Kriminologija: Teorija, Fenomenologija i Etiologija

POJAM, PREDMET I RAZVOJ KRIMINOLOGIJE

  • Definicija kriminologije: Kriminologija je samostalna, teorijsko-empirijska i interdisciplinarna društvena nauka. Ona proučava fenomenološke karakteristike i uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave, kao i kriminalno ponašanje kao pojedinačnu pojavu, sa ciljem objašnjenja i suzbijanja ovih pojava.

  • Istorijski razvoj pojma:
        - Pojam je prvi upotrebio francuski antropolog Paul Topinard krajem osamdesetih godina 19. veka.
        - Italijanski pravnik Garofalo naslovio je svoju knjigu "Kriminologija" (1885.), definišući je kao učenje (logoslogos) o zločinu (crimencrimen).

  • Predmet kriminologije: Obuhvata dve osnovne oblasti:
        - Kriminalna fenomenologija: Proučava spoljne manifestacije kriminaliteta (pojavni oblici, obim, struktura, dinamika).
        - Kriminalna etiologija: Proučava uzroke (aitiaaitia), uslove i povode kriminalnog ponašanja.

  • Podela kriminologije:
        - Makrokriminologija: Proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu.
        - Mikrokriminologija: Fokusira se na kriminalno ponašanje kao pojedinačni slučaj.

  • Status nauke: Postoje dva shvatanja o prirodi kriminologije:
        - Pluralističko shvatanje (dr Toma Živanović): Smatra kriminologiju zbirom posebnih disciplina (pravnih i nepravnih).
        - Sintetičko shvatanje: Kriminologija je samostalna nauka koja integriše saznanja o kriminalnoj aktivnosti i merama suzbijanja.

POJAM I DEFINISANJE KRIMINALITETA

  • Krivičnopravno definisanje:
        - Uže: Kriminalitet čine samo ponašanja inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Zasniva se na principu nullum crimen sine legenullum\,crimen\,sine\,lege.
        - Šire: Obuhvata svako protivpravno ponašanje za koje nadležni organ može izreći sankciju (zasniva se na Ferijevom učenju).

  • Sociološko definisanje: Polazi od toga da je kriminalitet društveni fenomen širi od zakona. Obuhvata ponašanja koja odstupaju od moralnih, kulturnih i običajnih normi, a čine štetu pojedincima i društvu.
        - Tri grupe socioloških definicija: Kršenje bilo kakvih normi (Selin), kršenje ljudskih prava (Svedinger), ili ponašanje protivno interesima elite.

  • Vrste kriminaliteta u kriminologiji:
        - Kriminalno ponašanje: Individualni akt koji krši zakone ili međunarodna ljudska prava.
        - Kriminalitet kao masovna pojava: Ukupnost svih zločina na određenom prostoru u određeno vreme.

KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA

  • Obim kriminaliteta: Ukupan broj izvršenih dela i izvršilaca. Ključna prepreka preciznom merenju je "tamna brojka" (neevidentirani kriminalitet).

  • Struktura kriminaliteta: Pokazuje unutrašnji sastav (prema vrsti dela, polu izvršilaca, uzrastu).

  • Dinamika: Promene u obimu kriminaliteta tokom vremena (rast, stagnacija, pad).

  • Tipovi kriminaliteta prema objektu napada: Nasilnički, imovinski, privredni, politički, profesionalni.

  • Ekologija i geografija kriminaliteta: Proučava prostornu rasprostranjenost u svetskim razmerama, državi, gradu ili selu.

KRIMINALNA ETIOLOGIJA

  • Egzogena etiologija: Proučava uzroke van ličnosti (društvena kultura, porodica, škola, ekonomska situacija, sukob kultura).

  • Endogena etiologija: Istražuje unutrašnje faktore (lične osobine, psihološke karakteristike, inteligencija, temperament, voljni procesi).

  • Podela kriminogenih faktora:
        - Uzroci: Odlučujući faktori koji direktno izazivaju zločin.
        - Uslovi: Okolnosti koje olakšavaju javljanje dela.
        - Povodi: Spoljni uticaji vezani za konkretnu situaciju koji ubrzavaju donošenje odluke.

KLINIČKA KRIMINOLOGIJA

  • Definicija: Multidiciplinarni pristup individualnom slučaju uz korišćenje medicinsko-psiho-socijalnih metoda.

  • Glavni autor: Garofalo uveo pojam opasnog stanja (temibilitet), koji označava kriminalni kapacitet i mogućnost prilagođavanja prestupnika.

  • Faze proučavanja ličnosti: Od Lombrozove teze o apsolutnoj specifičnosti kriminalne ličnosti do modernih shvatanja o njoj kao radnoj hipotezi.

  • Klinički metod: Obuhvata pregled ličnosti, kriminološku dijagnozu, prognozu i program mera tretmana.

METODOLOGIJA KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA

  • Modeli istraživanja:
        - Fundamentalna: Cilj je saznavanje suštine realnosti (faze: opservacija, hipoteze, verifikacija).
        - Primenjena: Cilj je akcija, tj. usavršavanje sredstava borbe protiv kriminaliteta.

  • Izvori podataka:
        - Pisani: Statistike, policijski i sudski dosijei, dnevnici, štampa.
        - Nepisani: Mišljenja praktičara, iskazi osuđenika i žrtava.
        - Primarni izvori: Originalni dokumenti i svedočenja neposrednih učesnika.

  • Tehnike prikupljanja:
        - Statistika: Osnovna kvantitativna metoda. Razlikuju se statička (struktura), dinamička (vremenski trendovi) i korelaciona analiza (veza između dve pojave).
        - Anketa i intervju: Direktno ispitivanje delinkvenata i žrtava.
        - Merenje: Psihološki testovi (npr. Roršahova proba) i sociometrijski metodi.
        - Posmatranje sa učestvovanjem: Istraživač ulazi u grupu (npr. bandas) da bi je proučio iznutra.

