Beleške sa predavanja: Ludvig Vitgenštajn i Logičko-filozofski traktat

Kontekstualizacija kursa: Predavanje označava prelazak na drugu fazu kursa Logika 2, koju vodi profesorka Popović. Dosadašnji rad bio je fokusiran na sintaksičku perspektivu (formalni sistemi, dokazi, aksiomatika), dok se sada fokus pomera na semantičku perspektivu.
Definicija semantičke perspektive: To je perspektiva koja se bavi pitanjem značenja u širokom smislu reči, istražujući odnos između formalnih struktura i onoga na šta se one odnose.
Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein): On je centralna figura ovog prelaza. Fokus je na njegovom ranom delu, konkretno na knjizi Tractatus Logico-Philosophicuss. Vitgenštajn se smatra jednim od najvećih filozofa savremenog doba koji je bitno promenio karakter savremene filozofije, naročito njene analitičke tradicije.
Jezički okret (Linguistic Turn): Vitgenštajn je simbol zaokreta ka jeziku u savremenoj filozofiji. On je postavio jezik kao dominantnu paradigmu, a na kontinentalnoj strani mu se kao alternativa često navodi Hajdeger (Heidegger).

Studiranje i mentori: Vitgenštajn je studirao na Kembridžu (Cambridge), gde mu je Bertrand Rasel (Bertrand Russell) bio mentor na disertaciji u periodu od $1911.$ do $1913.$ godine. Bio je u bliskom kontaktu sa Fregeovom i Raselovom logikom i filozofijom.
Okolnosti pisanja: Tractatus je pisao kao vojnik tokom Prvog svetskog rata. Nakon rata, beležnica sa rukopisom dospela je do Rasela, koji je bio oduševljen i predložio da se delo prizna kao Vitgenštajnova doktorska disertacija.
Odbrana doktorata: Komisiju za odbranu disertacije činili su Bertrand Rasel i Dž. E. Mur (G. E. Moore), dve ogromne figure analitičke filozofije. Postoji anegdota da im je Vitgenštajn nakon odbrane, potapšavši ih po ramenu, rekao: "Znam da ovo malo razumete".
Završetak filozofske karijere (prva faza): Nakon objavljivanja Tractatusa, Vitgenštajn je smatrao da je rešio sve filozofske probleme i napustio je filozofsku scenu na neko vreme, pre nego što se kasnije vratio sa delom Filozofska istraživanja (koje nije fokus ovog predavanja).

Sistematičnost: Delo je organizovano krajnje sistematično pomoću decimalnih brojeva ( $1$ , $1.1$ , $1.12$ , itd.).
Sedam osnovnih teza: Knjiga se sastoji od samo sedam osnovnih teza, dok je ostatak teksta zapravo razrada i pojašnjenje tih teza: 1. Svet je sve što je slučaj. 2. Ono što je slučaj, činjenica, jeste postojanje stanja stvari. 3. Logička slika činjenica je misao. 4. Misao je smislena propozicija. 5. Propozicija je funkcija istinitosti elementarnih propozicija. 6. Opšta forma funkcije istinitosti. 7. O čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati.

Trijadna struktura: Vitgenštajn analizira odnos između tri oblasti: 1. Svet (Reality): Oblast onoga što postoji (činjenice). 2. Misao (Thought): Mentalni procesi kojima zahvatamo svet. 3. Jezik (Language): Sredstvo artikulacije misli i opisa sveta.
Logos: On se nadovezuje na antičku tradiciju logosa kao racionalnog poretka koji prožima i kosmos i ljudski govor, ali fokus stavlja na strukturno poklapanje ove tri sfere.
Logička forma: Misao, svet i jezik dele istu logičku formu. To omogućava jeziku da predstavlja svet.
Reprezentacija (Slikanje): Misao je logička slika činjenica. Slika je model realnosti. Jezik i misao su slike stvarnosti jer su konstituisani tako da njihova struktura odgovara strukturi činjenica u svetu.

