Историја

Свакодневни Живот

• Научна открића у другој половини 19. века значајно су утицала на:

  • Квалитет живота

  • Стандард становништва

  • Однос према хигијени и здрављу

• Медицинска достигнућа:

  • Примена рендгенских зрака у медицини

  • Увођење нових лекова

  • Роберт Кох је открио бациле антракса и туберкулозе

• Развој фармације:

  • 1899: Феликс Хофман (хемичар у Бајер АГ) започиње производњу аспирина

  • Аспирин постаје доступан широј популацији

• Последице напретка медицине:

  • Пораст броја становника у Европи услед смањења смртности новорођенчади и продужења животног века.

• Развој индустрије и радничка права:

  • Повећање броја радника у фабрикама

  • Борба радника за своја права

  • Послодавци обраћају пажњу на заштиту радника и услове рада како би спречили штрајкове које организују синдикати

• Стамбена питања:

  • Општине и власници фабрика дају земљиште под повољним условима за изградњу јефтиних станова за раднике

  • Архитекте граде „светле“ станове са купатилима

  • Изградња „самачких хотела“ за раднике и раднице без породица, са строгим правилима (закључавање, забрањене посете)

• Масовна производња одеће: фабрике копирају скупе моделе модних салона.

У сусрет новом столећу

• 1900: Први лет цепелина (дугачак 128 метара, два мотора)

• 1909-1914: Немачко аеро-удружење извело 1.500 летова са 350.000 туриста

• Велики рат (1914-1918): Цепелин се користи за извиђање и бомбардовање

• Светска изложба у Паризу (1900):

  • Прослава достигнућа 19. века и доласка новог века

  • Изложбени павиљони који привлаче туристе и данас

  • Отворена прва линија метроа у Паризу

  • Приказани су звучни филм, покретне степенице, инстант супа, Дизелов мотор, макета транссибирске железнице

  • Србија је изложила вина, тканине, храну, минерале, народне ношње и стари накит

  • Изум Михаила Петровића Аласа – хидроинтегратор (прва аналогна рачунарска машина на принципу течности) добио је златну медаљу

  • Изложба је имала преко 50 милиона посетилаца

  • У оквиру изложбе одржане су летње Олимпијске игре, на којима су се први пут такмичиле жене

Образовање и наука

• Промене у образовању:

  • У многим европским земљама основно образовање постаје обавезно

  • Повећава се број факултета

  • Развијају се природне науке (физика, хемија и математика)

  • Све више женске деце се уписује у школе, а девојке на факултете (мада у мањем броју)

  • Повећање броја писмених људи доводи до развоја штампарства и издаваштва

• Научна и техничка открића побољшавају квалитет живота

• Развој психологије:

  • Психологија ставља у средиште интересовања осећања и ментално здравље

  • Сигмунд Фројд развија теорију о психичком развоју и моћи несвесног

  • Фројдова психоанализа у почетку није прихваћена, али касније постаје популарна

• Утицај филозофије:

  • Идеје Фридриха Ничеа о „натчовеку“ су погрешно тумачене и утичу на политичке вође у 20. веку

• Алберт Ајнштајн:

  • 1905: Објављује четири научна рада која представљају зачетак модерне физике

Уметност

• Светска изложба у Паризу - Ар нуво (сецесија):

  • Појављује се у последњој деценији 19. века

  • Уметници желе да украсе стварност и споје индустријску производњу са уметношћу

  • Украшавају се фасаде зграда, предмети за свакодневну употребу, намештај

  • Карактеристични су закривљене линије и цветни украси

• Нови правци у уметности:

  • Футуризам, кубизам и експресионизам (успон између два светска рата)

  • Авангардни уметници у великим европским градовима (Москва, Берлин, Минхен, Беч, Цирих и Париз) стављају у први план своја осећања и унутрашње виђење света

  • Зачетници кубизма: Жорж Брак и Пабло Пикасо

  • Зачетници експресионизма: Едвард Мунк, Ернест Лудвиг Кирхнер, Ото Милер

Положај жена

• Свест о правима жена:

  • Женски часописи

  • Жене могу да похађају неке факултете, имају сопствене радње, баве се уметношћу

  • У изузетним ситуацијама могу да заступају себе на суду и гласају (у појединим земљама, ако немају мушке чланове породице)

• Преовлађујуће мишљење: женама је место у кући, брига о деци и породици

• Положај жена у градовима:

  • Велики број жена без имовине и породице ради у фабрикама, као послуга или се бави проституцијом (у неким градовима чак 40-50% укупне женске популације)

  • Раднице се боре за веће плате и дуготрајније послове

  • Имућније жене се боре за политичка права, економску независност и равноправност у породици

• Први светски рат:

  • Жене постају главни носиоци производње услед одласка мушкараца на фронт, што доводи до промене односа према њима

• Феминистички покрет:

  • Покрет за изједначавање права жена и мушкараца

  • У САД и Енглеској, чланице женских удружења називају се сифражеткиње (што значи „право гласа“), термин који су противници користили у погрдном значењу