  • Merenje obima:
        - Kvota (stopa) kriminaliteta: Broj osuđenih na 100.000 stanovnika.
        - Formula: K=nN×100.000K = \frac{n}{N} \times 100.000 (gde je nn broj osuđenih, a NN broj stanovnika).

  • Tehnike za tamnu brojku:
        - Ankete o samoprijavljivanju (self-report).
        - Ankete o viktimizaciji (merenje stvarnog iskustva žrtava).

KRIMINALITET NASILJA

  • Obuhvata: Krvne delikte, nasilje u porodici, seksualne delikte, terorizam, nasilje u sportu.

  • Profil nasilnika: Dominantno muškarci mlađeg i srednjeg uzrasta, često niskog obrazovnog nivoa, neretko iz razorenih porodica sa istorijom alkoholizma.

  • Krvni delikti:
        - Ubistvo: Uništavanje ljudskog života.
            - Teška ubistva: Na svirep čin, iz koristoljublja, krvne osvete.
            - Privilegovana ubistva: Ubistvo na mah, čedomorstvo, eutanazija.
        - Serijska ubistva: Ekstremni nasilni nivo, često sa seksualnom perverznošću.

  • Nasilje u porodici: Ispoljavanje moći i kontrole nad članovima porodice.
        - Faze u SRB: Krivični zakonik SRB (čl. 194) predviđa 5 oblika dela.
        - Nasilje nad ženama: Često motivisano patrijarhalnim obrascima moći. Termini: "napad pri odvajanju" (kad žena želi da ode).
        - Zloupotreba dece: Fizičko, psihičko (izolacija, uvrede) i seksualno (incest) zlostavljanje.
        - Nasilje nad starima: Najčešće psihičko i ekonomsko (zloupotreba imovine).

  • Seksualni delikti:
        - Silovanje: Čin agresije radi dominacije, a ne samo zadovoljenje nagona.
        - Kategorije silovatelja: Silovatelji besa, silovatelji moći i sadistički silovatelji.

POSEBNI OBLICI KRIMINALITETA

  • Imovinski kriminalitet: Najmasovniji oblik. Dominiraju krađe, provalne krađe i prevare. U Srbiji je doživeo ogroman skok 1990-ih.

  • Privredni (ekonomski) kriminalitet: Delikti u vezi sa robno-novčanim poslovanjem (utaja poreza, pranje novca, zloupotreba položaja).

  • Korupcija: Zloupotreba ovlašćenja za ličnu korist. Tipovi: ulična, ugovaračka (u javnim nabavkama), politička i sudska.

  • Kompjuterski kriminalitet (Cyber crime): Korišćenje elektronskih uređaja kao sredstva ili cilja napada. Karakteriše ga nedostatak fizičkih granica.

  • Maloletnička delinkvencija: Posebna kategorija zbog specifičnosti uzrasta (14-18 godina). Dominira imovinski kriminalitet uz porast nasilja.

  • Organizovani kriminalitet: Tajno delovanje grupe (najmanje 3 lica) radi profita kroz nasilje i korupciju.
        - Glavne aktivnosti: Trgovina drogom, ljudima, oružjem, pranje novca i reket.
        - Mafija: Hijerarhijska struktura (Boss, Capo, vojnici) sa strogim zakonom ćutanja (Omerta).

  • Politički kriminalitet: Dela u ideološke svrhe (izdaja, špijunaža, terorizam).
        - Apsolutna: Napad na državni poredak.
        - Relativna: Klasična dela sa političkim motivom.

TEORIJSKA OBJAŠNJENJA KRIMINALITETA

  • Biološke teorije:
        - Lombrozo: Teorija o "rođenom zločincu" - biće koje pokazuje atavističke crte (fizički stigmati).
        - Krečmer i Šeldon: Veza telesne građe (konstitucije) i temperamenta sa zločinom.
        - Hromozomi: XYY sindrom ("super-muškarac") kao faktor agresivnosti.

  • Psihološke teorije:
        - Frojd (Psihoanaliza): Zločin proizilazi iz sukoba između Id-a (instinkti), Ego-a (realnost) i Superego-a (moral). Zločinac iz osećaja krivice koji traži kaznu da bi smanjio napetost.
        - Frustracija-agresija: Zločin je reakcija na onemogućavanje zadovoljenja potreba.

  • Sociološke teorije:
        - Dirkem (Anomija): Stanje bezvlašća i nedostatka normi u kriznim vremenima.
        - Merton (Anomija): Raskorak između kulturnih ciljeva (uspeh) i legalnih sredstava za njihovo postizanje.
        - Saderland (Diferencijalna asocijacija): Kriminalno ponašanje se uči u kontaktu sa drugima koji to ponašanje odobravaju.
        - Teorija etiketiranja (Labelling): Društvo svojom reakcijom (etiketom) pretvara osobu u delinkventa.

  • Radikalna i kritička kriminologija: Zločin je proizvod klasnog društva i neravnoteže moći. Fokusira se na zločine belog okovratnika i državni kriminal.

KRIMINOLOGIJA I ŽENSKO PITANJE

  • Feministička kritika: Tradicionalna kriminologija bila je androcentrična (fokusirana na muškarce).

  • Pristupi:
        - Feministički empiricizam: Kritika nauke koja isključuje interese žena.
        - Standpoint feminizam: Iskustvo potčinjenih (žena) je ključ razumevanja stvarnosti.
        - Feministički postmodernizam: Naglašava različitost iskustava žena (rasna, klasna).

  • Metodologija: Zahteva odnos saradnje istraživača i istraživanog umesto klasičnog hijerarhijskog odnosa.