни истраживачки рад коришћењем извора у локалној средини и широј заједници.
  • Партнерство са родитељима: Новина „Година узлета” огледа се у непосредном укључивању родитеља у планирање, организацију, реализацију и вредновање васпитнообразовног рада.
  • Иновативни системи учења: Учење је засновано на интерактивним, диференцираним, егземпларним, респонсибилним, хеуристичким, инклузивним, интегрисаним, проблемским и пројектним системима.
  • Кључне способности за будућост: Програм промовише отвореност, радозналост, самопоуздање, креативност, иновативност, отпорност и самосталност.
  • Европски оквир компетенција за целоживотно учење:
    1. Комуникација на матерњем језику.
    2. Комуникација на страном језику.
    3. Математичке, научне и технолошке компетенције.
    4. Дигитална компетенција.
    5. Учење учења.
    6. Друштвене и грађанске компетенције.
    7. Иницијатива и предузетништво.
    8. Културолошка свест и изражавање.

Терминолошка разграничења

  • Наука: Да би једна област била наука, мора испунити четири услова: имати предмет проучавања, корпус научних знања, језик науке и сопствену методологију.
  • Дидактика: Назив потиче од старогрчких речи didaskalos (учитељ), didaskein (обучавати) и didaktikos (поучен). Јан Амос Коменски се сматра утемељивачем Дидактике.
  • Елементарна дидактика: Грана дидактике која повезује васпитање, учење и реализацију пројектних активности у оквиру васпитнообразовног рада са децом од рођења до поласка у школу.
  • Учење: Трајна и прогресивна промена личности и понашања кроз стицање знања, вештина, вредности и искуства. Шири је појам од знања.
  • Образовање: Ужи појам васпитања; организовани процес стицања знања, вештина, навика и развој способности. Етимолошки потиче од речи „образ” (учинити некога бољим човеком).
  • Саставнице образовања:
    • Знање: Систем чињеница и генерализација о објективној стварности.
    • Умење: Психомоторичке увежбане радње (менталне операције попут читања и рачунања).
    • Вештина: Добро познавање неког посла, извежбаност и компетентност.
    • Навика: Усавршено понашање које је резултат понављања, реализује се без посебног присуства воље.
    • Способност: Диспозиција за успешно обављање делатности (когнитивне, психомоторне, сензорне).
    • Искуство: Знање које је резултат изложености друштвеним околностима, а не директног учења.

Сазнајни развој и поучавање

  • Чиниоци сазнајног развоја: Унутрашња равнотежа детета, сазревање и искуства (физичко, логичко-математичко и социјална трансмисија).
  • Фазе сазнајног развоја (према Пијажеу):
    • Прва фаза: Сензомоторна интелигенција (од рођења до 2. године).
    • Друга фаза: Фаза припреме и организације конкретних операција.
      • Подфаза: Препарациони период (од 2. до 7. године).
  • Дидактички пут сазнања: Код деце предшколског узраста пут иде од живог опажања ка апстрактном мишљењу; од чулног ка рационалном; од конкретног ка апстрактном. Деца немају развијено апстрактно мишљење до 12. или 13. године.
  • Начин стицања знања: Деца до сазнања долазе перцептивно, чулно, сликовито, искуствено и конкретно.

Мотивација деце предшколског узраста

  • Средства мотивације:
    • Похвала: Усмена, социјална промоција детета пред групом.
    • Похвала пред родитељима: Може бити усмена или путем поруке (писмо: предшколска установа – кућа).
    • Признање: Даје се за изузетне резултате на посебно украшеном обрасцу (пожељно пред родитељима).
    • Прелазна заставица: Додељује се групи деце (оптимално време држања је месец дана).
    • Пехар: За резултате у спортским такмичењима.
    • Позиција на дијаграму успеха: Визуелни приказ напредовања (дете не треба да се пореди са другима већ са својим претходним резултатима).
    • Улога у приредби: Свако дете треба равномерно укључити.
  • Непримерена средства: Материјалне награде и казне било које врсте могу имати негативне ефекте.
  • Опште генерализације васпитања (Скинеров закон):
    • Дете учи на основу претходног успеха.
    • Поткрепљивање непосредно након активности повећава вероватноћу понављања.
    • Диференцирано поткрепљење подразумева подржавање жељених облика понашања.

Дидактички закони, принципи и правила

  • Општи дидактички закони (Никола Филиповић):
    1. Закон акцелеративног развоја личности: Настава универзално доприноси развоју индивидуе без обзира на епоху.
    2. Закон полифакторске условљености: Токови наставе зависе од спољашњих, унутрашњих, објективних и субјективних чинилаца.
    3. Закон класно-идејног и културно-епохалног обележја: Настава је саставни део друштвено-политичког система.
  • Оптимални дидактички принципи:
    1. Принцип научности: Темељење на истраженим и потврђеним чињеницама.
    2. Принцип очигледности: Учење помоћу чула у реалним околностима.
    3. Принцип савремености и актуелизације: Коришћење иновативних садржаја доступних деци.
    4. Принцип поступности и систематичности: Сваки претходни садржај је увод у наредни.
    5. Принцип економичности (рационализације): Оптималан успех за што краће време уз мање труда.
    6. Принцип иновативности: Примена нових средстава и приступа.
    7. Принцип трајности знања: Стицање темељних знања кроз самосталне активности (до 90% наученог се задржава ако се до њега дође стваралачким радом).
  • Класична дидактичка правила (Коменски):
    • Од ближег ка даљем.
    • Од лакшег ка тежем.
    • Од познатог ка непознатом.
    • Од простог ка сложеном.

