Savremena etika, pravo i društvenost: Sveobuhvatni vodič kroz teorije društvenog ugovora

Savremena etika, pravo i društvenost nakon Hegela

• Nakon što je Hegel uputio kritiku prirodnom pravu, teorije društvenog ugovora koje su dominirale modernim dobom privremeno su izgubile na aktuelnosti.
• Fokus filozofskih razmatranja pomerio se na Marksovu kritiku Hegela i analizu različitih ideologija.
• U sferi prava, primat je preuzeo pravni pozitivizam.
• Oživljavanje ideje prirodnog prava i društvenog ugovora događa se u periodu svetskih ratova, što je bio odgovor na dugotrajnu društvenu krizu.
• Različite interpretacije ove obnove:     * Pristalice modernosti i dalje veruju u progres zasnovan na pozitivnoj nauci.     * Drugi mislioci uzrok krize vide u nepravilnom odnosu čoveka prema nauci.
• Gubitak jedinstvene filozofske metode: Nauka se nastoji povezati sa različitim ideologijama u svetu pluralističkih učenja.

Liberalizam i socijalni problemi

• Liberalizam se izdvaja kao najdominantnija ideologija temeljena na idejama prirodnog prava i društvenog ugovora.
• Ključne ideje (preuzete od Loka i Rusoa) utkane u moderne ustave i zakonodavstvo:     * Nužnost privatne svojine.     * Sloboda raspolaganja sopstvenim telom.     * Sloboda mišljenja i izražavanja.
• Kritika liberalizma:     * Zanemarivanje socijalnih problema, kojih je bio svestan Ruso, a koje je Marks istakao u kritici Hegela.     * Problemi posredničke demokratije i predstavničkog tela.     * Opasnost od tiranije volje manjine nad većinom.     * Pitanje pravedne raspodele dobara.
• Džon Djui o krizi liberalizma: Tvrdi da liberalizam nije ugrožen kao ideologija, već da mora rešiti unutrašnje socijalne probleme. Naglašena individuacija i tržišna utakmica onemogućavaju društveno jedinstvo i zanemaruju opštu svrhu.
• Zloupotreba društvenog ugovora: Ideologija ga koristi da formalno prikaže jednako učešće svih individua, dok je realna situacija dijametralno suprotna.

Džon Rols i obnova ugovorne teorije

• Džon Rols je autor koji je izvršio najznačajniju obnovu ugovorne teorije u savremenom kontekstu, posebno kroz svoje delo "Teorija pravde".
• Njegov pristup podrazumeva podizanje modernih teorija (Lok, Ruso, Kant) na "viši nivo apstrakcije".
• Cilj: Pokazati mogućnost realne, a ne samo formalne jednakosti građana u demokratskom društvu.

Koncept prvobitnog položaja (Original Position)

• Rols polazi od početnog stanja koje naziva stanje nepristrasnosti.
• Karakteristike početnog stanja:     * Svi ljudi su u startu jednaki po slobodi.     * Nema materijalnih niti bilo kakvih drugih razlika među učesnicima.     * Ovo omogućava nepristrasno prosuđivanje o opštem i ličnom dobru.
• Stanje nije istorijska činjenica ni kulturno dostignuće, već hipotetička situacija za izvođenje principa pravde.
• Rols pravi otklon od klasičnog utilitarizma (gde je princip korist), ali naglašava da ugovorna teorija mora uključiti interese svih strana.

Racionalni izbor i teorija igara u Rolsovoj teoriji

• Rols koristi teoriju racionalnog izbora, teoriju odlučivanja i teoriju igara, čime utiče na ekonomiju i socijalne nauke.
• Osnovna zamisao racionalnog izbora: Čovek teži maksimiranju ličnog interesa (što je suprotnost pravdi).
• Međutim, pošto to maksimiranje polazi iz nepristrasnog, izvornog stanja (original position) i usmereno je na druge, ono teži da bude pravedno.
• Pozivanje na Aristotela: Pravednost u zajednici mora biti u suprotnosti sa širenjem lične koristi na račun drugih.
• Učesnici ugovora: Svi punoletni građani sposobni da se služe razumom.
• Metoda: Principi se dobijaju iz potpore uzajamnih razmatranja na osnovu "intuitivnog pojma prvobitnog položaja", a ne čistom dedukcijom.

