soc marija word.docx

SOCIOLOGIJA – PREDAVANJA (2023/24)

Šta je sociologija?

• Ona je osnova društvenih nauka.
• Francuski izvor: sociologija
• Naučno proučavanje (grčki logos...logija, nauka) ljudskih interakcija: organizovanih i utvrđenih veza - društva = udruživanje, povezivanje (lat. socius...socio):
  • odnos pojedinca i društva (individualizacija)
  • ljudi u odnosu s prirodom
  • pre/sada/posle (vreme, istorija),
  • ovde/tamo (prostor, geografija)

Sinhronost = sposobnost istovremene obrade/poređenja različitih društava u istoj vremenskoj tački.

Asinhronost = sposobnost istovremene obrade/poređenja jednog društva u različitim vremenskim periodima.

• UTOPIJA = ideja/slika, koja nije stvarna, ali predstavlja DOVRŠENU-IDEALNU ,,NEBESKU” verziju društva, gde je sve ispravno i dobro.
• DISTOPIJA = ideja/slika, koja nije stvarna, ali predstavlja OČAJNU, ZASTRAŠUJUĆU, APOKALIPTIČKU ,,PAKLENU” verziju društva, gde je sve pogrešno i lose.

ŠTA UOPŠTE ZNAČI DRUŠTVO?

• lat. societas
• veza između drugova, prijatelja, saveznika
• grupa ljudi u zajednici
• organizovana grupa ljudi

Glavna stvar je proučavanje interakcija između pojedinca i društva. Predmet proučavanja je društvo.

U prošlosti smo više govorili o zajednici. Većinom su to bile seoske zajednice. Društvo čine dve ili više osoba.

Sociologija sažima mnoštvo postojećih podataka i objašnjava nešto što svi razumeju. Objašnjava zajedničke tačke za više hiljada ljudi.

Šta je predmet proučavanja u sociologiji?

1. Struktura: osnovni obrasci društvene izgradnje, uključujući socijalne hijerarhije, institucije (kao što su porodica, obrazovanje, vera i vlada).
2. Kultura: zajednička uverenja, vrednosti, norme, simboli, prakse, ponašanje i materijalni predmeti karakteristični za određenu grupu ili društvo. „Uče se“ i prenose s jedne generacije na drugu unutar društva ili među njima i oblikuju način na koji ljudi doživljavaju svet, komuniciraju s drugima i daju smisao svojim iskustvima.
3. Interakcije: kako pojedinci i grupe komuniciraju ili se povezuju na osnovu pravila (normi), uloga koje „igraju“ i položaja (statusa) koje stiču ili su im dodeljeni.
4. Promene: kako se društva razvijaju (napreduju, nazaduju) kroz vreme preko pojava kao što su društveni pokreti, tehnološki napredak, ekonomski pomaci i kulturne promene.
5. Nejednakost: raspodela resursa, moći i prilika unutar društva preko mehanizama stratifikacije, klase, rase, pola i drugih oblika nejednakosti.
6. Institucije: koje funkcije imaju porodica, obrazovni sistem, vera i zdravstvo. Koje uloge i uticaje imaju na pojedince, grupe i zajednice.

MIKROSOCILOGIJA = Studija slučajeva, situacija, svakodnevnog života.

MAKROSOCIOLOGIJA = Generalizacija, procesi, trendovi, dugoročne promene.

Parabole društva

Možemo postaviti pitanje šta zapravo društvo može biti. Nešto u šta smo mi direktno uključeni.

• Društvo kao zatvor (ograničavanje). Može nas ograničavati, naročito ako smo skloniji individualizmu. To je socijalno-psihološki element koji svako povremeno doživi. Anksioznost zbog „nadzora“ u malom/velikom mestu.
• Društvo kao prostor za izražavanje individualnosti (oslobađanje). Kreativna industrija.
• Društvo kao proširena grupa ljudi s prepoznatljivom kulturom (pripadnost, vezanost) i organizacijom. Ta kultura može biti homogena ili heterogena (otvorena, na primer, za migracije). Zatvorenost društva može uticati na ograničavanje ili oslobađanje. (slovensko društvo, industrijsko društvo, evropsko društvo, globalno društvo).
  • Država je specifičan aspekt organizovanja društva. Posebno u sociologiji, država je organizacioni aspekt i manje važna stvar u poređenju sa drugim institucijama. Iako je sociologija nastala u vreme kada su se razvijale nacionalne države.
• Društvo kao „dobro društvo“, kao kompanija (intimno, privatno, formalno) („nedostaje mi moje društvo“, „radim u multinacionalnoj kompaniji“).

→ Društvo nije isto što i država. Država je politički aspekt organizacije društva.

Pogled u istoriju

1. Ovo je samo idealizovan prikaz. Lovci i sakupljači nazivani su i zajednicama, kao i poljoprivredna i stočarska društva. Rodnost je bila visoka, ali isto tako i smrtnost. Organizacija je bila fokusirana na porodicu. Žena je brinula o porodici, dok je muškarac obezbeđivao hranu. Ljudi nisu razmišljali o budućnosti – fokus je bio na preživljavanju. Kasnije se dinamika menja, više dece preživljava. Pojavljuje se podela rada koja postaje stalna, i može se razlikovati u zavisnosti od geografskih razlika. Porodična dinamika je i dalje prisutna. Postepeno dolazi do raslojavanja (nepravilnosti) među članovima; prema polu, starosti, sposobnostima...

2. Sledeća faza su poljoprivredna društva. Poljoprivreda postaje osnovna društvena aktivnost. Pre Drugog svetskog rata, dve trećine društava bila su poljoprivredna, u vezi sa ratarstvom. Ljudi su se bavili stočarstvom i obrađivanjem zemlje. Stoka je služila i kao radna snaga i kao izvor hrane. Time se povećavao broj stanovnika, što je donelo veću kompleksnost. Pojavljuju se klasne razlike i društvene uloge, poput sluga ili devojaka. Određeni vlasnik mogao je imati više zemlje nego drugi, što mu je donosilo veći ugled. Polako se formira država, odnosno oblik zajednice u kojoj ljudi imaju obaveze, pre svega plaćanje poreza na zemlju. Zbog povećanja broja društvenih uloga raste i nejednakost.

3. Industrijska društva: nejednakost se povećava, što dovodi i do siromaštva. Muškarci su brzo izgarali zbog lošeg zdravstvenog sistema. Industrijalizacija se odvija i danas, zavisno od geografskog područja. Takođe, svedoci smo deindustrijalizacije društva. Ulazimo u period postindustrijskog društva. Zbog napretka više ljudi preživljava. Rad i stanovanje počinju da se razdvajaju (ljudi žive na jednom mestu, a rade na drugom, što je ključno za urbani način života). Razvijaju se društveni podsistemi, poput ekonomskih, porodičnih, kulturnih... Porodične uloge preuzimaju institucije, na primer, obrazovna funkcija je sada u rukama škole, a ne porodice. Industrijska društva sa svojim podsistemima povećavaju nejednakost, najviše u istoriji. To vidimo na primeru vlasnika kapitala i radnika. Krajem 19. veka, radnička prava bila su slabo zaštićena. Radnici nisu imali bolovanja, porodiljsko odsustvo, niti ustaljeno radno vreme.

4. Postindustrijska društva su ona u kojima danas živimo. Ipak, postoje i geografske razlike među njima. Sukobi između njih često proizlaze iz suprotnosti. Evropa je na zapadu razvijenija. Evropska unija povezuje razvijenije zemlje sa manje razvijenima. Prelazimo sa industrije na usluge koje su tercijarne i kvartarne. Prelazimo od pokretne trake, koja je diktirala život ljudi (odmore, smene, stanovanje), ka fleksibilnijem vremenu. Za američko društvo karakteristične su uslužne delatnosti i propadanje industrije. Manje obrazovani ljudi teško razumeju ove promene. Postindustrijsko društvo nazivamo različitim imenima, zavisno od onoga što proučavamo; informaciono, kibernetsko društvo.

• Zajednica/Društvo!!!
• Mehanička solidarnost/Organska solidarnost (E. Dirkem)
• Gemeinschaft/Gesellschaft (F. Tönnies)
• Ruralno/Urbano

Sociologija je nastala definisanjem karakteristika i razlika između zajednice i društva.

Neke ključne komponente društva, pojmovi:

• Društvena praksa
• Institucija
• Organizacija
• Struktura
• Sistem
• Diferencijacija (razlikovanje). Što je društvo složenije, veća je diferencijacija. Diferencijacija u životnim stilovima.
• Integracija (povezivanje). Vidimo da su ljudi sve manje povezani, ali postoje i principi prema kojima postaju sve sličniji kako bi se omogućio razvoj.
• Stratifikacija (slojevitost). Ljudi su različiti. Neko je na dnu lestvice, dok je drugi na vrhu.
• Odnos, razmerje
• Uloga. Društvene uloge koje igramo mogu biti pripisane ili stečene. Možemo imati više uloga istovremeno.
• Vrednosti. To su okvirni sistemi u koje ljudi veruju.
• Status
• Proces
• Promena, dinamika

DRUŠTVENE DIHOTOMIJE: PRILOG RAZUMEVANJU POJAVA, ODNOSA I PROCESA U DRUŠTVU

• Struktura / Avtonomno delovanje pojedinca
• Kontinuitet / Promene
• Fakt / Vrednost
• Kvalitativno / Kvantitativno
• Lokalno / Globalno
• Javno / Privatno
• Društveni pol (gender) / Biološki pol (sex) – Ljudi su se zbog socijalne kontrole morali prilagoditi društvu.
• Subjekt / Objekt
• Idealizam / Materijalizam
• Relativizam / Absolutizam
• Izabrano / Masovno
• Rad / Slobodno vreme – U prošlosti je razlika između slobodnog vremena i rada bila veća. Danas se ta granica briše. Možemo istovremeno raditi i zabavljati se.
• Moderno / Postmoderno
• Tradicionalno / Moderno
• Zajednica / Društvo
• Izgled / Tekst

NE POSTOJI JEDINSTVENA DEFINICIJA SOCIOLOGIJE, NEKE JEDNOSTAVNE DEFINICIJE:

Studija procesa ljudskog udruživanja

Nauka o društvu

Analiza strukture društvenih odnosa koji se sastoje od utvrđenih interakcija među ljudima; interakcije se strukturiraju i dolaze na svoje mesto. U početku su odnosi bili pretežno neformalni. Bilo je logično da muškarac prikuplja hranu i lovi mamute, dok žena brine o deci.

Studija društvenog života ljudi i grupa, njihovih uloga i položaja (statusa) u društvu u odnosu na institucionalna pravila (red) u društvenim procesima; odnosi se na princip uloga, položaja, reda i institucija u društvu. Ljudi imaju društvene uloge ili više njih. Te uloge mogu biti ponekad i nekompatibilne.

Za bavljenje sociologijom potrebno je: (prema Millsu i Wacquantu) VAJE 1

Kritičko mišljenje: "Stvari nisu onakve kakve se čine." Ponekad su u suprotnosti sa zdravim (seoskim) razumom, pretpostavkama, i proverom činjenica. Na primer, novinarstvo i istraživanje slučaja koji može delovati trivijalno. Može se desiti da neko bude žrtva silovanja, ali se pomiri s tim (to je život).

Široka razgledanost: Radovednost, informisanost, sposobnost posmatranja, zaključivanja i otvorenost prema različitim pogledima. To uključuje disciplinu: istoriju, geografiju, statistiku, demografiju, ekonomiju, politiku, prirodu.

• „Slovenija bi mogla biti mala Švajcarska“!?
• „Promena pola nije prirodna“!?
• „O samoubistvu odlučuje svako sam“!?
• „Ljubljana je najlepši grad na svetu“!?
• „Sa fakultetskom diplomom dobijaš bolje plaćen posao“!?

Analitičnost: Znanje i sposobnost razumevanja društvenih sila omogućavaju njihovo upravljanje i (pre)usmeravanje (npr. proveravanje statistike, interpretacija istraživanja javnog mnjenja) – bolja društva.

Sintetičnost: Sposobnost povezivanja različitih nivoa analize u celinu. Otkrivanje suštine: ne samo nizanje ili opisivanje pojedinosti već objašnjavanje bitnih aspekata.

Sposobnost posmatranja i zaključivanja na osnovu posrednih empirijskih dokaza: Na primer, "pogled iz aviona" ("big picture"): šta nam satelitska slika Evrope i Afrike govori o društvenim aspektima, kao što je razlika u električnom osvetljenju (razvoj, način života).

