Logička sintaksa jezika i filozofija Bečkog kruga

Kontekst nastanka: Bečki krug (nem. Wiener Kreis) predstavlja jednu od najuticajnijih filozofskih grupa 20. veka. Njihova pozicija se terminološki određuje kao logički pozitivizam, neopozitivizam ili logički empirizam.
Manifest iz 1929. godine: Grupa je zvanično istupila u javnost 1929. godine objavljivanjem manifesta pod nazivom Nauna koncepcija sveta: Bečki krug (nem. Wissenschaftliche Weltauffassung: Der Wiener Kreis). Manifest je bio posvećen Moricu Šliku.
Ključni članovi: * Moric Šlik: Osnivač i centralna figura oko koje se grupa okupljala. * Rudolf Karnap: Glavni predstavnik posvećen logičkoj sintaksi. * Hans Han i Oto Nojrat: Potpisnici manifesta i uticajni članovi.
Međunarodne veze: Grupa je održavala bliske odnose sa drugim centrima, kao što su: * Berlinski krug: Predvođen Hansom Rajhenbahom. * Varšavska grupa: Kojoj je pripadao Alfred Tarski.
Uticaji: Na formiranje stavova Bečkog kruga presudno su uticali Gotlob Frege, Bertrand Rasel i rani radovi Ludviga Vitgenštajna, posebno njegov Tractatus Logico-Philosophicus.
Časopis Erkenntnis: Od 1930. godine, radovi grupe postaju šire dostupni kroz časopis Erkenntnis (saznanje), koji je postao platforma za širenje ideja logičkog pozitivizma u anglosaksonski svet pod nazivom Logical Positivism: A New Movement in European Philosophy.

Scientizam i primat nauke: Bečki krug zastupa radikalno scientističku orijentaciju. Smatraju da je nauka (empirijska i pozitivna) jedini izvor pravog znanja. Tradicionalna filozofija je izgubila svoju teritoriju u korist specijalizovanih nauka.
Uloga filozofije: Filozofija više ne može biti disciplina koja donosi istine o svetu paralelno sa naukom. Njena uloga se transformiše u logičku analizu naučnog jezika.
Analitička vs. sintetička nauka: * Empirijske nauke su sintetičke i zasnovane na iskustvu (vaze a posteriori). * Logika i matematika su formalne (analitičke) nauke.
Metodološki monizam: Bečki krug insistira na istim kriterijumima naučnosti i za prirodne i za društvene nauke. Bilo koji kandidat za nauku mora zadovoljiti određene logičke i empirijske uslove.

Verifikacionizam: Osnovni kriterijum smislenosti iskaza je njegova mogućnost verifikacije. Iskaz je smislen samo ako: 1. Postoji empirijski metod da se proveri njegova istinitost (iskazi empirijskih nauka). 2. Predstavlja analitičku tautologiju (iskazi logike i matematike).
Metafizika kao besmislica: Metafizički termini i tvrdnje (npr. "apsolut", "supstancija", "bitak") ne mogu se empirijski verifikovati niti su analitički. Zbog toga se smatraju besmislenim (sinnlos).
Opservacioni iskazi (Protokol rečenice): To su najjednostavniji iskazi koji direktno referišu na čulno iskustvo (npr. "Sada vidim crveni krug"). Oni čine bazu za verifikaciju složenijih naučnih teorija.
Etika i estetika: Normativna etika (apsolutne norme) se takođe odbacuje kao besmislena jer se ne može opservaciono potvrditi. Etika može imati smisla samo ako se tretira kao empirijsko istraživanje odnosa sredstava i ciljeva.
Psevdoproblemi: Tradicionalni filozofski problemi su zapravo "lažni problemi" nastali usled nerazumevanja logike jezika.

Filozofija kao logika nauke: Za Karnapa, filozofija treba da postane logička sintaksa naučnog jezika. Ona se bavi isključivo formalnim strukturama iskaza, a ne njihovim sadržajem.
Korekcija jezika: Jezik je medijum kroz koji artikulišemo znanje. Karnap smatra da mnogi problemi nastaju jer dozvoljavamo da nas jezik odvede u greške. Filozofija treba da vrši korektivnu ulogu kroz logičku analizu.
Objekt-pitanja vs. Logička pitanja: * Objekt-pitanja: Odnose se na objekte u svetu (npr. u biologiji ili fizici) i rešavaju se empirijski. * Logička pitanja: Odnose se na strukturu samog jezika kojim govorimo o objektima.
Problem mešanja nivoa: Tradicionalna filozofija često postavlja logička pitanja (o rečima) kao da su objekt-pitanja (o stvarima), što vodi u konfuziju.
Konstrukcija formalnih sistema: Filozofija treba da konstruiše precizne logičke modele i matrice koje naučnici mogu koristiti za artikulaciju svojih teorija.

Sloboda konstrukcije: Karnap uvodi čuveni Princip tolerancije, koji glasi: "U logici nema morala". To znači da svako ima slobodu da izgradi sopstveni formalni sistem ili jezik kako god želi, pod uslovom da jasno definiše njegova pravila.
Odbacivanje apsolutizma: Ne postoji jedna "istinita" ili "ispravna" logika. Izbor između različitih logičkih sistema ili jezika (npr. intuiticionistički vs. klasični) vrši se na osnovu pragmatičkih razloga (korisnosti), a ne na osnovu njihove "istinitosti".
Praktična primena: Filozof (logičar) nudi naučniku različite "modele mišljenja". Naučnik bira onaj model koji najbolje odgovara njegovim empirijskim podacima.
Dinamika sistema: Ovaj princip omogućava veliku fleksibilnost i liberalizaciju empirizma, jer dozvoljava promenu logičkih okvira u skladu sa napretkom nauke.

Moric Šlik (Konzervativno krilo): Filozofija je aktivnost utvrđivanja smisla. Ona nije nauka, već proces pojašnjavanja rečenica u običnom jeziku.
Rudolf Karnap: Filozofija je formalna disciplina (logička sintaksa). Ona je nauka o naučnom jeziku.
Oto Nojrat (Levo krilo): Filozofija se potpuno utapa u nauku. On zastupa ideju unificirane nauke i kritikuje Karnapov pokušaj da zadrži filozofiju kao zasebnu metateoriju.

Simbolički jezici: Karnap preferira simboličke (veštačke) jezike jer oni imaju jasnu strukturu, za razliku od dvosmislenih prirodnih jezika.
Dva nivoa jezika: * Objekt-jezik: Jezik kojim se govori o stvarima u svetu. * Meta-jezik: Jezik kojim se govori o samom jeziku.
Prelaz ka semantici: Iako se rani Karnap fokusira na sintaksu (formu), pod uticajem Alfreda Tarskog, Bečki krug se kasnije otvara ka semantici, koja proučava odnos jezika i stvarnosti (pitanje istinitosti i referencije).
Gedelov uticaj: Karnap je bio svestan Gedelovih rezultata o nekompletnosti, što ga je navelo na zaključak da se konzistentnost i kompletnost sistema ne mogu uvek dokazati unutar tog istog sistema, već zahtevaju hijerarhiju jezika.