Sveobuhvatne beleške o Elejskoj filozofskoj školi: Ksenofan, Parmenid i Zenon

Geografski pomak: Umesto Jonije, koja je bila pod direktnom pretnjom Persijanaca, središte ove filozofske škole postaje južna Italija (Velika Grčka/Magna Graecia).
Ključne figure: * Ksenofan: Inspirator grupe, rapsod i pesnik. * Parmenid: Centralna figura i utemeljivač glavnog učenja. * Zenon: Nastavljač, branitelj i usavršitelj dokazivanja.
Osnivanje Eleje: Grad Eleju osnovale su izbeglice iz Fokeje (Mala Azija) oko $540$ god. st. ere, otprilike $100\,km$ južno od današnjeg Napulja.

Uloga i uticaji: On je bio Parmenidov učitelj i preteča sofista. Njegova filozofija predstavlja prosvetiteljsku kritiku religije. Najviše podsticaja dobio je od Hesioda, Homera i Talesa, što ilustruje njegov fragment: "Iz zemlje i vode rođeni smo svi".
Panteistički stav: Osnovna postavka njegove filozofije je panteizam. Bog je za njega "Jedno", koje je: * Bez početka, sredine i kraja. * Sve vidi, sve čuje i sve promišlja.
Kritika antropomorfizma: Ksenofan ismeva shvatanja Homera i Hesioda o bogovima koji liče na ljude. Njegov ključni argument glasi: * "Nego, da volovi i konji i lavovi imaju ruke, i da rukama svojim mogu slikati i delati kao ljudi, konji bi slikali bogove kao konje, volovi kao volove, svaki bi rod stvarao božanska tela po svom obličju." ( $Dils$ , Predsokratovci $1$ , str. $134$ ).

Biografske napomene: * Bio je ugledan građanin Eleje i napisao je dobre zakone za taj grad. * Platon beleži da je Parmenid sa Zenonom posetio Atinu kada je imao oko $60$ godina, gde se sreo sa mladim Sokratom. * Učio je od Anaksimandrovih spisa, bio Ksenofanov učenik, a plemeniti pitagorejac Amejnija ga je uveo u "pitagorejski način života".
Struktura poeme: Napisana u heksametru, poema ima oblik otkrivenja (proemijum). * Pesnik opisuje putovanje u letećim kočijama do međe Dana i Noći, gde gospodari Pravda ( $D\acute{i}k\bar{e}$ ). * Boginja (neimenovana) mu saopštava "dobro zaokrugljene istine" i "mnjenja smrtnika". * Indikacija da je poemu napisao mlad (oko $25$ godina) jer mu se Boginja obraća sa "mladiću".

Put uma (Put istine): Zasniva se na aksiomu: "Bivstvo jeste, a nebivstvo nije!". * Fragment $III$ : "Jer, isto se može misliti i biti." * Bivstvo je istinito, dokučivo samo razumom.
Put čulnog iskustva (Put mnjenja/ $665$ ): Govori o svetu mnoštva, promena i kretanja. * Po Parmenidu, čulni svet je lažan, prividan i ne govori ništa o suštini. * U mnjenjima smrtnika "nema nikakve verodostojne istine".

Bitne odlike: * Nevidljivo i nenastalo: Bivstvo nema postanje; ono nije jednom bilo niti će biti, već ono jeste sada skupa sve. * Nepokretno i nepromenljivo: Ne može se širiti, razređivati niti zgušnjavati. * Celovito i nedeljivo: Bivstvo prianja uz bivstvo, ispunjeno je sobom i nema delova. * Jednorodno i neprolazno: Isključuje nastajanje i propadanje. * Oblik kugle: Bivstvo je ograničeno i završeno, nalik obimu dobro zaobljene lopte, jednako od središta svuda.
Logički principi: * Identitet: Bivstvo = Misao o bivstvu. * Zakon isključenja trećeg: Ili jeste ili nije. * Ex nihilo nihil fit: Iz ničega ništa ne nastaje. Nešto ne može postati iz nebivstva, niti se nešto može pretvoriti u ništa.

Uloga: Parmenidov učenik i "miljenik" (hetairos), branitelj učiteljeve teze protiv onih koji su joj se podsmevali.
Metoda: Indirektan (apogoški) način dokazivanja - utvrđivanje istinitosti teze dokazivanjem lažnosti njene suprotnosti ( $reductio\,ad\,absurdum$ ).
Aporije ( $\lambda\acute{o}yoi$ ): Zenon je sastavio spis sa oko $40$ dokaza (aporija) koje pobijaju kretanje i mnoštvo, svodeći ih na besmisao.

Strela: * U svakom trenutku (trenu) strela zauzima određeni prostor, što znači da miruje. Pošto se vreme sastoji od niza trenutaka, ona se ne kreće. * Aristotelov prigovor: Vreme je kontinuirano, a ne sastavljeno od "bezvremenih trenutaka". Strela kroz tačke prolazi aktuelno tamo gde jeste, a potencijalno tamo gde nije, prelazeći iz mogućnosti u stvarnost.
Ahilej (Ahilej i kornjača): * Najbrži trkač (Ahilej) nikada ne može stići najsporijeg (kornjaču), jer dok on stigne do tačke sa koje je kornjača krenula, ona se već pomerila bar malo dalje. Ovaj proces se ponavlja u beskonačnost.
Stadion: Elementi ove aporije anticipiraju Ajnštajnovu teoriju relativiteta.

Zenon je smatrao da filozofija pruža "prezir prema smrti".
Istorijska anegdota: Kada ga je tiranin Dionizije podvrgao bičevanju, Zenon to nije "osećao" i ostao je dosledan svojoj tvrdnji do smrti.

Pitanja: * Koji se helenski filozof proslavio kritikom antropomorfizma u mitologiji i religiji? (Odgovor: Ksenofan). * Zašto je Parmenid tako uticajan filozof? (Odgovor: Zbog uvođenja strogog logičkog mišljenja i koncepta bivstva). * Koja su dva puta istraživanja istine? (Odgovor: Put uma/istine i put čula/mnenja).
Diskusija o Zenonu: Da li priča o Zenonovom preziru prema smrti ima uporište u njegovoj filozofiji? (Analiza: Da, jer ako je telo deo prividnog sveta, a istinsko bivstvo je nepokretno i večno, smrt je samo privid).

Aporija ( $\acute{\eta}\,\alpha\pi o\rho\acute{\iota}\alpha$ ): Teškoća, nedoumica, "glavolomka", nemogućnost rešenja nekog pitanja.
Antropomorfizam ( $\acute{o}\,\acute{\alpha}\nu\theta\rho\omega\pi o\varsigma$ = čovek, $\mu o\rho\phi\acute{\eta}$ = oblik): Pripisivanje ljudskih karakteristika prirodnim ili nadprirodnim silama.
Panteizam ( $\tau o\,\pi\alpha\nu$ = sve, $\theta\epsilon\acute{o}\varsigma$ = bog): Učenje o identitetu sveta i boga. Bog je sveukupnost prirode.

Visoki dometi: Elejska škola je postigla vrhunske rezultate u oblasti apstraktnog mišljenja. Pokrenuli su problem odnosa prostora i vremena koji je i danas aktuelan.
Položaj čoveka: Parmenidova poema sugeriše da čovek ne može naći smisao života ako živi u prividnom svetu ("putu mnjenja").
Odgovor Heraklita: Oštro elejsko suprotstavljanje bivstva i nebivstva pokušao je da prevaziđe Heraklit kroz svoju dijalektičku racionalnost, uvodeći promenu kao osnovu postojanja.