Istorija

Повратак Обреновића

• Крајем 1858. године, вољом Светоандрејске скупштине, Милош Обреновић се враћа на српски кнежевски престо (1858-1860).

• Након две деценије изгнанства, наставља борбу за већу самосталност Кнежевине Србије према Порти.

• Залагао се за стављање ван снаге „Турског устава“ и доношење новог устава, као и за исељавање преосталог турског становништва из Србије.

• У унутрашњој политици, владавина му је била аутократска, као и раније.

• Политичке противнике није штедео (нпр. Тома Вучић Перишић је био заточен и отрован).

• Сузбијан је сваки вид опозиционог деловања.

Спољна политика кнеза Михаила

• Кнез Михаило (1860-1868) је наставио одлучну политику према Порти након очеве смрти.

• У управљању државом ослањао се на Илију Гарашанина (председник владе и министар спољних послова од 1861. до 1867. године).

• Кнез и Гарашанин су највише пажње посвећивали припремама за ослободилачки рат против Турака.

• Радили су на стварању савеза балканских народа и држава, који би заједничким снагама потиснули Османско царство из Европе.

• Главно начело било је „Балкан балканским народима“.

• Србији је било важно ослободити сународнике у Босни и Херцеговини и Старој Србији.

• Први балкански савез је формиран између 1866. и 1868. године, а чиниле су га Србија, Црна Гора, Грчка и Румунија.

• Средиште савеза била је Србија, јер је она потписала уговоре са свим наведеним државама.

• Српске власти су постигле споразум и са хрватским и бугарским политичким организацијама, као и са појединим албанским вођама.

• Због смене Илије Гарашанина и убиства кнеза Михаила, циљеви балканских савезника нису тада остварени.

• Највећи успех спољне политике кнеза Михаила била је предаја шест царских градова Србији.

• Србија је искористила инцидент код београдске Чукур-чесме 1862. године, када је турски војник тешко повредио једног српског дечака.

• Уследили су сукоби који су изазвали Турке да бомбардују град са београдске тврђаве.

• Кнез Михаило се обратио представницима великих сила са захтевом да се турско становништво исели и укину турске војне посаде у градовима.

• На међународној конференцији је одлучено да се турско становништво исели из Шапца, Београда, Смедерева и Кладова, a да се поруше градови Соко и Ужице.

• Порта је 1867. године уступила Србији тврђаве на Сави и Дунаву (Шабац, Београд, Смедерево и Кладово).

• Једини симбол да је Србија део Османског царства била је турска застава на тврђавама.

• Српска држава је коначно загосподарила читавом својом територијом.

Модернизација Србије

• Кнез Михаило је током изгнанства путовао Европом и упознао се са достигнућима развијених држава.

• Као просвећени апсолутиста, настојао је да модернизује Србију, донесе законе и спроведе важне реформе.

• Сматрао је да ће своје замисли лакше остварити ако успостави снажну, строгу и централизовану власт.

• Није желео да дозволи увођење политичких слобода које је тражила либерална интелигенција.

• Створио је народну војску, уводећи законску обавезу да се сви одрасли мушкарци обучавају за рат.

• Сопственим новцем је помагао рад образовних и културних установа, укључујући и оснивање Народног позоришта у Београду.

Атентат на Кнеза Михаила

• Незадовољство кнежевим апсолутизмом је оснажено његовом намером да се ожени блиском рођаком.

• Скована је завера против њега и убијен је у атентату у Кошутњаку 1868. године.

• Убице су биле мотивисане личном осветом, али није до краја откривено ко је био укључен у организацију атентата.

Уједињена Омладина Српска

• У време владавине кнеза Михаила настала је Уједињена омладина српска.

• Окупљала је слободоумне припаднике студентских и ђачких друштава и истакнуте појединце са свих простора где су живели Срби.

• Основана је у Новом Саду 1866. године.

• Радили су на културном уздизању српског народа и позивали на војну акцију против Турака.

• Замерали су кнезу Михаилу због одлагања рата са Османским царством и недостатка политичких слобода.

• Рад им је убрзо био забрањен у Кнежевини.

• Најистакнутији чланови били су Јеврем Грујић, Светозар Милетић, Владимир Јовановић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић.

• Након што је Омладина забрањена и у Угарској 1871. године, њен рад је обустављен.