Sastav sveta: Svet se ne sastoji od stvari (predmeta) u izolaciji, već od činjenica. Činjenice su stanja stvari u kojima su objekti u određenim relacijama.
Objekti: Oni su fiksni, nepromenljivi entiteti koji čine supstanciju sveta. Objekti se uvek pojavljuju u okviru nekih relacija; ne možemo zamisliti objekat izvan mogućnosti njegovog pojavljivanja u stanju stvari.
Stanje stvari (State of Affairs): To je kombinacija objekata u određenim relacijama. Tehnički termin u engleskom prevodu je ponekad bio atomic fact, ali preciznije je state of affairs.
Svet vs. Realnost: - Svet je sveukupnost aktuelnih (postojećih) stanja stvari. - Realnost (Stvarnost) obuhvata i postojeća i moguća stanja stvari.
Mogućnost i Logički prostor: Logika određuje šta je sve moguće. Objekt ima "logičku formu" koja predstavlja obim mogućnosti njegovog kombinovanja sa drugim objektima.

Strukturno poklapanje: Postoji formalna sličnost (izomorfizam) između strukture propozicije (iskaza) i strukture stanja stvari. - Elementi propozicije su imena (termini). - Relacije između imena u iskazu odgovaraju relacijama između objekata u stvarnosti.
Ime i značenje: Ime ima značenje samo u kontekstu propozicije. Ime referira na konkretan objekt. Vitgenštajn smatra da svako ime koje ima smisao mora imati referentni objekt (makar u mogućem stanju stvari).
Logička slika: Iskaz je slika jer projektuje stanje stvari u jezički medij. Mi razumemo iskaz čak i ako je on netačan, jer razumemo logičku mogućnost (smisao) stanja stvari koje on opisuje.

Smislenost vs. Istinitost: - Smisao (Sense): Iskaz ima smisao ako predstavlja moguću situaciju u logičkom prostoru. Nezavisan je od toga da li je situacija realna ili ne. - Istinitost: Iskaz je istinit ako odgovara aktuelnom stanju stvari u svetu (adekvacija/korespondencija).
Elementarni iskazi: To su bazični iskazi koji se ne mogu dalje razlagati i koji direktno oslikavaju stanja stvari. Svi kompleksni iskazi su funkcije istinitosti ovih elementarnih iskaza (pomoću logičkih veznika).
Uticaj na modalnu logiku: Vitgenštajnova podela na moguće i aktuelno inspirisala je razvoj modalne logike (npr. Kripkea, kojeg su šaljivo nazivali Kripkeštajn zbog te veze).

Šta se može izreći: Može se govoriti samo o onome što predstavlja stanje stvari u svetu (prirodne nauke).
Dve vrste besmislenosti: 1. Sinnlos (Besmisleno u logičkom smislu): Tautologije (uvek tačne) i kontradikcije (uvek netačne). One ne govore ništa o svetu, ali pokazuju granice logičkog prostora. One su "prazne" slike. 2. Unsinnig (Nesmislice): Iskaz koji pokušava da pređe granicu jezika. Tu spadaju: - Metafizika: Pokušava da govori o svetu kao celini ili o supstanciji (npr. Barklijev pojam materijalne supstancije). - Etika i Estetika: One su transcedentalne i ne mogu se opisati kao stanja stvari. - Samo-refleksija: Logika ne može da opiše sopstvenu strukturu; ona je pokazuje.
Prikazivanje vs. Izricanje: Ono što se ne može reći (struktura logike, etičke vrednosti), može se samo pokazati.

Definicija filozofije: Filozofija nije teorija ili nauka, već aktivnost pojašnjavanja misli. Njen cilj je specifična kritika jezika.
Problem Tractatusa: Prema sopstvenim kriterijumima, Vitgenštajnovi iskazi u Tractatusu su besmisleni (unsinnig) jer ne govore o konkretnim stanjima stvari, već o strukturi sveta.
Metafora merdevina: Onaj ko razume Tractatus mora na kraju shvatiti da su ti iskazi bili samo sredstvo koje treba napustiti. On mora "odbaciti merdevine nakon što se uz njih popne" kako bi svet video ispravno.
Solipsizam i realizam: Vitgenštajn identifikuje čisti solipsizam sa čistim realizmom. Sopstvo (subjekt) nije deo sveta, već je njegova granica (kao što oko nije deo vidnog polja, već njegova granica).