Sociologija ne samo da opisuje pojedinosti već objašnjava suštinu i zajedničke karakteristike pojava na različitim nivoima društvene realnosti u vremenu i prostoru:

• MIKRO NIVO = Svakodnevni život, interakcije, delovanje pojedinca
• MEZZO NIVO = Mehanizmi delovanja institucija, društvena organizacija, norme
• MAKRO NIVO = Društvena strukturiranost, dugoročne društvene promene
• KRALJICA ELIZABETA
  • Objašnjavanje suštine političke organizacije društva ili specifične institucije vladanja, nasledne vlasti, moći, ceremonijalne uloge itd. Ne opisivanje biografija i navođenje informacija o svim britanskim kraljevima (npr. Elizabeti), već objašnjavanje onoga što je zajedničko za razumevanje proučavanog društvenog fenomena.

1. Sociologija unutar društvenih nauka: zašto toliko društvenih disciplina? I toliko subdisciplina unutar sociologije? Šta je razlika, sličnost, povezanost?

Sociološko objašnjenje: povećanje društvene kompleksnosti zahteva intra (unutar) i inter (između) diferencijaciju disciplina (komunikologija, istorija, geografija, političke nauke itd.). U prošlosti ih je bilo manje, a danas je društvo složenije, pa se delovi sve više dele i autonomizuju. Svaka disciplina ima svoje poddiscipline.

Dileme: Kuda to vodi? Da li nije reč o problemu fragmentacije koji otežava integrativni (celoviti, povezani) uvid u društvene probleme? Šta je sa interdisciplinarnošću?

Opšte sociološko pitanje na nivou pojedinca i društva:

• Integracija / Diferencijacija
• Povezivanje / Autonomizacija

1. Zašto je sociologija prisutna u svim naukama, čak i u „tvrdim naukama“?

Da li klimatski stručnjaci mogu rešiti ekološke probleme? Da li nije prvo potrebno utvrditi uzroke zagađenja? Kako su otpadci raspoređeni lokalno ili globalno? Ko troši fosilna goriva? Kako preći na obnovljive izvore energije? (U Sloveniji, problem su sve što nije alternativni izvor, na primer, vetroelektrane i hidroelektrane nisu dobro postavljene.)

Sociološko objašnjenje: Problem je u suštini društvene strukturiranosti i uređenosti. Prvo moramo razumeti kako društvo funkcioniše kako bismo mogli rešiti određene probleme.

Dileme: Poznavanje i razumevanje dugoročnih društvenih sila (vezane za prošlost koja se prenosi u sadašnjost, kao što je nejednakost), ekološke svesti i vrednosti. Društvene sile predviđaju da se stvari postepeno rešavaju.

1. Sociologija na FDV-u: primer procesualne analize društvenog fenomena

Zašto postoji toliko studijskih programa? Zašto neki programi imaju „viši status“? Da li su popularniji od drugih?

Sociološko objašnjenje:

• Diferencijacija i fragmentacija među disciplinama
• Hierarhije programa
• Kvalitet programa
• „Trendovi“

Dileme: Poznavanje mehanizama društvenih hijerarhija i konflikata.

Sve to zahteva sociološku imaginaciju

SOCIOLOŠKA IMAGINACIJA

„Jasno razumevanje povezanosti između privatnih problema pojedinca i društvenih problema.“

Razumevanje „privatnih problema“ u kontekstu „javnih problema“. Privatni problemi mogu postati društveni problemi. Ako je neko nezaposlen, to može biti njegova privatna briga, ali ako je nezaposleno 50.000 ljudi, to postaje društveni problem.

Na primer:

• Ako je Jože Novak nezaposlen, to može biti njegova privatna briga. Ako je nezaposlenih 50.000 ljudi, to je društveni problem.
• Ako Metka ne želi da vakciniše svog sina, to je njena individualna odluka sa posledicama. Ako je 10% majki takvih, to može dovesti do nedovoljne vakcinacije i izbijanja epidemije.
• Ako je u Prekmurju veća stopa samoubistava nego na Primorskom, da li je to potpuno individualni čin i zašto postoji razlika među regijama?

Istovremeno proučavanje preplitanja tri međusobno povezana faktora (kako problemi pojedinaca postaju društveni):

• Istorija društva (longitudinalnost u vremenu i prostoru)
• Društvene strukture (organizacija sistema, odnosi)
• Društvene interakcije (delovanje ljudi, njihove lične biografije)

Prepoznavanje povezanosti između životnih događaja pojedinaca i šire društvene dinamike – dugoročne zakonitosti u vremenu i prostoru (npr. istraživanje individualnih životnih puteva i njihovih ključnih trenutaka).

Otkrivanje opšteg u pojedinačnom i pojedinačnog u općem (naučno generalizovanje, sistematičnost, idealni tipovi). Iz pojedinačnih primera možemo izvući opšte pojmove, a analizom uzoraka možemo doći do trajnih rezultata.

Osnovna sociološka dilema: Struktura / Delovanje – Društvo / Pojedinac: Da li imamo izbor i koliko slobodne volje imamo kada nešto činimo i donosimo odluke? Izbor / sloboda su (relativno) ograničeni društvenim strukturama u oba pravca.

Socijalna perspektiva, način razmišljanja (prema Macionisu i Plummeru) VAJE 3

Apstraktno / Konkretno: Razumevanje socioloških fenomena često zahvata apstraktne pojmove, ali je važno povezati ih sa konkretnošću svakodnevnog života.

Utvrđivanje općeg u pojedinačnom: Identifikacija općih obrazaca i zakonitosti u specifičnim slučajevima (deduktivni pristup).

Generalizacija konkretnih slučajeva: Povezivanje i širenje uvida iz konkretnih primera u opšte pojmove (induktivni pristup).

Kategorizacija (tipologija konkretnih slučajeva): Razvrstavanje i organizovanje konkretnih podataka u tipološke kategorije.

Kvantitativno / Kvalitativno istraživanje: Kvantitativno istraživanje koristi statističke metode za analizu velikih skupova podataka, dok kvalitativno istraživanje fokusira na duboko razumevanje pojedinačnih slučajeva i fenomena.

Dve logičke metode zaključivanja:

1. Deduktivno (od općeg ka specifičnom, „top-down“)
2. Induktivno (od specifičnog ka općem, „bottom-up“)
3. Deduktivno zaključivanje (od općeg ka specifičnom, „top-down”)

Teorija → Hipoteze → Opservacija → Potvrđivanje

Na primer: Na osnovu teorije o rodnoj nejednakosti, formulišemo hipotezu da žene za isto radno mesto primaju manju platu. Istražujemo nekoliko kompanija kako bismo potvrdili ili opovrgli ovu hipotezu.

1. Induktivno zaključivanje (od specifičnog ka općem, „bottom-up”)

Opservacija → Uzorkovanje → Privremene hipoteze → Formiranje teorije

Na primer: Durkheimovo istraživanje samoubistava: Zašto je među protestantima viša stopa samoubistava nego među katolicima? Razvijamo tipologiju i sveobuhvatnu teoriju o samoubistvima na osnovu posmatranih podataka.

PREDNOSTI I MANE OBE VRSTE ZAKLJUČAKA I SOCIOLOŠKE

PERSPEKTIVE UOPŠTE

Prednosti (koristi):

• Izazov u otkrivanju da stvari nisu uvek onakve kako se čine zdravorazumski;

npr. „Slovenija je otvoreno društvo“ itd. Šta zapravo znači da je Slovenija otvoreno društvo?

To može donekle biti tačno, ali koji su indikatori koji to mere? Mi smo društvo koje ne dopušta različitost, želimo jednakost, ali ne priznajemo različitost. Ako nema različitosti, nema ni kreativnosti itd. Odstupanje naviše ili naniže u Sloveniji nije otvoreno.

• Izazov razumevanja mehanizama prilika i ograničenja pojedinca u društvenim situacijama;

npr. „svako je krojač svoje sudbine“ itd. Odstupanje naviše ili naniže u Sloveniji nije otvoreno. Prosečnost je ono što održva nivo jednakosti i tako ostavlja sistem netaknutim.

• Podiže našu svest i omogućava nam da aktivno učestvujemo u društvu, jer znamo kako funkcioniše;

npr. „stvari se ne mogu promeniti“ itd. Kada smo deo nekog društva, znamo kako ono funkcioniše i možemo vršiti pritisak na politiku da nešto promeni. Primer: „stvari se ne mogu promeniti“ → kao da je život unapred određen. U prošlosti se ovo najčešće povezivalo sa religijom.

• Pomaže nam da spoznamo razlike i nejednakosti u vremenu i prostoru (uključujući i nas same) i da kritički razmišljamo o njima;

npr. „poštovanje kulture nošenja burke u Avganistanu i bikinija na Zapadu“ itd. Zašto se na istoku neko pokriva, a na zapadu se otkriva. Možemo posmatrati uticaje na telo. Radi se o različitim pogledima na telo, koje je deo društvene osnove i kulture koja se reprodukuje.

Problemi (mane)

• Sociologija je deo sveta koji se menja – „pokretni objekat“, tako da zaključci mogu već sutra biti neadekvatni;

npr. statistika i njene interpretacije u udžbeniku koji ćete učiti za ispit već će biti drugačije itd.

• Sociolozi su deo onoga što proučavaju i imaju i svoj svetonazor, što predstavlja problem nepristrasnosti, objektivnosti;

npr. „podsvestno ili nesvesno možemo biti evropocentrični“, „socijalne razlike nas pogađaju“ itd.

• Sociološko znanje postaje deo društva; moguće manipulacije činjenicama;

npr. „zaključci o tome da se povećava stopa kriminala i njihovo objavljivanje u medijima plaši ljude, kriminal i migranti“ itd.

Zašto i kako je nastala sociologija – nauka o društvu? (Vezano za Durkheima i Simmela)

VAJE 2

Velike društvene promene od kraja 18. veka naovamo:

Prelazak iz tradicionalnog u moderno društvo donosi velike promene. Crkva, koja je nekada imala potpunu kontrolu nad privatnim životom, uključujući i intimne aspekte kao što je partnerstvo, izgubila je tu dominaciju. Ove promene su revolucionisale društvo.

Industrijska revolucija: Prelazak iz poljoprivrede u industriju, kao i migracija u velika urbana središta, označavaju prelazak iz ruralnog u urbano okruženje. Industrijska revolucija je dovela do stvaranja buržoazije, povećanja broja stanovnika i promene u vlasništvu zemlje. Pojava preduzetnika je pomešala prethodne društvene odnose i donela nove izazove. Žene su se, s preseljenjem porodica u grad, našle u tešnijem položaju, postajući zavisne od muškaraca. Urbano življenje je postalo složenije i zahtevalo veće prilagođavanje.

Socijalne revolucije: Zahtevi za individualnim pravima i promenama u vlasti su se ispunili kroz socijalne revolucije, pri čemu je francuska revolucija najtipičniji primer prelaska sa apsolutizma na demokratski sistem.

Učvršćivanje nacionalnih država: Porast nacionalizma, uvođenje pasoša i definisanje jasnih granica država su doprineli učvršćivanju nacionalnih država i društava.

Kompleksnost života: Život postaje sve složeniji i diferenciraniji, što uključuje i deljenje rada. Specializacija u različitim oblastima postaje sve prisutnija.

Napredak prirodnih nauka: Razvoj prirodnih nauka donosi tačnost i racionalnost, dok se iracionalne pretpostavke povlače. Naučnici su otkrili da se fenomeni mogu meriti i ponavljati. Ovaj napredak dovodi do pitanja o uticaju crkve i sve većeg racionalnog pristupa životu, gde ljudi postaju proračunatiji u pogledu prihoda i troškova. Racionalizacija vremena dovodi do većeg fokusiranja na radne sate, što znači da je proizvodnja sve veća i da se proizvodi moraju prodati. Racionalnost nadmašuje iracionalno.

Potreba za „društvenom fizikom/matematikom“: Postojala je potreba da se društvene pojave objasne i normativno urede na način sličan prirodnim naukama. Društveni fenomeni se ne mogu meriti na isti način kao fizički objekti poput jabuka.

Prosvetiteljstvo (razsvetljenstvo): Novo osnovanje društvenih nauka koje je imalo značajan uticaj na razvoj prirodnih nauka. Ljudi su tražili način da objasne društvene fenomene kako bi poboljšali ljudski život.