Dva načela pravde po Rolsu

• Rols definiše dva osnovna načela na kojima gradi svoje društvo:     1. Prvo načelo: Svako ima jednako pravo na najobuhvatniji ukupni sistem jednakih osnovnih sloboda koji je moguć za sve.     2. Drugo načelo: Socijalne i ekonomske nejednakosti moraju biti postavljene tako da:         * a) Uz ograničenje principa pravedne štednje, donose najveću korist onima u najnepovoljnijem položaju (tzv. Difference Principle ili princip razlike).         * b) Budu vezane za položaje i službe dostupne svima pod uslovima poštene jednakosti šansi.
• Opšte shvatanje pravde (verbatim):     > "Sve društvene vrednosti – sloboda i mogućnost, prihod i bogatstvo, i društvene osnove samopoštovanja – treba da budu raspodeljene jednako, osim ako je nejednaka raspodela bilo koje, ili svih ovih vrednosti, svakome od koristi."
• Spornost principa razlike ($2a$): Iako su slobode ($1$) i jednakost šansi ($2b$) prihvaćeni, zahtev da ekonomija primarno koristi najugroženijima izaziva oprečne reakcije.

Razlika između utilitarizma i Rolsovog pristupa

• Utilitarizam traži jednakost svih iz koristi.
• Rolsova teorija se zasniva na jednakosti svih iz slobode.
• Negiranje slobode drugoga u Rolsovom sistemu znači direktno negiranje principa na kojem počiva sopstvena sloboda.

Raspodela dobara i društvena ekvivalencija

• Rols smatra da pravedno društvo ne zahteva nužno visok stepen proizvodnje (suprotno Marksu), već se ostvaruje pravilnom raspodelom.
• Principi razmene uključuju i idealne koristi:     * Bezbednost.     * Moć i priznanje.     * Slobode i šanse za samoostvarenje.
• Analiza kroz porodične odnose (odeljci $V$ i $IX$):     * Paternalistički odnos: Roditelj–dete (čovek je bespomoćan na početku i kraju života).     * Demokratski odnos: Braća–sestre.
• Porodica služi kao model za funkcionisanje principa ugovora na nivou celog društva.

Stupnjevi ugovorne razmene i državna vlast

• Transcedentno stanje: Omogućava ljudskost i usmerava čoveka na principe distributivno-kolektivne koristi.
• Primarna razmena: Prevladava primarno prirodno stanje kao pravo na slobode.
• Sekundarna razmena: Prevladava sekundarno prirodno stanje i utemeljuje državu kao "silu pravde" (sveukupnost vlasti u javnoj pravdi).
• Prevazilaženje podele na altruizam i egoizam:     * Egoizam se prevazilazi jer je ličnu korist moguće ostvariti isključivo u zajednici.     * Altruizam se prevazilazi jer je lična korist i dalje značajan faktor.

Ernst Bloh i istorijska uloga prirodnog prava

• Bloh je skeptičan prema pukoj rekonstrukciji teorija nakon Hegela, ali ističe njihovu važnost u "borbi za oslobađanje čoveka".
• Prirodno pravo kao alat za vraćanje dostojanstva ljudskoj ličnosti.
• Bloh o "uspravnom hodu": To je postulat koji dolazi isključivo iz prirodnog prava i služi zaštiti od retrogradnih zavisnosti.
• Razlika između socijalne utopije i prirodnog prava:     * Socijalna utopija: Teži ka "ljudskoj sreći"; fokus na prestanku mučenja i tlačenja.     * Prirodno pravo: Teži ka "ljudskom dostojanstvu"; fokus na eliminaciji poniženja.
• Uloga u istoriji: Teorije su omogućile uzdizanje čoveka "odozdo ka gore", pretvarajući potlačenog u subjekt koji se demokratski pita.

Istorijski kontekst i krizni periodi

• Teorije društvenog ugovora javljaju se kao odgovor na krize u istoriji filozofije:     * Grčka filozofija: Sofistička metoda koristila je ugovor za razbijanje mitoloških i kosmoloških predstava o običajnosti.     * Novovekovna filozofija: Na raskršću sholastike i nauke, feudalizma i građanske epohe, ugovor vraća subjektu stvaralačku moć i dostojanstvo.
• Individualnost i subjekt se uvek postavljaju kao tvorci političkog sveta, bilo da su ideje konvencionalne ili zasnovane na prirodi.

Neophodnost istorijske svesti u savremenosti

• Savremene teorije moraju uzeti u obzir Hegelovu kritiku prirodnog prava i Marksovu kritiku Hegela.
• Opasnost od povesnog slepila: Posmatranje rešenja jednog vremena kao apsolutnog principa.
• Izbegavanje "utopijske konstrukcije sveta": Društveni ugovor treba razmatrati u odnosu na istorijske situacije u kojima je nastao.
• Rusoova upozorenja: Neophodna je svest o negativnim posledicama koje ideja ugovora može doneti.
• Društveni ugovor danas ne može biti temelj društva, ali može služiti kao misaoni eksperiment ili hipoteza za promenu sveta, uz punu odgovornost za posledice koje ljudsko opredeljenje donosi.