Prvi cas uvod u psihologiju

Predmet, razvoj i metode psihologije
Predmet psihologije

Psihologija proučava psihički život ljudi i životinja, fokusirajući se na psihičku stvarnost koja obuhvata:

  • Psihičke procese:

    • Intelektualni (opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje).

    • Emocionalni (osećanja).

    • Konativni/Voljni (motivacija, voljne radnje).

  • Psihičke osobine: Relativno trajne karakteristike poput navika, sposobnosti, temperamenta, potreba i interesa.
    Za razliku od intuitivnog razumevanja, naučna psihologija sistematski ispituje i proverava shvatanja o psihičkom životu koristeći naučne metode.

Psihologija ličnosti

Psihologija kao nauka sistematski proučava psihički život koristeći naučne metode, za razliku od umetničkog prikazivanja. Izučava:

  1. Spoljašnje ponašanje: Opažanje vidljivih radnji.

  2. Neposredno iskustvo: Saznanja o sopstvenim i tuđim doživljajima.

Teorijski i praktični zadatak i značaj psihologije
Teorijski zadatak psihologije

Teorijski zadatak psihologije je istraživanje karakteristika i zakonomernosti psihičkog života:

  • "Šta?": Opis psihičkih pojava.

  • "Kako?": Funkcionisanje procesa i formiranje osobina.

  • "Zašto?": Otkrivanje uzroka psihičkih pojava.

Praktični zadatak psihologije

Praktični zadatak uključuje primenu istraživačkih rezultata u delatnostima kao što su:

  • Organizacija rada (industrija)

  • Nastavni i vaspitni rad

  • Prevazilaženje psihičkih smetnji

Razvitak psihologije

Razvoj psihologije deli se na dva perioda:

  1. Pre sredine 19. veka: Filozofska razmatranja bez sistematskog istraživanja.

  2. Od sredine 19. veka do danas: Psihologija postaje samostalna nauka sa fokusom na sistematska i eksperimentalna istraživanja. Ključne figure:

    • Veber (Е. Н. Weber): Intenzitet draži.

    • Fehner (G. Fechner): Merenje odnosa draži i oseta.

    • Vunt (W. Wundt): Osnovao prvu laboratoriju 1879.

Grane psihologije

Psihologija obuhvata mnoge teorijske i primenjene discipline:

Teorijske discipline

  1. Opšta psihologija: Osnovne funkcije normalnog odraslog čoveka.

  2. Fiziološka psihologija: Zavisnost psihičkih pojava od organskih procesa.

  3. Razvojna psihologija: Razvoj psihičkog života od rođenja do starosti.

  4. Socijalna psihologija: Uticaj socijalnih faktora na ponašanje.

  5. Psihometrija: Merenje psihičkih osobina.

Primenjene discipline

  1. Pedagoška psihologija: Vaspitanje i obrazovanje.

  2. Psihologija rada: Psihički faktori u radu.

  3. Klinička psihologija: Psihičke smetnje i terapija.

  4. Mentalna higijena: Očuvanje duševnog zdravlja.

Važniji psihološki pravci

Glavni pravci u psihologiji:

  • Strukturalna psihologija: Struktura psihičkih pojava.

  • Geštalt-psihologija: Celina u obradi psihičkih pojava.

  • Biheviorizam: Proučavanje samo spoljašnjeg ponašanja.

  • Refleksologija: Psihički procesi vezani za refleksnu aktivnost.

  • Dinamički pravci: Uzroci ljudskih reakcija.

  • Funkcionalizam: Funkcije psihičkog života u rešavanju problema.

Metode i tehnike psihološkog istraživanja
Metodološki principi

Metodologija se oslanja na dijalektičko-materijalističke principe:

  • Materijalnosti: Psihičke pojave imaju materijalnu osnovu.

  • Razvojnosti: Pojave se proučavaju u kontekstu promene.

  • Mnogostruke povezanosti: Psihički procesi u kontekstu mnogofaktorne zavisnosti.

Metoda i tehnike

Metoda je opšti način organizovanja istraživanja (formulisanje problema, planiranje, prikupljanje, obrada i analiza podataka). Psihologija kao nauka proučava psihički život kroz objektivno ponašanje i neposredno iskustvo, koristeći naučne metode za proverene zaključke.