Razsvetljenska misao i društvene promene

• RAZUM: Postaje ključni način organizovanja znanja.
• EMPIRIZAM: Činjenice nadmašuju osećaje (oslanjanje na iskustvo).
• NAUKA: Povezana sa eksperimentima i njihovim ponavljanjem (eksperimenti potvrđuju ili odbacuju određene hipoteze).
• UNIVERZALIZAM: Traženje opštih zakona.
• NAPREDAK: Verovanje da ljudski uslovi mogu biti poboljšani (sve više ljudi veruje da se može živeti bolje nego sada i ulaže u to, ne verujući više da molitva može sve rešiti).
• INDIVIDUALIZAM: Izvor svega znanja (problematično je što se ne možemo potpuno podrediti društvu niti verovati da je naš status unapred određen rođenjem, što stavlja pojedinca u središte univerzuma).
• TOLERANCIJA: Uverenje u nužnost poštovanja razlika (univerzalizam implicira da smo svi jednaki, dok smo istovremeno različiti. Tolerancija se kroz vreme povećavala, ali nije uvek prisutna u svim društvima na istom nivou).
• SLOBODA: Na svim nivoima društvenosti (vezano za univerzalizam i individualizam; ne zavisiš od, na primer, Boga).
• UNIFORMNOST LJUDSKE PRIRODE: Da ne postoji podela na superiorne i inferiorne ljude, narode, kulture, grupe (u to vreme se puno govorilo o ropstvu i osnovnim ljudskim pravima).
• SEKULARNOST: Odvajanje crkve od civilnih institucija (ključna stvar; to ne bi bilo moguće da je crkva zadržala kontrolu nad velikim delom zemljišta, kao što bi bilo da se nije umešala buržoazija).

Otkrivanje društvenih činilaca

1825. godine u Francuskoj:

Počinje se sa prikupljanjem podataka o kriminalnoj statistici, a ubrzo zatim i o samoubistvima, nelegitimnim rođenjima, pismenosti itd. (Najveći problem tada je bio novi tip kriminala koji je sve više rastao. Sa povećanjem gradova i broja stanovnika, pojavio se novi oblik kriminala.)

Naziv: Moralna statistika (još pod uticajem religije).

Da li su ti podaci samorazumljivi, logični? Da li postoje zakonitosti u ovim statistikama? Postoji hitna potreba za objašnjavanjem, a ne samo opisivanjem i agregiranjem činjenica. (Ne samo opisivanje, već otkrivanje zajedničkih obrazaca u slučajevima ubistava i samoubistava.)

Novi nazivi: Socijalna fizika, socijalna filozofija (pod uticajem prirodnih nauka).

Moralni filozofi su zaključili da se ubistva dešavaju na različitim mestima u odnosu na samoubistva, ali da su uvek koncentrisana na istim lokacijama. Ovo otkriće dovelo je do razvoja biologističke kriminologije, a kasnije i sociologije.

"MORALNA STATISTIKA" = BIOLOGISTIČKA KRIMINOLOGIJA (André Michel Guerry)

Guerry postaje fasciniran statistikom i njenom interpretacijom;

1833. godine objavljuje "Moralnu statistiku Francuske" – prvo se rađa kriminologija, a zatim i prototip sociologije.

Otkriva stabilnost, zakonitosti i varijacije kroz vreme u zavisnosti od starosti, pola i regionalne pripadnosti:

• na primer, broj ubistava u određenom gradu tokom jedne godine i kako različiti tipovi kriminala variraju u odnosu na karakteristike počinioca (pol, starost...).

Odnos (uzročnost, korelacija i varijacija) između društvenih i "moralnih" promenljivih. Nivoi kriminala su stabilni tokom vremena, ali variraju u različitim regionima.

Ove promenljive, zajedno sa obrazovanjem, i danas su ključne u proučavanju društvene statistike i demografije, što je temelj empirijskog istraživanja u sociologiji.

Društveni fenomeni mogu se precizno meriti, poput fizičkih i bioloških zakonitosti.

• Zašto su ova otkrića važna?

Ako su kriminal ili samoubistvo potpuno individualni fenomeni, zašto se pojavljuju određeni obrasci, zakonitosti, sličnosti? Da li to ukazuje na postojanje (snažnih) "društvenih sila" u društvenom delovanju, a ne samo na (psihičke, fizičke) osobine pojedinca?

Šta su društvene sile? Guerry počinje da razmišlja o: gustini populacije (grad/selo), ekonomskim faktorima (razvijenost regiona), religijskoj varijaciji (protestanti, katolici), razlikama u polu, starosti...

Zbog uticaja religije, tada još nije postojalo razmišljanje o društvenim procesima, dinamici i promenama, već samo o odstupanjima od "zakona" društvenog reda. (Religija je i dalje imala veliki uticaj na pojedinca.)

Auguste Comte: Prvi sociolog

Nekoliko godina kasnije (1830): Francuski socijalni filozof A. Comte tvrdi da se društvene činjenice mogu naučno objasniti.

Cilj: Utvrđivanje i poboljšavanje "zakona" koji upravljaju društvom.

Uvodi naziv "sociologija" – "nauka o društvu".

Tematska podela sociologije:

• Proučavanje društvenih sila koje "drže društvo na okupu".
• Proučavanje društvene dinamike koja uslovljava društvene promene.

PITANJE:

Auguste Comte je zapisal, da bi v nasprotju s teologijo in filozofijo, ki sta se ukvarjali s predstavo o idealni družbi, sociologija skušala ugotavljati:

• Kdo je družbo ustvaril in zakaj je bila ustvarjena
• Kako družba deluje in kako bi jo bilo mogoče izboljšati
• Zakaj se ljudje med sabo razlikujejo in kako bi te razlike zamenjali
• Pravilne so vse tri trditve

Comte je vedno hotel stvari poboljsat al pa iskat odgovore na probleme, najbolj ga je pa zanimalo delovanje pa sestava vsega. Pac zivel je v tem casu ravno ko se je francoska revolucija zakljucila in ded je bil FEJST nezadovoljen z vsem kar se je dogajal. Bil je pa pozitivist ce se prav spomnim

Émile Durkheim i Samoubistvo Vaje 2 i 5

Godine 1897, francuski sociolog Émile Durkheim objavljuje delo "Samoubistvo", što je prva ozbiljna sociološka studija ovog fenomena. Ova knjiga predstavlja prvi pravi sociološki pristup problemu samoubistva i utemeljuje značaj sociologije kao discipline. Durkheimova analiza naglašava da postoji nešto više u vezi između pojedinca i društva koje može objasniti ovaj fenomen.

Razmišljanje o neophodnosti povezivanja društvene (sociološke) teorije i istraživačke metode. Durkheim je smatrao da je važno da se sociološka teorija temelji na empirijskim istraživanjima i konkretnoj analizi društvenih činjenica.

Rezultat konkretne analize:

Visoka stopa samoubistava odražava „slabost“ međuljudskih odnosa među članovima društva, a ne nužno lične osobine pojedinca. Durkheim je zaključio da su društvene veze i integracija pojedinca u društvo ključni faktori u razumevanju stope samoubistava.

Opšte sociološko pravilo: Razumevanje i procenjivanje nivoa društvene integracije (grupocentričnost/individualizam) i regulacije (poštovanje normi/bezakonje) ključno je za objašnjenje društvenih fenomena kao što je samoubistvo.

Razlika u stopama samoubistava između polova: Durkheim je primetio da je veći broj muških samoubistava povezan sa društvenim očekivanjima, koja su često veća za muškarce. Takođe je uočio da se stopa samoubistava vrlo malo menja kroz vreme, što ukazuje na postojanost određenih društvenih faktora.

Rani primer sociološke tipologizacije: Durkheim je identifikovao različite tipove samoubistava koji se razlikuju između modernih industrijskih društava i tradicionalnih neindustrijskih društava, pružajući temelj za dalje istraživanje ovog složenog fenomena.

KAKVE SU ZAKONITOSTI I MEHANIZMI DRUŠTVENOG DELOVANJA U TRADICIONALNOM I MODERNOM DRUŠTVU? (DURKHEIM I BAUMAN) VAJE 8

Tradicionalna društva su statična (ustaljeni obrasci ponašanja) (nije se mnogo događalo osim stalnih ratova, gladi...), povezanost (integracija) je bila relativno visoka, ljudi su se na selu poznavali, što je bilo pozitivno, ali je postojala i velika socijalna kontrola. Unutrašnja povezanost bila je zasnovana na društvenim sličnostima: ljudi su se ponašali i razmišljali slično, prihvatali su „sudbinu“ (koliko Bog da), njihov položaj bio je unapred određen, cilj je bio preživljavanje u malim grupama (npr. porodici), a preovlađivale su neformalne norme/pravila.

Moderna društva su dinamična (promena obrazaca ponašanja) (dinamičnost znači da se stvari stalno menjaju, ali ne mora nužno da dođe do radikalnih promena, dinamika je visoka). Povezanost (integracija) je i dalje relativno visoka, ali je više zasnovana na različitosti ljudi. Ljudi se razlikuju po obrazovanju, moći, znanju... Unutrašnja i spoljašnja povezanost temelji se na različitostima (kulturna raznovrsnost u savremenom svetu takođe može biti slabost, jer se pojavljuju nacionalizam, šovinizam itd.). Dinamičnost je vrlo visoka, što predstavlja društveni problem—specijalizacija društvenih uloga (društvene uloge koje se čine prikladnim za određenu osobu/instituciju može preuzeti neko drugi. Nekada je majka bila kod kuće da odgaja decu; danas, pored toga, ima i posao...), kao i podela rada. Društvene veze se množe i postaju neosobne, položaj pojedinaca menja se tokom života i nije toliko unapred određen (sudbina pojedinca nije zapečaćena rođenjem). Postoji formalizacija normi/pravila (više moramo poštovati pravila, a problem je i to što se povećava individualizacija, pa se javljaju problemi kada ljudi smatraju da ne moraju poštovati pravila, bilo zbog religije, bogatstva...) i sankcija. (Kod nas se kaže da se mladost produžava, jer mladi sve duže žive kod kuće, duže se školuju itd.)

PROBLEM DRUŠTVENE INTEGRACIJE (u tradicionalnim društvima društvena integracija je veća, ali je sloboda pojedinca manja; u modernim društvima sloboda pojedinca je veća, ali je društvena integracija manja).

Emil Dirkem: Prelaz iz tradicionalnih u moderna društva uzrokuje „društvene bolesti“ (danas ne govorimo o društvenim bolestima):

Anomija (slabokrvnost društva, prisutne su prirodne metafore): Brze promene vode do dezorijentacije, dezintegracije i nepoštovanja (sloma) društvenih normi/pravila od strane članova društva; pojedinci se više ne snalaze, ne znaju šta i gde je njihovo mesto u društvu. To vodi ka nezadovoljstvu, konfliktima i društvenim odstupanjima (devijantnost): kriminal, samoubistva, neredi. (Dirkem želi reći da je ponekad bolje da se stvari što manje menjaju. Sociolozi su tvrdili da treba smanjiti ta društvena odstupanja.)

1. Durkheim razume anomijo kot:

Razpad družbenih norm

1. Kateri do pojmov je najbolj značilen za funkcionalistični pristop k poučevanju deviantnosti?

ANOMIJA

1. Kateri od naštetih pojmov NI tipičen za k. Marxa?

ANOMIJA

1. Kateri od naštetih pojmov NI tipičen za M. Webra?

Anomija

1. Kaj je anomija?

Pomanjkanje jasnih družbenih norm

Primer iz prirodnih nauka i medicine (biologizam, scijentizam): Dijagnoza omogućava lečenje bolesti, jer društvo funkcioniše kao organizam.

Pravilo: Što je više sličnosti, manje je „društvenih bolesti“. Što je manja integrisanost, odnosno povezanost pojedinca sa svojom okolinom, verovatnija je pojava jedne ili više devijantnosti. (Ljude treba ubediti da žive sa svojim različitostima; povezivanje različitosti).

KONKRETNO DRUŠTVENO DELOVANJE: Kombinacija „sedimenata“ prošlosti (struktura) i svakodnevnog života (delovanje)

PROBLEM:

• Sličnost kao vezivno tkivo društva = integracija zasnovana na homogenosti.
• Šta se dešava kada se u društvu počne povećavati različitost i raznovrsnost?

=diferencijacija i heterogenost (povezanost)????? (Poslednjih godina se pokazuje da ovaj problem raste. Ljudi ne mogu prihvatiti da su drugi različiti, smatraju da im ugrožavaju način života.)

