Teorija značenja: Frege i Rasel

Kontekst i karakter Teorije značenja

• Definicija i poreklo: Teorija značenja je filozofska disciplina koja izvorno nastaje u okvirima savremene logike, prvenstveno kroz radove Gotloba Fregea (Gottlob Frege) i Bertrana Rasela (Bertrand Russell).
• Status discipline: Iako je nastala u logici, ona ima specifičan i kompleksan karakter. Ona je osnova na kojoj se razvila analitička filozofija, a u svom užem specifičnom smislu, ona predstavlja filozofiju jezika.
• Odnos prema filozofiji jezika: Za analitičku filozofiju, filozofija jezika je konstitutivna disciplina. Razlika između teorije značenja i filozofije jezika je suptilna:     * Analitička filozofija jezika uvek podrazumeva okvire savremene logike.     * Filozofija jezika je šira jer uključuje i aspekte koje bazična teorija značenja isključuje, poput pragmatičkog i semiotičkog pristupa istraživanju jezika.
• Predmet istraživanja: U užem smislu, teorija značenja se bavi odnosom reči (znaka) i onoga na šta se ta reč odnosi (označeno). Fokus je na logičkim posledicama tog odnosa.

Odnos tradicionalne i savremene logike prema značenju

• Aristotel i tradicionalna logika: Tradicionalna logika se oslanja na Aristotela (Aristoteles) i poznata je kao "logika termina".     * Teorija termina: Prema Aristotelu, termini su znakovi koji predstavljaju stvari u našoj duši (mislili). Reč/termin u mislima zastupa stvarnu stvar (npr. sto) koja ne može fizički ući u glavu.     * Referencijalna funkcija: Osnovna funkcija termina je da označava stvari u realnom svetu.     * Istinitosna vrednost: Termini sami po sebi nemaju istinitosnu vrednost. Reč "kuća" nije ni istinita ni lažna.
• Iskazi u tradicionalnoj logici: Istinitosnu vrednost imaju tek iskazi, koji nastaju kombinovanjem termina. Istinitost iskaza zavisi od toga da li je ono što se tvrdi u skladu sa realnim stanjem stvari.
• Obrt u savremenoj logici:     * U tradicionalnoj logici, iskaz se posmatra polazeći od termina.     * U savremenoj logici, minimalni nivo je iskaz, a termini (reči) se posmatraju isključivo kroz njihovu ulogu i položaj unutar iskaza.     * Teorija značenja se primarno bavi semantikom, a ne samo sintaksom (formalnom strukturom).

Logika kao otvoren jezik i interpretacija

• Formalni jezici: Savremena logika koristi formalne jezike i sisteme koji po definiciji isključuju konkretna značenja (koriste simbole).
• Autonomija logike: Iako je autonomna, logika za Fregea i Rasela ima upotrebnu vrednost van sebe same, naročito u kontekstu nauke.
• Interpretacija: Podrazumeva postojanje formalnog sistema s jedne strane i domena (skupa značenja) s druge strane.     * Pripisivanjem značenja iz nekog domena (npr. biologije ili fizike) formalnoj strukturi, vrši se interpretacija.
• Logika kao otvoren jezik: Frege je video sopstvenu logiku kao otvoren jezik koji se može interpretirati na različite načine u zavisnosti od domena značenja koji mu se pripisuje.

Teorija referencije i "Fido-Fido" efekat

• Osnovni oblik: To je istorijski početni oblik teorije značenja, zasnovan na Aristotelovoj ideji da termini označavaju stvari.
• Fido-Fido efekat: Karakterističan primer za analitičku filozofiju jezika. Odnosi se na vlastito ime "Fido" koje referira na psa Fida.     * Postoji ime (znak) i postoji objekat u realnosti.
• Uticaj na istinitost: Referencija direktno utiče na istinitosnu vrednost.     * Primer: U iskazu "Una je profesor", istinitost zavisi od toga na šta tačno reč "Una" referira u realnom svetu i da li je taj entitet zaista profesor.
• Izuzetak - Tautologija: Iskazi poput "Una je Una" su istiniti zbog svoje logičke forme, a ne zbog referencije. To je tautologija.
• Princip zamene (Salva veritate): Ako u tačnom iskazu zamenimo termin drugim terminom koji ima istu referenciju, istinitosna vrednost bi trebalo da ostane ista. Međutim, Frege pokazuje da to nije uvek slučaj.

