fucking idk

Filozofski koreni psihologije: od antičkog perioda do XIX veka

Tematske celine

  • Istorija medicine: Hipokrat i Galen

  • Antički filozofi: Demokrit, Empedokle, Sokrat, Platon, Aristotel

  • Renesansa: Dekart

  • Empiristi: T. Hobs, Dž. Lok, Berkli, Hjum, Hartli, Džejms, Džon Stjuart Mil

  • Nativisti: Lajbnic, Kant

Ključni pojmovi

  • Nativizam

  • Empirizam

  • Asocijacionizam

  • Naučni materijalizam

Razvoj filozofske misli

  • Demokrit (V vek p.n.e.):

    • Čulno saznanje je površinsko, ali neophodno za istinu.

    • Svet čine atomi i prazni prostori; atomi duše su mali i pokretljivi.

    • Eidola (slike predmeta) aktiviraju atome duše.

  • Empedokle (V vek p.n.e.):

    • Oseti nastaju kada čestice uđu u pore čula.

    • Svemir se sastoji od četiri elementa: vazduh, zemlja, vatra, voda.

Medicina: Hipokrat (V vek p.n.e.)

  • Prirodni uzroci psiholoških stanja: Holistički pristup, detaljni opisi melanholije, manije, fobija.

  • Teorija telesnih tečnosti: Četiri tečnosti (crna žuč, krv, sluz, žuta žuč) utiču na temperament (melanholici, sangvinici, flegmatici, kolerici).

  • Epilepsija: Bolest usled moždane disharmonije.

Medicina: Galen (II vek n.e.)

  • Dokaz božanskog nacrta: Biološka vatra srca destiluje "životni duh" iz krvi.

  • Bolesti duše: Nastaju zbog strasti (ljutnja, strah, žaljenje).

Razvoj filozofske misli

  • Sokrat: Znanje o okruženju je nesavršeno zbog nesavršenih čulnih organa.

  • Platon (IV i V vek p.n.e.):

    • Podela saznanja: Čulno (nelpouzdano) i razumsko (forme, viši oblik).

    • Nativizam: Urođene ideje (koncept "Država").

  • Aristotel (IV vek p.n.e.):

    • Objektivizacija: Pokušaj objektivizacije čulnog saznanja i mišljenja. Duša je forma organizma.

    • Čula: Pet čula, greške nastaju u upravljanju informacijama, ne u čulima.

    • Induktivni metod: Dopunjuje Platonove ideje.

    • Zakoni asocijacija: Sličnosti, kontrasta, dodira (kasnije Loka, Berklija i Hjuma).

    • Katarza: Emocionalni efekat drame.

    • Um: Lociran u srcu.

Post-aristotelovski period i srednji vek

  • Sholasticizam (Toma Akvinski): reinterpretacija Aristotela, naglašavanje ljudskog razuma.

  • Procvat nauke: Kopernik, Galilej, Njutn.

Renesansa: Dekartov doprinos razvoju psihologije

  • Mehanička koncepcija tela: Telo kao mašina, začetnik refleksnog luka.

  • Dualizam: Materija (rex extensa) i Duh (rex cogitans). Tačka dodira je epifiza.

  • Dve vrste akcija: Mehaničke (i kod životinja) i racionalne (samo kod čoveka).

  • Emocije: Mehaničke promene na telesnom nivou; šest elementarnih emocija (ljubav, mržnja, radost, tuga, čežnja, divljenje).

Post-renesansni period: empirizam, asocijacionizam i materijalizam

  • Empirizam: Celokupno ljudsko saznanje dolazi iz iskustva; metodološka preporuka oslanjanja na opservaciju i merenje (suprotno nativizmu).

  • Asocijacionizam: Pitanje povezanosti ideja, učenja i trajanja asocijacija.

  • Naučni materijalizam: Živi organizmi kao mašine (Julien de La Mettrie: „L’Homme Machine“).

Frensis Bekon (1561-1626)

  • Osnivač engleske empirijske škole: Akcenat na eksperimentalnoj praksi i induktivnom metodu.

Tomas Hobs (1588-1679)

  • "Poredak zbivanja" u svesti: Asociranje ideja određeno spoljnim uzrocima.

  • Socijalni odnosi: "Čovek je čoveku vuk".

Džon Lok

  • "Ogled o ljudskom razumu": Formalni početak britanskog empirizma.

  • Svest kao "tabula rasa": Nema urođenog znanja, znanje se gradi iz ideja.

  • Dve kategorije ideja: Senzacije (iz čula) i refleksije (samop osmatranje).

  • Tipovi ideja: Proste (razum pasivan) i složene (nastaju akcijom razuma).

  • Kvaliteti senzacija: Primarni (objektivni, npr. oblik) i sekundarni (subjektivni, npr. boja).

Džordž Berkli (1685-1753)

  • Radikalizacija Loka: Subjektivni idealizam, "Esse est percipi" (postojati je biti opažen).

Dejvid Hjum

  • Pneumatska filozofija: Čovek kao deo prirodnog sveta, proučavanje prirodnim naukama.

  • Impresije i ideje: Mentalni sadržaji, ideje su kopije impresija ("Senso ergo sum").

  • Zakoni kombinovanja ideja: Sličnost, dodir (u vremenu i prostoru), kauzalnost.

Dejvid Hartli

  • Povezanost uma i tela: Biološka veza, mentalne sposobnosti locirane u mozgu.

  • Sila asocijacije: Inspirisan Njutnovom fizikom, spaja elemente svesti.

Asocijacionizam: Milovi

  • Džejms Mil: Linearno povezivanje ideja kroz temporalni dodir u pasivnom umu.

  • Džon Stjuart Mil: Um ima aktivnu ulogu; kompleksne ideje nisu samo skup prostih, već imaju novi kvalitet ("mentalna hemija").

Asocijacionizam: Aleksandar Bein

  • Fiziološka objašnjenja: Uvodi "organsko čulo" (senzacije iz mišića).

  • Značaj navika: Slučajne radnje formiraju osnovu za učenje, zavisno od posledica (slično Torndajkovom zakonu efekta).

Prve naznake nesvesnog: Lajbnic

  • Urođene ideje: Nativizam (dispozicije).

  • Mentalne monade: Kontinuum svesno-nesvesno, od mutnih do jasnih utisaka.

  • Apercepcija: Svesno i jasno opažanje kada utisak pređe prag svesti.

Imanuel Kant

  • Nativist i racionalni naslednik: Protiv asocijacionizma, percepcija zahteva organizovanje čulnih utisaka.

  • Kategorije razumevanja: A priori kategorije (npr. prostor i vreme) oblikuju iskustvo, ne dolaze iz njega.

  • Kritika psihologije: Smatrao da psihologija ne može biti nauka zbog nemogućnosti primene eksperimenta, merenja i matematičkih formulacija.

Psihologija kao samostalna nauka

  • Sredina XIX veka: Započinjanje eksperimenata.

  • Johanes Miler: Osnivač eksperimentalne fiziologije.

  • Veber: Istraživanje pragova oseta.

  • Fehner: Postavlja psihofizičke metode za merenje odnosa draži i oseta.

  • Vilhelm Vunt: 1879. otvara prvu laboratoriju za eksperimentalna psihološka istraživanja u Lajpcigu.