Staticnost/kontinuitet/predvidljivost/stabilnost/konsenzus/RED

nasuprot

Dinamika/promene/nepredvidljivost/konflikti/ODSTUPANJA OD REDA

IZAZOV U DANAŠNJIM DRUŠTVIMA: INTEGRACIJA RAZNOVRSNOSTI

Ne zaboravimo (ASINHRONO I SINHRONO)

Posmatranje i objašnjavanje iz ugla: MIKRO, MEZZO I MAKRO NIVO

• Šta se dešava kada se u društvu počne povećavati različitost i raznovrsnost?

= diferencijacija i heterogenost????? Tu počinje „komplikacija“...

VEČITA DILEMA DELOVANJA I STRUKTURE, RAZLIČITA SHVATANJA:

Kakav je uopšte odnos između pojedinca i društva? Da li pojedinac „oblikuje“ društvo ili društvo oblikuje pojedinca? Ko je posrednik ili graditelj pojedinačnog delovanja? Ljudi sa kojima smo u interakciji? Grupe ili organizacije? Da li je to društvena struktura? (Pojedinačno delovanje sve više određuje društvena struktura. Ako pogledamo Afriku, stvari se i danas odvijaju kao pre nekoliko vekova u Evropi. Još uvek postoje veze kao što su poglavice i pripadnici, a žene se još uvek brinu samo za decu.)

Što je društvo jednostavnije i homogenije, što su ljudi sličniji, lakše prihvataju i prilagođavaju se postojećim odnosima i već uspostavljenim normama, lakši je odgovor.

• Kolektivna svest i reprezentacija (kao funkcija integracije, konsenzusa).

Za katerega od naštetih avtorjev je značilen pojem kolektivna zavest?:. ……… E. DURKHEIM

Kdo od naštetih avtorjev je menil, da ima religiozni obred ključno vlogo pri vzdrževanju kolektivne zavesti?..........EMIL DURKHEIM

• Društvena struktura određuje uloge, položaje i norme (kao funkcija diferencijacije, specijalizacije). (Načelno, još uvek važi da osoba sa boljim obrazovanjem ima više novca, ali to nije uvek slučaj u savremenom svetu. I dalje društvena struktura određuje to šta smo i šta možemo postići.)

KAKO JE (MODERNO) DRUŠTVO ORGANIZOVANO? KLJUČNE KOMPONENTE DRUŠTVA, POJMOVNI OKVIR

Društvena struktura je (stabilan) niz institucija u društvu koji određuje, uslovljava ili omogućava interakcije ljudi, grupa i odnosa između grupa.

„Društvene sile“ (mogu) izazvati nestabilnost društvenih struktura i dovesti do društvenih promena.

• Vrednosti (kulturni standardi koji ukazuju na internalizovane obrasce organizovanog života u društvu) (osnovna vrednost je jednakost ili egalitarizam).
• Grupe (različit broj ljudi od dijada, trijada do celih društava, koje imaju barem jedno identifikacijsko sidro (porodični odnosi, regionalna pripadnost itd.) ili određeni način povezivanja – interakcija) (što je više ljudi, to su odnosi među njima složeniji).
• Institucije (integrisani niz društvenih normi organizovanih radi očuvanja osnovnih društvenih vrednosti – političke, ekonomske, obrazovne, porodične, religijske institucije).
• Organizacije i kolektivi (planirano, koordinirano i namensko delovanje ljudi za stvaranje ili prikupljanje zajedničkih, opipljivih ili neopipljivih rezultata).
• Uloge (niz povezanih ponašanja, prava, dužnosti, vrednosti i normi koje su dodeljene pojedincu ili ih on stiče u određenom društvu ili društvenoj situaciji – višestruke uloge kod jednog pojedinca).
• Položaj/status (relativno rangiranje na lestvici ili hijerarhiji, gde je pojedinac rangiran u društvu, grupi ili organizaciji u smislu časti, prestiža ili sposobnosti/znanja – dodeljeni i stečeni status, može se odnositi na instituciju).
• Norme (prihvaćeni tip ponašanja kojem se pojedinac mora prilagoditi ili ga poštovati u društvu, grupi, kulturi – formalne norme su zakoni i propisi, neformalne norme su nepisana pravila o tome šta je ispravno a šta nije – negativne i pozitivne sankcije).

RAZRADNJA POJMA INSTITUCIJA:

Potiče iz latinskog; institutio, statuo, instituo (postavljanje, uspostavljanje, ustanova, zapovest).

Rano hrišćanstvo: instituirati = nešto zapovediti (10 Božjih zapovesti, lečenje duša od strane biskupa/pape).

Rano opšte značenje (francuski) = građevina/e koja/e ugosti/u uglednu, ustanovljenu organizaciju.

Društvena institucija = formalni i neformalni društveni mehanizam kondenzovanih, strukturiranih društvenih praksi (pravda/zakon, kažnjavanje/zatvor, vladanje/vlast, brak/porodica, obrazovanje/škola, vera/religija, novac/ekonomija itd.).

Sociološka definicija: institucija je kompleksan, međusobno povezan niz/sistem društvenih normi, koje su organizovane oko očuvanja neke osnovne društvene vrednosti.

Osnovne, primarne institucije su normativni sistemi koji deluju u pet oblasti života ljudi:

Prenošenje/određivanje/utvrđivanje srodstva (porodica)

• Obezbeđivanje (legitimnog (priznatog od strane ljudi)/legalnog (norme)) vladanja/vlasti (politika)
• Regulacija i preraspodela dobara i usluga (ekonomija)
• Prenošenje znanja iz generacije u generaciju (obrazovanje*)
• Regulacija odnosa prema nadprirodnom (religija)
• prenošenje vesti/glasina (kultura, mediji) ponekad se kultura i mediji ubrajaju u obrazovanje

Sekundarne ili izvedene institucije: primer PORODICA

• Brak/razvod (život postaje složeniji, razvoda je sve više, i to jer ih crkva ne uslovljava. Postoje mehanizmi koji kažu da razvod nije ništa loše).
• Monogamija/poligamija (izrazito vezano za kulturne obrasce koji su često religiozno zasnovani. Sve institucije su uglavnom uslovljene religioznim pretpostavkama. Monogamija i poligamija; danas je to nevažno. Nije nužno da je brak uspešan ili neuspešan ako ljudi imaju vanbračne veze).

Neformalne sekundarne institucije vezane za brak/razvod, seksualnost kao moralna norma = devičanstvo = društveni konstrukt (čistota, religija/moral/devica Marija, časne sestre - Božje device; seksualna hijerarhija/uloge, uvek žena, patrijarhalnost) = društveni položaj = robna vrednost (Jedan od osnovnih motiva za terorizam je i obećanje muslimanu da će, ako se raznese, imati na raspolaganju koliko god devica želi u onom svetu. Kod njih je seksualnost veoma striktna, zbog čega ima toliko veći značaj).

DRUŠTVENA STRUKTURA: relativno stabilni obrasci ljudskih interakcija

Organizovani niz normi = institucija, koji određuje, uslovljava ili omogućava interakcije ljudi, grupa i odnosa među grupama u društvu. Relativna organizaciona usklađenost među elementima strukture i relativna stabilnost institucija uspostavlja i održava društveni red.

Dve osnovne interpretacije institucija: 1) mehanizmi upravljanja društvenim redom, 2) mehanizmi za obavljanje funkcija društvenih potreba.

Institucije su trajne, učvršćene konstelacije društvenih položaja (statusa), uloga, vrednosti i normi.

Institucije su normativni sistemi delovanja, očuvanja i reprodukcije društvene strukture (afirmativni i kritički pristup, pitanje konformnosti ili progresivnosti; pogledaj teorije društva).

Primarne (osnovne) i sekundarne (pojavne) institucije.

• Društvena struktura označava organizovanost društva (npr. egalitarno uređenje).
• Položaj (status) označava poziciju nekoga unutar društvene strukture (npr. čast ili prestiž zbog... znanja, senioriteta, vladanja, vođenja...).
• Uloga označava očekivana „ponašanja“ u skladu sa položajem koji neko poseduje (član akademije, Nobelov laureat, humanitarac, kralj...).
• Promena u položajima (i ulogama) je brža i veća u savremenim i dinamičnijim društvima (npr. kroz mehanizam društvene mobilnosti, promocije).
• Problem nekongruentnosti (nesklada) i konfliktnih uloga unutar položaja (npr. učitelj može imati relativno visok položaj, ali malo zarađuje, diler droge ima nizak položaj, ali puno zarađuje; npr. studenti u Sloveniji redovno studiraju i uz to „redovno“ rade; majka, partnerka, karijera). Do uvođenja obaveznog školstva, sve uloge su se obavljale unutar porodice, uključujući i obrazovnu funkciju.

DRUŠTVO: STATIKA/KONTINUITET (tradicija, „konzervacija“) DINAMIKA/PROMENA (modernost, „razvoj“)

• • Struktura
  • Institucija
  • Organizacija
  • Uloga
  • Vrednosti
  • Položaj (status)
  • Odnos, razmerje, interakcija
  • Integracija (povezivanje)
  • Diferencijacija (razlikovanje)
  • Stratifikacija (slojevitost)
  • Proces
  • Fenomen
  • Promena
  • Razvoj

DRUŠTVO VS KULTURA

• „Društvo su institucionalizovane interakcije unutar društvene strukture, dok je kultura materijalni i nematerijalni proizvod te interakcije: značenja, verovanja, vrednosti, norme, ideje.“
• „Kultura jednog društva je način života njegovih članova, zbir vrednosti, ideja i običaja koji su im zajednički, koje uče, koriste i prenose dalje. Ima dve zajedničke osobine: uči se i zajednička je svima.“
• „Bez kulture ne bi bilo ljudskog društva.“ Ne bi bilo međusobnih odnosa, koji mogu biti prisniji od onih u institucijama.
• „Svako društvo ima svoju(e) kulturu(e).“
• „Kultura predstavlja društvo.“ Kultura je unutrašnja posebnost, prepoznatljivost u odnosu na druga društva.
• „Kultura je to kako društvo izgleda iznutra. / Društvo je to kako kultura izgleda spolja.

Vertikalna os (obravnavana na predavanjih) ponazarja sociološko problematiko:

• Družbeno dezintegracijo in dezorganizacijo
• Neenakosti in razslojenosti v družbi
• Različnosti in diferenciacije v družbi
• Razmerje med neenakostjo in različnostjo v družbi

10b. Horizontalna os (obravnavana na predavanjih) ponazarja sociološko problematiko

• Družbeno dezintegracijo in dezorganizacijo
• Neenakosti in razslojenosti v družbi
• Različnosti in diferenciacije v družbi
• Razmerje med neenakostjo in različnostjo v družbi

VAJE 7 (Bourdieu, Goffman)

Povezanost/razlika između kulture i društva

• Primer institucionalne strukture (npr. prava) u određenom društvu i „praktikovanje“ iste kao deo kulture (poštovanje pravnih normi).
• Primer društvene stratifikacije i kulture egalitarizma.

Razlike/sličnosti između kultura

• Izgradnja visokih zgrada karakteristična je za „zapadne“ i „istočne“ kulturne obrasce, ali postoji razlika u vrednostima (lokacija, feng shui). Na obe strane štede prostor. Na Zapadu je stvar racionalna; više prostora, više ljudi. Na Istoku su rasporedi prostora drugačiji.
• Na sahranama se nosi bela odeća u Aziji ili crna u delovima Evrope. U Africi su neka plemena više naga, čak i inače; kulturne razlike mogu biti na neki način banalne, ali imaju uticaj na posledice ako neko ne poštuje ta pravila.
• Multikulturalnost može voditi i u ratove, sukobe. Multikulturalnost može uključivati više vera i jezika.

Sinhrono i asinhrono poređenje kultura

• Unutar jednog vremenskog perioda, npr. slovenačka i nemačka; kroz istoriju – između perioda, npr. astečka i hispanska.
• Unutar jednog vremenskog perioda upoređujemo kulturu. Npr. Zašto Slovenija nema evropsko radno vreme 9:00-17:00? Jer većina ljudi kod nas živi u kućama, a popodnevno vreme je posvećeno popodnevnim poslovima. Takođe, jer još uvek postoji dovoljan broj agrarnih radnika u Sloveniji. Institucionalne okolnosti to onemogućavaju, pa se sve mora promeniti da bi se omogućilo evropsko radno vreme. Neprisutnost evropskog radnog vremena nas neće dovesti u iste uslove kao u ostalim evropskim državama.
• Koja je razlika između hispanske i astečke kulture? Kada su „uklonili“ hispansko društvo, neki elementi su se i dalje očuvali, što se vidi i danas.

