Psihologija: Mišljenje, Pamćenje i Kognitivni Razvoj

Čovek stiče saznanja o pojavama i zbivanjima u svojoj okolini putem složenih intelektualnih (kognitivnih) procesa.
Primarni načini sticanja saznanja uključuju: - Opažanje (percepcija). - Učenje i pamćenje. - Mišljenje, zaključivanje i suđenje.

Paskal: Definiše čoveka kao „trsku koja misli“. Naglašava da je čovek savršenstvo prirode i biće božanske snage upravo zbog sposobnosti uma i dara mišljenja.
Dekart: Pod terminom mišljenje podrazumeva sve ono što se dešava u našem umu ukoliko smo toga svesni. - Mišljenje se kategoriše kao unutrašnji, mentalni proces. - Često je nedovoljno svesno i predstavlja izazov za direktno naučno izučavanje zbog svoje slabe dostupnosti.

Mišljenje je složen kognitivni psihički proces upotrebe informacija sa određenim ciljem. Ciljevimogu biti: - Formiranje pojmova. - Donošenje odluka. - Rešavanje problema.
Različita određenja mišljenja: - „Uviđanje odnosa i veza među pojavama“. - „Usmereno operisanje znacima ili simbolima koji omogućuju uviđanje odnosa“. - „Determinisan tok ideja sa simboličkim sadržajem, podstaknut problemom ili zadatkom, a koji vodi ka rešenju“. - „Mentalna aktivnost kojom nastojimo da savladamo neku aktuelnu teškoću, neki problem pred kojim smo se našli, koristeći pri tom naše prethodno iskustvo“.
Informacije i reprezentacije: - Analoške predstave: Postoji direktna ili očigledna veza sa objektom koji se predstavlja. - Simboličke predstave: Veza sa objektom je arbitrarno (proizvoljno) ustanovljena.

Proces mišljenja se može podeliti na četiri pojednostavljene etape:

Prva etapa: Postavljanje problema ili zadatka.
Druga etapa: Orijentacija osobe, pokušaj razumevanja problema, analiza i poređenje elemenata.
Treća etapa: Izbor jednog od načina ili puteva za rešavanje problema.
Četvrta etapa: Poređenje i proveravanje dobijenih rezultata u odnosu na uslove koji su postavljeni u početnom zadatku.

Pojmovi imaju dvostruku ulogu: oni su i sredstvo (operišemo znacima) i proizvod (rezultat misaonog procesa) mišljenja.
Vrste pojmova: - Konkretni i apstraktni pojmovi. - Prirodni pojmovi (oni koje koristimo u svakodnevnom životu).
Formiranje pojmova: - Svaka reč u govoru označava određeni pojam. - Olakšavajuće okolnosti za formiranje pojmova: korišćenje materijala koji se registruje čulima, fokus na konkretne predmete, korišćenje prethodnog znanja i jasno istaknut cilj.
Primer primene pojmova: Razumevanje pravila za obim kruga: $\text{Obim} = ext{prečnik} imes ext{pi}$ . Ovo pravilo je razumljivo samo ako su poznati pojmovi obim, krug, prečnik i broj $\pi$ .
Ključni procesi pri formiranju: - Apstrakcija: Izdvajanje bitnih karakteristika grupe predmeta uz zanemarivanje onih koje se ocenjuju kao nebitne. - Generalizacija (uopštavanje): Sastavljanje apstrakcijom odvojenih karakteristika u jednu celinu, uz svest da se te karakteristike mogu naći i u drugim slučajevima.