Принципи развијања реалног програма (Године узлета)

  • Кључни принципи:
    1. Принцип усмерености на односе: Фокус на социјално и физичко окружење.
    2. Принцип животности: Развијање заједништва деце и одраслих.
    3. Принцип интегрисаности: Стварање услова за учење као укупног искуства детета.
    4. Принцип аутентичности: Поштовање посебности сваког детета.
    5. Принцип ангажованости: Учење кроз властиту активност и избор.
    6. Принцип партнерства: Уважавање перспектива породице.
  • Правила заснована на теоријским поставкама: Подразумевају сагледавање детета као јединственог бића, бића игре, креативног и компетентног активног учесника.

Циљеви и задаци према програму „Године узлета”

  • Општи циљеви: Једнаке могућности за сву децу; срећа и задовољство; изградња диспозиција за целоживотно учење (отвореност, рефлексивност, истрајност); упознавање различитих подручја сазнања; развој родитељских компетенција; аутономија и професионалност васпитача.
  • Циљеви као подршка добробити детета:
    • Персонална добробит: Развој идентитета, психолошке самосталности и емоционалне компетенције.
    • Делатна добробит: Креативно испољавање, овладавање говором, отпорност на стрес и конструктивно решавање проблема.
    • Социјална добробит: Осећај припадности заједници, алтруизам, емпатија и брига за животну средину.
  • Домени васпитања (Блумова таксономија):
    1. Когнитивни: Знање, разумевање, примена, анализа, синтеза, вредновање.
    2. Афективни: Примање, реаговање, вредновање, организовање, карактеризација.
    3. Психомоторни: Имитација, манипулација, прецизност, спајање елемената, усвајање.

Чиниоци васпитања и учења

  • Дидактички троугао: Васпитач – дете – садржај.
  • Савремени чиниоци: Дете, васпитач, садржаји, иновативни модели, иновативна средства, родитељи, локална средина и шира друштвена заједница.
  • Васпитач – водитељ васпитања: Васпитач је демократа, дијагностичар, модератор, иноватор, аниматор и евалуатор.
  • Стилови рада васпитача: Ауторитарни, демократски, либерални (Laissez-faire) и прилагодљиви (који се препоручује).
  • Родитељи као партнери: Три битна аспекта: међусобна информисаност, педагошко образовање родитеља и непосредно укључивање у задатке установе.

Облици и методе рада у предшколској установи

  • Облици рада:
    • Фронтални: Економичан, али дете је пасивно; користи се у уводним фазама.
    • Групни: Најмање три детета; развија тимски рад и колективизам.
    • Рад у пару (Тандем): Зближава децу, учи их међусобном поверењу.
    • Индивидуални: Прилагођен темпу напредовања појединца.
    • Комбиновани: Најефикаснији начин у савременој пракси.
  • Методе рада:
    • Усмено излагање: Монолошка (причање) и дијалошка.
    • Разговор: Заснован на питањима и одговорима; дискусија и расправа.
    • Текст метода: Рад на дечјим причама, бајкама и песмама.
    • Демонстрација: Показивање појава, предмета, слика, филмова и експеримената.
    • Хеуристичка метода: Учење путем открића; деца самостално трагају за решењем.
    • Комбинована метода: Међусобно допуњавање различитих метода.

Средства и материјали за рад

  • Просторне целине према правилнику (2019):
    • Сензорна: Песак, желатин, сензорне табле, музички инструменти.
    • Кинестетичка: Струњаче, тунели, шведске даске, лопте.
    • Визуелне уметности: Текст, боје, глина, колаж, маказе.
    • Симболичка игра: Лутке, макете фарми, костими, кухињски предмети.
    • Скривање и осамљивање: Кућице, шатори, јастуци, породичне фотографије.
  • Играчке: Дидактичке играчке, слагалице и Монтесори материјали који морају бити безбедни (дрво, без отровних боја).

Иновативни системи васпитања

  • Диференцирани систем: Рад на различитим нивоима сложености према способностима деце.
  • Егземпларни систем: Скоковито учење путем типичних и узорних примера.
  • Респонсибилни систем: Демократско одлучивање; деца бирају стратегије и облике рада.
  • Хеуристички систем: Конструкција знања од стране деце кроз истраживање.
  • Инклузивни систем: Обухвата децу са сметњама у развоју, децу масовне популације и изнадпросечну децу.
  • Интегрисани систем: Истовремена реализација садржаја из различитих области (интердисциплинарност).

Пројектно учење и планирање

  • Фазе пројектног учења:
    1. Иницирање теме (на основу дечјег интереса).
    2. Одређивање циља и задатака.
    3. Израда плана.
    4. Реализација.
    5. Вредновање.
  • Планирање у „обрнутом дизајну”:
    • Стадијум 1: Идентификација жељених исхода.
    • Стадијум 2: Одређивање прихватљивих доказа остварености.
    • Стадијум 3: Планирање искуства активног учења.
    • Стадијум 4: Обезбеђивање материјално-техничке основе.
  • Вредновање: Врши се континуирано и на крају пројекта. Примери вредновања укључују чек-листе, Ликертове скале, самоевалуацију и „Листић осећања” (црвена боја за одушевљење, сива за нејасноћу).

Професионална улога васпитача

  • Четири подручја деловања васпитача:
    1. Непосредни рад са децом.
    2. Развијање програма.
    3. Професионални развој (стално усавршавање, семинари, праћење литературе).
    4. Јавно деловање (заступање интереса деце, ангажовање у заједници, етички кодекс).
  • Васпитач као рефлексивни практичар: Особа која стално преиспитује своја уверења и праксу ради унапређења васпитнообразовног рада.