Kulturni relativizam naspram determinizma

• Nema više ili manje vrednih, boljih ili lošijih kultura (To što su neki tamniji, manji itd. ne znači da su manje napredni, manje vredni… ali konflikti se uvek pojavljuju, jer su u različitim kulturama očekivanja drugačija od onih u kojima su bili socijalizovani). U principu, do 16. godine roditelji odlučuju šta će se desiti sa detetom. Kod Roma je seksualna aktivnost zbog volje roditelja moguća već vrlo rano, ali Slovenija je tolerantna prema tim promenama. Problem se pojavljuje kada se traži potpuno ista obrada kao i za ostale Slovence.
• Problem: Kada stvarno govorimo o kulturnim obrascima, a kada o društvenim? U principu kažemo da potpuni kulturni relativizam ne postoji.

PITANJE

Kulturni relativizem je skladen z zagovorniki koncepta multikulturnost

Sastojci kulture

1. Simboli
2. Jezik
3. Vrednosti i stavovi (verovanja)
4. Norme
5. Materijalni (opipljivi, vidljivi) artefakti
6. SIMBOLI
   • Simboli su značenja pomoću kojih gradimo realnost, elementi sveta kojima pripadnici određene zajednice pridaju određeno značenje, npr. semafor, gojaznost, konzumiranje alkohola...
   • Kulturni šok: dvosmerni proces nemogućnosti „čitanja“ značenja simbola određenih okruženja.

U smislu neobičnosti zbog novih iskustava sa drugačijim ljudima.

U smislu da druge (drugačije) možemo uvrediti svojim delima, ponašanjem.

• • Semiotika: proučavanje simbola i znakova (R. Barthes).

Kako ljudi kroz simbole osmišljavaju i upravljaju svojim životima (farmerke, zastava, meni, statusni simboli)?

1. JEZIK
   • Jezik je sistem govornih i/ili pisanih simbola koji pripadnicima određene zajednice omogućava komunikaciju s drugima.

Postoji 5/6000 jezika, mandarin koristi 20% svetske populacije, engleski 10%, španski 6%, slovenački je srednje veliki jezik. 80-90% jezika verovatno će izumreti u narednih 50-100 godina.

V primerjavi z več tisoč živimi jeziki je slovenščina, glede na število ljudi, ki jo govorijo:

• Majhen jezik
• Zelo majhen jezik
• Velik jezik
• Srednje velik jezik

Zašto je engleski dominantan? Posledice procesa globalizacije?

Odupiranje izumiranju jezika? „Etnicitet bum“: osvešćivanje o različitim jezicima unutar jedne zajednice. (npr. RUSINSKI – RUTHENIAN)

• • Kulturna reprodukcija: proces prenošenja kulture (jezika) s jedne generacije na drugu.

Usmena kulturna tradicija (prenos kulture kroz govor).

Proces pismenosti, univerzalna pismenost.

Lingvistički determinizam, relativizam (koliko nas određuje?).

1. VREDNOSTI I STAVOVI
   • Vrednosti su standardi koje ljudi imaju o tome šta je dobro, a šta loše, a stavovi su tvrdnje za koje ljudi veruju da su istinite.
   • Vrednosti su apstraktni (opšti) standardi o „dobrom“, dok su stavovi konkretna uverenja koja su za pojedinca istinita ili neistinita.
   • Razlika između vrednosti, stavova, mišljenja (uverenja, verovanja).
   • Da li postoje slovenačke, evropske, svetske vrednosti? Kako se menjaju, preklapaju, prevladavaju? Razlike između društvenih, kulturnih, individualnih vrednosti?
     • Vrednost, primer: egalitarizam (politička teorija/pokret koji poriče validnost prirodnih i društv. razlika i poziva na njihovo uklanjanje)
     • Stav, primer: abortus je neprirodan
     • Mišljenje, primer: imam premalu platu

• Kada se vrednosti „uzdrmaju“, vrednosti, verovanja, stavovi i mišljenja se mešaju (društvena anomija, kriza vrednosti, teorije zavere) – „internetni ekosistem“, prirodne katastrofe, revolucije.

DRUŠTVO/KULTURA, NA PRIMERU OSIGURANJA

• Primer objašnjenja - analiza: KAKO MEĐUSOBNO UTIČU STRUKTURNI (DRUŠTVENI) I KULTURNI FAKTORI NA INSTITUCIJU OSIGURANJA: VREDNOSTI

Zašto se ljudi, grupe i organizacije osiguravaju? Sociološko objašnjenje ili kulturološko (ili antropološko) objašnjenje?

Pitanje RIZIKA, PREDVIDLJIVOSTI → zaštita od rizika???

„Društvo rizika“ – Ulrich Beck

Da li i kada rizik nije strukturna ili kulturna kategorija/svojstvo???

• Struktura = stepen nejednakosti,
• Kultura = individualizam/kolektivizam, sloboda/sigurnost

Slovenačko društvo/kultura vs. američko društvo/kultura

VREDNOSTI

Socijalna sigurnost → Solidarnost → redistribucija rizika u društvu naspram kompetitivnosti

Samoodgovornost → hazardiranje → individualni postignuća

• „Društvo rizika“ (Ulrich Beck)

ANALIZA OSIGURANJA U SLOVENIJI: PRESEK KULTURE I STRUKTURE

• Životno osiguranje
• Za starost (institucija penzije)
• Nesrećno (npr. u slučaju nezgode na putovanju)
• Neživotno osiguranje
• Automobilsko
• Zdravstveno
• Nepokretna imovina (stanovanje)

VAJE 5 (Durkheim, Bauman) SOLIDARNOST – KOLEKTIVIZAM/INDIVIDUALIZAM SIGURNOST/SLOBODA?

• • U društvima u kojima je solidarnost visoko vrednovana, (socijalna) sigurnost se temelji na preraspodeli troškova i rizika osiguranja („svi za jednog, jedan za sve“).
  • To je „subvencionisana solidarnost“ nasuprot nesolidarnosti ili individualizaciji rizika („svako je odgovoran za svoje postupke“).
  • Solidarnost odgovara društvu/kulturi koja visoko vrednuje jednakost/sigurnost. Nesolidarnost odgovara društvu/kulturi koja visoko vrednuje postignuća-odgovornost/slobodu.

KULTURNE RAZLIKE I VREDNOSTI

• RAD (radna etika, slobodno vreme)
• OBRAZOVANJE (potreba/nužnost)
• NAPREDNOST (vremenska orijentacija)
• FRUGALNOST (umerenost, ravnoteža)
• ZASLUŽNOST (meritornost)
• ZAJEDNICA (povezanost)
• ETIKA (dobro/loše)
• PRAVDA („fair-play“)
• AUTORITET (koncentracija, disperzija)
• SEKULARNOST (uticaj u društvu)

4. NORME

• • Norme su načini delovanja, pravila i očekivanja koja oblikuju ponašanje članova određene društvene zajednice.
    • Proskriptivne norme: Šta se ne sme (npr. držanje za ruke u određenim kulturama).
    • Preskriptivne norme: Propisane norme, šta bi trebalo raditi (npr. praksa bezbednog seksa).
  • Obavezne norme: Društveni standardi ispravnog ili moralno primerenog postupanja.
  • Narodne norme (običaji): Društvene navike i rutine u svakodnevnim interakcijama.

5. MATERIJALNA KULTURA

• • Materijalna kultura, pored nematerijalne (kao što su vrednosti, norme, jezik, simboli), sastoji se od fizičkih artefakata - predmeta.
  • Primeri uključuju kineske glinene vojnike, Kineski zid.
  • U Sloveniji: knežji kamen, gorenjska majolka, panjske končnice.

KULTURNA RAZNOLIKOST (DIFERENCIJACIJA)

• • Načini života (životni stilovi, „way of life“)
  • Subkulture: Na primer, omladinske potkulture.
  • Kontrakulture: Na primer, pokreti otpora.
  • Etnocentrizam i kulturni relativizam
  • Nastajanje globalne kulture: Proces kreolizacije kulture (mešanje i stapanje različitih kultura).
  • Razumevanje kulture: Sociologija, antropologija, kulturne studije.

NEJEDNAKOST = STRATIFIKACIJA (na temu Weber, Crenshaw) VAJE 6

• • Pristupi proučavanju nejednakosti od 19. veka nadalje menjaju se u zavisnosti od društvenih promena obrazaca nejednakosti (stepen nejednakosti se povećava s razvojem kapitalizma, jer kapitalizam bez nejednakosti ne može postojati):
  • Klasna analiza (Marx): Druga polovina 19. veka – zasniva se na bogatstvu (najosnovnija analiza).
  • Analiza slojeva (Weber): Kraj 19. veka, prva polovina 20. veka – zasniva se na moći i položaju.
  • Analize kraja klasnog društva: Druga polovina 20. veka – fluidnost položaja.
  • Analiza sintetičkih mera nejednakosti: Kraj 20. veka – povezanost više faktora.

Savremenije sociološko razumevanje klasnosti i/ili slojevitosti (sporno?)

• • Društvene klase se određuju na osnovu raspolaganja sredstvima za proizvodnju, sredstvima za dominaciju i profesionalnim zvanjima (proširena definicija vlasništva kao osnove eksploatacije).
  • Da li su menadžeri i stručnjaci deo kapitalističke ili radničke klase?
  • Menadžeri i profesionalci su u privilegovanom položaju, iako nisu kapitalisti. Njihova vrednost za vlasnike sredstava za proizvodnju je veća od vrednosti radnika, jer je njihov ljudski kapital na tržištu ređi (npr. znanje). Vlasnici kapitala zato priznaju višu cenu njihove radne snage. Oni su bliži interesima vlasnika kapitala nego radnicima, ali to je empirijska, a ne teorijska konstatacija.
  • Srednja klasa ima dvojni i protivrečni klasni položaj između kapitalista i radnika. Problematičnost „srednje klase“ kao sociološke kategorije.

Četiri glavnih postulata Marxove klasne analize

1. Klasa kao ekonomska kategorija:

Klase su ekonomske kategorije koje proizlaze iz vlasništva nad sredstvima za proizvodnju.

1. Klase kao antagonističke društvene strukture:

Klase nisu statističke kategorije, već stvarne i antagonističke društvene strukture koje predstavljaju osnovu za društveni konflikt. Drugim rečima, klasne strukture su protivrečne i uzrokuju konflikte.

1. Uzročna veza između klasa i kulturnih fenomena:

Klase su uzročno povezane sa neekonomskim, uključujući kulturne pojave i procese, kao što su formiranje kolektivnog identiteta, klasne svesti, društvenih vrednosti, političkih orijentacija, vaspitanja dece, zdravstvenog stanja, mogućnosti obrazovanja itd.

1. Klase kao kolektivni akteri sa transformacionim potencijalom:

Klase su kolektivni akteri koji poseduju transformacioni (revolucionarni) potencijal, delujući kao agenti društvenih promena.

• Marxovo razumevanje klasnog konflikta

Marxovo razumevanje klasnog konflikta temelji se na konceptu eksploatacije radničke klase od strane kapitalističke klase.

• Definicija koncepta eksploatacije:

Odnos eksploatacije zasniva se na isključenosti eksploatisanih iz vlasništva nad sredstvima za proizvodnju.

• Isključenost iz vlasništva:

Isključenost iz vlasništva nad sredstvima za proizvodnju omogućava kapitalistima da prisvajaju rad radnika.

• Suprotstavljanje materijalnog blagostanja:

Materijalno blagostanje eksploatatora je u suprotnosti sa materijalnim blagostanjem eksploatisanih (obrnuta proporcija).

• Eksploatacija kao objektivna nužnost:

Eksploatacija je objektivna nužnost za kapitalistu.

Weberova slojevska analiza (1864-1920)

Weberova analiza je nekonfliktna i pozitivistička.

Dimenzije društvene nejednakosti:

• Društveni ugled:

Društveni položaj zavisi od pripadnosti sloju kao društvenoj grupi.

• Ekonomski položaj:

Pripadnost ekonomskom sloju ili klasi određena je ekonomskim položajem.

• Politička moć:

Pripadnost političkoj organizaciji daje pojedincima političku moć.

