Serbian History Flashcards

Мајски преврат 1903.

  • Незадовољство владавином краља Александра Обреновића довело је до државног удара.

  • Група официра, предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом, извршила је атентат.

  • Краљ Александар и краљица Драга убијени су у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године по јулијанском календару.

  • Тела краља и краљице бачена су са балкона двора.

  • Неки блиски краљеви сарадници су знали за припрему атентата, али нису реаговали.

  • Убиством краља Александра окончана је владавина династије Обреновић.

  • Привремена влада је изабрала Петра Карађорђевића за новог краља.

  • Представници владе отпутовали су у Женеву да званично саопште Петру Карађорђевићу да је изабран за краља.

  • Велика Британија и Холандија су повукле своје посланике из Србије као одговор на убиство.

  • Русија и Аустроугарска су уложиле протест због атентата.

  • Светска штампа је осудила убиство као гнусан злочин.

Србија за време Петра I Карађорђевића

  • Народна скупштина је прогласила Петра Карађорђевића за краља после Мајског преврата.

  • Враћен је делимично измењени устав из 1888. године, чиме је успостављена парламентарна монархија.

  • Најутицајније политичке странке биле су Народна радикална странка и Самостална радикална странка.

  • Односи са великим силама су се нормализовали након пензионисања официра који су учествовали у атентату.

  • Србија се приближила Француској, Русији и Великој Британији, што је утицало на трговину.

  • Аустроугарска је имала повлашћене трговинске уговоре са Србијом још од времена Милана Обреновића.

  • Александар Обреновић није био наклоњен Аустроугарској као његов отац, али су повластице остале на снази.

  • Србија је желела да се ослободи аустроугарске доминације током владавине краља Петра I Карађорђевића, што је довело до сукоба.

Однос Србије и Аустроугарске

  • Аустроугарска није дозвољавала Србији да се економски осамостали.

  • Прекинула је увоз стоке и пољопривредних производа из Србије због трговинских уговора са Бугарском, Немачком и Турском. Ова забрана је позната као Царински или Свињски рат.

  • Царински рат је трајао од 1906. до 1911. године.

  • Након првог удара на српску привреду, почео је извоз преко солунске луке.

  • Уместо живе стоке, извожени су пољопривредни и месни производи.

  • Новац од иностраних кредита уложен је у прехрамбену индустрију.

  • Кварљиви производи и месо су прерађивани у Србији пре извоза.

  • Српска влада није желела сукоб са Аустроугарском.

  • Аустроугарска је анектирала Босну и Херцеговину 1908. године.

  • Анексија је угрозила интересе Србије због великог броја Срба који су живели на тој територији.

  • Сукоб је решен мирним путем, али ће се супротности испољити у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Идеја Југословенства

  • Однос према Србима под османском влашћу није се променио.

  • Ослобођење Старе Србије је био важан циљ српских политичара.

  • Успостављени су ближи односи са Србима из Хабзбуршке монархије.

  • Панславизам и југословенска идеја били су присутни и долазили су до изражаја при организовању изложби, културној сарадњи и спортским манифестацијама.

  • После Првог светског рата створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

  • Петар I Карађорђевић је био први краљ те државе.