Fregeova teorija: Smisao i značenje (Sinn i Bedeutung)

• Problem Venere: Frege koristi primer zvezda Hesperus (Hesperus - Večernjača) i Fosforus (Phosphorus - Zornjača).     * Dugo se mislilo da su to različita nebeska tela (jedno se vidi ujutru, drugo uveče).     * Nauka je utvrdila da oba imena referiraju na istu planetu — Veneru.
• Logički paradoks: Ako oba imena imaju istu referenciju (Veneru), onda bi iskaz "Hesperus je Fosforus" morao biti trivijalno istinit kao "Venera je Venera". Međutim, za ljude je to bilo veliko naučno otkriće, a ne puka tautologija.
• Rešenje: Frege uvodi dodatni faktor pored referencije:     * Značenje (Bedeutung): Sam objekat na koji termin referira (planeta Venera).     * Smisao (Sinn): Način na koji nam je taj objekat dat ili kako o njemu mislimo (npr. "najsjajnija zvezda na jutarnjem nebu").
• Terminološka napomena: U srpskom jeziku postoji problem prevoda ovog para (Sinn i Bedeutung). Često se prevode kao "smisao i značenje", ali su prevodi nestabilni i ponekad zbunjujući.
• Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill): Fregeova teorija je inspirisana Milovom distinkcijom između konotacije i denotacije, ali Frege to proširuje na sve termine, uključujući i vlastita imena (što Mil nije činio).

Intenzionalni i ekstenzionalni konteksti

• Ekstenzionalni konteksti: Odnose se na spoljašnje stanje stvari. Istinitost zavisi od referencije.
• Intenzionalni konteksti: Odnose se na naše stavove, uverenja i unutrašnju sferu svesti.     * Uvode se izrazima poput "On veruje da…", "On misli da…".     * Primer: Iskaz "Petar veruje da je Hesperus Večernjača" može biti istinit čak i ako Petar ne zna da je Hesperus zapravo Venera. Ovde istinitost ne zavisi direktno od spoljašnjeg stanja stvari, već od sadržaja uverenja.
• Internalizam vs. Eksternalizam:     * Internalizam: Značenja su "u glavi" (zavise od mislioca).     * Eksternalizam: Značenje reči određuje nešto spoljašnje (referencija ili jezička zajednica).

Problem prazne referencije

• Definicija: To su izrazi koji imaju smisao, ali nemaju referenciju (objekat u stvarnosti ne postoji).
• Primeri: Jednorog, Hari Poter (Harry Potter), sadašnji kralj Francuske.
• Logički problem: Ako termin nema referenciju, iskaz ne bi mogao imati istinitosnu vrednost prema klasičnoj teoriji referencije (ne možemo uspostaviti korespondenciju sa stvarnošću).
• Fregeovo rešenje: Ovi izrazi imaju smisao, što nam omogućava da razumemo iskaz, iako je njegova referencija (istinitosna vrednost) prazna. Zato možemo reći da je iskaz "Hari Poter je čarobnjak" u nekom smislu analitički tačan unutar svog konteksta.

Raselova teorija određenih opisa (Theory of Definite Descriptions)

• Kritika Fregea: Rasel smatra da vlastita imena nisu puki znaci sa smislom, već su to zapravo skraćeni određeni opisi.
• Vlastita imena kao opisi:     * Vlastito ime "Una Popović" za slušaoce zapravo znači "profesorka logike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu".     * Različiti ljudi mogu vezivati različite opise za isto ime, što objašnjava nesporazume.
• Primer: Sadašnji kralj Francuske:     * Iskaz: "Sadašnji kralj Francuske je ćelav".     * Problem: Francuska je republika i nema kralja.     * Paradoks negacije:         1. Ako je iskaz "Kralj Francuske je ćelav" netačan, da li je njegova negacija "Kralj Francuske nije ćelav" tačna?         2. Ako kažemo "Kralj Francuske nije ćelav", to implicira da on postoji ali ima kosu.
• Raselova analiza negacije: Problem se rešava razlikovanjem dva tipa negacije:     * Primarna negacija: Ne-p (pripisivanje suprotnog svojstva subjektu koji postoji).     * Sekundarna negacija: "Nije tačno da [iskaz]" (negira se celokupna propozicija, uključujući i pretpostavku o postojanju subjekta).
• Zaključak: Rasel koristi sredstva moderne logike (kvantifikaciju) da pokaže da ovaj iskaz zapravo tvrdi tri stvari: postojanje (postoji jedan x), jedinstvenost (postoji samo jedan takav x) i predikaciju (taj x je ćelav). Pošto prva stavka (postojanje) pada, ceo iskaz je lažan, ali na logički jasan način.

Matematički i logički prikaz (LaTeX)

• Struktura predikativnog iskaza prema Fregeu (funkcija i argument):     * $f(x)$     * Primer sa mačkom: Ako je $M$ pojam mačke, a $p$ Pufna: $M(p)$.
• Referencija iskaza za Fregea je njegova istinitosna vrednost:     * $V ∈ {T, ≥}$     * Gde je $T$ - tačno, a $≥$ - netačno (uobičajena notacija za istinu i laž).
• Raselova analiza određenih opisa u formi kvantifikacije (za iskaz "Kralj Francuske je ćelav"):     * $∃x (K(x) ∧ ∀y (K(y) → y = x) ∧ Ć(x))$