Weber nudi alternativu marksističkom razumevanju društvenih klasa, ističući da ekonomski položaj zavisi ne samo od vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, već i od autonomije i kontrole na poslu, kao i od pozicije na tržištu rada.

Slojevi su društvene grupe koje dele zajednički način života (npr. religija, etnička pripadnost, profesija) i ugled u društvu, iz čega proizlazi njihova društvena moć.

Političke stranke su organizacije koje okupljaju pojedince različitih klasa i slojeva i predstavljaju autonomni izvor političke moći u društvu.

Savremeno razumevanje klasnosti i/ili slojevitosti

Procesi koji su tokom 20. veka doveli do promena u klasnoj (slojevskoj) strukturi

• Menadžerska revolucija:

Razdvajanje vlasničke i upravljačke funkcije.

• Razvoj velikih birokratskih organizacija.
• Razvoj ljudskog kapitala:

Diferencijacija radne snage prema obrazovanju i stečenim veštinama.

• Politički razvoj/promene:

Sindikalni pokreti, radničke političke stranke, razvoj socijalne države.

• Razvoj sektora usluga na račun proizvodnje.

Argumenti o kraju klasnog društva Robert Nisbet (1959)

• Smanjenje nejednakosti uklanja klasnu podelu društva.
• Kraj klasnog društva implicira kraj društvene slojevitosti, koju zamenjuje nejednakost strukturirana kao hijerarhija pojedinaca.
• Kraj klasnog društva kao specifičnog oblika društvene slojevitosti u kapitalizmu, koji se razlikuje od feudalnog, kastinskog i robovlasničkog društva.
• Umesto „ekonomske klase“, ponovo dolaze u prvi plan statusne grupe (definisane etničkom pripadnošću, rasom, polom, starošću itd.).
• Statusne grupe nisu ekonomske kategorije kao klase, već društveno-kulturne kategorije koje utiču na ekonomski položaj pojedinaca (npr. na visinu njihovih prihoda i ekonomske mogućnosti).
• Argument „životnog stila“, koji je kulturno uslovljen, umesto klasa/slojeva (kulturni, socijalni, mobilni kapital).
• Fukuyama: „kraj istorije“.

Siromaštvo i nejednakosti (Lessenich) VAJE 8

• Relativizacija siromaštva donosi transformaciju problema siromaštva u razumevanje (ne)jednakosti (siromašni u odnosu na bogate).
• Siromaštvo je stanje pojedinca ili grupe koje karakteriše nedostatak sredstava potrebnih za osnovno preživljavanje ili postizanje određenog minimalnog životnog standarda u određenom društvu.
• Siromaštvo je posledica neravnomerne raspodele ili pristupa dobrima u društvu (ili na svetskom nivou).

Apsolutno siromaštvo

• To je stanje kada pojedinac nema prihode koji bi mu omogućili zadovoljenje jedne ili više osnovnih potreba tokom dužeg vremenskog perioda (hrana, pitka voda, pristup zdravstvenim uslugama, prebivalište…).

Relativno siromaštvo

• U Sloveniji (kao i u svim EU zemljama) koristi se relativni koncept za određivanje praga siromaštva i izračunavanje stopa siromaštva. Prag siromaštva se određuje na osnovu raspodele prihoda, tako da tako izračunata stopa siromaštva ne meri apsolutno siromaštvo. Ovaj koncept pokazuje koliko stanovništva ima znatno niži prihod od srednje vrednosti prihoda (medijana) u državi; s ovim konceptom utvrđujemo koje su to grupe stanovništva koje su u relativno lošijem položaju u odnosu na sva domaćinstva i takođe ranjivije na siromaštvo; prema ovom konceptu, siromašne osobe su one koje žive u domaćinstvima čiji je prihod po ekvivalentnom članu manji od 60% medijane raspoloživog prihoda. Relativno siromaštvo izražavamo kroz stopu rizika od siromaštva, odnosno udeo stanovništva ispod praga siromaštva. Stopa rizika od siromaštva u Sloveniji 2017. godine iznosila je oko 12%.

Akad. VELJKO RUS – SOCIOLOG RADA: (1929-2018)

Pravičnost i jednakost u Sloveniji (i u svim bivšim socijalističkim društvima):

Problem izjednačavanja PRAVIČNOSTI i JEDNAKOSTI: više jednakosti nije isto što i više pravičnosti.

• Nepravična jednakost = princip regulacije (egalitarizam).
• Pravična nejednakost = princip zasluga (meritokratija).

Problem izjednačavanja SOCIJALNE DRŽAVE i DRUŠTVA BLAGOSTANJA:

• Socijalna država: država kao institucija sa mehanizmima solidarnosti preraspodeljuje sredstva za osnovne oblike sigurnosti (ekonomska, socijalna…).
• Društvo blagostanja: briga civilnog društva, udruženja (sreća, zdrav život…).

Socijalna isključenost

To je višedimenzionalni koncept:

• Materijalna uskraćenost, siromaštvo;
• Isključenost sa tržišta rada;
• Ograničen pristup institucijama i programima države blagostanja;
• Isključenost iz društvenih mreža.
• Isključenost implicira proces, dok siromaštvo označava stanje.
• Stopa rizika od socijalne isključenosti u Sloveniji 2017. godine iznosila je oko 18%.

Ginijev koeficijent je mera statističke disperzije, najčešće korišćena kao mera neravnomerne raspodele dohotka i bogatstva u društvu (regionu, državi).

Definisan je kao odnos sa vrednostima između 0 i 1, pri čemu važi da što je koeficijent niži, ravnomernija je raspodela, i što je koeficijent viši, to je neravnomernija raspodela.

Broj 0 predstavlja potpunu jednakost (svi imaju potpuno isti prihod i bogatstvo), dok broj 1 predstavlja potpunu nejednakost (niko nema jednak prihod i bogatstvo).

”Klasno dno”

Obuhvata različita značenja:

• Strukturno razumevanje (trajna nezaposlenost – rad nedostupan, nesposobnost za rad).
• Prostorno razumevanje (urbano siromaštvo, geto).
• Ponašajno razumevanje (kriminal, prostitucija, zavisnost od socijalne pomoći i izbegavanje rada, alkoholizam i druge zavisnosti).
• Kulturno razumevanje (kultura siromaštva – nedostatak ambicija, lenjost, defetizam, nečistoća, koja se prenosi među generacijama).
• Nepravična nejednakost - Izjednačavanje jednakosti u smislu nivelacije bez obzira na urođene ili stečene sposobnosti pojedinca (lenjost, lenjivci).
• Pravična nejednakost - Svako mora uložiti ono što ima, da bi postigao ciljeve u skladu sa svojim sposobnostima i mogućnostima (ulaganje u svoje potencijale).

Pravičnost se povezuje sa:

• jednakim mogućnostima za sve,
• različitim rezultatima, koji zavise od uloženih napora.

Idealni tipovi (po uzoru na Maksa Vebera) regulatornih načela ne/jednakosti:

1. Meritokratsko društvo: kao sistematska primena meritokratskih načela i vrednosti, gde je ljudski kapital na prvom mestu; ovo se poklapa sa „idealnim“ društvom znanja;
2. Klijentelističko društvo: zasnovano na odnosima lojalnosti i razmene između patrona i klijenta; u prvom planu je jedna od komponenti socijalnog kapitala, tzv. vezivni kapital;
3. Plutokratsko društvo: stavlja u prvi plan ekskluzivnost posedovanja ekonomsko-finansijskog kapitala, što znači vladavinu super bogatih ili ekonomsko-finansijske oligarhije;
4. Egalitarno društvo: njegovu legitimnost obezbeđuje simbolički kapital ili ideja pravde, koja se može shvatiti bilo kao ukidanje svih vrsta nejednakosti, bilo kao nivelacija u društvu (uniformnost) ili u smislu manje radikalne ideje socijalne politike države blagostanja;
5. Mediokritetsko („prosečno“) društvo: vladavina proseka je varijanta egalitarnog društva. Prosek nije nužno negativan, ali je mediokracija negativna ako – u vezi sa vladajućim grupama – isključuje kreativne i prodornije pojedince i zamenjuje ih prosečnim.

Primeri:

• • Skandinavska društva: kombinacija meritokratije i egalitarizma
  • Rusija i većina istočnoevropskih društava: kombinacija klijentelizma i plutokratije
  • Anglo-saksonska društva: meritokratija i plutokratija
  • Kina: kombinacija meritokratije, egalitarizma i klijentelizma
  • Slovenija: egalitarizam i prosečnost

SAŽETAK SOCIOLOŠKIH RASPRAVA O NEJEDNAKOSTI / STRATIFIKACIJI

NEJEDNAKOST/STRATIFIKACIJA vs RAZLIČITOST/DIFERENCIJACIJA

• STRATIFIKACIJA (slojevitost/egalitarnost)
• DIFERENCIJACIJA (sličnost/različitost)*

VEČNO PITANJE O „URAVNOTEŽENOM“, „HARMONIČNOM“ ILI „IDEALNOM“ DRUŠTVU:

Da li je to zaista „zlatna sredina“?

„SVI RAZLIČITI, SVI JEDNAKOPRAVNI“ (kampanja EU, 2016): da li se ovde radi o „prosečnosti“ ili „lepoj“ želji? Da li je moguć ideal potpune jednakosti u različitosti? Šta je pravedno?

Pitanje IDENTITETA/ISTOVETNOSTI u vezi sa NEJEDNAKOSTI

TEORIJE O DRUŠTVU – sociološke teorije o nejednakosti

Teorija je niz ideja koje objašnjavaju kako nešto funkcioniše.

Sociološka teorija je niz ideja koje pokušavaju da objasne kako društvo ili određeni aspekti društva funkcionišu.

1. FUNKCIONALIZAM – funkcionalistička terija (Davis i Moore, 1945)

• Funkcionalizam je teorijski okvir za razumevanje društva kao kompleksnog sistema čiji delovi funkcionišu zajedno kako bi omogućili stabilnost i solidarnost sistema.
• Naše živote usmerava društvena struktura = relativno stabilni obrasci društvenog ponašanja (npr. porodični život, rad na poslu itd.).

Za funkcionalizem je značilno, da naša življenja usmerja?

DRUŽBENA STRUKTURA

• Struktura funkcioniše na osnovu društvenih funkcija = institucija. Funkcija je efekat delovanja.
• Npr. funkcija porodice je efekat koji ona ima na druge delove društva i na celo društvo. Porodica, zatvor, crkva, škola... su društvene institucije.
• Funkcija označava doprinos održavanju i preživljavanju društvenog sistema (strukture), posebno reda i stabilnosti u društvu, jer oni zavise od naučenih pravila = normi i vrednosti.
• Društvene disfunkcije = odstupanja, potrebno je minimizirati.
• Funkcionalizam i marksizam su makro teorije jer razmatraju društvo kao celinu. Društvo posmatraju kao sistem. Sistem oblikuje ljudski život (funkcionalizam: norme, marksizam: ekonomska baza). U osnovi su teorije slične, ali imaju suprotne polazne tačke u objašnjavanju.
• Društvena nejednakost je funkcionalna (korisna) za društvo.
• Neki poslovi su za društvo važni, ali retki, jer zahtevaju visoko ulaganje u smislu talenta i truda, pa je potrebno motivisati najkvalifikovanije pojedince.
• Društvena nejednakost motiviše pojedince na bolji rad.
• Društvena nejednakost je takođe pravedna.

Da je družbena neenakost pravična, trdijo:

Funkcionalisti

• Viši prihodi ili nagrade su kompenzacija za prošla ulaganja u obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala; u neke profesije je potrebno uložiti više truda, godina obrazovanja i materijalnih resursa, pa nagrade moraju to uzeti u obzir.
• Više nagrade su odraz većeg doprinosa društvenom blagostanju.
• Za optimalno raspoređivanje pojedinaca po društvenim položajima potrebna je društvena otvorenost (tzv. otvoreno društvo):
• Otvoreno društvo je meritokratsko društvo.
• Meritokratija (meritokratski društveni sistem temelji se na visokoj mobilnosti u skladu sa rezultatima pojedinca; alternative meritokratiji: plutokratija, gerontokratija, aristokratija).
• Problemi meritokratije - nagrade su povezane sa društvenom moći, meritokratija se može pretvoriti u zatvoren stratifikacijski sistem kada su razlike u moći veoma velike.
• Visok stepen međugeneracijske i unutar-generacijske mobilnosti (društvene pokretljivosti).
• Naglasak je na jednakosti mogućnosti, a ne na jednakosti rezultata.