Rezonovanje: Oblik mišljenja koji koristi pravila logike za izvođenje zaključaka iz tvrdnji.
Deduktivno rezonovanje: Kretanje od opšteg ka pojedinačnom.
Induktivno rezonovanje: Kretanje od pojedinačnog ka opštem.
Rešavanje problema: - Metod pokušaja i pogrešaka. - Metod testiranja hipoteze (testiranje mogućeg rešenja kroz istraživanje).
Usmerenost procesa: Mišljenje je usmereno jer se fokusira na relevantne pojmove i sećanja. Primer: pri rešavanju matematičkog zadatka nećemo koristiti znanja iz istorije.
Uviđanje odnosa: Ključna karakteristika kojom utvrđujemo da li nešto jeste ili nije, sličnost, različitost i veze među pojavama.

Konkretno mišljenje: Koristi konkretne elemente situacije (opažaje i predstave).
Apstraktno mišljenje: Koristi simbole kao osnovna sredstva; elementi nisu dati u opažajnom polju.
Realističko mišljenje: Odnosi se na rešavanje realnih životnih problema.
Imaginativno mišljenje: Njime vlada logika želja i namerno odstupa od realnosti.
Stvaralačko mišljenje: - Strogi kriterijum: Nove, originalne ideje sa opštom društvenom vrednošću. - Umereni kriterijum: Rešenja koja su nova barem za onoga ko ih je pronašao (nisu kopija). - Četiri faze stvaralačkog mišljenja: 1. Priprema, 2. Inkubacija, 3. Iluminacija, 4. Verifikacija.
Konvergentno i divergentno mišljenje: Različiti pristupi u stvaralačkom rešavanju problema.
Kritičko mišljenje: Sposobnost selekcije ideja prema načelima logičkog suđenja.

Pijažeov model (stadijumi): 1. Stadijum senzo-motorne inteligencije: do $2. ext{ godine}$ . 2. Pred-operacionalni stadijum: od $2. ext{ do } 7. ext{ godine}$ . 3. Stadijum konkretnih operacija: od $7. ext{ do } 11. ext{ godine}$ . 4. Stadijum formalnih operacija: posle $11. ext{ godine}$ .
Vigotskijev model: - Fokus na uticaju socijalne sredine na razvoj. - Uloga igre u razvoju apstraktnih značenja. - Razvoj unutrašnjeg govora i naučnih pojmova. - Zona narednog razvoja: Koncept koji opisuje razvojni potencijal deteta.

Pamćenje je kognitivni proces pohranjivanja informacija za buduću upotrebu.
Podprocesi pamćenja: 1. Kodiranje (stvaranje memorije). 2. Zadržavanje (proces skladištenja). 3. Sećanje (obnavljanje i upotreba zapamćenog).
Vrste pamćenja prema trajanju: - Čulno (senzorno) pamćenje: Zadržavanje informacija u čulima. - Kratkoročno pamćenje (operativna memorija): Služi za procenu informacija (zadržati ili zaboraviti). - Dugoročno pamćenje (dugotrajna memorija): Centralno skladište celokupnog znanja o svetu i načinima njegove upotrebe, najčešće u obliku predstava.
Vrste pamćenja prema sadržaju: - Proceduralno: Pamćenje motornih radnji, veština i procedura. - Semantičko: Trajna znanja o činjenicama, pojmovima, pravilima i značenjima. - Epizodno: Informacije o specifičnim događajima iz ličnog života.

Herman Ebinghaus: Autor krive zaboravljanja.
Teorije zaboravljanja: - Teorija neupotrebe: Informacije blede ako se ne koriste. - Teorija interferencije: Sadržaji ometaju jedni druge u radnoj memoriji. - Teorija rekonstrukcije: Iskrivljeno prisećanje informacija. - Motivisano zaboravljanje: Potiskivanje događaja kojih se nerado sećamo.
Poremećaji sećanja (Amnezije): - Retrogradna amnezija: Nesposobnost sećanja informacija iz prošlosti (dugoročnog pamćenja). - Anterogradna amnezija: Nesposobnost skladištenja i prisećanja novih informacija. Često povezana sa oštećenjem hipokampusa (deo limbičkog sistema). Osoba zaboravlja događaje koji su se desili pre samo nekoliko minuta.