Pozitivisti – funkcionalisti = Emile Durkheim i Talcott Parsons

vide strukturu (i posledično hijerarhiju, nejednakosti) kao suštinsku za postojanje društva.

1. Kateri od naštetih pogledov je najbolj poudaril univerzalnost in družbeno koristnost družbene neenakosti?

FUNKCIONALIZEM

2. Kateri od naštetih pojmov je najbolj značilen za funkcionalizem?

3. Kateri od naštetih pojmov se najbolj običajno uporablja v okviru funkcionalizma?

Vrednotni konsenz

Kateri do pojmov je najbolj značilen za funkcionalistični pristop k poučevanju deviantnosti?

ANOMIJA

1. TEORIJE KONFLIKTA

• Konfliktna teorija (Marks i Engels, 1848)
• Društvo je arena nejednakosti koja generiše konflikt i promene.
• Kako su faktori kao što su pol, starost, rasa, klasa, etnička pripadnost povezani sa nejednakom raspodelom novca, moći, obrazovanja, prestiža itd.
• Društvena struktura funkcioniše konfliktno, a ne solidarno. Postoje privilegovani / deprivilegovani, dominantni / podređeni, gore / dole.
• Npr. obrazovni sistem je reprodukcija klasne nejednakosti iz generacije u generaciju, od osnovne škole nadalje.
• Nejednakost je ukorenjena u društvenoj (i prostornoj) organizaciji. Protivrečnosti se ne mogu značajno smanjiti ako se ne promeni društvena struktura. Društvene promene su pokretač društva.
• Marksizam: ne samo razumeti i objasniti konflikte, već ih i eliminisati. Radikalna alternativa funkcionalizmu.
• Društvena nejednakost je nefunkcionalna (nekorisna) za društvo.
• Društvena nejednakost demotiviše pojedince za postizanje boljih rezultata, nematerijalne stimulacije za dobar rad su podjednako važne.
• Društvena nejednakost je nepravedna.
• Društvena nejednakost je odraz razlika u moći pojedinih društvenih grupa (resursi kojima raspolažu, položaj na tržištu rada, politička i društvena organizovanost).
• Eksploatacija podrazumeva odnos međusobne zavisnosti, a zavisnost je istovremeno i potencijalni izvor moći za eksploatisane u nastojanju da smanje nejednakost.
• Uz visok stepen nejednakosti rezultata, mogućnosti za društvenu mobilnost i jednakost mogućnosti su male.

Kritički teoretičari - strukturalni anti-pozitivisti = Karl Marx i Theodor Adorno

suprotno tome ističu da društvena struktura može delovati na štetu (većine) pojedinaca u društvu.

Katero od naštetih lastnosti so kritiki najpogosteje očitali marksizmu?

Ekonomski determinizem

Ekonomski determinizam je socioekonomska teorija po kojoj su ekonomski odnosi (kao što su: biti vlasnik ili kapitalista ili biti radnik ili proleter) osnova na kojoj se zasnivaju svi drugi društveni i politički aranžmani u društvu.

Kateri od naštetih pojmov je najbolj značilen za marksizem?

PROIZVODNI ODNOSI

Kateri sociološki pogled poudarja predvsem prisilno in manipulativno naravo družbenega reda?

KONFLIKTNA TEORIJA

Prepričanje, da temelji družbeni red predvsem na prisili in manipulaciji, je najbolj značilno za?

KONFLIKTNE TEORIJE

Marksistični pristop obravnave družbene neenakosti makro-sociološki.

Ohranjanje družbenega reda in ravnovesje v družbi je temeljno izhodišče:

Marksistov

1. INTERAKCIONALIZAM

• Osnova društva je delovanje ljudi (aktera), njihova interakcija sa drugim ljudima (akterima) i značenje tog delovanja u različitim situacijama.
• Delovanje ima za te aktere, koji su uključeni, određeno značenje, pa je potrebna interpretacija značenja koja oni pridaju svojim aktivnostima.
• Za razumevanje delovanja aktera, njihovih interakcija, neophodno je proučavanje svakodnevnog života kroz posmatranje situacija, pričanje životnih priča.
• Npr. U sobi su muškarac i žena, muškarac pali sveću. Njegovo delovanje može se tumačiti na različite načine, u situaciji može imati različita značenja...
• Važne su konstrukcije značenja i oblikovanje pojma "ja" koje se razvija iz interakcija (delovanja) – delovanja uloga. Uloge nisu strukturno definisane, one su nejasne, neodređene, što ljudima ostavlja prostor za pregovore, manevrisanje, improvizaciju i kreativno delovanje (npr. partneri).
• Interakcionizam je mikro teorija jer ne polazi od sistema već od konkretnog delovanja aktera. Makro teorije se bave strukturama, kako je nešto izgrađeno i zašto je tako izgrađeno. Makro se bavi globalnim principima. Prirodne nauke su sve globalnije, sve manje društava je zatvoreno. Čak i ako žele biti, to je nemoguće. Makrosociologija može biti marksizam. Mikrosociologija se bavi svakodnevnim životom. To je način svakodnevnog života i proučavanje aktera – pojedinca, iz ugla ekonomije… proučavamo pojedince i iz toga izvlačimo zaključke za celo društvo.

Interakcionisti = E. Gofman, H. Garfinkel, E. Huserl, GEORGE H. MEAD

eksplicitno naglašavaju sposobnost pojedinačnih „agenata“ da konstruiraju i rekonstruišu svoje svetove. U tom smislu, pojedinac ima primat nad sistemom. Teorijski pristupi usklađeni s ovim pogledom su, na primer, fenomenologija i etnometodologija.

Kdo od naštetih avtorjev sodi med interakcioniste?

George H. Mead

Pričanje, da je družbeni red posledica nenehnih pogajanj (pogajalski model) je značilno za SIMBOLIČNI INTERAKCIONIZEM

Katero od naštetih teorij v največji meri zanima kako posamezniki delujejo na podlagi pomenov, ki jih pripisujejo svetu okli sebe?

SIMBOLNI INTERAKCIONIZEM

Katera od naštetih teorij je najbolj usmerjana na mikro raven družbene analize?..... SIMBOLIČNI INTERAKCIONIZEM

Kateri od naštetih pojmov ni značilen za simbolični interakcionizem:
KOLEKTIVNA ZAVEST

Interakcionistični pristop obravnave družbenih pojavov je mikro-sociološki.

VELIKA „VEČNA“ TEORETSKA (I PRAKTIČNA) RASPRAVA 1 VAJE 4 (GIDDENS, ELIAS)

• Rasprava o primatu strukture ili delovanja odnosi se na pitanje koje je u središtu kako klasičnih tako i savremenih socioloških teorija:
• Da li društvene strukture određuju ponašanje pojedinca i ljudsko delovanje, ili obrnuto, delovanje određuje društvene strukture?
• Reč je o pitanju društvene ontologije (društvene suštine): pitanje socijalizacija naspram autonomije.*
• "Iz čega je sastavljen društveni svet = društvo?"
• "Šta je uzrok društvenog sveta, a šta je posledica?"
  • *Primer 1: Da li je razlog odbijanja vakcinacije protiv COVID-19 autonomno ponašanje ljudi ili vrednosni, institucionalizovani obrasci društva? (nepoverenje u politiku, nauku)
  • Primer 2: U kojoj meri je odluka o broju dece stvar pojedinca/para, a u kojoj meri je stopa nataliteta uslovljena konkretnim društvom u kojem žive? (religija, patrijarhat, individualizam)
  • Primer 3: Da li je primarni razlog što studenti ne pohađaju predavanja njihova „slobodna volja“ ili „sistem“ koji omogućava takvo ponašanje?

VELIKA „VEČNA“ TEORETSKA (I PRAKTIČNA) RASPRAVA 2

• Pozitivisti/funkcionalisti, kao što su E. Dirkem i T. Parsons, vide strukturu (i posledično hijerarhiju, nejednakosti) kao suštinsku za postojanje društva.
• Kritički teoretičari/strukturalni anti-pozitivisti, kao što su K. Marks i T. Adorno, suprotno tome ističu da društvena struktura može delovati na štetu (većine) pojedinaca u društvu.
• Holistički interpretativni sociolozi (takođe anti-pozitivisti) kao što su M. Veber, G. Zimel, i N. Elijas, naglašavaju da su ključ za razumevanje postojanja društva ljudske interakcije, a stvar interpretacije je kako te interakcije s vremenom postaju rutine = strukture.
• Interakcionisti, kao što su E. Gofman, H. Garfinkel, E. Huserl, s druge strane, eksplicitno naglašavaju sposobnost pojedinačnih „agenata“ da konstruiraju i rekonstruišu svoje svetove. U tom smislu, pojedinac ima primat nad sistemom. Teorijski pristupi usklađeni s ovim pogledom su, na primer, fenomenologija i etnometodologija.
• Rešenje spora nudi teorija strukturacije A. Gidensa (delimično i P. Burdije, M. Archer), koja pretpostavlja dijalektički ili dualistički ili uzajamni odnos između interakcija ljudi (delovanje aktera) i postepenog rutiniziranja tih interakcija (strukture, vrednosti, norme).

TEORIJA STRUKTURACIJE (Anthony Giddens, 1984, 1990)

• Pokušaj zajedničke perspektive?!
• Sociološka teorija “za visoko moderne društva”
• Struktura i delovanje (mikro i makro)
• Dualnost strukture
• Nepridvidive promene (nenameravane)
• (Kako akteri znaju kako da deluju, kako su strukture oblikovane i kako se menjaju? Kako se prepliću delovanje i struktura?)
• Struktura je ponavljajuće delovanje (akcija) ili praksa
• Strukturacija: kako ponavljajuće prakse (religiozne, obrazovne, porodične, radne...) postaju strukture
• Dualnost strukture: strukture su posrednik u delovanju i istovremeno rezultat delovanja ILI strukture omogućavaju da se delovanje (akcija) pojavi, a istovremeno su proizvod delovanja.

PROBLEMI S KLASIČNIM SOCIOLOŠKIM TEORIJAMA

• Teorije mogu biti vrlo različite. Teorije su evropocentrične – kao da sve potiče iz evropskih društava. Neki primećuju – naročito feminističke kritike – da preovlađuje muška perspektiva. Još uvek je većina sociologa muškog pola.
• Novije perspektive su više eklektične, tj. međusobno se prepliću. Povezuju se sa globalnim procesima. Multikulturalne su, acentrične – ne samo evropske, već istražuju širi deo globalnog razvoja, uključujući i različite perspektive koje ranije nisu imale prostora.

DRUŠTVO: TRADICIONALNA/MODERNA DRUŠTVA, SOCIOLOŠKI KLASICI

Sledeći sociolozi su najbolji predstavnici sociologije:

Durkheim – bavi se specifičnim stvarima, na primer, samoubistvom. Kako objasniti obrasce samoubistava koji se ponavljaju iz godine u godinu? To su stvari koje su takve kakve jesu i mogu se objasniti. Proučavanje pojedinaca i iz toga izvlačenje opštih zaključaka. On tvrdi da proučavanje pojedinaca ne vodi nikuda, već da se radi o nagomilavanju ponavljajućih pojava. Možemo otkriti nešto o pojedincu, ali to ne znači da ćemo otkriti nešto o širem kontekstu. On kaže da društvo ne zavisi od pojedinca; kada taj pojedinac umre, društvo nastavlja da živi kroz mikroprincipe koje je pojedinac stvorio. Objektivna realnost je po njemu nešto ljudsko i posebno, što omogućava da ljudi uopšte postoje.

Weber – smatra se klasikom. On kaže da moderno društvo nije samo rezultat moderne tehnologije. Ne radi se samo o načinu proizvodnje, već i o načinu razmišljanja i vrednostima koje imamo. Nije nužno da verujemo u Boga, možemo verovati u naciju. Dakle, može se raditi o vrednostima nadnaravnog, ali i o onome što smo mi kao narod. Sve to ima transformativnu moć – što se manifestuje kroz ratove, učenje itd. Čovek se razlikuje od ostalih bića po svojoj proračunljivosti. Ljudi postaju sve više egoistični.

Toennies – ljudi se moraju uzdržavati od stvari koje bi želeli da rade zbog svoje okoline. Moderna društva su brojnija i povezana su sa drugačijim načinom života u gradovima. Modernizacija je vezana za racionalnost i proračunljivost.

Simmel – može se posmatrati i analizirati samo forme i oblike na osnovu kojih se ljudi druže. Kako se ljudi ponašaju i kako žive može se zaključiti proučavanjem gradova, gustine naseljenosti, broja ljudi itd. Zimel kaže da je ključna stvar u proučavanju interakcija među ljudima brojnost – dakle, u kakvom broju i kako se ljudi okupljaju. Što ih je više, veća je kompleksnost i mogućnost konflikata itd. Povećanje heterogenosti/raznovrsnosti povećava potrebu da se u obzir uzmu razlike među ljudima.

Marx – nije samo sociolog. Poznat je po eksperimentima posebne vrste humanizma, koji je proizašao iz njegovog razmišljanja da, kada postoji velika nejednakost, ljudi su nesrećni i da treba stvoriti društvo bez konflikta. S jedne strane, mi proizvodimo društvo i živimo u njemu. Primorani smo da živimo s drugima, pri čemu se stvaraju nejednakosti, koje zavise i od toga šta posedujemo – da li smo vlasnici proizvodnje ili radnici. Kapitalizam je, dakle, odnos između vlasnika i onih koji su im potčinjeni.

F. TOENNIES

Razlikovanje između čiste, uporabne i empirijske sociologije: Objašnjavanje društvene (ne nužno linearne) evolutivne transformacije iz tradicionalne u modernu društvu putem koncepta zajednice (Gemeinschaft) i društva (Gesellschaft). Porodica je najvažnija institucija društva!

Gemeinschaft (Zajednica): Rane društva su bila organizovana oko institucije porodice, u selima i malim gradovima. Ekonomija je bila pretežno poljoprivredna, dok je politički život bio lokalni.

Gesellschaft (Društvo): Moderna društva su organizovana oko formalizovanih institucija, u velikim gradovima i u okviru nacionalnih država. Ne više oko toga da sve ostane u okvirima zajednice i porodičnog kruga.

G. SIMMEL

Razlikovanje forme od sadržaja: Sociologija kao nauka o oblicima ljudskog udruživanja.

Diada i triada: Razlika nije samo u kvantitetu, već u kvalitetu društvenih odnosa; grupe sa tri ili više osoba zahtevaju uspostavljanje "nadpersonalnog" okvira koji transcendentira individualne odnose parova (diade). On tvrdi da je razlika između dva čoveka i između više ljudi. Kada grupe imaju tri ili više članova, nastaju složenije dinamike. Razlike nisu u kvantitetu – broju, već u kvalitetu. Kako se broj ljudi povećava, to utiče na kvalitet povezivanja. Što više ljudi postoji, manje pojedinca brine za druge.

Društvena interakcija kao osnovna sociološka kategorija: Četiri aspekta: takmičenje, sukob, prilagođavanje (akomodacija), asimilacija. To se događa kroz transakciju kada je sve više ljudi prisutno. Ljudi se sve više takmiče među sobom, a ne povezuju – kao nekada. Migrant se prvo mora prilagoditi, zatim akumulirati i na kraju asimilirati, tj. potpuno se integrisati u kulturu domaćina. Ovo takođe objašnjava razliku između grada i sela.

Morfološki značaj velikih gradova: Uticaj na duhovne aspekte kod ljudi i posledično na razvoj savremenijeg društva.

Visoka anonimnost u velikim gradovima: Važan element je "stranac", koji simbolizuje svetovnost, različitost, marginalnost (primer: Jevreji, imigranti). Sve to potiče iz morfološkog značaja. Koncept stranca se odnosi na princip svetovnosti. Osnova stranstva je anonimnost koja je karakteristična za velike gradove. Stranac u gradu živi, ali nije potpuno asimiliran u sistem u kojem živi. Heterogenost i urbani način života karakterišu marginalnost.

K. MARX - Temelji na nejednakosti

• Stratifikacija (klasnost): Je srž društvene strukturiranosti. Ne objašnjava integraciju, već nejednakost u društvu. Vertikalni način razlikovanja. Stratifikacija je kasnije i slojevitost, koja izaziva nejednakost. Način stratifikacije u savremenim društvima su klase. U svim tim društvima postoje dve grupe: oni koji vladaju i oni koji se podređuju. Govorimo o tome da neki vladaju dok drugi imaju malo.
• Klase: U svim stratifikovanim društvima postoje dve društvene grupe: vladajuća klasa i potčinjena klasa.
• Sredstva proizvodnje: Moć vladajuće klase, potiskivanje potčinjene klase proizlazi iz vlasništva i kontrole sredstava proizvodnje (zemlje, kapitala, radne snage, zgrada, mašina).
• Kapital: Temelj ekonomije u kapitalističkom društvu. U privatnom je vlasništvu manjine koja vlada većinom i eksploatiše je maksimizovanjem profita. Kapital je suštinski deo, temelj ekonomije i predstavlja srž eksploatacije. Ako ne postoji presežna vrednost, stvari se kvare – ekonomska kriza.
• Protivrečnosti: Kapitalističko društvo se oslanja na protivrečnosti između klasa i između društvene proizvodnje i privatnog vlasništva. Protivrečnosti dovode do usklađivanja protivrečnosti.
• Društvena nadgradnja: Sastoji se od institucija, vrednosti, verovanja. Politička moć proizlazi iz ekonomske moći ili vlasničke strukture. Politički i pravni sistem odražavaju interese i ideologiju vladajuće klase. Služe zdravstvu, obrazovanju i njihovim interesima odnosno povećanju nejednakosti.
• Klasna borba: Je pokretačka snaga društvenih promena kada eksploatisani razred razvija klasnu svest. Ona postepeno dovodi do polarizacije između dva osnovna razreda u konačno rešavanje sukoba – besklasno društvo. Umesto da se ljudi integrišu u zamišljene zajednice, postaju svesni svoje potčinjenosti i povezuju se u zajednice. Većina onih koji su potčinjeni i malo onih koji su nadredjeni. U postmodernom kapitalizmu se stvari menjaju, jer nije jasno ko je vodeći i ko sve kontroliše. On veruje da će postepena polarizacija dovesti do rešavanja društvenog sukoba i tako stvoriti pravedno društvo bez klasa.

DRUŠTVENE PROMENE: PRIHODNOST DRUŠTVA/PRIHODNOST SOCIOLOGIJE

Šta su društvene promene?

• Društvene promene predstavljaju transformaciju kulture i društvenih institucija tokom vremena i prostora.
• Društvene promene: Promene u društvima (sistemima, strukturama), unutar društava (intra-) i među društvima (inter-) mogu se odvijati različitim brzinama i sa različitim manifestacijama:

Na primer, materijalne promene (kao što su tehnološki napreci) obično su brže od promena u vrednostima (kao što su promene u društvenim normama).

• Intencionalne (planirane) i neintencionalne (neplanirane) promene:

Na primer, neželjene posledice (kao što su povećana mobilnost, automobilizam i zagađenje) mogu nastati kao rezultat planiranih promena.

• Društvene promene generišu protivrečnosti (s jedne strane napredak, jer živimo bolje):

Na primer, industrijska revolucija, proces globalizacije (koji je dugoročan proces integracije sveta, gde neki dobijaju, a drugi gube), individualizacija (koja može imati pozitivne ili negativne aspekte, zavisno od perspektive).

• Društvene promene mogu biti i pozitivne i negativne, u zavisnosti od pojedinca.

Uzroci društvenih promena:

• Kultura: Poboljšanja, otkrića i širenje određenih fenomena i elemenata vode ka promenama. Kulturni obrasci se menjaju, nastaju, spajaju ili nestaju (npr. poboljšanja u proizvodnji dovode do novih proizvoda, koji pak izazivaju promene u vrednostima). Ovo se često smatra najdubljim uzrokom društvenih promena.
• Konflikti: Trenje među društvenim slojevima, spoljnim ulogama i normama proizvode promene (npr. ravnoteža između polova).
• Ideje: Ideje o boljem životu, o tome kako i zašto nešto funkcioniše mogu izazvati promene (npr. ideje pojedinaca koje vode društvenim pokretima, kao što su disciplinovan rad i kapitalizam).

Modernizacija?

• Najčešće teoretsko objašnjenje društvenih promena odnosi se na prelaz iz tradicionalnog društva u industrijsko i iz industrijskog u postindustrijsko (postmoderno) društvo.

1. Propadanje malih tradicionalnih zajednica (prelazak iz “gemeinschaft” u “gesellschaft”).
2. Širenje ličnih izbora (individualizacija).
3. Povećanje raznolikosti (diferencijacija).
4. Orijentacija ka budućnosti (svest o značaju vremena).

Društva u nastajanju/Prisutnost društava

Različita pojmovanja/značenja:

• Postmoderna društva: Društva koja se karakterišu odbacivanjem tradicionalnih vrednosti i normi u korist pluralizma i relativizma. Postmodernizam naglašava različite perspektive i odbacuje ideju univerzalnih istina.
• Informacijska društva: Društva koja su fokusirana na proizvodnju, distribuciju i upotrebu informacija. Informacijska tehnologija i digitalizacija igraju ključnu ulogu u oblikovanju društvenih i ekonomskih odnosa.
• Mrežna društva: Društva koja su organizovana i povezana putem mreža, bilo da su to društvene mreže, tehnološke mreže ili ekonomske mreže. Ova povezanost omogućava brzu razmenu informacija i resursa.
• Desekularizirana društva: Društva u kojima se religija ponovo pojavljuje kao važan faktor u javnom i privatnom životu, često u kontekstu smanjenja laicizma i povratka religijskih vrednosti.
• Društva rizika: Društva u kojima su rizici i nesigurnosti, kao što su ekološke katastrofe i ekonomske krize, sve prisutniji i prepoznatljiviji. Ova društva se suočavaju sa izazovima u upravljanju rizicima i sigurnošću.
• Kibernetska društva: Društva u kojima su digitalna tehnologija i virtualni svet integralni delovi svakodnevnog života, utičući na komunikaciju, rad i međusobne odnose.
• Individualizirana društva: Društva u kojima se pojedinci sve više usmeravaju na lične ciljeve i interese, često na račun kolektivnih vrednosti i zajednica.
• Globalna društva: Društva koja su sve više integrisana u globalni sistem, sa velikim međusobnim povezivanjem i uticajem međunarodnih događaja na lokalna pitanja.
• Fluidna društva: Društva koja se stalno menjaju i prilagođavaju, često označena promenama u identitetima, normama i strukturama.
• Tekuća društva: Društva u kojima su granice i strukture nepostojane i stalno se menjaju, što može dovesti do osećaja nesigurnosti i nejasnosti.
• Društva “trećeg puta”: Društva koja pokušavaju da kombinuju elemente kapitalizma i socijalizma, tražeći ravnotežu između tržišne ekonomije i socijalne pravde.
• Društva ljudskih prava: Društva koja se fokusiraju na zaštitu i promicanje ljudskih prava, sa posebnim naglaskom na prava pojedinaca i slobode.

Globalizacija

• “Kršćenje sveta”: Proces globalizacije koji sve više povezuje svet, ali i izaziva kulturne i ekonomske konflikte i nejednakosti.
• Dvosmerni proces: Globalizacija nas povezuje, ali i može udaljiti jedne od drugih, stvarajući razlike između regiona i zemalja.
• Svetske integracije i diverzifikacije: Globalizacija vodi ka integraciji različitih delova sveta, ali i do diverzifikacije u kulturnim, ekonomskim i društvenim aspektima.
• Kulturna homogenizacija i heterogenizacija: Globalizacija može voditi ka širenju univerzalnih kulturnih obrazaca (homogenizacija) dok istovremeno omogućava očuvanje i rast lokalnih kulturnih identiteta (heterogenizacija).
• Protivrečne osobine/posledice: Neki ljudi i regioni dobijaju od globalizacije dok drugi gube, što može dovesti do povećanja nejednakosti i napetosti.
• Preživljavanje: lokalno/globalno: Globalizacija donosi izazove za lokalne zajednice, koje se moraju prilagoditi globalnim trendovima dok očuvavaju svoje lokalne karakteristike.
• Hibridizacija kulture i društava: Proces u kojem se različite kulturne tradicije i društvene norme kombinuju, stvarajući nove hibridne oblike i prakse.
• “Prosumpcija” (proizvodnja + potrošnja u jednom): Koncept u kojem pojedinci ne samo da konzumiraju proizvode i usluge, već ih i sami proizvode, često u digitalnom i online okruženju.